Zahvaljujem.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima mr Đorđe Kosanić.

Poštovani ministre sa saradnicima, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički načelni i jedinstveni pretres više predloga zakona. Pomenuću Predlog zakona o turizmu, Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na statut Svetske turističke organizacije, dva sporazuma između Republike Srbije i Republike Makedonije u oblasti turizma i ekonomije i potvrđivanje protokola o slobodnoj trgovini između država EFTE i Republike Srbije. Na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute zakone.

Na samom početku moje izlaganje biće usmereno na Predlog zakona o turizmu i svakako nesumnjivo, na početku ću reći da je turizam jedan od najvažnijih socioekonomskih delatnosti našeg doba.

Dakle, danas u turističkim kretanjima učestvuje više od milijardu ljudi. Godišnje turizam ostvaruje više od 9% ukupnog BDP u svetu, sa godišnjim prihodom od čak 1,3 biliona dolara. Dakle, svaka jedanaesta osoba zaposlena u svetu radi u turizmu, a svaka pružena, da kažem, treća usluga u svetu je u oblasti turizma.

Isto tako, turizam predstavlja i veliki generator novih investicija, kreira nova radna mesta i nove poslovne prilike i destinacije u mestima u kojima se razvija.

Zašto sam sve ovo pomenuo na samom početku? Zato što praktično u svetu, turizam je jedna od najznačajnijih grana za razvoj ekonomije jedne države. Kakva je, ministre situacija kod nas? Do sada se zaista mnogo, mnogo pričalo, a veoma malo radilo.

Mislim da smo sada napravili jedan veliki iskorak unapred što se tiče Vlade Republike Srbije. Po prvi put prepoznali smo značaj turizma i aktivno se Vlada Republike Srbije uključila u turističku ponudu Srbije. Srbija, svakako, ima i kapacitet i sadržaje koji mogu da budu daleko bolje iskorišćeni i da ujedno novac građana ostane kod nas.

Reći ću samo da, prema nekim nezvaničnim podacima, vi to niste pomenuli, ja ću reći, godišnje na turističke destinacije u svetu ode preko milijardu eura.

Zvanično preko NBS podatak je da je to nešto manje od 900 miliona eura, a ja ću vam reći jedan prost primer, ako je to 900 miliona eura, recimo samo 10% da ostavimo u Srbiji, to je nekih 90 milina eura. Prosto, povećanje, recimo, penzija od 2,5%, ako se slažete samnom. Da ne pričam o drugim oblastima gde bismo možda sa većom sumom mogli da učestvujemo.

Isto tako za obične ljude šta bi značilo to. Recimo, neki udaljeni restoran u nekom mestu zaposlio bi recimo, još jednog konobara i još jednog kuvara. Zatim, ovaj zakon donosi to što se tiče aktiviranja seoskog domaćinstva.

Ako bi to rekli, recimo, mladi bi ostali na selu, imali bi posao koji je lep, koji im se sviđa, dobro bi zarađivali, a isto tako ako bi proširili ovo što se tiče hotela, žene sa recimo, niskom stručnom spremom, radile bi kao sobarice, ili kao spremačice, i mogle bi bez problema da kupe deci knjige, ili užinu.

Dakle, ovde sve govorim, ali da kažem da su nama strani turisti veoma bitni, oni nam donose devize, ali isto tako domaći turizam je bitan jer se novac zarađen kod nas potrošnjom naših resursa ponovo vraća u našu ekonomiju i ostaje u zemlji.

Ministre, ovde ne mogu a da ne pomenem još jednu veoma značajnu stvar, kada govorimo o lokalnim samoupravama, mislim da lokalne samouprave moraju da imaj kreativnost, ideju da pokrenu mnoge stvari u svojim mestima. Ne mislim samo na turizam, nego na mnoge druge stvari. Ne možemo, složićete se, da čekamo samo na Vladu Republike Srbije u svim delovima.

Dakle, ovde želim da kažem i da dam primer, recimo, jedna uspešna lokalna samouprava Jagodina, koja je svakako ne samo turistički već i sportski, zatim industrijski i svaki drugi centar Srbije, pored svih sadržaja, svake godine obogaćuje turistički sadržaj. Ove godine je to bio „vodopad“, i da ne kažem koliki je to broj turista svake godine.

Dakle, uspešna lokalna samouprava, dobar primer za sva mesta u Srbiji. Ona je svojim turističkim sadržajem prevazišla Srbiju i mislim svakako postala regionalni centar.

Vraćajući se na sam Predlog zakona, vi ste o tome dosta iscrpno pričali, ja ću samo ukratko reći neke novine koje donosi ovaj zakon. Dakle, na prvom mestu, potpuno usklađivanje sa propisima EU i to sa direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja, odmor i kružna putovanja, i sa druge strane, direktivom o uslugama.

Dakle, u nekim delovima šta praktično znači za obične građane kada se to bude desilo. Kada obični građanin dobije brošuru koja, čini mi se, u mnogim slučajevima, nije bila toliko precizna, ovog puta ona će morati da bude precizna sa svim podacima koje će dobit taj građanin.

