Zahvaljujem gospođo ministar.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS, narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto ja duboko verujem da nema ni jednog teksta bez konteksta, ja ću naše komentare o Predlogu zakona o nacionalnim parkovima pokušati da podelim sa vama kroz kontekst u kojem je ovaj predlog zakona predložen i kroz kontekst onoga gde treba da bude primenjen. Ako ne bude izmenjen, pošto smo sada čuli ovde da se predlozi zakona koji su trenutno u raspravi usaglašavaju sa predlozima zakona koji uopšte nisu u raspravi na snazi.
Ja znam da me nećete razumeti, ali najdobronamernije vas molim da to ne bude argumentacija. To je uvredljivo za Skupštinu. Šta ćemo vam mi onda, svi poslanici, ako ćete odredbe ovog zakona usaglašavati sa nečim što nije na snazi? Nije ova sala samo za glasanje i čak nije samo za folklor u raspravi ko je šta uradio i šta je posle bilo.
Ova sala je, kada je ova tema u pitanju, to je kontekst, da zajedno razumemo kako će da izgleda politika koja se vodi u nacionalnim parkovima 10 godina od danas. Ako to ne razumemo, onda je naš nesporazum banalan, ali dubok i ne premostiv, s obzirom na volju da se o tome u stvari ne razgovara. Dakle, to je kontekst.
Kada donosite propise u politici, bez obzira da li ih predlažete ili o njima raspravljate, o njima odlučujete, amandmanima ih menjate, dakle, da li ste izvršili zakonodavnu vlast, postoje ukupno dve vrste političkih propisa o kojima možete govoriti. Prvi su propisi koji menjaju društvene veze, koji menjaju odnose među ljudima. To su vam Krivični zakon, Porodični zakon, Zakon o socijalnom staranju, Strategija smanjenja siromaštva. Dakle, to su vam zakoni koji se tiču odnosa među ljudima i među njima popisujete šta se sme, šta se ne sme, šta je poželjno, šta nije poželjno.
Druga vrsta zakona su zakoni i propisi koji menjaju prostor. To su zakoni kojima donosite prostorne planove, kažete - ovde će biti grad, ovde auto put, ovde most, ovde železnica, ovde brana, ovde ćemo imati iscrpivost gasa, nafte, vode, ovde ćemo štititi. To su zakoni koji menjaju prostor.
Šta je kontekst zakona koji ste vi nama doneli? To je jedina vrsta propisa koja mora da ima osobine obe. Štitite i menjate prostor, ali morate da menjate i odnose među ljudima unutar društva, svest ljudi o tome zašto su zakoni iz oblasti zaštite životne sredine važni, jedini zakon koji meša, svi ovi ostali se dele na dve grupe. Ili menjate odnose među ljudima ili menjate prostor. Da li gradite, ili ga rušite ili ga prljate ili ga štitite, prostor je u pitanju.
Šta ste vi nama ovim predlogom zakona u celini poručili? Da ste se odlučili da napravite predlog zakona u kojem ćete pričati šta je poželjno da bude. To se na starom srpskom kaže „viš ful vona bi tinking“. Dakle, kao bi mi voleli da to izgleda sa nacionalnim parkovima? Ja to smatram duboko pogrešnim pristupom. I obrazložiću zašto.
Šta smatram dobrim pristupom? Da se zakoni koje ovako mešaju - menjam odnose među ljudima i menjam prostor; da se tačno propiše šta se sme a šta se ne sme. Znate, da ljudi umeju da čuvaju prirodu, mi ne bi živeli u eri ozbiljnih klimatskih promena, mi ne bi živeli u zagađenom zemljištu, vodi i vazduhu, to ljudi rade. Mi prirodu čuvamo od nas samih jer nas baš briga za prirodu tokom decenija ili vekova pre nas.
Ako imate pred sobom vrstu živuću koju opšte nije briga šta će da uništi, nemojte da nam dajete zakon šta bi voleli da bude, neće da radi. Moramo da imamo propise šta se sme i šta se ne sme.
Ja ću pokušati da vam kroz par primera pokažem zašto zakon neće doneti rezultate kojima se vi nadate a koje mi vidimo u odredbama da ih neće biti.
Prva ilustracija je već pominjana. Vi ste, odnosno vaše ministarstvo ili ministar lično ili ko već radi na Vladi po Poslovniku o Vladi, glasali za odluku o izmeni i dopuni prostornog plana posebne namene za Kopaonik. Ta odluka danas je stupila na snagu. Njena prva verzija aprila je stupila na snagu, druga je glasana na Vladi 24. septembra i 2. oktobra stupa na snagu. Odnosi se na oblasti opštine Raška, Leposavić i Brus. Ta odluka, to je odluka Vlade, danas stupila na snagu.
Šta kažu u toj odluci? Da nam treba izmena prostornog plana u Nacionalnom parku Kopaonik zbog toga što postoji nova turistička ponuda, zbog toga što postojeći sistem zaštite, onemogućava gradnju na teritoriji tih opština i to sve ne bi bilo tako neobično da se prvobitnom odlukom za koju ste i vi glasali, odluka i izmena prostornog plana posebne namene nije poverilo prvo Ministarstvu građevine, a onda privatnoj firmi, odlukom Vlade.
Sa šest miliona dinara, firma „Hepako“ Vračar d.o.o. će finansirati izradu izmene prostornog plana posebne namene u Nacionalnom parku Fruška gora. Ta firma u APR je od osnivanja 20. maja 2014. godine, delatnost te firme je upravljanje nekretninama za naknadu.
