Po kom osnovu, gospodine Bradiću?
(Blagoje Bradić, s mesta: Replika.)
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Čitamo isti tekst, ali ga ne razumemo na isti način ili drugačije razmišljamo.
Kada govorimo o turističkom vodičima, ovde se ne misli na to da li agencija ima turističkog vodiča ili nema. Ako negde pođe grupa, da budem plastičan, i u pravilu službe, da se razumemo, stoji da mora da bude turistički vodič u autobusu, a gazda turističke agencije pošalje grupu bez turističkog vodiča, on će biti kažnjen. Zašto? Zato što nije ispunio sve uslove na koje je obavezan ako organizuje grupno putovanje.
Ta kazna ide od 100.000 do 450.000, a mi kažemo da ide do milion dinara. Zašto? Zato što će neko da se preračuna da li mu je u interesu da organizuje grupu bez vodiča, pa ako prođe, prođe, platiće malu kaznu. Ja kažem ne, kazna mora da bude takva da njega bude strah uopšte da pomisli da pošalje grupu bez vodiča. To je suština. Zašto? Pa, interes je valjda svima nama da taj putnik, taj turista koji je uplatio aranžman ima maksimalno ispoštovane sve uslove koje treba da mu pruži agencija i da bude maksimalno zaštićen. Valjda nam je to interes, a ne interes da ovaj ako ga uhvate ne plati mnogo. Ima da plati i to ozbiljno da plati, jer je valjda nama cilj da štitimo turiste ovim zakonom.
Dakle, mi ne štitimo ovim turističke agencije, mi štitimo turiste ovim zakonom. Ovim članovima štitimo turiste, korisnike usluga. Agencija, da bi se bavila tom delatnošću, mora da ispuni sve ono što propisuje zakon i odgovarajuće propozicije koje idu uz to, za formiranje takve jedne delatnosti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Mirković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, i tako ceo dan: „Trla baba lan da joj prođe dan“. Ja u prethodnom vremenskom periodu nisam siguran da opet ovde dajemo kvalitet koji će da poboljša zakon, nego uporno pričamo o onome šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo. Opet sve to iz jednog neznanja, iz onog što se kaže da nema dovoljno prakse na terenu.
Mene pre svega zanima da li se neke kolege sećaju ko je vodio ministarstvo do 2012. godine i kako je to funkcionisalo? Sećam se nekih kampanja Turističke organizacije Srbije koje su propagirale turizam u samoj Srbiji, u samoj Srbiji se reklamirale, a Turistička organizacija Srbije nije davala sebi za pravo da izreklamira zemlju van granica zemlje kako bi dovukla strane turiste.
Sada je veliko pitanje šta mi hoćemo ovim amandmanima o kojima kolege pričaju? Da, treba da se zaštiti svaki domaći turista, ali i treba da se dovede svaki strani turista. Ne možemo mi sada da pričamo o pooštrenom kažnjavanju i da gasimo privredne subjekte kod nas u državi zato što postoje pojedinačni slučajevi. Za pojedinačne slučajeve treba da bude odgovorna i Turistička organizacija Srbije i JUTA koja treba da kaže – zatvoriti agenciju ako se tako nešto desi i ne dati više mogućnost da radi. Ovo nije rešenje, ovo koje ovaj amandman predlaže. Znači, ovim rešenjem treba da se bave ljudi koji imaju posla u turizmu.
Ja razumem gospodina Ljajića, koji ima jedno veliko i super ministarstvo, što ne može da bukvalno sve zakone, a sačekali su ga mnogi zakoni koji u prethodnom vremenskom periodu nisu odrađeni na pravi način, sačekali su ga i ovi zakoni, pošto Zakon o turizmu niko nije predlagao, jer mi obično radimo to sve u minut do dvanaest, pa kad se nešto desi – e, trebalo bi to da uradimo.