Isto tako, govoreći o dokumentaciji, ona će morati biti na srpskom jeziku, a u izuzetnim slučajevima ona može biti i na stranom jeziku, ali u tom slučaju mora biti prevedena i taj prevod mora biti overen od ovlašćenog lica.

Vi ste to napomenuli, ali svakako jedna od ključnih stvari je smanjenje sive ekonomije i uspostavljanje takvog pravnog okvira koji bi pružio punu podršku uspešnom i efikasnom upravljanju razvoju turizma, koji bi se obezbedio saglasnošću svih zakona, kojima se reguliše ova oblast.

U skladu sa tim lokalnim samoupravama, daju se veća ovlašćenja što se tiče nadzora nad primenom zakona i čini mi se da niste pomenuli, a ja ću vam samo reći, da trenutno u Srbiji imamo samo 100 inspektora i mislim da bi to trebalo promeniti u značajnoj meri. Uvodi se mogućnost podsticanja turističkog prometa realizovanog na teritoriji Republike Srbije, uočeni su i nestručni kadrovi, a vi ste to malopre rekli, i u potpunosti se uređuje oblast profesije u turizmu ovim zakonom.

Novina je uvođenje je predstavnika na turističkoj destinaciji.

Ne ulazeći više u detalje ovog zakona, reći ću samo da će poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako podržati ovaj Predlog zakona o turizmu.

Drugi Predlog zakona je o potvrđivanju amandmana na Statut svetske turističke organizacije i ne bih tu imao šta da kažem, osim da smo mi do sada već ratifikovali šest amandmana, a ova tri amandmana ćemo ratifikovati i staviti se u red retkih zemalja koje su već svih devet amandmana ratifikovali.

Kada je reč o dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, u oblasti ekonomije i oblasti turizma, prvi o ekonomskoj saradnji potpisan je u Skoplju u februaru 2015. godine, sa željom da se proširi i razvije oblast trgovinske i ekonomske saradnje između dve zemlje.

U spoljno-trgovinskoj razmeni, ja ću još jednom pomenuti sa Makedonijom, Srbija je prošle godine imala suficit od 263 miliona evra. Makedonija je sedmo izvozno tržište privrede Srbije, posebno za prehrambene proizvode, slatkiše, mlečne proizvode, meso, stočnu hranu i građevinski materijal.

Dakle, samo da spomenem, trgovinska razmena je na nivou od 644 miliona evra. Da li prostora za proširenje saradnje ima? Svakako da ima, i to u mnogim oblastima. Prioritet treba da bude bolja infrastrukturna povezanost, utvrđivanje zajedničkih interesa u energetici i telekomunikacima, veće korišćenje sporazuma o slobodnoj trgovini i saradnji, naročito u poljoprivredi.

Kada je reč o Sporazumu između Srbije i Makedonije o saradnji u oblasti turizma, treba reći da je on potpisan sa ciljem unapređenja ove oblasti, ali i unapređenje ukupnih bilateralnih odnosa između dve zemlje.

Opet, ne ulazeći u detalje ovog Sporazuma, samo da kažem, pored poljoprivrede i građevinarstva, turizam je svakako jedna od najznačajnijih oblasti za saradnju između Srbije i Makedonije.

Na samom kraju, govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju protokola o izmenama i dopunama Sporazuma o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije, koji je potpisan ove godine u Beogradu, sa ciljem da se dodaju odredbe koje su vezane za pooštravanje obaveza iz odgovarajućih izveštaja o zaštiti životne sredine i oko standarda vezanih za rad.

Inače, Srbija je sa EFT-om, još 2009. godine u Ženevi potpisala ugovor o slobodnoj trgovini, tj. sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine, da kažem šta je to. EFTA, je inače osnovna 1960. godine, i neke zemlje koje su postale članice EU, napustile su EFTU, a one koje su ostale Island, Lihenštajn, Norveška i Švajcarska.

Šta znači ova saradnja sa EFTOM? Svakako da je saradnja sa zemljama EFTE jedan veliki plus za bolje pozicioniranje Srbije u režimu slobodne trgovine.

Na samom kraju da kažem, poslanička grupa JS podržaće sve predloge zakona iz ovog zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Olena Papuga, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Hvala, potpredsedniče Bečiću.

Ministre Ljajiću sa saradnicima, hoću da naglasim LSV će u skladu sa tome da li ćete prihvatiti amandmane ili ne, tako odlučiti kako će glasati za izmene Zakona o turizmu, a naravno za sporazume ćemo sigurno glasati.

Turizam u našoj zemlji daje velike mogućnosti, ali ima i veliku konkurenciju. Danas raspravljamo u izmenama Zakona o turizmu koji su proizveli probleme na turističkom tržištu.

Ima puno primera kada agencije svesno ili namerno zanemaruju Zakon o turizmu i posluju na štetu klijenata, posebno leti, novine su prepune tekstova o iskustvima oštećenih turista, mada je iz Turističke inspekcije na početku letnje sezone su informisali da agencije imaju odgovarajuće polise, stručne kadrove, zaključene ugovore sa stranim agencijama i da licenca nikome nije oduzeta ili inspekcije savetuju turistima da budu oprezni i da provere u šta ulaze kada putuju.

