Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvažena ministarko, gosti, danas otvaramo raspravu o zaista četiri bitne tačke, četiri izuzetno značajne teme koje možemo podvesti pod setom ekoloških tema, obzirom da imamo jedan jako bitan i jako kvalitetan zakon, a imamo i jedan protokol koji se takođe bavi ekologijom, te imamo dva sporazuma koja delimično svojim jednim delom dotiču oblasti ekologije.
Čuli smo od prethodnih izlagača da praktično jedna trećina naših obaveza u samom pridruživanju ka EU biće sadržana u poglavlju 27, koje praktično i rešava životnu sredinu, kako je i naslovljeno. Mislim da ćemo imati tu mnogo posla da učinimo. Ono što danas radimo, jeste usvajanje, odnosno raspravljanje o jednom zaista kvalitetnom zakonu i ja ću pohvaliti zaista rad ministarke. Videli smo ovde njenu energiju i želju da menjamo ovo naše stanje na bolje i ubeđen sam da ćemo to i učiniti.
Zaista je reč danas o, eto, govorim prvo o Zakonu o nacionalnim parkovima, jednom sveobuhvatnom zakonu, koji pre svega želi da uredi određeno stanje u tim zonama. Mi imamo danas oko 6% zona u državi Srbiji koje je određenim vidom zaštićeno i koje se štiti i na kojem se želi podići praktično zaštita prirode i prirodnih resursa.
Naravno, želim da pohvalim i onaj vaš uvod, ministarko, u kojem smo mi dosta toga čuli i saznali, pa i onaj istorijski deo, gde smo videli da postoji jedna ozbiljna tradicija u zemlji Srbiji, koja ide do 14. veka. Ali, saznali smo i da su ipak pioniri pravih definicija zakona o nacionalnim parkovima Amerikanci, zapadni svet i da je to od 19. veka u Jeloustonu prešlo na Švedsku i na Švajcarsku, a da smo kasnije i mi prihvatili te obaveze. Onda, 1923. godine je u staroj Jugoslaviji prihvaćen Triglav kao zona nacionalnog parka, a onda smo mi u Republici Srbiji to 60-tih godina uradili sa Fruškom gorom.
Danas u svetu ima oko sedam hiljada, to je novi podatak, a podatak 90-tih godina je bio da ima oko hiljadu i po nacionalnih parkova, što znači da se povećao broj i tendencija je da se povećava broj nacionalnih parkova. To je verovatno i želja da se zaštite praktično te zone u kojima će se priroda, flora i fauna sačuvati i neke retke biljke, neki retki životinjski fondovi koji su pred istrebljenjem. To je jako dobro.
Rekoh da ovaj zakon tretira temu nacionalnih parkova pre svega kroz zaštitu prirode i prirodnih resursa. Ima mnogo dobrih svari i zaista moram da kažem da je ovo jedan od boljih zakona koji smo imali u ovoj Skupštini, obzirom na njegovu važnost pre svega, ali i na neka rešenja. Manjkavosti postoje u zoni rečnika, rečničkih izraza, što je evidentno i verovatno ćete vi usvojiti amandmanima dosta promena, ali globalno je zaista jedan od najboljih zakona koji smo mi u ovoj Skupštini imali. Vidimo, on širi praktično teritoriju, određuje, omeđuje teritorije i čak ih proširuje, što je takođe pohvalno. Potom, govori o režimima zaštite, o pravilima ponašanja i uređuje finansiranje. Zatim, uloga i učešće javnosti u funkcionisanju, odnosno lokalnog stanovništva u javnosti u funkcionisanju nacionalnih parkova itd.
Dve su izuzetno dobre mere koje donosi ovaj zakon. Prva je usvajanje praktično jednog novog tela, a to je stručni savet, što znači ustanovljavanje stručnih konsultacija od strane jednog takvog stručnog tela. Videli smo da ono ima pet članova, da se bira na četiri godine i da čak upravljač predlaže jednog od tih članova. To je zaista način da struka ima konkretniji udeo na samom terenu, obzirom da ono analizira projekte, daje planove, sagledava stanje prirode i prirodnih resursa na tom terenu.
Druga jako bitna stvar jeste da se osniva i savet korisnika nacionalnog parka. Na taj način se omogućava ljudima sa lokaliteta, ljudima iz lokalnih sredina, ljudima koji žive i praktično rade tu, bivstvuju u regiji tog nacionalnog parka, da imaju konkretno učešće kroz lokalnu samoupravu, kroz razne nevladine organizacije itd.
No, za mene je izuzetno bitna stavka da se, u skladu sa planom upravljanja, daje mogućnost Vladi da daje transfere lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji se nalaze praktično ovi rezervati, da plasiraju određena novčana sredstva u cilju podizanja nivoa kvalitetnog života stanovništva u suživotu sa ovim prirodnim uslovima, da se čak finansiraju i razne delatnosti, radinosti koje neće biti na štetu nacionalnog parka, a biće u korist ljudi koji žive na tom terenu. Jer, moramo znati da u regiji nacionalnih parkova ima dosta stanovništva i da mi ne možemo samo čuvati prirodu, nego moramo naći neki model, neki konsenzus da tim ljudima omogućimo i ekonomski razvitak i bavljenje određenim ekonomskim poslovima, a ne samo uzgajanje npr. zdrave hrane itd, već jedan nivo ekonomske delatnosti ili možda bavljenje turizmom.
