Zahvaljujem.
Reč ima gospođa ministar.

Zahvaljujem.
Prosto, ne bih znala odakle da počnem da odgovorem na sve kritike i sugestije koje je izrekla narodna poslanica. Da počnem od početka, od onoga što se odnosi na temu današnje rasprave. Nadam se da ću ovoga puta biti malo spretnija.
Što se tiče toga – što smo čekali? Postavljeno je pitanje – zašto se čekalo od 2010. godine do danas da se donosi Zakon o nacionalnim parkovima? To je jedno pitanje. Paralelno tome ide pitanje – da li je preči Zakon o nacionalnim parkovima ili zakoni iz oblasti poljoprivrede? Imam utisak da kako god bismo uradili, ne bi bilo dobro.
Što se tiče Zakona o nacionalnim parkovima, mi smo ga sa dužnom pažnjom pripremali od samog početka mog mandata. Preuzeli smo ono što su radili ministri pre mene, radne grupe pre mene. Oni su od 2010. godine radili na ovom zakonu, organizovali veoma široke javne rasprave i, evo, sada stručne službe dostavljaju mi podatke za 2010. godinu, gde su bile i koliko bi ih bilo, 2012. i 2014. godine. Jako je bio širok krug zainteresovanih za ova pitanja i ne samo neposredne javne rasprave, već Nacrt zakona je bio na sajtu ministarstva. Svi koji su želeli, koji su bili zainteresovani, mogli su da uzmu učešće u pripremi ovog zakona.
Sada, da li je trebalo da pre godinu i po dana, kada sam ja došla i kada je ova grupacija ljudi koji se bave zaštitom prirode došla iz jednog ministarstva, iz Ministarstva prirodnih resursa u sastav Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, da li je trebalo da ja njima kažem – ljudi, izvinite, molim vas, ja imam teška pitanja i teške probleme u poljoprivredi, vi sačekajte dok mi ova pitanja koja su preča ili važnija, po meni, rešimo, pa ćemo onda to? Naravno, ja to nisam mogla.
Mi smo jedno ogromno ministarstvo. Imamo jako puno obaveza i prema nacionalnom i prema evropskom zakonodavstvu. Mi moramo da se maksimalno trudimo da na sva pitanja damo što je moguće bolji i konkretniji odgovor kroz zakonsko rešenje. Ne možemo da pravimo prioritete šta je preče i šta je prvo. Radimo sve. Imamo 14 zakona sada koji su završeni i koji samo čekaju na mišljenje i doći će u skupštinsku proceduru. To samo svedoči o velikom radu i požrtvovanosti čitavog tima Ministarstva poljoprivrede da prosto ni jedan problem ne stavi pod tepih, da ni pred nijednim problemom ne zatvori oči.
Tako mi doživljavamo i Zakon o nacionalnim parkovima. On je sticajem okolnosti ranije završen. Nije morao da ide na neka prevođenja i neka dodatna odobravanja. Prosto, tehnički je stigao ranije u proceduru.
Ovo nije hitan postupak. Dostavljen je Skupštini. Skupština ga je odredila, vi kao narodni poslanici, da on bude na dnevnom redu. Mi na to nismo uticali, mogao je da bude i u decembru, mogao je i sledeće godine. Mi smo naš posao završili, sva potrebna mišljenja pribavili i taj zakon Vlada je prosledila Narodnoj skupštini.
Moram da kažem, ovo su pitanja koja su specifična, jako stručna. Ovde su učestvovali ljudi u pripremi zakona ne samo ovi koje ovde danas vidite, nego Zavod za zaštitu prirode, profesori univerziteta, nauči radnici. Jednostavno, težilo se tome da se dođe do najboljeg rešenja. Ja danas samo u njihovo ime pred vama ovo branim i obrazlažem. Da li jedan ili pet, nespretno sam obrazložila, možda će i sada biti nespretno, stručna radna grupa je smatrala da trenutno stanje, kada se radi o nacionalnim parkovima Srbije, kojih je pet, treba verifikovati kroz jedan zakonski predlog. To je upravo ovaj zakonski predlog koji danas vama ovde prezentujemo i branimo.