Mi razgovaramo o nacionalnim parkovima ovde, vi pričate o tekstu zakona koji je, kako bi smo mi voleli da sve to izgleda. Danas je stupila na snagu odluka Vlade gde firma za upravljanje nekretnina uz naknadu finansira izradu izmena prostornog plana posebne namene. To ne biva, kako da vam kažem. To jedno sa drugim ne biva.
Ko je zakonski zastupnik? Maters Uhael Ali Alebuoni da Eri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa osnivačkim ulogom od 100 dinara, to je sve legitimno, apsolutno legitimno i u APR i sve po redu. Ono što ja sporim kao rezultat te legitimnosti da će odlukom moje Vlade koja je danas stupila na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom listu“, privatna firma „Hepako“ finansirati izradu izmena prostornog plana posebne namene.
Kažu – što ti sumnjaš u dobre namere te firme? Jako me baš briga za njihove dobre namere. Ja hoću odgovornost i hoću etiku odgovornosti od moje Vlade, od nas ovde da se nađe odgovor na pitanje – a zašto ta firma koja upravlja nekretninama za naknadom daje pare za izradu izmena prostornog plana nacionalnog parka? Šta su? Donatori? Filantropi? Crkveni ljudi? Imaju viška para? Pa šest miliona hajde neka neko tamo da, kažu – biće na javnoj raspravi 30 dana.
Mi imamo duboko nerazumevanje oko ovakvih odluka. Imamo duboko nerazumevanje oko toga šta je javno-privatno partnerstvo u oblasti zaštite životne sredine i u oblasti nacionalnih parkova. Ovakve stvari su se već dešavale.
Dakle, nije javno-privatno partnerstvo – daj mi ga, moj je, prvi sam ga video, imam javnu poziciju pa se privatno dogovaram šta god hoću. To nije javno-privatno partnerstvo.
Ovo je vrlo ozbiljna stvar. Ja ne izražavam sumnju u bilo čije loše namere zato što ja nemam sposobnost da verujem na „majke mi“ u nečije dobre namere. Ja sam ovde da pitam i da dobijem odgovore šta želi firma „Hepako“ od Nacionalnog parka Kopaonik i zašto moje ministarstvo koje u svom delokrugu ima i zaštitu životne sredine, zašto na to ne reaguje i zašto je glasalo za takvo šta?
Drugi primer konteksta i to vam je kontekst, možemo mi da razmenjujemo podatke, ja bih da sam na vašem mestu, ja bih bila zadovoljna da u ovoj Skupštini ima poslanika koji do detalja znaju stanje u životnoj sredini.
Nikada sebi ne bih dozvolila omalovažavanje sa rečenicom – u zelenom fondu nije bilo ni dinara 2012. godine, kao što nikada sebi ne bi dozvolila rečenicu da je stanje mnogo bolje, a nema agencije za hemikalije, a ne znamo gde je išao novac od – zagađivač plaća. Različiti smo ljudi. Vi imate vaše pravo, ja imam moje pravo.
Drugi primer, Nacionalni park Fruška Gora i problem koji ne rešava ni ovaj zakon, zbog toga što je, šta bismo voleli da bude, a ne šta se sme, šta se ne sme. Vratili zemljište crkvama. Ja glasala za. Šta je crkvi oteto, red je da se vrati. Crkva sada kaže – sa zemljištem u nacionalnom parku, to je naše, nemate vi tu nikakva posla. Šta ćete sada da radite? Šta ćete da radite sa hektarima u nacionalnim parkovima koji su u vlasništvu SPC, a neko tamo vidi iz vlasti ili opozicije, ima nas dovoljno, i previše takvih koji pitaju – znaš li ti ko sam ja, šta ti meni možeš, pa kaže crkva – ja to radim u Nacionalnom parku Fruška gora šta god ja hoću.
S tim u vezi, ono što je jedna od izmena ovih zakona, koja spada u najgori registar, je da ukidate nadležnost pokrajinskih inspekcija. Zašto? Kaže – tako će biti i u budućem Zakonu o zaštiti prirode. Ja ću opet pitati zašto? Ili će odgovor biti, odnosno bio je do sada – to će sve biti kao i do sada, ne može ministarstvo to da radi bez pokrajinskog inspektora, samo sada će pisati da to ministarstvo radi. To je nerazumno, neracionalno, nepotrebno, zbog toga što kako-tako taj sistem inspekcija je bolji kada imate, kao što imate propis koji kontroliše rad svih inspekcija, ali kada ostavite ljude koji su na terenu, i ovako ih je malo, da rade ono što treba da rade.
Da ne pominjem da ovaj Zakon o nacionalnim parkovima je pred nama kao da ni prethodnog zakona nije bilo i kao da nema nikakve istorije upravljanja nacionalnim parkovima u Srbiji i u onome što je odbrana zakona, što je legitimno. To šta će Vlada da priča ili ovlašćena predstavnica Vlade, to je sve legitimno, šta god hoćete, branite kako god hoćete zakon. Zajednička je šteta ako se to radi bez podataka i napamet. Tu je moja opaska, ne bih ja u ovoj Skupštini govorila – ove odredbe su usklađene sa zakonom koji uopšte nije u proceduri u Skupštini Srbije. To je neproduktivno, ali vaše je pravo. Tu ne zameram.
Ono što je moja treća priča o kontekstu je da nacionalni parkovi u Srbiji i ovaj zakon i ovde u raspravi, mi ne govorimo o nacionalnim parkovima, mi govorimo mrežno o tome gde i kakvo zagađenje, oštećenje, trajno ili privremeno, ko o tome brine, zašto. Nije to tema nacionalnih parkova. Tema Zakona o nacionalnim parkovima je kako želimo da nacionalni park u sadašnjim granicama prostornih planova, stari nacionalni parkovi i možda neki novi koje ćemo odlučiti da postoje, kako će da izgledaju za deset godina. O tome nikada nije bilo reči u ovoj Skupštini.