Mi smo imali danas da je rečeno i zaista postoji taj problem, gospođo ministarko, sa manjkom inspekcije, inspektora. To je jasno i to nije vaša krivica. Međutim, ja želim afirmativno da kažem da je nama jasno, pošto znamo neke na terenu, ja često i kontaktiram, koliko ljudi radi prekovremeno i menjaju smene preko leta itd, da bi zadovoljili i pokušali da svojim angažmanom dodatnim upotpune ovu prazninu. Međutim, želim da našu kritiku u tom smislu shvatite kao našu želju i, naravno, davanje nekakvog ovlašćenja da se potrudite da povećamo broj tih ljudi, jer zaista nije samo problem kod nacionalnih parkova sa inspektorima, nego i van. Ja sam vama slao nekoliko pitanja o očuvanju šumskog zemljišta i očuvanju šuma u regiji Sandžak, Novi Pazar. Vi ste mi dali kvalitetan odgovor. Međutim, zaista postoje velike sumnje na zloupotrebe u regiji šuma, sečenje. Pa znate, bilo je i u novinama zaista jako puno priče o nekakvoj šumskoj mafiji itd, kao i brojnih drugih tema koje mogu da ugroze naš taj biodiverzitet, kako vi stručno kažete.
Imao bih jednu molbu, obzirom da dolazim iz Sandžaka. Vi znate da Pešterska visoravan ima mogućnost i ima skoro sve kriterijume da se proglasi za još jedan od ovih nacionalnih parkova, da ona ima i teritoriju i nekakve svoje posebnosti. Vi znate da preko sto različitih biljaka, koje nigde na drugom mestu ne možete naći, postoje i rastu na Pešteri, da imamo čak i autohtone životinjske vrste, od posebne vrste ovce do izuzetno retkog indijskog bivola, od kojeg se pravi onaj toliko kvalitetni sir maskarpone itd.
Znači, postoje uslovi da se Pešterska visoravan proglasi nacionalnim parkom i da nemamo tu samo onaj prirodni rezervoar Uvac, nego da jednom širom i snažnijom polugom zaštitimo tu zonu koju zaista mislim treba zaštiti i treba da bude budućnost tog kraja u razvoju, u poljoprivrednom, ali i u turističkom i u svakom drugom.
Mi imamo danas još, rekoh, nekoliko značajnih tačaka. To je druga tačka koju smo mi spomenuli, a to je, praktično, potpisivanje onog protokola koji je jako bitan, o čistoći voda, misli se na reku Savu. Vode su danas u svetu glavni resurs, čuvaju se i ovo je izuzetno dobra stvar što mi nakon Bosne i Hrvatske potpisujemo ovaj protokol. Takođe, pohvalio bih i rad veterinarskih službi, upravo zato što je bilo ovde kritika, jer znam ljude koji rade na lokalu i znam ljude koji rade na Pešteru i znam koliko se oni trude i rade, pa i ovaj danas ugovor koji imamo sa Marokom je dokaz toga jer Maroko je jedna od najvećih zemalja Magreba. Ja sam ovde mnogo puta pričao o halal hrani i sertifikatu i o mogućnosti da to tržište mi eksploatišemo.
Ovaj sporazum koji danas usvajamo pravi preduslove dalje jer se tu govori o kvalitetnoj saradnji, o razmeni stručnjaka, o razmeni znanja i, naravno, jednom poverenju koje će se steći između nas i Maroka, kao tržištu u koje želimo da izvozimo naše mesne proizvode.
Na kraju, imamo i ono što je ovde spomenuto, sporazum sa Mađarskom o saradnji u zoni tzv. obaveštavanja radio-nuklearne opasnosti. To je još jedan od dokaza da se dobro radi u toj saradnji.
Međutim, moram da iskoristim ovde još nekoliko minuta za jedno pitanje, konkretno vama. Ovde je dolazilo mnogo ljudi sa Peštera iz oblasti Sjenice koji imaju jedan ozbiljan problem, ja ću vam to uputiti kao poslaničko pitanje, da su im zaustavljeni računi, kako oni kažu, zbog određenih mahinacija, 260 gazdinstava ima blokirane račune, a to je za njih velika stvar, za davanje onih posebnih boniteta koje dajete na mleko.
Naime, 2014. godine desio se problem, kako oni kažu, da im je neko davao, obzirom da tamo nemamo mi mnogo biljnih tih apoteka, ljudi su im donosili određeni materijal i sredstva i davali im lažne račune, nekima od njih. Drugi čak kažu da su legitimno kupili datu robu i da su dobijali legitimne račune, ali su i njima blokirani računi koje su potamanili, dali u trezor. Ja bih ovom prilikom, bez ikakvog znanja, osim znanja da će im se naneti ogromna šteta i biti ugrožena njihova egzistencija…

Vreme vam je isteklo. Zahvaljujem.
(Muamer Bačevac, s mesta: Samo minut.)
Ne mogu minut zato što imamo ograničeno vreme svima. Hvala vam puno.