Naravno, ovo nije gotovo i zapečaćeno za ne znam koliki dug period, jer naše stručne službe, Zavod za zaštitu prirode priprema i studije za nova zaštićena područja. Verujemo da će neka od njih biti i u statusu nacionalnog parka. Samim tim, znači da za nova, kada se za njih izborimo, mi ćemo imati sasvim sigurno i novi zakon. Možda će tada i neka nova radna grupa, možda neki novi ministar, možda će oni tada predložiti da to bude pet zakona, šest zakona, ali ovo je sada ono što mi verifikujemo kao trenutno stanje, sa željom da to trenutno stanje na neki način zaštitimo.
Kažete da u ovim našim nacionalnim parkovima nema dovoljan broj zaposlenih i da nam radi nedovoljno stručan kadar. Verujte, to je dosta ozbiljna optužba i od vas ja ne očekujemo da paušalno dajete takve optužbe. Moram da znam odakle vama takva saznanja, da mi svuda u sistemu imamo manje ljudi nego što nam treba. Tu mislim na inspekcije, na čuvare, na razne druge službe. To nije ništa novo. Ali, ne želim da bilo ko pomisli da ti naši ljudi, koji su sada uposleni, ne rade dovoljno dobro svoj posao, ne rade više od onoga što treba, a posebno, morali biste da mi date precizne podatke i da kažete da oni nisu stručni.
Smatram da nije dobro, nije korektno i nije profesionalno tako se odnositi prema njima koji rade jedan posao izuzetno odgovoran, izuzetno težak i posao od koga mi svi u sistemu i u državi očekujemo benefit, očekujemo dobit, očekujemo da to bude nešto čime ćemo se ponositi našim nacionalnim parkovima, znam, oni su nam jedni od glavnih aduta srpskog turizma.
Sad da pređem na ovu drugu temu, pošto ste vi otvorili ove druge teme, ja bih o ovim drugim temama mogla da pričam ceo dan, ali ću se potruditi da budem kratka da bih i drugim poslanicima dala mogućnost da pričaju o temi koja je danas na dnevnom redu, ali prosto da ne ostane nedorečeno.
Kažete Zakon o zadrugama, Zakon o zadrugama je u proceduri javne rasprave. Ko god je zainteresovan za pitanja koja ovde postavlja, pretpostavljam da zna, taj zakon priprema Ministarstvo privrede. Mislim da je javna rasprava pri kraju. Sada će biti u proceduri skupštinskoj. Koliko mi je ministar Sertić rekao i on očekuje da će to biti u oktobru mesecu. Ovaj zakon, između ostalog, tretira razne vrste zadruga, među njima i zemljoradničke zadruge.
Što se tiče drugih zakona iz oblasti poljoprivrede, kažem spremili smo jako puno zakona. Celo leto smo radili i celo proleće na važnim zakonima, kao što je zakon o bezbednosti hrane. Taj zakon o bezbednosti hrane prati još četiri izuzetno važna zakona. Ovaj zakon se pripremao prethodne četiri godine sa ova četiri, to je pet zakona i oni će vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru: Zakon o poljoprivrednom zemljištu, zakon o alkoholnim pićima, zakon o vinu. Prema tome, jako puno smo iz sektora poljoprivrede zakona pripremili. Plašim se samo da li će biti dovoljno vremena da ih sve odbranimo u jesenjem zasedanju, jer uz njih imamo i ove zakone iz životne sredine. Tvrdim vam da su stručne službe Ministarstva poljoprivrede jako puno radile i zaista smo se potrudili da puno toga uradimo i da pripremimo na usvajanje, da to budu reformski zakoni, da zakoni koji će biti i usaglašeni sa EU direktivama, ali i odgovoriti na potrebe na nacionalnom nivou. Zaboravila sam zakon o vodama. Dakle, jako, jako puno zakona, 14 zakona je u toku.
Prosto ne očekujem baš od vas da iznosite paušalne podatke i kada se radi o broju krava i kada se radi o registrovanim objektima i kada se radi o subvencijama o poljoprivredi. Broj krava je stabilizovan prošle i pretprošle godine i on pokazuje uzlazni trend. Prvo, to možete da pronađete i iz statističkih podataka.