Nemojte ovo da razumete da je to moja kritika Vlade. To rade sve vlade i to, nažalost, radi i većina. Mi nemamo dijalog koji je orijentisan ka budućnost, a vezan za temu. Mi imamo dijalog - ti si kriv, mi imamo dijalog – to se ne može, žao mi je, maksimum i super je, nikada nije bilo ovako dobro. To nije dijalog. Ali, razumem, svako bira sebi kako će da priča i kako će da komunicira o temi. Moje je pravo da podelim sa vama ponudu koju ja imam. To je kako će da izgleda Nacionalni park Kopaonik za sedam godina od sad? Kako će da izgleda? Šta će biti zaduženja ministarstva kada dođe izrađen, izmenjen prostorni plan posebne namene i bude na javnoj raspravi u Brusu, Leposaviću i u Raškoj.
Da li vi stvarno mislite da ovde sede ljudi koji ne znaju o čemu se radi kada tako nešto pročitaju? Da li vi stvarno mislite da iko ima prava da tako šta odćuti? U Leposaviću ćete imati javnu raspravu o tome šta je naručila i platila firma „Hepako“ doo? Taj Nacionalni park Kopaonik čak uopšte nije samo naša briga. Ako nemamo ovde predlog da kada je Kopaonik u pitanju da ministar ima ideju da zajedno sa jednim delom Republike Srbije, sa kojim uspostavljamo normalizaciju i sa Crnom Gorom i sa BiH, da imamo zajednički plan za ubuduće, onda mi nemamo u suštini raspravu o temi kakva bih ja volela da bude tema nacionalnih parkova. Da ne spominjem zaštićene vode i zaštićene riblje vrste.
Građani su pokrenuli jednu peticiju za spas voda i sportskog ribolova u Srbiji. To se ne odnosi samo na vodne resurse u nacionalnim parkovima, a njih ima. Zato vam kažem. Da se ne lažemo, bila bih zadovoljna da ovde imam nekog da razgovaram s njim ko je obišao, recimo, sve vodne resurse u nacionalnim parkovima u Srbiji. Zna gde su, nema putokaza do onde, ali znam gde su, pitala ljude, pa me odveli.
Dakle, kada imate građansku peticiju kojom ljudi kažu da je krivolov u porastu, da je ugrožavanje zaštićenih vrsta u porastu i mole da se o tome razgovara, da razgovaramo o tome kako da zaštitimo i sportski ribolov, kao što sportski ribolov treba da bude, ali generalno i vode u Srbiji. One su na drugi način deo zaduženja vašeg ministarstva. Ali, ja sada govorim o vodnim resursima unutar nacionalnih parkova za koje svi znamo gde su locirani i na koji način se njima upravlja.
Da zaključim sa početkom rečenicom o tome šta je kontekst oko koga ja pravim ovaj tekst. Kontekst je da menjamo perspektivu na koju smo navikli kada je u pitanju donošenje zakona u ovoj Skupštini. Možda u nekim drugim sektorima ne postoji nijedno uvo koje bi čulo takav moj predlog, ali nekako možda bez ikakvih razloga, ja imam uverenje da u oblasti zaštite životne sredine, ako nigde drugde, postoje ljudi koji će čuti i razumeti kakva je razlika u tome kada donosiš odredbe iz oblasti ovih propisa i svih drugih, pri čemu ne pravim ni prioritete, ni šta je manje važno. Drugačije je.
Za zakone koje ste tek najavili mislim da mogu sa vama da podelim jedan utisak. Želim kada unesete Predlog zakona o zaštiti prirode da ne vodimo ovakvu raspravu ni jednim jedinim delom, niko između nas, da ne vodimo raspravu – ja sam u pravu, ti nemaš pojma, nego da vodimo raspravu o tome šta će novi Zakon o zaštiti prirode učiniti da Srbija nekako izgleda 2020. godine, kao što bih volela da je rasprava o Predlogu zakona o nacionalnim parkovima tako izgledala.
Ja imam svoje procene, vi imate svoje procene i niko srećniji od mene u ovoj sali kada bi o tome pričali i kada bi se pokazalo da moje procene, koje za mnogo šta nisu optimistične, apsolutno ne stoje. Mnogo važnije od toga, ljudi koji nas slušaju, razumeli bi kako će da izgleda Kopaonik 2020. godine.
Za sve ostalo što se izrazili kao teškoće u funkcionisanju ministarstva, ovo je trenutak za etiku odgovornosti. I vi i prethodna ministarka ste bili upozoreni – ne ukidajte Agenciju za hemikalije, ne ukidajte Fond, radite s tim šta god hoćete, ne igrajte se sa institucionalnim stvarima zbog personalnih obračuna. Obračunajte se s ljudima koliko hoćete, ne obračunavajte se sa vladavinom prava.