(Muamer Bačevac, s mesta: Trideset sekundi. Samo da zamolim ministarku da još jednom razmotri i uputi određenu komisiju da reši ovo pitanje.)
Hvala vam puno.
Moramo da poštujemo vreme da bi mogli sednicu da vodimo kako treba.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. On nije tu.
Reč ima Branislav Blažić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, cenjeni predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, postoje nekad zakoni koje donosimo ovde u Narodnoj skupštini, kada unapred možemo da očekujemo neku pozitivnu energiju. Samo prisustvo današnjeg Zakona o nacionalnim parkovima i kada se setimo kakvi su oni, kakva je to lepota i nešto što ova Srbija ima najvrednije u prirodi, sam taj osećaj već treba da proizvede jednu pozitivnu energiju, jednu raspravu koja u sebi ne može da sadrži ni demagogiju, ni politizaciju, ni strančarenje, niti bilo šta drugo što bi moglo da ugrozi takvu jednu raspravu.
Ono što smo danas čuli ovde, bilo je i kritika koje su bile na mestu, a bilo je i nečega što nije. Ja ću prvo reći da je ova zemlja imala Zakon o nacionalnim parkovima, izvanredan zakon, krajem 90-tih godina, zakon koji je dobio sve pozitivne stavove od svih iz Evrope i da bi onda 2009. godine taj zakon bio ukinut i donet Zakon o zaštiti prirode, koji je trebalo, kao krovni zakon, da pokrije sve. Mi smo tada pokazali kako razmišljamo i kakav je naš stav o nečemu što je najvrednije u prirodi Srbije. Ti isti koji su tada, 2009. godine, ukinuli Zakon o nacionalnim parkovima, danas ovde govore i kritikuju zakon koji se postavlja. Ne kažem da je on idealan, on mnogo bolji može da bude, ali bolji je bilo kakav zakon nego da nema nikakav.
Ovaj zakon je sproveo jednu široku javnu raspravu i to nije sporno, ali ono što smo mi govorili na odboru i što mislim da treba da bude naša praksa je da ta javna rasprave pre ovakvog zakona treba da bude i u ovoj Skupštini sa Odborom za zaštitu životne sredine i sa zelenom poslaničkom grupom. Sprovesti javnu raspravu među lokalnim stanovništvom je dobro, ali ova zemlja mora da štiti svoju budućnost, nevezano za to šta neki pojedinac i kakav je interes nekog lokalnog stanovništva. Takođe, javna rasprava u Privrednoj komori itd. ima svoje pozitivne strane, ali je najvažnije da mi ovde, pre nego što dođemo u predlog zakona, se ipak dogovorimo oko nekih koncepcijskih, suštinskih stvari, jer mi dobijemo na odboru zakon dva dana pre nego što ćemo ovde o njemu raspravljati, zakon koji može nama da se potpuno ne sviđa.
Šta onda mi da radimo? Ako pokušamo da ga menjamo amandmanima, često puta to je nemoguće zato što je suština različitog shvatanja i prilaza ovom problemu. Onda dolazimo u jednu situaciju, da bi zadržali mir u kući, prihvatamo neke stvari koje možda ne bi smeli da prihvatimo. Činjenica je, ovde se govorilo da donosimo zakon koji je de fakto leks specijalis zakona o zaštiti prirode pre Zakona o zaštiti prirode, koji ćemo menjati za mesec dana, i to kroz izmene i dopune, i ovaj zakon prilagođavamo onom koji ćemo menjati, a ne znamo kako će on izgledati. Zna ga taj koji ga je pisao, ali ne znamo mi. A mi ćemo ga doneti ili ga nećemo doneti. Mi ćemo ga promeniti na bolje ili na gore, na više ili na manje. To je redosled poteza.
Razumem potrebu Ministarstva da što pre neke zakone koji, eto, od 2009. godine čekaju da donesu, razumem da je možda i greška Skupštine, da je u proceduri, kada su dati svi ti zakoni, da je stavljeno nešto na prvo mesto a nešto na drugo. Ali, to samo dokazuje koliko koordinacija u svemu tome ne postoji. Mi smo to morali na takav način da uradimo i da kažemo neko svoje mišljenje. Za mene lično je zaštita tog područja na prvom mestu, a na drugom mestu su uslovi korišćenja, upravljanje itd. To je nešto najvrednije što imamo, mi to moramo da štitimo po svaku cenu. Ne može društveni interes da bude skijalište, a da nije nacionalni park. To niko ne može da mi objasni.
Ovde je bilo reči o svemu i svačemu. Bilo je reči o fondu, pa, kao, zeleni fond, sad nemamo zeleni fond pa smo izgubili zeleni fond. On će se vratiti, čuli smo i od ministarke. Ali, ako ga mi vratimo da on funkcioniše kako je funkcionisao od 2002. pa do 2012. godine, onda bolje da ga ne vraćamo, jer on je služio da se kupuju majice i kape, da se kupuju kante, da se kupuju kolica, lopate. Za sve je to služio ovaj zeleni fond, da se štampaju neke publikacije, da se reklamira preko novina, ali nije služio u interesu zaštite životne sredine. Ništa, imali smo zeleni fond, za deset godina nije urađeno kapitalno u životnoj sredini. Nijedna deponija, niti nešto kvalitetno što bi mogli sutra da pokažemo da smo ostavili budućim generacijama. Uradile su neke opštine koje su samo znanjem ili velikim angažovanjem to uradile bez pomoći države.