Naši turisti moraju da otvore četvore oči kada putuju i potpisuju ugovore o putovanjima, a našim ljudima je često papir nepotreban. To je do našeg mentaliteta koji će morati da se promeni. Merodavno je samo ono što se stavi na papir. Tu mislim na uslove putovanja.

Putnici u dogovaranju putovanja često ne znaju ko je organizator, pa ako dođe do nesporazuma često računaju na posrednike sa kojima često i dogovaraju svoja putovanja.

U oblasti turizma u Srbiji vlada siva ekonomija, a to ste i vi naglasili u svom predstavljanju ovih izmena zakona. Iako ovaj predlog izmena to zaustavi onda je opravdano njegovo izglasavanje.

Oštećeni turisti često nemaju kome da se obrate kada su njihova uskraćena prava, jer se Zakon o zaštiti prava potrošača često zanemaruje u toj oblasti turizma.

Preraspodelom ovlašćenja inspekcijskih službi i prenošenje dela nadležnosti na ovlašćene inspekcijske organe, jedinice lokalne samouprave doći će do teritorijalne pokrivenosti. Biće omogućena pojačana kontrola naplate i uplate izvodnih prihoda jedinica lokalne samouprave koje se ostvaruju iz turističke delatnosti.

Treba napomenuti da Turistička inspekcija nema dovoljno kapaciteta i da postoji nesrazmera u odnosu na obim poslova i broj inspektora koji taj posao obavljaju, znamo da nemamo dovoljno inspektora koji se bave tom oblašću.

U većim turističkim centrima Kopaonik, Zlatibor, nije sistematizovano ni jedno radno mesto turističkog inspektora. Ispitivanja su pokazala da ima puno nestručnih kadrova na rukovodećim mestima u turističkim organizacijama, posebno na lokalnom nivou.

Iz tog razloga je došlo i do propisivanja obaveze u pogledu stručne spreme i radnog iskustva za direktora Turističke agencije, što opet možemo da pohvalimo.

Vodeći faktor razvoja turizma trebao bi da bude proces obrazovanja. Obrazovanje kadrova za poslove u turizmu treba da stvori viši nivo obrazovanja ljudi u određenoj društvenoj zajednici.

U Vojvodini ima 117 redovnih srednjih škola u 39 opština, njih 12, ekonomske škole, izvode programe ugostiteljsko-turističke struke, od njih su 11 državne i jedna je privatna škola.

Za obrazovanje u turizmu mogu se izdvojiti u Vojvodini Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu i Ekonomski fakultet u Subotici. Od privatnih visoko-školskih ustanova tu postoji Fakultet za poslovnu ekonomiju u Sremskoj Kamenici i Fakultet za sport i turizam u Novom Sadu.

I pored toga što imamo postojeće škole i fakultete, možemo reći da ima jako puno nezaposlenih ljudi koji su završili i srednje škole i fakultete. Ne znam zašto se to dešava, da li se u turizmu zapošljavaju kadrovi koji nemaju odgovarajuću stručnu spremu ili zato što su mogućnosti turizma stvarno neiskorišćene.

Turizam treba da donese razvoj lokalne samouprave, to piše u zakonu. U vezi sa tim može se očekivati povećanje broja radnih mesta i zapošljavanje pre svega lokalnog stanovništva, što je na neki način i zadatak turizma.

U prvo redu za razvoj turizma treba računati na banje, planine, lekovite izvore, a u Vojvodini na iskorišćene termalne vode po kojima su zemlje u okruženju, posebno Mađarska, u svetu prepoznatljive i to im omogućuje zaradu preko cele godine. Znamo da su lokalne samouprave u Mađarskoj oživele i da žive baš time što su otkrili te termalne vode i što su napravile od toga biznis.

Ispitivanja u Vojvodini su pokazala da su ljudi najviše zainteresovani za etno priču, koja je izuzetno popularna u poslednje vreme. Turisti žele da vide, ne samo da vide, već i da osete atmosferu i da saznaju kako se nekada živelo u pojedinim krajevima.

Kada su u pitanju najveći nedostaci turizma iz Vojvodine, govorim o tome zato što dolazim iz Vojvodine, sa aspekta marketinga njihovo rešavanje, najveći je nedostatak materijalne i finansijske prirode.

Čini se da Vojvodina ima malu prednost u odnosu na ostale krajeve Srbije u pogledu turizma. Mada se u Vojvodini oseti nedostatak profesionalnih kadrova koji bi upravljali marketingom i koji je u turizmu, znamo, jako važan.

Eko turizam u Srbiji je zanemarena grana. Nažalost, potencijali eko turizma nisu dovoljno prepoznati i iskorišćeni, a mogu doneti veliku zaradu i mogućnost zapošljavanja lokalnog stanovništva i na kraju krajeva odliv mladih ljudi u veće gradove ili u inostranstvo.