Sada ćemo u septembru i oktobru, posle Izveštaja o spremnosti Srbije, imati vraćanje. Ja neću o tome govoriti kada budemo vraćali Fond ili kada budemo vraćali u sistem one institucije koje treba da budu u sistemu zaštite, ali neću ni prestati da upućujem molbu, predlog, zahtev, ljudima iz oblasti životne sredine. Možda zvuči paradoksalno. Nema nikog pogodnijeg, spremnijeg, ja mislim sa više znanja i volje da se založi za stvarnu vladavinu prava nego ljudi iz tog sektora. Kada toga bude, kada tema to bude, onda ćemo videti da je dijalog u ovoj Skupštini nešto što može da bude kvalitetno i na korist onih zbog kojih svi zajedno sedimo u ovoj Skupštini, a to su građani Republike Srbije i generacije koje možda još nisu rođene, a kojima smo dužni nacionalne parkove u boljem stanju nego što smo ih zatekli. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Ja ću se kratko osvrnuti na primedbe koje iznela poslanica Čomić. Pri tom, ne mogu da pobegnem utisku da ona zaista smatra da dobro poznaje ovu problematiku. Održala je meni i mojim saradnicima jedno predavanje. Prosto se čudim zbog čega mi imamo ovoliko problema kada postoje oni koji su dugo u sistemu, koji su dugo mogli da primedbuju i da upravljaju boljim aktivnostima u oblasti životne sredine, tako da mi danas ne bi sigurno morali da se vraćamo u prošlost.
Moram da kažem da kada se radi o Agenciji za hemikalije i o Fondu za zaštitu životne sredine, koji su ukinuti 2012. godine, vi kažete da ste tada skretali pažnju mojoj prethodnici, pa ste i meni skrenuli pažnju, a ja ću sada da vam kažem da nije tačna argumentacija koju vi iznosite. Jeste ukinuta Agencija za hemikalije, ali sve nadležnosti agencije su preuzete od strane Ministarstva. Dakle, ono što je radila agencija radi nadalje Ministarstvo. Jeste ukinut fond. Vi kažete da ja kažem da je ukinut zato što nije bilo sredstava u njemu. Može biti da to i nije tačno, ali on jeste ukinut, ali to ne znači da je prestalo finansiranje od strane države pitanja u oblasti zaštite životne sredine. Dakle, nije bio poseban fond, ali država uvek, znači Vlada je uvek na svojoj posebnoj poziciji alcirala sredstva za rešavanje pitanja u oblasti zaštite životne sredine.
Mi sada, što ponovo vraćamo Zeleni fond, time hoćemo samo da kažemo da ćemo ga posebno obojiti, da će država izdvajati sredstva za sve one neverne Tome. Na taj način ćemo pokušati da, kroz još sredstava iz donacija, iz projekata koje ćemo realizovati, prekogranične saradnje, iz sredstava evropskih fondova, što više ovaj fond napunimo da bi pre svega rešili probleme koje smo nasledili, a ja se iskreno nadam da će biti i sredstava da možemo da uđemo u rešavanje i problema koje nismo nasledili, ali nisu ni započeti.
Kada se radi o Nacionalnom parku Kopaonik, ja moram da vam kažem da nisu tačne tvrdnje koje vi iznosite da smo mi poverili, ne znam, nekom preduzeću ili kompaniji ili agenciji stranoj da ona kroji nacionalni park, da ona uređuje Prostorni plan. Usvojena je odluka o pokretanju izrade i izmene Prostornog plana posebne namene Kopaonika. Članovi te radne grupe su predstavnici našeg Ministarstva, a ovim novim zakonom se utvrđuje obaveza da novi Prostorni plan bude u skladu sa granicama koje smo mi odredili, odnosno sa režimom zaštite jedan, dva i tri. Tačno se zna šta je dozvoljeno koji su poslovi i aktivnosti dozvoljeni u režimu dva i u režimu tri, pošto ovaj režim jedan podrazumeva samoodržanje i samo se koristi u naučno-istraživačke svrhe. Znači, poslovni plan će biti izrađen, učestvovaće u radu predstavnici Ministarstva i pratiće da taj prostorni plan bude usklađen sa zakonom koji danas predlažemo i koji treba da bude usvojen.
Opet se vraćam na to. Ovaj zakon, ove sporne odredbe koje vi ističete, kao i neki prethodni poslanici, su kompatibilne sa zakonom koji je trenutno važeći, a i sa ovim koji je u pripremi. Još jednom ističem da smo mi radili paralelno, a nismo mogli da utičemo na to kad će koji zakon stići u Skupštini i kada će koji biti predmet javne rasprave.
Pokrajinska inspekcija - nije ukinuta nadležnost. Nadležnost pokrajinske inspekcije ostaje i prema ovom zakonu. To je ona nadležnost u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode. Znači, inspekcijski nadzor, nadzorna uloga, praćenje sprovođenja ovog zakona ostaje u nadležnosti pokrajinske inspekcije.
Vi kažete – ovo je spisak želja. Mi idemo od spiska želja i mi ćemo učiniti maksimalne moguće napore u narednom periodu da ovaj spisak želja ne bude spisak želja. Kroz podzakonske akte i kroz striktno praćenje primene ovih odredbi, mi se nadamo da će Kopaonik i drugi naši nacionalni parkovi izgledati onako kako mi to želimo i kako zaslužuju generacije koje dolaze.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, replika.

Zahvaljujem.
Oko odluke, Odluka o izmenama i dopunama Odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog parka Kopaonik, broj 81/2015, od 24. septembra 2015. godine stupa na snagu 2. oktobra 2015. godine. Izmenjena tačka 10) koja sada glasi – sredstva za izradu izmena i dopuna Prostornog plana obezbeđuje HEPAKO d.o.o Beograd – Vračar. Kako da vam kažem – „Službeni glasnik“.
Ne bih se usudila da izmislim tako nešto, a da ne piše u „Službenom glasniku“. Plaćaju to da se izradi. Ne znam da vam objasnim još. Postoji „Službeni glasnik“, pa gledajte.
Oko toga šta radi, šta ne radi, postavili smo poslaničko pitanje o Registru biocida koji se koriste posle poplava. Nikada nismo dobili odgovor, jer nema Agencije za hemikalije.