Prema tome, ono što je suština i šta još želim da kažem. Znam da je ovde uložen veliki napor. Ovo je ipak jedan pomak. Da li ćemo i šta ćemo uraditi, strateški gledano, kada je u pitanju životna sredina, o tome tek treba sad da razgovaramo. Po meni lično, mislim da treba podvući crtu i napraviti nove zakone, i o zaštiti životne sredine i o otpadu i o prirodi i onda uskladiti ovo o nacionalnim parkovima i da imamo nešto, da krenemo od nečega, da stalno ne krpimo stvari. Nama se otvara poglavlje 27, mi smo u obavezi, kao zemlja, da pokažemo jednu ozbiljnost, sveopšti pristup, jednu potpunu strategiju, na operativni način da pokažemo da možemo tu strategiju kroz zakone i da primenjujemo.
Ono što smatram da je dobro u zakonu, to su ovi saveti, stručni i savet lokalnih korisnika. Stručni savet mislim da je dobra stvar, trebalo je predvideti da u tom stručnom savetu od pet ljudi, jedan obavezno mora da bude iz Zavoda za zaštitu prirode, a drugi da bude iz ministarstva, dok ostala tri već može ministarstvo da predloži. Ne možemo dozvoliti da pravimo stručni savet da bi udomili neke partijske kadrove. Mora se uspostaviti koordinacija i praćenje, i Zavod za zaštitu prirode i posledice njihovih uslova i sve ono što prati, ako hoćemo da taj savet nešto kvalitetno uradi.
Bilo je priče da će se to raditi volonterski. Ja bih molio da taj savet ne radi volonterski, jer ako bude radio volonterski, od toga nema ništa. Oni će jednom doći, jednom će ljudi kazati šta misle, hteti da pomognu, dati svoja stručna mišljenja, a sledeći put neće doći jer nemaju interesa.
Jednostavno, moramo shvatiti, ako se oslanjamo na stručne ljude, ako se oslanjamo na znanje, to mora da se plati. Nema tu nikakvog ustručavanja, niti demagogije, niti političke priče – platimo znanje ako hoćemo da sačuvamo to onako kako treba da sačuvamo.
Druga stvar koja je bitna – savet korisnika. Potpuno podržavam tu ideju. Savet korisnika treba na tom prostoru da postoji i to je nova ideja, jako dobra. Jer, treba ljudi koji tamo žive, koji se time bave, da stvarno se uključe, jer će oni svojim radom i angažovanjem možda dati najveći doprinos razvoju toga.
Ovo bi bilo ono što sam želeo da kažem. U svakom slučaju, zakon je predstavljen, to je nešto što novo. Ima tu i manjkavosti, ima grešaka, kao da se radilo na brzinu, ali, sve je to manje bitno od onoga što je suština, da mi donosimo jedan zakon o nacionalnim parkovima koji je 2009. godine isključen i da na taj način, ipak kroz jedan pristup pokazujemo našu želju kao zemlje da sačuvamo svoje najvrednije što imamo u prirodi, a to su nacionalni parkovi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Nije tu.
Reč ima narodna poslanica Marjana Maraš. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku bih istakla da će Poslanička grupa SPS podržati predloženi Zakon o nacionalnim parkovima, kao i ostale zakone iz drugog zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa.
U svom izlaganju, osvrnuću se na predloženi Zakon o nacionalnim parkovima i Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Kraljevine Maroko. Ukazala bih da je Predlog zakona o nacionalnim parkovima neophodno usvojiti kako bi se na sveobuhvatan način regulisala oblast zaštite i razvoj nacionalnih parkova.
Pored toga, strateški cilj Republike Srbije u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u procesu pridruživanja EU jeste da se izvrši usklađivanje domaćih propisa sa propisima EU i da se obezbedi sistem za primenu usvojenih zakona. Naravno, da bismo danas govorili o ovom zakonu, moramo imati širu sliku onoga što Ministarstvo čini u poslednje dve godine.
Strateškim pristupom, izuzetnim poznavanjem polja delovanja, kao i konstantnim radom na terenu, Ministarstvo je ostvarilo svoj godišnji plan, menjalo je postojeću i usvajalo potpuno novu zakonsku regulativu, trudeći se da otkloni sve nasleđene probleme, ali i da poboljšaju položaj naših poljoprivrednika.
Upravo zahvaljujući ovakvom radu i posvećenosti, pre svega vas, ministarko, kao i vašeg tima u Ministarstvu, ali i čitave Vlade, mi smo danas u prilici da govorimo o Zakonu o nacionalnim parkovima, a ubrzo ćemo, verujem, govoriti i o Zakonu o šumama i o drugim zakonima, zakonima za koje ste rekli da su u pripremi.