U Vojvodini je danas pod zaštitu stavljen veliki broj prirodnih dobara na ukupnoj površini od preko 120 hiljada hektara. Pod zaštitom se nalazi preko 130 prirodnih dobara, od kojih je najznačajnija Fruška Gora, itd. Ti potencijali su neiskorišćeni. Ispitivanja kažu da je samo jedna trećina toga iskorišćena.

Izmene zakona govore o tome da kod određenog broja posrednika u prodaji turističkih putovanja je primećeno postupanje koje nije u skladu sa pažnjom dobrog privrednika. U tom smislu, propisuje se obaveza njihovog registrovanja u registar turizma, što je opet za pohvalu.

Kod nas dominira mišljenje da je potrebno jako puno raditi na međunarodnoj saradnji svih turističkih subjekata i da to do danas nije bio slučaj. Ispitivanja kažu da turističke agencije sarađuju sa hotelijerima, ali da je ta saradnja jako loša, dok turistička organizacija uopšte ne sarađuje sa hotelijerima, ocenjuju tu saradnju kao dobru.

Hotelijeri daju izuzetno male provizije turističkim agencijama i dešava se da cene turističkih agencija budu veće od onih koje su istaknute na recepcijama hotela. Znači, to je siva ekonomija i mislim da ako ovaj zakon izmeni to, mi ćemo na neki način biti zadovoljni i ako ne budemo možda glasali za taj zakon.

Još jednom da naglasim da će Liga socijaldemokrata Vojvodine podržati ovaj zakon ako nam budu prihvaćeni amandmani, a naravno o njima ćemo raspravljati u danu kada na to dođe red.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću se uglavnom zadržati na tačku koja govori o ekonomskoj saradnji sa Makedonijom i tu bez daljeg da ta saradnja je veoma značajna, prvo jer su u pitanju dve susedne zemlje. Zatim, postoji tradicija i to bogata tradicija saradnje, jer je u pitanju ta saradnja sa tradicijom zajedničke zemlje.

Zatim je tu i Koridor 10 koji je od ogromnog značaja i nažalost bih još na početku konstatovao da smo u proteklih 23 godine od kada je postavljena granica sa Makedonijom prilikom raspada bivše Jugoslavije, imali smo ogromnih teškoća, pre svega opštine koje su na tom području.

Prvo smo imali, evo ja znam u Preševu, ne samo pogon Kumanovskog ČIK, da je odmah zatvoren u to vreme, u te drastične promene nakon postavljanja granice, nego najmanje još dva privredna subjekta su zatvoreni tada jer su uglavnom plasirali robu na teritoriji Makedonije. Usled ogromnih graničnih, carinskih smetnji, one su veoma brzo nakon toga bile u situaciji da idu pod stečaj.

Pored tog, ili hajde uzmimo još onu direktniju poljoprivrednu saradnju uopšte, tu razmenu koje su susedne opštine Preševo, Bujanovac sa Kumanovom, Lipovom, pa sve do Skoplja, uvek tradicionalno imali jer je Skoplje bilo uvek ekonomski centar za to područje, odjedanput je veštački sasečeno, veoma drastično.

Uopšte, devastacija, uopšte degradiranje čitavog Pčinjskog okruga, pre svega Preševa i Bujanovca, je uglavnom uzrok te rigidne granice koja je dugo vremena takva bila. Zatim je dodatni element nenormalna situacija u odnosima sa Kosovom. To je već dopunski element u toj teškoj situaciji.

Mi, nažalost, još uvek ne možemo povratiti komunikacije koje smo imali, taj Pčinjski okrug sa severnim delom Makedonije. Taj magistralni glavni put, pored autoputa i glavni lokalni put, kojim su autobusi deset puta dnevno saobraćali, oni su i dalje zatvoreni, iako je Vlada Savezne Republike Jugoslavije, mislim 2005. godine, donela odluku o otvaranju tri granična prelaza na teritoriji opštine Preševo, jedan u Trgovištu, taj u Trgovištu pre jedno tri-četiri godine je otvoren, ali u Preševu ni jedan od ta tri, za koje su donete odluke, nije još uvek otvoren.

Sada imamo apsurdnu situaciju. Taj glavni put, sa veoma frekventnim saobraćajem, se samo koristi u vanrednim situacijama, ili kada je bio međunarodni embargo, pa se tu odvijao glavni šverc, uopšte nezakonito prebacivanje, unošenje naftnih derivata, ili je sada ova vanredna situacija sa svim ovim ljudima koji dolaze sa Bliskog istoka. Ali, i u prvoj i u drugoj situaciji poljoprivrednici su imali samo štete, jer se ide preko oranica, ide se preko svega toga što poljoprivrednici rade i na kraju imaju takvu štetu da se uopšte ne isplati da se bave tom njihovom osnovnom delatnošću.

Sasvim je nelogično da 23 godine pričamo, a nikako da ponovo otvorimo takav frekventan put. Čak i asfaltni putevi su stigli i sa makedonske, sa naše strane i uz pomoć američkog USAID i koordinacionog tela, rekonstruisan, napravljen dobar put, ali se ne koristi. Odluka je doneta, ali se ta odluka ne ostvaruje.