Što se tiče objekata odobrenih za izvoz, mi smo usaglasili sertifikate procedure i sa Carinskim savezom i sa Ruskom Federacijom i sa turskim zemljama, CEFTA, EFTA, EU, čak i sa Kinom. Ne postoji praktično tržište u Evropi gde naši proizvođači mleka, mesa, naši ratari ne mogu da izvoze proizvode svoje. To je rezultat rada Uprave za veterinu koju vi karakterišete kao jednu upravu gde je sve crno i gde ne postoji sistem. Ta uprava je uspostavila ove procedure.
Kažete – samo 10 objekata imaju izvoznu dozvolu. Ja moram da vam kažem da samo sa Ruskom Federacijom 44 objekta mlekarske industrije, mesne industrije imaju mogućnost da izvoze. Da li će oni tu mogućnost koristiti ili neće, to je sada posebno pitanje.
Pomenuli ste i subvencije, pomenuli ste dugovanje. Moram da vam kažem ovo. Zakonom o budžetu svake godine usvaja se budžet za poljoprivredu. Prošle godine vi ste usvojili budžet Republike Srbije i u okviru njega budžet za Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a u okviru njega taj budžet na koji vi mislite, ovaj agrarni budžet, znači, direktno za subvencije. Pitam ja vas sada – ako je taj budžet usvojen i ako je on sad u realizaciji, znači tekući budžet u tekućoj godini, kako vi možete da pričate o nekoj rupi? Kako mi možemo da dugujemo nešto što smo dobili da podelimo? To smo dobili svake godine. Znači, krajem godine usvaja se budžet, u januaru se pravi uredba u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, na bazi te uredbe se dalje sredstva transferišu prema poljoprivrednicima. Jako često se mnogo priča, a malo se zna. Mi nikako ne možemo da dugujemo nešto što nismo dobili da podelimo. Da smo mi iz tih sredstava deo opredelili za neku drugu svrhu, a ne za subvencije u poljoprivredi, to bi onda bilo zaista dugovanje, ali ovako to nikako ne može da se podvede pod tu vašu klasifikaciju dugovanja.
Molim sve vas i poljoprivrednike da budu strpljivi. Molim vas, tekuća godina, tekuće obaveze. Poljoprivreda nije na kolenima, kako vi kažete, a žao mi je, nisam maliciozna, ali mislim da bi neki želeli da bude na kolenima.
Poljoprivreda Srbije ima izvanredne izvozne potencijale i izvanredno ih koristi, a u skladu sa onim što smo nasledili.
Prošle godine smo, to sam sa ponosom isticala, postigli, uprkos poplavama, suficit u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, preko milijardu evra, 1.120.000.000 evra. Da vidim ko još može da se pohvali time.
Juče sam dobila podatke o tome kako taj odnos izgleda u ovoj godini, ali nažalost zbog bavljenja nacionalni parkovima nisam stigla detaljno da ih izanaliziram. Izanaliziraću ih narednih dana i u ponedeljak mogu na Skupštini da vam kažem, ali ono što sada podaci za ovu godinu kažu to je da je rast veći u odnosu na prošlu godinu. Molim vas, nemojte onda tako se obraćati javnosti i poljoprivrednicima. Nije njima lako i to znamo. Činimo da pomognemo maksimalno što možemo, ali njima treba i malo optimizma.
Verujte, Vlada Srbije i Ministarstvo se maksimalno trude da pomognu poljoprivredi. Ono što nije urađeno u prethodnim godinama i prethodnim decenijama nije moguće, draga poslanice, preokrenuti za godinu dana. Zato, molim vas, dajte malo vremena, dajte malo strpljenja. Stvari se kreću i stvari će biti bolje. Sigurna sam da će biti bolje.
Molila bih vas, pošto smo svi na istom zadatku, da ne pričamo neprovereno, da ne pričamo netačno, da ne širimo pesimizam. Nama je potrebna pomoć za našu poljoprivredu, podrška maksimalna i ono što je jako važno – optimizam. Ako bismo tako neprovereno, kako vi kažete, izašli pred naše poljoprivrednike, a neprovereni su podaci, onda bi oni rekli – dajte, i mi ćemo da idemo, nema veze, nećemo da radimo ništa, tražićemo neku socijalnu pomoć.
Izvinjavam se, na početku sam rekla da bih mogla puno da pričam o ovim temama, ali izvinjavam se ostalima koji su se pripremili za Zakon o nacionalnim parkovima. Verujte da će biti narednih meseci do Nove godine jako puno zakona iz poljoprivrede, iz svih grana i oblasti. Spremna sam da pričamo argumentovano, sa podacima konkretnim i da na taj način ukrstimo argumente i razmišljanja. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić, replika.