Konkretno, Predlogom zakona o nacionalnim parkovima, preciznije su definisani režimi zaštite u nacionalnom parku, tako što su taksativno nabrojane aktivnosti i radovi koje nije moguće obavljati u pojedinim stepenima zaštite, što stvara veću pravnu sigurnost. Jasnije se definišu obaveze upravljača kroz sprovođenje režima zaštite u nacionalnom parku i upravljanje prirodnim vrednostima, građevinskim zemljištem, objektima kao i drugim nepokretnostima koje su poverene na upravljanje. Jasnije se definiše razvoj i upravljanje, pravila ponašanja, politika održivog razvoja i finansiranje nacionalnog parka, doprinosi se jačanju društvenog konsenzusa i širenja svesti u vezi javnog interesa zaštite prirode.
Predlogom zakona, takođe, predviđene su institucionalne i organizacione mere, kao i tehničke odnosno operativne mere. Pod institucionalnim i organizacionim merama podrazumeva se uspostavljanje saradnje i odgovornosti svih subjekata zaštite prirode u postupku donošenja planova, osnova programa, kao i realizovanje projekata, radova i aktivnosti u nacionalnom parku. U okviru tehničkih mera, predviđeno je uspostavljanje i vođenje baze podataka, prirodnih i drugih vrednosti nacionalnog parka.
Posebno bih istakla da je Ministarstvo prilikom izrade ovog zakona konsultovalo predstavnike državnih organa i organizacija, javnih preduzeća za upravljanje nacionalnim parkovima, predstavnike organizacija za zaštitu prirode i nevladinog sektora, naučnu i stručnu javnost, kao i druge zainteresovane strane. Takođe, održane su javne rasprave u Beogradu, Donjem Milanovcu, Sremskoj Kamenici, Brusu i Bajinoj Bašti.
U okviru svog izlaganja posebnu pažnju bih posvetila Nacionalnom parku Fruška gora, zbog toga što je to jedini koji se nalazi u Vojvodini, iz koje ja kao poslanica dolazim.
Do 1948. godine šumama Fruške gore gazdovalo se kao sa ekonomskim šumama. Naredne godine, 1949, zbog posebnog značaja predela Fruške gore u Panonskoj niziji, Vlada Narodne Republike Srbije osnovala je organizaciju Narodno izletište Fruška gora, sa zadatkom unapređivanja ovog kompleksa kao izletišta i odmarališta. Godine 1960. Skupština Socijalističke Republike Srbije, posebnim zakonom, Narodnom izletištu daje viši rang i stavlja ga pod posebnu zaštitu proglašavanjem za Nacionalni park.
Nacionalni park Fruška gora prostire se između Dunava i Save. U uporedničkom pravcu na jugu ima dužinu od oko 80 km, a najveću širinu od 15 km, dok je površine 26.672 hektara. Prostire se na delovima teritorije grada Novog Sada, opština Petrovaradin, grada Sremske Mitrovice, opština Bačka Palanka, Beočin, Inđija, Irig, Sremski Karlovci i Šid, u okviru 45 katastarskih opština, ukupne površine, kao što sam rekla, 26.672 hektara, od čega je 19.308 hektara u državnoj svojini, a u privatnoj i drugim oblicima svojine 7.364 hektara. Pod prvim stepenom zaštite obuhvaćeno je 3%, drugim stepenom zaštite 67%, a trećim stepenom zaštite ukupno 30% površine.
Nacionalni park Fruška gora osnovan je radi održavanja stepskih i šumsko-stepskih staništa, održavanja šumskih eko-sistema sa raznovrsnim tipovima hrastovih šuma, posebno reliktnom termofilnom šumom hrastova sa grabićem, očuvanja staništa i populacije divlje flore nacionalnog i evropskog značaja, očuvanja staništa preko 200 vrsta ptica, među kojima se ističe orao krstaš, kao što smo danas napomenuli, očuvanje globalno ugrožene vrste tekunica, očuvanje nalazišta fosila, značajnim za sagledavanje geološke građe i istorijsko-geološkog razvoja litosfere, očuvanje jedinstvenog brdskog predela sa grebenskim delom pod šumom i padina, očuvanje reke Dunav, izvorište voda i vlažnih staništa, očuvanje kulturno-istorijskih spomenika sa 17 srpskih pravoslavnih manastira, zaštite i očuvanja spomen-obeležja. Niži delovi Nacionalnog parka bogati su pašnjacima i plodnim zemljištem, vinogradima i voćnjacima.
Zbog svega navedenog, Fruška gora je idealno mesto za odmor i za rekreaciju.
Osnovne delatnosti Nacionalnog parka Fruška Gora su zaštita, očuvanje i unapređenje bio-geografskih obeležja područja, eko-sistema i raznovrsnosti izvorne flore, faune i fungije, kao i sprečavanja aktivnosti koje mogu narušiti osnovna obeležja i druga svojstva Nacionalnog parka, naučno-istraživačka aktivnost, kulturno-obrazovna aktivnost, prezentacija i popularizacija vrednosti Nacionalnog parka, projektovanje i uređivanje područja, kao i sanacija i revitalizacija ugroženih delova Nacionalnog parka.
U sporedne delatnosti nacionalnog parka spadaju uzgoj, zaštita, iskorišćavanje šuma, uzgoj divljači, organizovanje lova, ribarstva na jezerima i ribnjacima, turističko posredovanje, prodaja raznih prehrambenih divljač, riba, gljive, lekovito bilje i šumski plodovi i ne prehrambenih proizvoda, građevinsko, ogrevno i celulozno drvo.