Pitam kolege – što to nismo ranije odradili? Nemojte sada da samo kritikujemo ovaj zakon koji je sad trenutno pred nama, nego dajte da vidimo zašto to nije odrađeno već, a ja mislim da ne bi trebalo ni time da se bavimo jer jednostavno neko nije radio svoj posao.
Konkretno što se tiče ovih kazni, mislim da su zadovoljavajuće, s tim što bih ministru skrenuo pažnju da turistička organizacija treba da se bavi više promocijom Srbije u inostranstvu nego promocijom Srbije u samoj Srbiji. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo sam ponukan ovom raspravom, pa stičem utisak da su preduzetnici ti koji se, eto, trude da krše propise i zakone i nekako mi se čini da mi, narodni poslanici, koji živimo od budžeta, ne bismo na taj način trebali da se odnosimo prema onima koji pune budžet.
Mislim da Ministarstvo ima mnogo bolji pregled kakvo je stanje na terenu, da je mnogo primerenije opredelilo nivo kazni i da mi narodni poslanici ne bismo sebi trebali da dajemo za pravo da tako olako uvećavamo kazne jer, kao što rekoh, živimo od tog dinara. Nama i društvu ne može da bude cilj da se zatvaraju privredni subjekti, treba da nam bude cilj da kontrole budu što redovnije, što češće, da se sve anomalije i sva kršenja zakona u startu zaustave, a ne da to ode predaleko i da onda dođemo u situaciju da gubimo i ovako nedovoljan broj radnih mesta koja imamo.
Prema tome, pozvao bih sve kolege da tako olako ne govorimo o preduzetništvu i o preduzetnicima i da odustanemo od ovakvih amandmana i ovakvog tipa amandmana kojima se samo dodatno kažnjava preduzetništvo i privreda u Srbiji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Bratimir Vasiljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo poštovane kolege poslanici, predlažem da se ovaj predlog amandmana ne prihvati, iz prostog razloga što je definisano Predlogom zakona baš onako kako i treba, a to jeste primereno snazi i primerno težini prekršaja koji bi eventualno mogli da proisteknu. Nije cilj i nije intencija zakona da samo propisuje drakonske kazne, treba malo i dati prostora privrednim subjektima da dođu do mogućnosti da počnu da stvaraju i da počnu da rade, a ne da se bavimo pre svega kažnjavanjem. Iz tog razloga predlažem da se ovaj predlog amandmana ne prihvati. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić, po amandmanu.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dobro, vi, kao skupštinska većina, imate pravo, ja sam rekao. Vi možete da glasate i da je Zemlja kockasta. Vi možete i da istinu prihvatate kroz autoritet vlasti. Znači, to što predloži Vlada je jedina tačna i neosporiva istina. To je legitimno pravo. Ja stvarno nemam problem sa time.
Ono što je vrlo bitno je da se vidi, valjda građani gledaju, ko želi da zaštiti putnike, a ko želi da zaštiti turističke organizacije. Kao što vi, poštovane kolege, imate pravo na svoje mišljenje i da pričate o svemu, sem o ovom zakonu, a ja govorim o kaznenim odredbama koje se tiču zakona o kojem raspravljamo i kažem da bi trebale da budu drakonskije, da ljudi ne bi došli u situaciju da pomisle da prekrše zakon koji usvajamo i za koji mislim da je dobar, vi mislite drugačije, da treba da damo šansu. Šta? Da kraducnu. Ne razumem koju šansu? Kome? Štitimo turističke organizacije tako što dajemo meke kazne, pa ne štitimo ih. One koji rade legitimno ne štitimo. Ako mi dajemo mogućnost da neko proračuna da li mu se isplati više da poštuje zakon od slova do slova ili da ga prekrši pa da plati neku kaznicu, hajde tako da se izrazim, onda ne mislimo na isti način. Onda stvarno ne mislimo na isti način.
Ja bih vas molio, ministre, da prihvatite našu argumentaciju jer mislimo da kazna treba da bude ne nešto što će da se naplaćuje, nego treba da bude sredstvo odvraćanja od činjenja krivičnog dela iz domena ovog zakona. Zahvaljujem.