Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o jednom zakonu iz seta zakona koji su stigli u Narodnu skupštinu, a tiču se finansija, a to je jedan od najznačajnijih zakona, Zakon o porezu na dodatu vrednost.
Svima nam je poznato da je porez na dodatu vrednost najznačajniji prihod budžeta Republike Srbije. On predstavlja opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa kao i uvoza dobara. To praktično znači da se u svakoj fazi proizvodnog prometnog ciklusa obračunava i plaća porez na onaj deo vrednosti koji je dodat u toj fazi.
Zakon o porezu na dodatu vrednost stupio je na snagu 1. januara 2005. godine i do sada se pokazao kao efikasan u borbi protiv sive ekonomije. Međutim, ni jedan zakon nije idealan. Iako je rađen po ugledu na zapadnoevropsko zakonodavstvo, zbog prilagođavanja našem sistemu morao je da pretrpi nekoliko izmena i dopuna.
Pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama navedenog zakona kojim treba da se vrši njegovo dalje usavršavanje i usklađivanje sa propisima EU, da se omogući stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje privrednih subjekata, da se spreče eventualne zloupotrebe i omogući bolja i efikasnija kontrola od strane poreske uprave.
S toga podražavam i pohvaljujem aktivnosti Vlade i resornog ministra na uloženom trudu, na usavršavanju ovog zakonskog akta u cilju omogućavanja boljih uslova predviđanja i pravednijeg oporezivanja kako domaćih tako i stranih privrednih subjekata.
Ovim izmenama se ne vrši povećanje stope poreza, kao što su to radili neki prethodnici što bi za sobom povuklo povećanje cena robe široke potrošnje, već se želi i teži da se proširi krug poreskih obveznika i na taj način postignu veći budžetski efekti.
Usvajanjem predloženih zakonskih izmena i dopuna dobićemo moderniji zakon koji će ujedno stvoriti jednaka prava i obaveze za sve privredne subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, što će povećati njegovu transparentnost.
Predloženim izmenama zakona, omogućava se stvaranje uslova za evidentiranje u sistem PDV i stranih lica, odnosno lica koja na teritoriji naše države nemaju sedište, odnosno prebivalište, ali na našoj teritoriji vrše promet roba i usluga.
Do sadašnjim zakonskim aktom to je bilo samo načelno regulisano delatnošću stranih pravnih lica kroz poslovnu jedinicu, odnosno kroz zakonsku odredbu da je obveznik PDV i lice koje vrši promet roba i usluga u svoje ime i za račun drugog lica. Time se stvaralo pogodno tle za razne manipulacije i zloupotrebe jer se omogućavalo da određene privredne aktivnosti budu ispod oporezivanja.
Uvođenjem instituta poreskog punomoćnika, stranog privrednog subjekta za promet dobara i usluga, sprečiće se neoporezivanje prometa između stranih lica, izvršenog na teritoriji Republike Srbije.
Takođe, time se vrši i međusobno usaglašavanje postojećih poreskih propisa sa ciljem sveobuhvatnog proširivanja kruga poreskih obveznika uz ravnomernije poresko opterećenje postojećih obveznika.
Preciziranjem mesta i vremena isporuke energije, električne, toplotne i energije za hlađenje, preciziraju se zakonski propisi u cilju otklanjanja nedoumica u njihovoj primeni.
Posebno pozdravljam uvođenje kategorije poreskog dužnika u oblasti građevinarstva za promet dobara i usluga, koji vrši obveznik PDV republičkom, pokrajinskom ili organu lokalne samouprave, odnosno pravnom licu osnovanom u cilju obavljanja poslova uprave i lokalne samouprave, odnosno podnošenja dela odgovornosti u plaćanju poreza na primaoca dobara i usluga, nezavisno od statusa obveznika PDV. Time se uvodi veći stepen poresko-pravne discipline i omogućava veća efikasnost naplate poreza. Primalac dobara ili usluga, budžetski korisnik mora biti zainteresovan sa kime posluje, kao i da li je u tom poslu obračunat i plaćen porez.
Takođe, svesni smo da je u dosadašnjoj poreskoj praksi bilo slučajeva da se prilikom sticanja imovine ili dela imovine njihov sticalac bude oslobođen uz ispunjenje zakonskih uslova od plaćanja poreza na dodatu vrednost.
Vrednost te imovine je prelazila milionske cifre, a nakon izvesnog vremena uslovi za iskorišćeno poresko oslobađanje su prestajali da postoje, a država je ostala zakinuta za pozamašni iznos poreza.
Usvajanjem zakonske izmene, to će se onemogućiti, a na taj način što ispunjenost uslova za poresko oslobađanje mora konstantno postojati tri godine od sticanja imovine. Prestankom bilo kog uslova, porez će se retroaktivno obračunati i naplatiti.
Plaćanje poreza kod oporezivanja usluga smeštaja u svim ugostiteljskim objektima za smeštaj, a ne samo u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima po stopi od 10% je veoma značajna mera za koju se ja lično zalažem.
Naime, dolazim iz Gornjeg Milanovca gde je razvijen seoski turizam, te izjednačavanjem poreske stope kod ovog vida smeštaja gostiju sa drugim oblicima turizma, stvoriće preduslove za veću zaradu i veće ulaganje u smeštajne kapacitete. To će za sobom poboljšati razvoj ruralnih sredina.