Zbog svega navedenog smatram da će donošenje novog zakona unaprediti i poboljšati položaj i očuvanje Nacionalnog parka Fruška gora, ne samo za nas, već i za buduće generacije kojima smo dužni sačuvati ovakav prirodni biser, kakav je Fruška gora.
Što se tiče sporazuma između Vlade RS i Vlade Kraljevine Maroko u saradnji u oblasti veterine. On je potpisan kako bi se olakšao promet životinja i proizvoda životinjskog porekla, da se istovremeno onemogući unošenje zaraznih bolesti i po zdravlje štetnih proizvoda životinjskog porekla, kao i da se razvije saradnja u oblasti veterinarstva.
Od izuzetnog značaja je da se uvoz i provoz životinja i proizvoda životinjskog porekla, može obavljati samo ako su ispunjeni propisani veterinarsko sanitarni uslovi i ako je prethodno pribavljeno odobrenje nadležnog organa zemlje uvoznice, odnosno zemlje preko čije se teritorije pošiljka provozi, kao i da se razmene odmah informacije o pojavi zaraznih bolesti i sve druge informacije koje se odnose na mere i rezultate suzbijanja zaraznih bolesti životinja.
Potvrđivanjem sporazuma saradnja dve države u oblasti veterine, treba da dobije pravni okvir, čime se stvaraju uslovi za olakšan promet i povećanje obima razmene poljoprivredno prehrambenih proizvoda životinjskog porekla.
Želim da istaknem da je potvrđivanje ovog sporazuma značajno pre svega, iz razloga što se omogućava kontrola prometa. Da bismo obezbedili kvalitetan i nesmetan rad veterinarskih i carinskih organa, obezbedili kontrolu prometa, neophodna nam je i kontinuirana saradnja nadležnih organa u obe države.
Dakle, primena ovog sporazuma treba da doprinese bezbednijem i lakšem plasmanu našeg proizvoda na Marokansko tržište i obrnuto, kao i da omogući kontrolu prometa i veći pristup, tj. izvoz, na strana tržišta i svakako unapređenju ekonomskih i trgovinskih odnosa Srbije i Kraljevine Maroko. Maroko je jedna od najsnažnijih ekonomija Afrike i ovaj sporazum je jedna od prilika za bližu ekonomsku saradnju.
Naš interes je da povratimo i jačamo svoj tradicionalno dobar ugled u Afričkim zemljama, gde je od posebnog značaja saradnja sa Marokom, kao i značajnim faktorom regionalnog i Afričkog razvoja. Kraljevina Maroko, osamdesetih godina, u okviru zemalja u razvoju, predstavljala je jednog od najstabilnijih i značajnijih privrednih partnera našoj zemlji. Bilateralna ekonomska saradnja nije razvijena, sem robne razmene, ali zaostaje za tradicionalno dobrim političkim odnosima.
Od 2004. godine, Srbija beleži stalni deficit u razmeni sa Marokom. U 2012. godini, ostvarena je razmena od 9,5 miliona američkih dolara, od čega je izvoz bio 1,6 miliona, a uvoz 7,9 miliona dolara.
Interes Srbije je u realizaciji investicionih projekata, izvozu naših proizvoda, izvođenjem radova u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, građevinarstva, infrastrukture i novih tehnologija.
Očekujem da će razvoju i stabilnosti ukupnih međusobnih ekonomskih odnosa i većoj pravnoj sigurnosti u poslovnim kontaktima privrednika u velikoj meri doprineti i sporazum o saradnji u oblasti veterine.
Socijalistička partija Srbije će u Danu za glasanje, podržati usvajanje Predloga zakona o nacionalnim parkovima, Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Kraljevine Maroko, kao i drugih zakona koji su danas tema rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospođice Maraš.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Nije tu. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radojević, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite gospodine Radojević.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege. Ja ću se truditi da budem kratak.
Čuli smo jako puno mišljenja za i protiv ovog zakona, ja mislim da je ovaj zakon dobar, jer je on jedno iznuđeno rešenje između zatečenog stanja i onoga što je razvoj, između onoga što je stvarno i moguće u ovim uslovima uraditi.
Naime, zakon dolazi do izražaja u trenutku kada je dugi niz godina nebrigom onih, koji su pre ovog donošenja zakona radili kako su znali, hteli i umeli, i napravili izvesne štete na velikim prostranstvima onoga što se zovu zaštićena područja, nacionalni parkovi, tako da je bilo praktično nemoguće početi od početka regulisati ovu materiju od početka, kao da se ništa pre toga nije dešavalo i kao da ništa oko nas ne postoji što treba uvažiti kao faktičko stanje što je već urađeno, naneta šteta ili korist, o tome se može suditi.
Zašto tako mislim? Zato što u članu 19. Zakona postoji nešto što se kaže da će se donositi poslovni planovi tih parkova, odnosno zaštićenih posebnih, sa posebnim namenama, prostora sa režimima posebne zaštite.