Znam da se često u Vladi Srbije prebacuje odgovornost na Makedoniju. Oni rade suprotno, a situacija je takva da nakon toliko godina, bar taj jedan, najfrekventniji put ne funkcioniše, jer granični prelaz nije otvoren.

U okviru svih tih nastojanja u zadnjih 10, 15 godina se tu situacija poboljšava. Spominjem jedan projekat Saveta Evrope od 2002, 2003, pa sve do 2005. godine, čija zamisao je bila da se ostvaruje prekogranična i regionalna saradnja između Preševa, Kumanova, Gnjilana. Tad se to svelo samo na kulturnu, ali nije se ostvarivao onaj drugi deo, na ekonomsku saradnju.

Ovih dana imam ove podatke da je u okviru predpristupnih fondova opština Surdulica skoro osam miliona evra ostvarila u okviru IPA fondova sa susednom bugarskom opštinom.

Nažalost, ja ću izgleda i ovaj četvrti mandat da završim, a neću doći do saznanja zašto ne postoji prekogranična saradnja i ne ostvaruju se IPA fondovi prekogranične i regionalne saradnje sa Makedonijom. Naravno, tu bi Preševo, Bujanovac i Pčinjski okrug imali najviše koristi.

Od velikog je interesa da ovaj sporazum bude što sadržajniji, naravno, interes je čitave države, ali je naročiti ovih susednih opština koje tradicionalno imaju prirodne uslove za saradnju.

Tu bi trebalo da se ukinu prvo administrativne, birokratske prepreke, pa onda dolaze na red one pozitivne mere koje Vlada može da preduzme da bi se pospešila ekonomska saradnja. Kažem, u pitanju je prirodna saradnja koja je bila vekovima između tih područja, koja je sasečena.

Hajde, neka bude u okviru one tačke o turizmu, idem često u Medveđu. Šta imate od tog jednog od najbogatijih mesta za turizam u čitavoj državi? Jedino penzionere i one koji idu na državni budžet i koriste blagodeti tog turističkog mesta. Ali, iz drugih sredina koje imaju više ponuda, malo ima do sada interesa za Medveđu.

Zamislite kada bi bilo normalnih relacija sa Kosovom, koliko bi se isplatilo Medveđi, kolika bi onda njihova dobit od turizma bila kada bi dolazili masovnije turisti sa Kosova, pre svega iz Prištine, Podujeva, Kamenice, a koji su do sada imali administrativni… Isto banja u Bujanovcu, ona je bila poprilično posečena, iz Prištine, Gnjilana i čitavog tog područja su dolazili do banje u Bujanovcu. To je unazad ovih 15-ak godina prestalo.

Mislim da svi ovi zakoni, i razvoj turizma i ekonomska saradnja, verovatno imaju taj jedan preduslov, prvo, te slobode kretanja, da nemamo ovih prepreka koje se, nažalost, još uvek javljaju i da se više pažnje pokloni i pograničnim mestima, da se jačaju ekonomski kapaciteti, pa i turistički, da bi onda i ova saradnja sa Makedonijom i sa bilo kojom susednom zemljom bila daleko intenzivnija. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, u svom izlaganju danas u raspravi u načelu, najviše pažnje posvetiću predloženim izmenama i dopunama Zakona o turizmu, koji u pravno-tehničko smislu predstavlja prilično dobro rešenje. U jezičkom smislu, može se poboljšati i naravno, podneti su i određeni amandmani za koje smatram da mogu doprineti poboljšanju upravo ovog teksta zakona. Suštinski, svakako jeste jedan predlog koji upotpunjuje materiju turizma i doprinosi svemu onome za šta je postojala i preka potreba već neko izvesno vreme u našoj zemlji.

Iako se često navodi da je Zakon o turizmu, koji je usvojen i koji je stupio na pravnu snagu 2012. godine, na sistemski način regulisao oblast turizma, sa čime se donekle mogu složiti, upravo brojni problemi praktične prirode demantuju tako nešto, a sa kojima se upravo suočavaju nosioci turističke privrede u našoj zemlji. Upravo je uzročnik izmena i dopuna o kojima danas raspravljamo, a za čijom raspravom i, nadam se, usvajanjem je postojala potreba.

Strategija razvoja turizma Republike Srbije, koja je doneta, čini mi se, 2006. godine, ispravite me ako sam pogrešila što se godine tiče, i to bez akcionog plana, svaka strategija doneta bez akcionog plana ne predstavlja ništa drugo do spisak pisanih lepih želja koje se ne mogu ni na koji način realizovati, predviđalo je mnogo toga u domenu turizma, čime bi se stanje u ovoj oblasti moglo popraviti, ali malo toga, odnosno gotovo ništa nije učinjeno, ni realizovano.

Tako, recimo, ta ista pomenuta strategija predviđala je da će rezultati njene primene biti sledeći, navešću samo neke od njih, to je: postizanje povećanja konkurentnosti srpskog turizma, povećanje deviznog priliva, povećanje turističkog prometa, rast zaposlenosti putem turizma itd.