Hvala. Samo ću kratko izneti nešto što je zapravo ovde ministarka spomenula i imam potrebu da reagujem.
Prvo, rekli ste da se temom nacionalnih parkova bavite od početka svog mandata.
(Snežana Bogosavljević Bošković, s mesta: Bavim se svim temama u okviru…)
Svim temama, ok, između ostalog znači i tema nacionalni park, onda ste rekli da vi niste kompetentni, ne posedujete dovoljno znanja, eksperti za poznavanje zaštite životne sredine sede oko vas, vi to niste. Vi ste za poljoprivredu, zato vama postavljam pitanje iz oblasti poljoprivrede.
Onda ste rekli, prebacujete meni zapravo, da ja nešto pričam paušalno. Ali, onaj ko priča paušalno upravo ste vi. Onda kažete, da zapravo vi ste preuzeli pitanje ove teme ono što je rađeno prethodnih godina. Da li ste preuzeli, ili ste radili, ili vi niste učestvovali uopšte u tome, ili ne znate ništa o nacionalnim parkovima?
Dakle, nemojte meni da amputirate vaša mišljenja koja se u pet rečenica dijametralno razlikuju.
Drugo, kažete da su ovde iznete neke paušalne ocene sa moje strane, neprovereni podaci. E, pa vidite, ja kada se spremam za temu ili zaštita životne sredine, ili na bilo koje pitanje poljoprivrede, mene eksperti snabdevaju podacima. Neki od tih eksperata su oni sa kojima vi sarađujete. Ne znam da li onda oni lažu, ili iznose paušalne podatke, ili vi živite u zabludi, zato što niste zapamtili pravovaljane i blagovremene podatke.
Osim toga govorite o 14 zakona. Evo, jedva čekam, ja vas držim za reč da će u jesenjem zasedanju biti svih 14 zakona iz ove oblasti, i nadam se da su svi mogli da čuju, a to je, konačno krenuće nešto u poljoprivredi i pogledu zakonskog regulisanja. Govorite ovde, verovatno spočitavajući meni, mnogo se priča, malo se zna. Onda ću ja dodati da se malo zna i još manje radi.
Takođe, vi ste rekli prethodni ministri nisu radili. To ne može da vam bude izgovor. Vi ste sada ministar. Ono što nisu oni radili, oni su zato i bivši. Onaj ko ne radi dobro, uvek postaje bivši, bez obzira na vreme koje mu je na raspolaganju.

Gospođice Babić, ja bih molio sa malo više uvažavanja za predstavnike Vlade.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Apsolutno nisam rekla da prethodni ministri nisu radili. Oni su radili jako puno, ali nažalost, njihovi mandati su bili kratki. Ja sam to htela da kažem, znači nisu stigli.
Ne možemo mi početi sve iz početka. Mi kada novi dođemo znači sve ono što je rađeno do tada ne važi, idemo iz početka. Ja sam prosto preuzela rad stručnih tela, rad ovih ljudi koji su se bavili nacionalnim parkovima od 2010. godine. nastavili smo da radimo taj posao da bismo ga završili. Pribavili smo mišljenja više institucija, više pojedinaca sa ciljem da dođemo do najkompetentnijeg, odnosno najboljeg predloga zakona.
Pritom, znam jako puno o nacionalnim parkovima, ja nisam ekspert za nacionale parkove, vi ste u pravu, ja sam stručnjak za poljoprivredu, i to za jedan segment poljoprivrede. Ne postoji univerzalan stručnjak, vi to dobro znate, pogotovo u nauci, ali ja sam se izuzetno trudila da sve ovo što rade eksperti i sama usvojim, a to mi nije bilo teško, s obzirom da sam po struci naučni radnik.
Tako da mislim da je u pitanju jedno nerazumevanje. Želim da razgovaram i želim jedan korektan dijalog. Ovo sa vaše strane neka procene drugi da li baš je dovoljno korektno. Hvala lepo.

Zahvaljujem se,
Reč ima narodni poslanik mr. Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, dolazim iz Sombora koji je inače poznat po tome što poseduje specijalni rezervat prirode Gornje podunavlje i nama ova tema nije nepoznata. U mojoj sredini ja sa ponosom uvek kažem – svest o značaju zaštite životne sredine je na jednom pristojnom nivou, ali naravno treba i nadalje povećavati i negovati.