Vaše je pravo da vidite mene i dok pričam, kako god hoćete, i da kažete da imam pojma, nemam pojma, znam, ne znam i moja je obaveza da vam kažem – nemate boljeg saveznika za dobar rad ovog ministarstva od mene ovde. Vaš je izbor da u to verujete, ali ne i da proveravate.
Postavljeno je pitanje o divljoj deponiji iz pravca Beograd – Novi Sad kod skretanja za Nove Banovce, dva puta. Vaše ministarstvo je meni dalo odgovor o deponiji kod Stare Pazove. Ja kao pristojna narodna poslanica sam rekla – dešava se, pogrešili su, šta da se radi. Dve godine gledam kako raste ta deponija i vi meni kažete ništa se nije promenilo ukidanjem dosadašnjih institucija. Jeste. To što ja strašno želim da se uspostavi odgovornost i što mislim da se odgovornost ne uspostavlja tako što ću vikati okolo – nja, nja, nja… Ja vas pitam za Banovce, a vi mi dajete odgovor za Staru Pazovu, to je moj izbor. Kada hoćete ilustraciju koliko ne radi, onda sam prinuđena za odgovor. Hvala na odgovoru.

Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Poštovana poslanice, ovaj citat što ste pročitali je upravo u prilog onoga što sam rekla. Dakle, postoji odluka o pokretanju postupka za utvrđivanje Prostornog plana. Ta odluka nije potekla iz našeg Ministarstva, ali iz našeg Ministarstva će ljudi učestvovati, naše stručne službe, u poštovanju odredaba Zakona o nacionalnom parku. Prema tome, prostorni plan, bez obzira ko ga radio i kako ga radio mora biti sada u skladu sa režimima zaštite koje smo mi propisali ovim predlogom zakona.
Nemojte mi zameriti, ja vas izuzetno cenim i poštujem, ali moram da kažem da sam jako osetljiva kada mi stavljaju primedbe na pitanja iz životne sredine, jer znam šta smo sve nasledili i sam sam se sve morala suočiti i kome se sve pravdati za ono sve što nije urađeno ili je loše urađeno. O tome bih volela sa vama da sednem i da vam pokažem i da vi to sve vidite. Verujem da će i za vas biti ponešto iznenađenje.
Samo da vas podsetim. Na 2.200 nerešenih predmeta iz starog fonda. Ljudi, 2012. godine mi smo nasledili ove predmete. Šta da radimo sa ovim predmetima? Znate li koliko ljudi tu mora biti angažovano i kolika su sredstva koja to moraju da pokriju. Da ne ulazim u ove međunarodne, jer sam malopre pominjala neke od njih.
Što se tiče ovog pitanja koje ste vi postavili i na koje niste dobili adekvatan odgovor, ja ću to zaista sa svojim saradnicima da proverim, moguće, desi se, i vi ste u pravu što kažete, desi se da nekad se nedovoljno pažljivo pročita pitanje ili bude nedovoljno dobro obrazloženo, ali ako se tiče deponije Stara Pazova, .
(Gordana Čomić, s mesta:Novi Banovci.)
Novi Banovci, moram da vam kažem, to je dobro da znate i vi, a i ostali naši gledaoci da znaju. Pitanje deponija je pitanje koje se tiče lokalnih samouprava. Kada govorimo o Staroj Pazovi, Novim Banovcima, onda tu imamo pre Ministarstva i pre Vlade Republike Srbije i Autonomnu pokrajinu. Molim vas, znači treba znati i šta je čija nadležnost, i šta mi možemo da uradimo i koliko je naše pitanje odgovornosti. Dakle, najlakše je, sve što nije urađeno, sve što je problem sve pripisati ovoj Vladi i ovom ministarstvu, to je prosto jednostavno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković, ovlašćeni predstavnik SNS.
Izvolite, gospođo Stojiljković.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama je definitivno jedan jako ozbiljan i važan set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, ali prosto pre nego što krenem da govorim o tome žela bih da se osvrnem na dosadašnji tok rasprave koji prosto, nekako išao iz jedne krajnosti u drugu.
Dotakli smo se i šuma, i parkova, i zagađivača, i saobraćaja, i klimatskih promena, otpada. Prosto to i pokazuje koliko je ova oblast široka, opširna, i sigurno da niko od nas ne može da kaže da je stvarno vrhunski stručnjak, jer kao što ste rekli, onda verovatno ne bi bilo nikakvih problema.
Ali, definitivno bilo je krajnosti od onih koji su išli da je dobro što se pomeramo u nekom pravcu i da trebaju da se dešavaju neke promene, pa možda i mi na svojim greškama da učimo, do onih koji prosto imaju osećaj da je bolje stajati u mestu, kao što se stajalo sa ovim zakonom šest godina, pa dok se ne nađe neko pametnije rešenje.
U svakom slučaju na Odboru smo razgovarali, ja bih to želela ministarki da uputim, pošto nije bila prisutna tada, to će verovatno i predsednik Odbora dr Blažić reći, da smo prosto se svi složili da je vaše prisustvo bilo neophodno upravo iz tog razloga što smo svi negde primetili da bi bilo bolje da smo, sada gde je došlo do greške, neki logičan sled da je prvo išao zakon o zaštiti prirode, pa zatim da ga usklađujemo, odnosno ovaj zakon sa njim.
U svakom slučaju to što ste obećali uvaženoj poslanici Čomić, da ćete sa njom razgovarati, evo sada bih volela da sa svima nama na Odboru obavite razgovor, da prosto vidimo zajednički, jer mnogo nas je zainteresovano, imamo instituciju „Zelene stolice“, imamo zelenu poslaničku grupu, Odbor za zaštitu životne sredine. Znači mnogo je nas koji želimo da se uključimo. Činjenica jeste da ovde ne treba da postoje nikakve razlike niti partijske, niti bilo koje, jer prosto je to interes nas.