Vreme je to koje je svima nama pokazalo da su rezultati primene, pa može se reći, minorni, da ne budem baš gruba i upotrebim reč gotovo ne postojeći. Turizam, naravno, u našoj zemlji nikada nije bila tema koja bi preterano zaokupila pažnju javnosti, niti ozbiljna tema koja u prvom mestu zaokuplja pažnju razvojne politike Republike Srbije.

Jeste prioritetan zadatak ovih predloženih izmena i dopuna o kojima danas raspravljamo upravo smanjenje sive ekonomije, a u kom cilju se i vrši preraspodela prava, obaveza i ovlašćenje inspekcijskih službi, ali mislim da ukoliko je to prioritetan cilj, onda ne sme da bude ni jedini.

Normativno ono se može predvideti, ali u praksi ta siva ekonomija, čini mi se, će i u budućnosti biti prisutna. Nismo mi mnogo na planu turizma značajnije odmakli u odnosu na neke prethodne godine, niti se popravili. U prilog tome i dalje govore podaci da su u naši turistički proizvodi nedovoljno, necelishodno, neadekvatno razvijeni i da sa smeštajnim kapacitetima, u odnosu i na susedne zemlje, ali i u odnosu na konkurentske zemlje, mi prilično kasnimo.

Ono što je naš najveći nedostatak i paradoks u razvijenim zemljama jeste što smo mi bili ti koji smo se prvi upustili u postupak privatizacije i privatizovali sve što se privatizovati da, a onda smo se naknadno setili da eto postoji i nešto što se zove restitucija, čiji su danas predmet, to moram napomenuti, i brojni nacionalizovani hoteli. Da ovde ne bi širila priču i vraćala se na 1946. godinu, pa izmene i dopune Zakona o nacionalizaciji privrednih subjekata iz 1948. godine itd. Značajnijih ulaganja nije da nema, ali čini mi se da su ona prilično nedovoljna.

Takođe, nedovoljna je i atraktivnosti turističkih ponuda, koja se ovim predloženim izmenama i dopunama izgleda da poboljšati, a što se tiče investicija u infrastrukturno održavanje turističkih destinacija, čini mi se da je to jedna posebna tema kojom bi se mogli baviti i o kojoj bi mogli raspravljati danima.

Otuda se učešće sive ekonomije u domenu turizma jednostavno sagledava kao sve prisutno. Svesni smo činjenice da se upravo ta pomenuta siva ekonomija, kao prioritetan zadatak i cilj ovih predloženih izmena i dopuna ne može iskoreniti preko noći, sve i da su predložene izmene i dopune pravno-tehnički, normativno, kako god hoćete, besprekorno urađene.

Ne sporim da ima dosta dobrih rešenja, to sam već i sama rekla, koja se tiču prvenstveno pomenutih ovlašćenja inspekcijskih službi, upravljanja turističkim prostorom, pa do odredbi koje su pretežno, zapravo ne pretežno, nego zasigurno tehničkih karaktera, a tiču se usaglašavanja sa Zakonom o prekršajima i Zakonom o zaštiti potrošača.

Ono što kod nas postoji i što je vidno jesu ti strateški nedostaci koji se moraju rešavati da bi mi onda dali sebi za pravo da možemo da tvrdimo, kao što se to i čini u razlozima za donošenjem zakona, kada se kaže da se donošenjem akta stvara pravni okvir za uspešnu i efikasno upravljanje razvojem turizma, kao i da se nastoji da se omogući i viši stepen efikasnosti u radu svih subjekata u ovoj oblasti i stvaranje novih tržišnih mogućnosti.

Čini mi se da bi postojalo to efikasno upravljanje razvojem turizma, pretpostavka je, bar po mom ličnom mišljenju, da prvo mora da postoji efikasan razvoj turizma da bi do razvoja upravljanja i došlo. Činjenice u tom smislu jesu sledeće: nas još uvek nema, i to treba otvoreno i jasno reći, kao turističke destinacije na međunarodnom tržištu, jednostavno prepoznati nismo, iako imamo, naravno sve potencijale koje nam idu u prilog tome; imamo jednu potpuno nesređenu, gotovo neartikulisanu prostornu urbanističku regulativu, koja jede sve oko sebe. Neću ovde širiti temu, pa govoriti o nekim drugim problemima, koji se tiču, recimo, državnog premera i katastra. Zatim, imamo ne fleksibilan, neefikasan sistem zapošljavanja, nedovoljnu obrazovanost i ovim izmenama i dopunama upravo se čini značajan pomak ka tome da jednostavno u domenu turizma obitavaju oni ljudi koji poseduju dovoljno znanja, imaju dovoljno obrazovnog kapaciteta i stručnih kvalifikacija da se bave poslovima koji su i navedeni u samom zakonu. Zatim, imamo ograničenost pristupa u smislu nedovoljnog broja, recimo funkcionalnih aerodroma, ne posedujemo nisko-budžetne avio prevoznike, niti činimo bilo šta po tom pitanju.