Ovaj zakon smo pogledali sa ozbiljnim interesovanjem baš zbog toga što u prirodnoj baštini svake zemlje i naroda nacionalni parkovi zauzimaju posebno mesto. To su područja od izuzetnog prirodnog, ali i kulturno istorijskog značaja, što smo upravo dokazali govoreći o Nacionalnom parku Fruška Gora. Oni podrazumevaju jedan od najviših oblika zaštite životne sredine.
Nacionalni park je po definiciji oblast zemlje u vlasništvu države u kojoj se nalazi većim delom zaštićen od ljudskog uticaja. Kada govorimo – većim delom zaštićen od ljudskog uticaja, pre svega mislimo na one loše uticaje, devastirajuće uticaje i svakako ne treba da bude zaštićen od ljudske brige.
Znači, mi smo dužni da o nacionalnim parkovima brinemo kao društvo, kao država koja je srećna da ih poseduje. Na teritoriji bivše Jugoslavije postoji u ovom trenutku 25 parkova, od toga je pet u vlasništvu Srbije. Gazdovanje nacionalnim parkovima nije lak zadatak i nije ga lako organizovati, već smo čuli biće i imovinsko pravnih problema. Ovaj zakon je prilično jasno definisao obaveze, odnos države i pre svega ono što pripada vrlo detaljno kom nacionalnom parku, a samim tim se povećala i površina zaštićenih područja.
Kada bismo mogli celu državu da stavimo u zonu zaštićenog područja to bi bilo najbolje, ali to se može samo na jedan način, kada podignemo svoju svest o javnom dobru i javnom interesu. To je naravno zadatak celog društva i na tome neumorno i neprestano treba raditi.
Nacionalni parkovi su izuzetno značajni i briga o njima pomaže da sačuvamo prirodu od lošeg uticaja čoveka, a opet za dobrobit tog istog čoveka. Nikada kao u ovo moderno vreme, priroda nije bila ugrožena eksploatacijom od strane čoveka, a nikad mu više nije trebala. Zato pozdravljamo ovaj set zakona koji će pomoći da pre svega, kako kažem, podignemo bar malo tu našu svest o javnom dobru. Ali moram reči da to nije predmet ovog zakona i problem ovog ministarstva, ta svest nam već dugo nedostaje na svim poljima i to se očitava u društvu. Društvo plaća upravo cenu toga.
Zakon o nacionalnim parkovima je samo jedan mali korak koji treba da doprinese tome i zato ga pozdravljam kao upravo jedan pozitivan korak koji će pomoći. Nacionalni parkovi su uz sve zaštićene zone i zaštićene oblasti nešto što doprinosi razvoju privrede. Turizam je privreda, saobraćaj je privreda. Nacionalni parkovi su zato nacionalni. Treba da budu ne samo javno dobro na koje ćemo biti ponosni, nego i javno dobro koje ćemo negovati da bi nam pokrenulo sve ostale privredne resurse i omogućimo da se razvijamo kao društvo, da budemo atraktivni u širokoj društvenoj zajednici, da se našim i kažem planetarno atraktivni da svi dođu da vide naše nacionalne parkove koji imaju zavidne prirodne resurse svojim biodiverzitetima i svojim prirodnim lepotama.
Stoga, da ne bih ponavljala ono što su moje kolege već rekle pojedinačno o nacionalnim parkovima, posebno o Nacionalnom parku Fruška Gora koji je u Vojvodini, odakle dolazim, dakle sve to je već poznato. Nova Srbija je vrlo pažljivo pogledala ovaj zakon, nismo našli nekih zamerki gde bi smo podneli amandman, mada mislim da je poslanička grupa SVM dala jedan vrlo konstruktivan amandman i da može biti prihvaćen. Samim tim podržaćemo set zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem vam se što smo imali priliku da ovo kažemo danas. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodna poslanica Nevena Stojanović.

Hvala.
Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo čuli već dosta definicija o nacionalnim parkovima, ja ne bih se ponavljala i ne bih iznosila ni jednu više, ali ću pokušati da konkretizujem raspravu iako je otišla malo iz oblasti zaštite životne sredine u poljoprivredu koja jeste izuzetno važna tema, ali za današnji dan.