Dakle, ovaj zakon od 2009. godine ova oblast pitanja naših nacionalnih parkova koje smatramo našim najvećim blagom, ono što smo uspeli da sačuvamo, i ono što nam je jedino ostalo, bilo je definisano Zakonom o zaštiti prirode, i to je krovni zakon. Rekli ste da neke od odredbi i dalje važe, iako će sada stupiti i ovaj zakon na snagu. Ovim zakonom koji je pred nama je obuhvaćeno pet postojećih nacionalnih parkova u Srbiji, ne osniva se nijedan novi nacionalni park, dakle to su Fruška Gora, Đerdap, Tara, Kopaonik, Šar planina, to su dakle tih pet nacionalnih parkova.
Ovim novim zakonom će se utvrditi ciljevi, vrednosti, površine, granice, tako je nabrojano, režimi zaštite upravljanja, održivo korišćenje, način finansiranja, zatim učešće vlasnika, korisnika i druge javnosti u korišćenju nacionalnih parkova. Cilj ovog zakona, kao što je uvek bilo i do sada, i uvek će svaki zakon koji se bude odnosio na nacionalne parkove, to će biti očuvanje, unapređenje vrednosti biodiverziteta, odnosno raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta, geodiverziteta i očuvanje kulturno-istorijskih vrednosti, što nije ništa manje značajno.
Dakle, ono što je još bitno jeste i očuvanje tradicionalnog načina života i unapređenje kvaliteta života ljudi koji nastanjuju ova područja gde se nalaze nacionalni parkovi. U tom smislu na pitanje poslanice Čomić, koje je bilo sa željom da bi ona volela da zamisli kako jedan nacionalni park izgleda za sedam godina, ja bih volela da se nacionalni parkovi što manje menjaju. To bi prosto bila neka moja želja, ja bih tako videla nacionalni park i mislim da je to suština zašto ih štitimo. To bi bila želja svih nas. Da priroda piše zakone i da priroda menja nacionalni park, da tu važe prirodni zakoni. Dakle, ravnoteža između prirodnih procesa i aktivnosti ljudi upravo je ono što treba postići i ovim zakonom.
Nešto vrlo kratko ću reći o nacionalnim parkovima, čisto zbog javnosti, da prosto narod shvati koliko je bitno da ih štitimo, i koliko je bitno da menjamo sami svest o vrednosti nacionalnih parkova, jer je to naše prirodno nacionalno blago. Dakle, najstariji među njima Fruška gora iz 1960. godine, tada je proglašen za nacionalni park, prostire se na 27 hiljada hektara, preko 1500 biljnih vrsta ima i oko 40 ima status prirodno retkosti Srbije. Fruška Gora, kao što smo već čuli je jedino mesto u Srbiji gde su aktivna gnezda orla krstaša, najugroženije vrste sa svetske crvene liste. Takođe, ništa manje značajno, kao što sam rekla su i kulturno istorijsko nasleđe, a to je 16 pravoslavnih manastira koji se nalaze na ovom području, građenih od 15. do 18. veka.
Nacionalni park Tara koji je proglašen nacionalnim parkom 1981. godine, bio je do sada površine koko 19.200 hektara, i primenom ovog zakona, sada se nešto menja, znači proširiće se za oko 6000 hektara. Čuli smo da je javna rasprava obavljena uglavnom u mestima koja se nalaze u blizini ovih nacionalnih parkova, ja bih volela da smo i mi imali neko javno slušanje. To je sada neki poziv da svi drugi zakoni vezani za zaštitu životne sredine, prosto želeli bismo svi da učestvujemo, da damu neku svoju reč.
Dakle, ova odluka je izazvala negde i najviše polemika, zašto se širi na katastarsku parcelu Zaovina? Juče smo i o tome razgovarali i zaista postoji opravdanje, to je autohtona vrsta, Pančićeva omorika koja zaista pokriva jednu malu površinu i moramo je sačuvati. U principu postoji opravdanje za to, to je nekih 150 do 200 hektara, ne znam tačno, vi ćete me ispraviti. Sve ostalo, od ovih 6000 hektara je u trećoj kategoriji, trećem stepenu zaštite, što i dalje omogućava da se gradi, što i dalje omogućava neke aktivnosti ljudske, ali sada će to biti uz dozvolu Ministarstva, što je svakako da potrebno.
Ovde u kanjonima Tare imamo preko 1000 biljnih vrsta. Rekla sam Pančićevu omoriku kao endemičnog karaktera i još 20 sličnih. Kao prirodnu retkost u kanjonima Tare u tragovima imamo praistorijske, vizantijske, rimske i antičke kulture.
Nacionalni park Kopaonik je iz 1981. godine, na 12.000 hektara se pruža i ovde je opisano oko 1500 različitih biljnih vrsta. Imamo čak 91 endemičnu i 82 subendemične biljne vrste. To bi značilo retke vrste koje naseljavaju jako male površine. Na najvišim staništima Kopaonika su vrlo retke ptice kao što su suri orao, planinska ševa, krstokljun. Opet napominjem, vrlo kratko ću se osvrnuti, mnogo bi moglo da se govori o našim nacionalnim parkovima i prosto apelujem i na javnost da se informiše da stvarno vidimo kakvo Srbija ima nacionalno blago.
Najveći nacionalni park u Srbiji je Đerdap, proglašen 1974. godine. Još se zove i Rečni nacionalni park, zato što najvećim delom prolazi reka Dunav. Đerdapsku naseljava više od 1100 biljnih vrsta, 150 vrsta ptica i vrlo interesantno, tamo možemo pronaći vidre, medveda, risa, šakala, divokozu, srnu, jelena. Od kulturno istorijskog nasleđa posebno treba pomenuti Golubački grad, Lepenski vir, Trajanovu tablu i brojna spomen obeležja.