Imamo, naravno, jedan sveopšti, u najmanju ruku, javašluk i u drumskom i u železničkom i u rečnom saobraćaju. Mogli smo, recimo da vidimo kako se letos, u jeku turističke sezone, obavljaju, recimo, radovi na auto-putu, kako se zatvaraju deonice, kako se stvaraju gužve, kako besne turisti koji prolaze kroz zemlju Srbiju, kao tranzitnu zemlju, odlazeći na more, recimo u Grčku. Ukoliko se opredelite da boravite i da za svoj odmor izaberete neko od naših mesta koje je prilično, da kažem, ne pristupačno, onda dolazite u dilemu da li će vam pre zbog stanja naše infrastrukture, ovde govorim u prvom redu o drumskom saobraćaju, otpasti točak na automobilu ili se pomeriti bubreg.

U kontekstu cilja razvoja turizma u našoj zemlji, naša infrastruktura, kao što sam već pomenula, nije onakva kakva bi trebala da bude i ni na koji način ne može doprineti onome što se naziva obezbeđenje razvoja pozitivne međunarodne slike.

Na ovom mestu moram da ukažem na nešto što sam čula pre par dana, a vezano je za turizam. Naravno, ovde u našem komšiluku, u ulici Dečanskoj, išla sam iza grupe turista iz Francuske, vodio ih je turistički vodič i čula sam vrlo jasno vodiča kako im kaže, budući da su izlazili iz Istorijskog muzeja Srbije, pokazao bih ja vama i Narodni muzej, nego je on zatvoren 12 godina i sve vlasti u Srbiji 12 godina govore kako će nešto učiniti po tom pitanju, ali eto ništa ne čine, tako da znate i ovo je slika našeg glavnog grada, dobrodošli u Srbiju. Mislim da to nije nešto što bilo koji stranac, posetilac u glavnom gradu treba da čuje, ali nažalost to je istina i to nikako nije slika i nije ništa reprezentativno što bi trebalo da predstavlja deo našeg kulturnog turizma u Srbiji.

Kada sam već spomenula nedovoljno obrazovanje , značajne pomake u cilju koje se čine predloženim izmenama i dopunama, dobro je što se propisuje obaveza u pogledu stručne spreme i radnog iskustva za direktore turističke organizacije, jer je pojava nestručnih kadrova, koje sam pomenula, toliko upadljiva, toliko očigledna, i to ne samo u domenu turizma, već u svakoj sferi našeg društvenog života da pothitno nameće preuzimanje aktivnih mera kako bi se to sprečilo za ubuduće.

Dobro je što se striktno propisuju uslovi pod kojima se putovanja mogu realizovati od strane sindikalnih organizacija. To je nešto što ste i vi u toku uvodnog izlaganja već napomenuli, ali i drugih udruženja i drugih organizacija, budući da je bilo dosta zloupotreba u proteklom periodu po tom pitanju.

Ovlašćenim inspekcijskim organima poveren je deo nadzora nad primenom samog zakona i u tom cilju je izvršena preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi. To predstavlja jedno od dobrih rešenja čime se ostvaruje veća i teritorijalna pokrivenost, ali se pojačava kontrola naplate i uplate izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave.

Već neko vreme unazad mogli smo po medijima, kada je najavljivan predlog izmena i dopuna o kojima danas raspravljamo, čuti da u budžetu za razvoj turizma u Srbiji, naravno, nije sporan, postoje dovoljna sredstva za tako nešto. Mislim da novca u budžetu za tako nešto nema, ali dobro, tu ste da me demantujete. Ukoliko ima, onda se postavlja pitanje – zašto u zemlji u kojoj se uvode mere štednje, kako je moguće da imamo novca za razvoj turizma, a sa druge strane smanjujemo penzije penzionerima i smanjujemo plate?

Procenjeno je da će pozitivni efekti zakona na građane privredu u budžet Republike Srbije budžet, a jedinica lokalne samouprave daleko prevazići troškove koje će njegova primena stvoriti. Ja bih naravno volela da ovako nešto bude ostvareno ali izražavam svoju sumnju i zabrinutost jer se ne može koncipirati turizam kao uzročnik privrednog razvoja. Upravo je suprotno, privredni razvoj je taj koji određuje dinamiku razvoja turizma i to nije samo u nedovoljno razvijenim zemljama kojim mi svakako pripadamo, nego i u razvijenim zemljama.

Što se tiče preduslova za uvođenje turističkih klastera, treba naglasiti da je upravo turistička konkurentnost se i stvara na nivou turističkih klastera, a ne kako se vrlo često to pogrešno i misli i nameće na jednom nacionalnom nivou. Suštinski, danas se više u ozbiljnim zemljama i ne govori o turistički konkurentnim državama, već se govori o državama koje poseduju manje ili više konkurentne turističke klastere.