Da, u članu 22. predviđeno formiranje stručnog savet nacionalnog parka, dakle, tela koja će pratiti i analizirati ono što se dešava i što je u članu 24. po meni najznačajnije, predviđena aktivna uloga lokalne samouprave, lokalnog stanovništva, udruženja građana i drugih lica, pogotovu u smislu donošenja planova, razvoja i onoga što je na terenu.
Naime, ne mogu da zamislim da će sad neko doneti zakon po kome će se, kao što moja uvažena koleginica, pre pola sata reče, nešto sme ili nešto ne sme.
Kada već imate u zoni zaštiti sagrađene i kuće i vile i vikendice i razne priručne, da kažem, privremene objekte koje ljudi koriste za rekreaciju, za razonodu, mislim da je jako teško sada porušiti sve to, jer je ogroman broj tih objekata.
Uostalom, ako analiziramo, uzmimo pošto je meni najbliže moje jezero Međuvršje, kod Čačka, tamo ima sagrađenih objekata koji liče na palate, ali koji su obične skele i čamci koje ljudi koriste za rekreaciju i oni su se potrudili da svoje izvode kanalizacije i otpadnih voda, prilično dobro obezbede, da ne bi sami sebi zagađivali taj prostor u kome provode najveći deo vremena.
Ako bi njih 300 ili 500 neko rešio da ukloni odatle, šta bismo onda trebali da uradimo sa celim gradom Užice, Požega, Arilje, Ivanjica, koji direktno svoju kanalizaciju izlivaju bez ikakvog kolektora u reku Zapadnu Moravu koja kompletnu kanalizaciju i otpadne vode dovodi to tog jezera gde se oni nalaze kao rekreativci.
Zbog toga mislim da je ovo dobar balans između onog što je zatečeno stanje, nasleđeno stanje i onoga što se mora uraditi na regulativi, na pravljenju normi i propisa koje treba poštovati, za ubuduće da sačuvamo ono što treba da ostane za našu decu.
Ono što je takođe pomenuto u raspravi tokom dana, to je da postoji značajan broj objekata privrednih ili onih koji su u službi privrede, a koji ne ispunjavaju neke ekološke uslove.
Ja ću podsetiti samo da je pre nekoliko meseci ovde na temu potpisivanja ugovora sa „Tenisom“ ili „Tenezom“ koji treba ovde u Vojvodini da uzgaja milion tovljenika, neko rekao da će oni strašno zagaditi sredinu, dodatno zagaditi sredinu jer nema adekvatnog deponovanja nitrita iz njihovog izmeta.
Podsetiću da je mnogo važnija ekonomska komponenta tog projekta i svih ostalih projekata, jer, upotrebiću jedno poređenje sa mojoj lokalnom Čačanskom samoupravom, gde znam egzaktno podatke.
Naime, do 90-tih godina, tamo je bio jako izražen tov bikova i oni su imali oko 30.000 bikova koje su izvozili na osam meseci. To je bio neto priliv od izvoza 30 miliona tadašnjih maraka. Sada ih tamo ima dve, tri hiljade.
Dakle, ne možemo sad očekivati da se prvo prave neki spektakularni ekološki uslovi za gajenje ili svinja u Vojvodini ili bikova u Čačku, već moramo naći neki balans između onoga što je do sada razrušeno i što je nama imperativ, a imperativ je mislim ekonomski razvoj i stvaranje novih vrednosti, da bi iz te nove vrednosti mogli da finansiramo i ekološke projekte koji su ekstremno skupi i koji zahtevaju da se u njih ulaže, zarad budućnosti a ne zarad profita. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Radojević.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a neka se pripremi narodna poslanica Irena Aleksić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica da Zakon o nacionalnim parkovima na prvi pogled ne izgleda prevelik, bar po broju članova i možda bi se ovako površno gledano stekao utisak da i nije toliko značajan
Ali, meni se čini da instituti koji su u ovom zakonu predloženi su od izuzetnog značaja, da je izuzetno bitno da je Vlada prepoznala značaj nacionalnih parkova, samih po sebi, kada je u pitanju zaštita životne sredine, ali kao i privredni potencijal Republike Srbije i da je potpuno svesna da su zadaci koji su pred nacionalnim parkovima dosta kompleksi, u zaštiti biodiverziteta, zaštiti ugroženih primeraka flore i faune, da je jako bitno da ravnoteža između ljudi i prirode bude zaštićena, ali isto tako i da se obezbedi jedan održivi razvoj u nacionalnim parkovima jer jedan broj, veliki broj tačnije opština koje nisu dovoljno razvijene, oslanjaju se na nacionalne parkove i sami nacionalni parkovi bitno utiču na ekonomiju tih područja.
Rekao bih da je ono što je dakle najbitnije, to je odlučnost Vlade da preuzme odgovornost za nacionalne parkove. Prema tome, aktivna uloga Vlade pre svega se ogleda kroz plan upravljanja, koji je desetogodišnji, kroz planove koji su jednogodišnji i kroz godišnje izveštaje koje dostavljaju nacionalni parkovi, kroz koje mogu da se sagledaju sve aktivnosti u prethodnom periodu, da se sagleda da li se ono što je planirano i poštuje.