Poslednji nacionalni park, stavila sam ga kao poslednjeg zato što je najmlađi, poslednji proglašen za nacionalni park 1993. godine. to je Šar planina na 39.000 hektara. Ima oko 2000 biljnih vrsta, od toga oko 20 endemičnih, lokalnih.
Tu su i manastiri srednjovekovne srpske države, brojna spomen obeležja, a ono što bih ja želela da napomenem da je na Šar Planini čak 32% od ukupne površine pod prvim stepenom zaštite. To upravo govori koliko je vredno ovo područje.
Još jednom ću pomenuti da zaštićena područja, ja sam pronašla informaciju da u zaštićena područja spada oko 6,3% naše teritorije. To zaista nije veliko područje. To je mala površina i to treba da čuvamo i naše tendencije su, odnosno nadležnog ministarstva da se to bar udvostruči na nekih 12% za početak, pa ćemo onda ići i prema evropskim standardima.
Što se samog zakona tiče, i dalje važe tri stepena zaštite. Dakle, vrednosti granica, površine će se utvrditi jasno. Menjaju se u principu granice Nacionalnog parka „Tara“. Posebno je predloženo da Nacionalni park „Fruška Gora“ ima zaštitne zone sa ograničenjem radova i aktivnosti određene mere.
Zatim, i dalje će sa njima upravljati javna preduzeća, kao što su to i do sada činila, istoimena javna preduzeća i da pravo osnivača vrši Vlada, to je takođe jako bitno, a ono što se sada uvodi i što se ja lično nadam da će napraviti pomak, pa možda ćemo i onda ići ka nekom boljem rešenju, to su što se uvodi plan upravljanja i program upravljanja.
Dakle, plan upravljanja praviće se na desetogodišnjem nivou, a kroz godišnji nivo, jednogodišnji će se to sprovoditi kroz program upravljanja. Na ova oba programa će saglasnost davati ministarstvo, što znači da zloupotreba u principu neće moći da bude, jer će biti, prosto će biti kontrola i sa vrha od strane ministarstva, a i kroz tela koja ću kasnije pomenuti, odnosno savete, znači sa najnižih instanci. I negde se nadam da će dati rešenja s kojima smo videli da može opet ovaj zakon da se susretne.
Što se tiče čuvarske službe, organizuje je upravljač i to sa odlukama, prošlogodišnjim odlukama, o tome da odeća mora da bude jednobrazna, da mora da se prepozna ko je čuvar zaštićenog područja i zbog prepoznatljivosti i zbog promocije i sada će čuvar imati status službenog lica. Dakle, neće više moći da obavlja i posao ribočuvara i lovočuvara, što je do sada bila situacija.
Veoma je značajno ono što smo čuli da će primenom ovog zakona napušteni ili dotrajali objekti na području sada da podležu naplati naknade za zauzeće prostora, pa će verovatno sve i to biti podsticaj da se rešimo ovakvih objekata, odnosno njihovi vlasnici će morati da ih uklone, jer im neće biti isplativo.
Zatim, ovde je odluka i tu će verovatno da bude amandmana, ja sam i o tome pričala, to je ova odluka da sam upravljač može da izmeni režim saobraćaja. Prosto, tu možda u odredbi bi trebalo malo detaljnije, a to je ono o čemu smo juče govorili da bi to trebalo, naravno uz saglasnost o Javnog preduzeća „Putevi“ i sve ostalo, da prosto ne dođemo u situaciju da na osnovu zakona neko stavi dve barikade i kaže – e, sada smo promenili put. Ali, dobro to ćemo u raspravi o pojedinostima.
Što se planske dokumentacije tiče, imamo prostorni plan područja posebne namene, a dalji urbanistički planovi će se donositi uz saglasnost Ministarstva.
Onda dva tela koja sam pomenula, što će se formirati nakon usvajanja ovog zakona, a to je stručni savet koji će biti stručno i konsultativno telo. Sastojaće se od pet članova koji moraju da budu iskazani svojim naučnim i stručnim radom i jedan će biti predstavnik upravljača. Ove članove i samog predsednika imenovaće ministarstvo na četiri godine i to će da bude jedno telo koje će prosto kontrolisati sam rad i upravljanje i održiv razvoj nacionalnog parka.
Ono čemu se ja nadam da će dati veliki doprinos to je upravo onaj savet korisnika koji bi trebalo da iznosi interese lokalnog stanovništva i korisnika samog nacionalnog parka. Ovde će biti takođe pet članova i to jedan predstavnik opštine, predstavnik ribolovačke organizacije, lovačke komore, predstavnik poljoprivrede, turističke organizacije i jedne nevladine organizacije koja deluje na prostoru tog nacionalnog parka.
Zadatak ovog saveta će biti da donosi preporuke, ideje, da predlaže, ali prosto ima će na neki način verovatno i tu neku kontrolnu funkciju, ako uzmemo u obzir da će se i donošenje plana i programa donositi uz saglasnost ova dva saveta i stručnog saveta i saveta korisnika.
Dakle, nadzor nad radom nad održivim korišćenjem vršiće ministarstvo i obavezu upravljača, na kraju samo da kažem – da uskladi ove odredbe 12 meseci od donošenja, stupanja na snagu ovog zakona.
Vrlo kratko ću se osvrnuti sada i na drugi zakon koji je pred nama, a to je Zakon o potvrđivanju Protokola o sprečavanju zagađenja vode prouzrokovanog plovidbom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save.