Predlog zakona o nacionalnim parkovima je na današnjem dnevnom redu i poslanička grupa JS će svakako glasati za ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Mi kao zemlja, ministarka je već spomenula, imamo dugu tradiciju kada je u pitanju zaštita prirode, što je dokaz Dušanov zakonik koji je sadržao član 123. koji je definisao mogućnost i zabranjivao prekomernu seču šuma u tadašnjem Srpskom carstvu.
Ovaj predlog zakona koji je danas pred nama ima konkretno za cilj uređeniji način vođenja nacionalnih parkova, a uz adekvatnu primenu i ljudstvo doprineće i očuvanju i razvoju naše bogate prirodne baštine. Bitne izmene koje će doneti ovaj zakon je uvođenje stručnog saveta koji treba da obezbedi planove i programe upravljanja i zaštite nacionalnih parkova, kao dodatno telo uvodi se i savet korisnika koji će sa po jednim predstavnikom predstavljati interese i turističkih, lovačkih, ribolovačkih organizacija, ali tu će baš upravo biti zastupljeni i interesi poljoprivrednika i nevladinih organizacija. Bitno je spomenuti da u ovom sistemu upravljač je taj koji će imati najviše nadležnosti.
Ono što je očigledno je da smo preuzeli evropski model upravljanja, što je dobro pod uslovom da ne preuzimamo samo model, već i način rada. Pre svega, mislim na održivo korišćenje resursa i pronalaženje kreativnih načina da upravljači obezbede dodatna sredstva za svoj rad u cilju ostvarenja na primer edukativnih programa, naučnih kampova i slično.
U ovakvim trenucima krize moramo imati na umu da uvek postoji mogućnost zloupotreba i rasprodavanja resursa kako bi se došlo do dodatnih sredstava i nadam se da će ministarstvo, imajući to u vidu, vršiti detaljne provere kako izveštaja upravljača, ali i proverom na terenu.
Imam jedno konkretno pitanje u vezi predloga, nadam se da će neko iz ministarstva biti ljubazan, više se odnosi na tumačenje člana, a to je član 15. koji kaže – objekti za koje se ne plaća naknada za korišćenje nacionalnog parka po osnovu zakona kojim se uređuje zaštita prirode i koji svojim izgledom narušavaju svojstva nacionalnog parka, a koji su vlasništvo pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica, podležu naplati naknade za zauzeće prostora u nacionalnom parku.
Meni nije baš 100% jasno šta se podrazumeva pod izgledom objekta koji narušava svojstva nacionalnog parka i koliko sam ja shvatila uvodi se nova taksa za takve iste objekte koji do tada nisu podlegali taksom za naknadu za korišćenje nacionalnog parka.
Iskoristiću ovaj trenutak obraćanja Narodnoj skupštini, jer je i gospođa ministarka tu i pitati za projekat istraživanja uzroka sušenja šume, pri čemu znam da je ishod bio spašavanje 330 stabala, što je izuzetan uspeh, ali mene interesuje - šta je upravo uzrok, znači, šta ste, do kojih ste zaključaka došli pri projektu istraživanja, jer kao i kod čoveka bitno je lečiti uzrok bolesti?
Na kraju obrazlaganja o ovom Predlogu zakona pohvalila bih i težnju ministarstva i plan da se procenat zaštićenih područja koje u ovom trenutku iznosi 6,3% podigne na 12%, što će, ako to ostvarite, biti neprocenjiv poklon našim pokolenjima i hvala na tome i poslanička grupa JS će svakako glasati za ovaj Predlog zakona.
Što se tiče ostalih predloga koji su na današnjem dnevnom redu, pre svega, mislim da Predlog zakona koji potvrđuje Protokol o sprečavanju zagađenja voda prouzrokovanog plovidbom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, svakako smatramo da je ovaj zakon jako dobar, pre svega zato što je restriktivan i zato što pravi, tj. oformljuje sisteme koji će doprineti visokom nivou kontrole, sprečavanju i praćenju zagađenja voda, prvenstveno od brodova i takođe podržavamo i Sporazum koji potpisujemo, odnosno potvrđujemo sa Kraljevinom Maroko i sa Kraljevinom Mađarskom. Hvala vam.