To je jako važno jer u prethodnom periodu čini mi se da nismo u potpunosti koristili sve mogućnosti koje nacionalni parkovi pružaju i da u samom poslovanju nacionalni parkovi, ima dosta lutanja i dosta ne snalaženja.
Ono što je jako dobro takođe u zakonu, to je postojanje dva saveta. Jedan stručni savet koji ne sumnjivo treba da osmisli rad i da prati rad nacionalnih parkova, ali je jako bitan i ovaj drugi savet, Savet korisnika, jer kao što rekoh, lokalne sredine su jako oslonjene na nacionalne parkove. Iz te interakcije između nacionalnih parkova i lokalnih sredina mogu da se obezbede ozbiljne koristi i u ekonomiji tih lokalnih sredina.
Želeo bih da kažem da i da zamolim Vladu, ministarstvo pre svega naravno, da u ovom prethodnom periodu, kratkoročno pre svega, obrati računa o Nacionalnom parku Tara koji je po mom saznanju bitno uvećao svoju teritoriju za nekih 6.000 km. To izaziva delimično malo jednu nelagodnost kod građana koji se plaše da će na neki način njihova ekonomija biti ugrožena, ali finansijski transferna sredstva koja su pripremljena u Vladi trebali bi pre svega da tim ljudima omoguće da taj period koji je pred njima lakše prebole i da opštini Bajina Bašta u prvom trenutku obezbede ozbiljnija sredstva koja će popraviti kvalitet i infrastrukture i kvalitet ekonomije onih područja koja ulaze u nacionalni park.
Znači, jedna molba za ministarstvo, za Vladu da ipak Bajina Bašta u ovom trenutku ima prioritet, a od onih dobrih stvari koje su još bitne i koje je zalaganje Vlade, mislim da je jako važno da je Vlada jasno rekla da divlja gradnja u nacionalnim parkovima ne može da opstane, da sve ono što je izgrađeno mora biti uklonjeno, jer bitno utiče na poslovanje i same nacionalne parkove.
Što se tiče, generalno, mogućnosti ekonomskih nacionalnih parkova, mislim da su one jako velike, da usluge igraju jako bitan segment u ekonomiji svakog društva, u ekonomiji razvijenih zemalja dostižu čak i procenat od nekih 60-70%, da su usluge koje se nude ne samo komercijalne, one su pre svega vidljive, ali su one i u oblasti eko sistema i ojačavanju, očuvanju samih nacionalnih parkova i da to nikako ne bi trebalo da se zaobiđe kada se razmatraju mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta i jačanje ekonomije u područjima u kojima se nalaze nacionalni parkovi.
Do sada, nažalost, imali smo jedan, rekao bih, stihijski razvoj nacionalnih parkova, pre svega zato što Vlada nije uzela aktivno učešće. Kao što rekoh, ovaj put se stvari menjaju. Mislim da se otvara prostor i za direktne investicije, da nam je neophodno da imamo koordinaciju kada su u pitanju nacionalni parkovi. Ja sam siguran da će Vlada tu koordinaciju da obezbedi, da nam je neophodno da imamo jedan investicioni vodič za sve nacionalne parkove koji će biti pod strogom kontrolom i da je, verujem, bitno da se i preduzetnici koji posluju u okviru nacionalnih parkova kroz neke poslovne forume udružuju, daju svoje predloge i izraze svoja interesovanja za pojedine delatnosti, što bi bitno uticalo na poslovanje samih nacionalnih parkova.
Dakle, mnogo toga može da se učini. Turistička ponuda može značajno da se promeni. Ja u tome ne vidim naravno nikakav problem ukoliko se zaštita životne sredine, koja ima prioritet, ispoštuje i svi zahtevi koji se stavljaju u pred nacionalne parkove.
Ono što možda u ovom zakonu, po meni, nedostaje, mada sam nešto načuo da je ministarka rekla biće strožija kaznena politika u nekim zakonima koji u nekom narednom periodu dolaze. Trenutno je kaznena politika u ovom zakonu dosta nejasna. Mislim da treba praviti bitnu razliku između prekršaja koji se čine van zaštićenih zona i u samim nacionalnim parkovima i zaštićenim zonama i da tu mora sankcija da bude znatno oštrija nego što je to trenutno u nekim važećim zakonima.
Rekao bih i da može biti da sam Savet korisnika treba delimično upotpuniti, jer interesovanje za oblast životne sredine i broj članova Saveta koji se nalaze u Savetu korisnika nije dovoljno da u potpunosti odrazi različite interese, interese pre svega nevladinog sektora, ali i interese preduzetnika, mada je jako bitno i jako značajno da su se u njemu našli predstavnici lokalne samouprave.
Dakle, jedan zakon koji će bitno da promeni poslovanje nacionalnih parkova, bitno da pojača turističku ponudu, da kroz eventualno i strane direktne investicije imamo kvalitetne smeštajne kapacitete koji nam nedostaju, da imamo jednu ozbiljniju ponudu, naravno u onoj meri u kojoj to nacionalni parkovi mogu da prihvate, da imamo veći broj posetioca, što bi kroz jedan finansijski efekat sasvim sigurno značilo da će nacionalni parkovi u nekom narednom periodu potpuno da ostvare svoju društvenu ulogu. Hvala.