I značaj reke Save za nas je izuzetan kako zbog tranzita, transporta, ekonomske saradnje, tako i zbog vrlo vrednog vodnog eko sistema. Tome je dokaz povlačenje reke Save, napušteno korito koje danas predstavlja prirodni rezervat odnosno Obedska bara. Dakle, naša Sava je zaista jedan vredan eko sistem i treba ga čuvati i održivo koristiti.
Za nas je najbitniji možda ovaj protokol da se potvrdi zato što se mi nalazimo nizvodno pa prosto, ako ne štitimo, sve bi nekako i došlo do nas i dalje bi se ulivalo u Dunav. Zato je ovaj protokol jako bitan za nas i 2002. godine potpisan je Okvirni sporazum o slivu reke Save, a 2004. godine je stupio na snagu. Naša zemlja je postala potpisnika, država potpisnica, ali je prosto postojala potreba da se i uvede Protokol o sprečavanju zagađenja kao rezultat potrebe za prekograničnu saradnju. Tako da četiri zemlje su potpisnice. Bosna i Hercegovina i Hrvatska su ga već ratifikovale, a sada je ostao zadatak na nama i na Sloveniji, što je u toku, i nakon toga bi trebalo da stupi na snagu.
Ono što je jako bitno i ovo je prilično veliki zahtev za našu zemlju u ovom trenutku, naročito što nas mnogi izdaci po pitanju ekologije očekuju, ali zaista je važan, jer cilj ovog protokola je prevencija, kontrola i smanjenje zagađenja sa plovila, zatim, utvrđivanje tehničkih zahteva za opremanje luka, kao i obaveštavanje, mere odgovora u slučaju izlivanja, odnosno zagađenja, monitoring kvaliteta vode.
Dakle, šta traži ovaj protokol? Ovaj protokol će prosto zahtevati da sva plovila imaju obavezu opremljenosti za prikupljanje, skladištenje i isporučivanje otpada na prijemnim stanicama, a sa druge strane, luke će imati obavezu da budu tehnički opremljene da mogu da izvrše prijem tog otpada, da li u čvrstom ili u tečnom stanju.
U principu, ovde postoji rok od pet godina da se to sve usaglasi, tako da imamo vremena i mislim da će to zaista da zaživi. Savska komisija će imati obavezu praćenja kvaliteta vode i sprovođenje odredbi ovog protoka.
Još jedan zakon, vezan je za oblast zaštite životne sredine. To je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Mađarske i Vlade Republike Srbije o pravovremenoj razmeni informacija u slučaju radiološke opasnosti. Ovaj sporazum je potpisan prošle godine u mesecu julu i prosto sam negde mišljenja da je onaj nuklearni incident u Japanu, Fokušimi definitivno skrenuo pažnju na to šta može i kakve mogu biti posledice nuklearnih opasnosti.
U principu ispravne nuklearne elektrane i postrojenja nisu opasnost, ali ono što može da preti jesu havarije i problem postoji sa odlaganjem otpada, nuklearnog otpada.
Zbog javnosti je potrebno reći da radioaktivni materijal ima izuzetno prodorno jonizujuće zračenje koje oštećuje živo tkivo. Može u nekim većim količinama da izazove i smrt. Zato se ovim sporazumom uređuju pitanja – saradnja u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti, zatim, zaštita stanovništva i životne sredine, saradnja nadležnih organa i to je ono što je cilj. Cilj je u stvari da se dve konvencije iz 1986. godine sprovedu. To je Konvencija o ranom obaveštavanju i Konvencija o pomoći u slučaju nuklearnih nesreća, a predmet je razmena informacija između naše zemlje i Mađarske, razmena rezultata dobijenih merenjem jonizujućeg zračenja i određivanje sadržaja radionuklida u životnoj sredini.
Samo bih napomenula da jako bitno da je Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije već započela u nekom smislu aktivnosti po pitanju ovih merenja i ovo je jedna jako bitna informacija sa kojom se možda svi sugrađani nisu sreli, a to je da je započela nacionalnu kampanju merenja i mapiranja radona u Srbiji. Radon je prirodni radioaktivni gas koji izuzetno loše može da utiče na naše zdravlje. Unosimo ga respiratornim putevima. Može nastati raspadanjem stena i na druge načine i nažalost izaziva rak. Na drugom mestu je nakon konzumiranja cigareta.
Do sada je pripremljeno oko šest hiljada detektora. Ljudi se mogu, sugrađani se mogu raspitati ako to nije završeno, ako nisu detektori podeljeni. Ko je u prizemnim kućama može da se obavi merenje radona, a to je jako bitno, odnosno zračenja radona, da bi se mapirao radon i da bi se videlo da li smo mi kao država u opasnosti.
Dakle, krajem godine se očekuje otvaranje poglavlja. Mi očekujemo, naravno, da će se otvarati i poglavlje 27 uskoro, vezano za zaštitu životne sredine. Mislim da, bez obzira koliko se nama činilo da su sva druga poglavlja u ovom trenutku bitna, moramo biti svesni da je ovo jedno od najopširnijih poglavlja, budući da se oko jedne trećine zakonodavstva EU upravo odnosi na zakone iz ove oblasti.
Tako da, želim zaista da dam sve pohvale za Ministarstvo, želim da dam pohvale i za sve one koji se bave zaštitom životne sredine. Meni je žao što i državni sekretar Stana Božović danas nije sa nama, jer mislim da se zaista svojski sve ovo vreme bori da ova oblast zaživi i da uspemo da pratimo tempo EU.
Još sam samo želela da kažem da se toliko radujemo otvaranju poglavlja 27 i podržaćemo sve ove zakone u danu za glasanje. Zahvaljujem.