Predložene izmene i dopune jesu rezultat javne rasprave na kojoj su učestvovali, odazvali se ili svoje učešće, naravno, zauzeli brojni akteri, a po završetku te javne rasprave organizovano je i nekoliko sastanaka koji su i stvorili potrebu za njihovim održavanjem čime je zapravo resorno ministarstvo kao predlagač ovih izmena i dopuna pokazalo da ima sluha da uvaži potrebe svih onih koji predlože predloge, a ti predlozi se ocene kao celishodni, kao ispravni, kao jedna dobra rešenja i kao stručna rešenje i uistinu predstavljaju ista takva rešenja poput predloga predstavnika Udruženja seoskih turističkih domaćinstava i Kamping asocijacije Srbije da se i u okviru kategorisanog seoskog turističkog domaćinstva upravo domaćinima i omogući pružanje usluga smeštaja na otvorenom. Ovo je samo jedan od primera kako ministarstvo jednostavno je osetilo potrebu da uvaži sve ono što se pokaže kao dobro rešenje, zavisno od predlagača koji su ih ponudili.

Ja se nadam da su bar neki od navedenih podzakonskih akata koji su neophodni za sprovođenje ovog zakona i u praksi već spremni ili su već u fazi izrade, budući da treba napomenuti da smo svedoci da se neki zakoni u zemlji Srbiji nisu primenjivali zato što nikada nisu doneti podzakonski akti od kojih bi zavisila njihova primena.

Neophodnost podsticanja razvoja turizma svakako predstavlja rešenje kojim se obezbeđuju sredstva za učešće u finansiranju promotivnih aktivnosti turističkih destinacija i turističkih mesta što je preko potrebno, kao naravno i turističko kulturnih i turističkih manifestacija i u zemlji, ali i u inostranstvu i programa edukacije i usavršavanja veština zaposlenih upravo u turizmu.

Promocija turističkih vrednosti Srbije, put preciziranja pojma u ovim predloženim izmenama i dopunama, obezbeđivanje informativno propagandnog materijala konačno nalazi svoje određenje i to predstavlja da prilično dobro rešenje. I novina u pogledu dužnosti preciziranja svih podataka za programe putovanja za turističke agencije najzad je našla svoje mesto, a sve u skladu sa direktivom koja je već više puta i spomenuta u ovoj raspravi.

Zasigurno je da ima sijaset dobrih rešenja koja neću posebno napominjati budući da nam preostaje i rasprava u pojedinostima po amandmanima koji su podneti. Ja se naravno nadam, da ukoliko pak izostane ostvarenje onoga što je jednostavno i definisano kao prioritetni zadatak upravo predloženih izmena i dopuna, a to je na prvom mestu smanjenje sive ekonomije koja je sveprisutno i na planu turizma i na svakom planu naše zemlje, onda ove izmene i dopune, ako ništa drugo bar stvore jedno pogodno tlo i sigurno predstavljaju jedan korak dalje ka podizanju svesti svih nas, građana Republike Srbije o potrebi njenog iskorenjavanja, jer bez toga je nemoguće da se stvore uslovi koji bi doprineli daljem razvoju turizma u našoj zemlji.

Naravno, u danu za glasanje, budući da sam već spomenula da ovako predložene izmene predstavljaju dobro zakonsko rešenje, DHSS-SPO glasaće za isti, kao i za preostale tačke u ovoj načelnoj raspravi. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade dr Rasim Ljajić. Izvolite.

Uz to što bi mogao da se složim sa većinom onoga što ste vi istakli u ovoj diskusiji, posebno kada govorimo o predlozima i nedostacima strategije razvoja turizma, da prethodna strategija nije ni minimalno ispunila očekivanja u pogledu njene realizacije do toga da zaista loša infrastruktura, mali broj funkcionalnih aerodroma, nedostatak „lou kost“ kompanija uzrokuju i manji turistički promet onoga koji bi objektivno mogli da imamo.

Samo jedno pojašnjenje vezano za sredstva u budžetu. Ja sam rekao da smo zadovoljni, zato što 2014. godine nismo imali ništa. Dakle, kada sa nule dođete do toga da imate u budžetu 450 miliona dinara za razvoj turističkih infrastrukturnih projekata, a u uslovima štednje, onda svakako imate razlog da budete zadovoljni.

Drugo, tačno je da smo u jednom trenutku se plašili da neće biti adekvatnih projekata i prvih mesec dana našeg javnog poziva tu je bilo svega i svačega samo ne nečega što zaista doprinosi razvoju turističke infrastrukture u zemlji. Mi smo namerno, sasvim svesno izlazili sa tim da ima para u budžetu, ali da nemamo kvalitetnih projekata.

Epilog na kraju je bio da smo mi finansirali 61 projekat ukupno, vredno 450 miliona evra, a da su ostali projekti koji su predati, ne kažem da su svi idealni, ne kažem da su svi opravdani ali ostalo je nerealizovanih projekata u vrednosti od 915 miliona evra. Dakle, dodatnih projekata projekata u toj vrednosti. Prema tome, sredstava nije dovoljno i zbog ove loše infrastrukture mogli bi da potrošimo koliko god imamo i to da ih upotrebite na najbolji mogući način, ali moramo da se ponašamo u skladu sa merama štednje koje sprovodimo i da sredstva koja imamo u budžetu iskoristimo na najbolji mogući način.