Takođe, oporezivanje prevoza putnika i njihovog prtljaga na teritoriji Republike a ne samo u gradskom i prigradskom saobraćaju, već u međumesnom i međunarodnom po stopi od 10% predstavlja poresko rasterećenje za mnoge prevozničke firme koje obavljaju delatnost na ivici rentabilnosti.
Na kraju, jedno praktično zakonsko rešenje koje se sastoji u obavezi sačinjavanja pregleda obračunatog PDV i njihovo dostavljanje uz poresku prijavu, omogući će lakši i efikasniji rad poreskim inspektorima u kontroli obračunavanja ove vrste poreza.
Na kraju, smatram da sam izneo dosta argumenata za koje bi trebalo da u danu za glasanje svi podržimo ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pripremajući se danas za ovu sednicu sa svim izmenama i dopunama zakona koji danas donosimo, imam problem što su moje kolege pre mene gotovo rekle sve i o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u i Zakona o hipoteci i Zakona o republičkim administrativnim taksama, pa bih ja želeo da ne govorim o tome, nego čisto neke sugestije i nešto što nas sve ovako muči, a to je siva ekonomija i siva zona.
Verovatno je ministar Vujović kao čovek koji je radio i u Svetskoj banci i međunarodno iskustvo koje on ima sigurno u Srbiji vrlo mali broj ljudi ima, prati časopis, odnosno izdanje časopisa „Tax Tribune“ itd, gde se navode podaci da više od polovine prometa robe i usluga u našoj zemlji se obavlja u toj sivoj zoni.
Ako je neko malopre od kolega pomenuo, sada malo da skrenemo temu i na budžet, da u toku ove budžetske godine plan od naplate PDV-a, nekih 350 milijardi dinara, otprilike tako, ne zamerite mi ako sam pogrešio koju milijardu, i ako je tačan podatak da polovina prometa se ostvaruje u toj sivoj zoni, onda možemo misliti šta bi bilo kad bi mi mogli da dostignemo, recimo, neki nivo razvijenih zemalja, skandinavskih zemalja, gde se legalan promet obavlja negde u granicama 80 do 85%. To bi verovatno imalo dobre indikacije na budžetski deficit, odnosno verovatno bi mi bili spašeni budžetskog deficita.
Takođe, pomenuo bih, dok ste bili ministar privrede, ako se sećate, imali smo jedan neoficijelni razgovor u Regionalnoj privrednoj komori Niš. Vi ste mi rekli tada da ste nekad istraživali Staru planinu osamdesetih ili sedamdesetih godina, ne zamerite mi ako grešim, zašto sada nemamo toliko ovaca na Staroj planini, itd.
Sve bi to moglo da bude kada bi ovaj deo, malopre o čemu smo govorili, kada bi uspeli da kao ozbiljna država imamo ozbiljne poreske izvore i što je više poreskih izvora, to je jača država, naravno, i da taj novac koji bi prikupili iz sive zone upravo investiramo na primer u Staru planinu, da bi mogli ljudi da se bave stočarstvom, da bi mogli da poboljšamo proizvodnju ovaca, mesa, vune, za sve to treba nam infrastruktura. Same opštine to vrlo teško mogu da svojim sredstvima iz lokalnih budžeta sprovedu, tako da bi u tom smislu pomoć države iz tog dela gde bi naplatili taj PDV što nam nedostaje, sigurno poboljšali neke grane.
Takođe, tekstilna industrija, koja nam je stvarno na izdisaju, evo, imali smo u Pirotu primer „Prvog maja“, koji je bio nekad dika i ponos Pirota, a i stare Jugoslavije, Industrija odeće „Prvi maj“, a.d. je u stečaju, drugi deo što je privatizovala slovenačka firma i to se gasi. „Jumko“ je u ozbiljnim problemima, „Beneton“ u Nišu, koliko-toliko nešto održava proizvodnju, tako da bi možda trebalo da i vi kao ministar finansija, da vam se predlože u narednom periodu neke strateške mere da bi se ta tekstilna industrija očuvala, ako želimo da očuvamo tekstilnu industriju, pa makar primeniti neke carinske ili necarinske barijere, da kažem, u saglasnosti sa evropskim zakonodavstvom.
Evo, ja sam hteo samo toliko. Izvinjavam se možda i predsedavajućoj što sam malo iskočio iz teme, ali da se ne bi svi ponavljali, ja samo apelujem na gospodina ministra. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice, pretpostavljam da Predlog izmena i dopuna Zakona o hipoteci je samo izjednačavanje sa Odlukom Ustavnog suda objavljenom u „Službenom glasniku“.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Po Poslovniku.)

Ja se izvinjavam, poslaniče, kako da prekinem sada govornika?

Dobro, nastaviću posle.

Ja se vama zahvaljujem.
Nije bilo uobičajeno, a vi izvolite, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Zaista nisam imao nameru da kolegu Petrića prekinem u njegovom izlaganju.
Reklamiram član 108. Želim da kažem da je Srbija danas ostvarila veliku pobedu. Politika Vlade Republike Srbije je danas trijumfovala na najbolji mogući način. Odblokirana je granica sa Hrvatskom i pokazalo se da je politika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije dala rezultate. Pokazali smo da možemo, da umemo da na najbolji mogući način odbranimo državne i nacionalne interese, da odbranimo interese srpske privrede, da odbranimo interese srpske države, ali tako da nas ovoga puta Evropa u tome u potpunosti podržava.
Želim da pozovem sve građane Republike Srbije da večeras u 21,00 čas gledaju konferenciju za novinare predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i da se svi zajedno radujemo našoj zajedničkoj pobedi. Hvala.

Hvala.
Izvolite.