Vreme. Hvala.
Završavamo replike.
Dajem reč narodnom poslaniku Goranu Ćiriću, vraćamo se na raspravu, ali to traje 45 minuta ukupno i mislim da…
(Jovan Marković, s mesta: Ja sam pomenut.)
Puno vam se zahvaljujem.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč?

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, naravno da želim reč, pošto sam se prijavio za reč i koristim je onog trenutka kada mi date tu tehničku mogućnost.
Mislim da, pošto imam nekih četiri minuta vremena, čini mi se, do kraja, pet minuta, hvala, mislim da i nije potrebno da bilo ko od nas iz opozicije kritikuje ovaj zakon, niti se ima puno vremena za tu analizu.
Mislim da sami sebe na najbolji način kritikujete, jer, evo kada, napravimo analizu i kada smo već čuli u ovoj raspravi da je 2013. godine donet zakon i da se samo posle godinu dana primene tog zakona, koji je izglasan u ovoj Skupštini od ove većine, menja 50%, polovina članova, dovoljno govori o kvalitetu prethodnog rešenja i prethodnog zakona i mislim da je to najbolja poruka o vašoj samokritičnosti i onome što je taj saziv Skupštine uradio u prethodnom periodu.
Pošto je gospođa ministarka imala reči kritike za mog kolegu Jovana Markovića zbog toga što je primenjivao iste rečenice ili govorio iste argumente i u prethodnoj raspravi, pozivala se na stenograme, mislim da je sasvim logično da o istoj temi koju sada ponavljamo posle dve godine govorimo sa istim argumentima i dovoljno dosadno.
Ali, u prilog ovoj tezi da ste sami samokritičari onoga što ste danas nama predložili pred Narodnom skupštini je i ono što piše u obrazloženju za donošenje ovog zakona gde se u delu - analize efekata zakona kaže - pre izrade novog zakona kojim će se urediti oblast železnice analizirani su efekti važećeg Zakona o železnici koji su se pojavljivali u praksi od početka primene navedenog zakona.
Dakle, takođe jedan od značajnih problema koji ovaj zakon treba da reši je zatvoreno i nedovoljno regulisano tržište železničkih usluga. To su efekti dve godine primene ovog zakona. Sami sebe kritikujete. Nedovoljno regulisano tržište železničkih usluga sa nepostojanjem konkurencije. Dakle, nema dovoljno konkurencije.
Jasan je cilj razdvojiti i infrastrukturu, razdvojiti operacije i uvesti konkurenciju sa ključnim ciljem da pokrijemo infrastrukturom, kvalitetom infrastrukture čitavu teritoriju Republike Srbije i tu je naša odgovornost o definisanju javnog interesa u pokrivanju čitave teritorije Republike Srbije dovoljno kvalitetnim saobraćajem.
Dalje se kaže, sa istim tim argumentima koje nam predlažete, da to nepostojanje konkurencije neefikasnim sistemom sa sve manjim brojem prevezenih putnika i robe, pa vi priznajete da je sve manji broj prevezenih putnika i robe. Dakle, to je očigledno ovom definicijom i obrazloženjem Predloga ovog zakona, vaše priznanje da imamo efekte primene prethodno usvojenog zakona, da imamo sve manje robe i putnika prevezenih u železnici, za koju smo čuli pak da je u sve boljem stanju.
I naravno očekuje se glasanje za ovaj zakon. Zatim, povećanim vremenom putovanja i prevoza sa visokom zavisnošću od budžetskih subvencija. Znači, i ovde se priznaje da se povećava vreme prevoza i da rastu subvencije u budžetu.
To su argumenti koje vi sami pominjete.
Dalje, ako analiziramo posebno zanimljiv član 88. u kome je, i moje kolege Marković i Stefanović su pominjali, moguća neposredna pogodba. Otkud sada ta spremnost o neposrednoj pogodbi u ovom zakonu ukoliko je ključni argument ove većine i ove Vlade bio donošenje, u ekonomskom smislu, novog Zakona o javnim nabavkama, u kome se pozivamo na transparentnost, u kojoj se pozivamo na otvorene postupke i na konkurenciju koju je potrebno obezbediti u svim procesima dodeljivanja javnih ugovora.
Dakle, ovo je zakon koji sada poziva na mogućnost direktnog ugovaranja. Ja vas samo pozivam da ispunite ono obećanje da ćete insistirati na primeni Zakona o javnim nabavkama koji smo pre par meseci ili nešto više ili manje od mesec dana menjali u ovoj skupštinskoj sali.
Šta je takođe važno? Mislim da ti argumenti koji su pominjani od 1884. godine, prve pruge izgrađene na deonici Beograd – Niš i brzine koje su tada pominjane, mislim da je važan argument i to što ste zaustavili proces realizacije projekta obilaznice oko Niša. Dakle, Skupština grada Niša je 2011. godine usvojila odluku i odobrene su kontragarancije za povlačenje desetak miliona evra iz IPA fondova. Krenula je i eksproprijacija. Posle 2012. godine apsolutno ništa nije urađeno jer lokalna samouprava koja je kompatibilna sa koalicijom koja sedi i ovde u Skupštini…

Vreme.

… nije ništa učila da se realizuje taj projekat, a to je izuzetno važno za sve građane Niša i zbog bezbednosti, ali i zbog infrastrukturnog deljenja Niša na dva dela.

Hvala.
Odgovor, ministar Zorana Mihajlović.

Pošto vodite računa o Nišu, ne znam samo kakve veze ima 1884. godina sa današnjom obilaznicom, ali sada ću vam ja reći da možda možemo to i da povežemo ovako – 1884. godine su vozovi išli 40 kilometara na sat, a obilaznica je projekat koji je pokrenula ova Vlada iz IPA projekata koji se trenutno radi. To su podaci koje možda niste znali, ali sada da kažem da prosto imate informaciju kada govorite da znate pravu informaciju. To je tačna informacija.
Drugo, da ponovim pitanje, pošto očito da se ne razumemo, da li država Srbija, da li Vlada Srbije od 2012. godine, 2013. godine zbog SNS plaća subvencije preko 15 milijardi dinara Železnici, da li smo mi odgovorni zbog toga što Železnica, odnosno što je Železnicama Srbije ide sa ispod 30 kilometara na sat do 2013. godine? Ja bih rekla da nije odgovorna SNS, niti Aleksandar Vučić, nego je odgovorna DS koja je sve vreme i pregovarala i ugovarala kredite koje nije koristila zbog čega smo plaćali i veoma velike kamate.
Vezano za broj zaposlenih u Železnici, nije SNS otpustila od 2000. godine do 2015. godine. Dakle, sa 30 hiljada zaposlenih, koliko je bilo, 17 hiljada zaposlenih koliko smo zatekli. Nije naš interes da mi otpuštamo. Sve što radimo, radimo da bi ljudi bili zaposleni, da bi imali posao i da bismo u strukturi zaposlenih imali one koji su potrebni Železnici.
Železnica će da se razvije, u Železnici posla ima. Projekti se rade, projekti su pokrenuti, novi projekti se pregovaraju.
Prema tome, oni ljudi koji su zaposleni u Železnici i oni koji će jednog dana biti dodatno zaposleni, kao što su npr. mašinovođe kojih nemamo, jer ste ih vi sve poslali i otpustili, dakle, imaće posla, imaće svoje plate.
Dalje, kada govorite o tome zašto menjamo zakon, jer je bio 2013. godine u parlamentu. Zato što hoćemo da se uskladimo sa svim novim standardima EU i zato što ćemo uvek to da uradimo, kako bismo bili efikasniji i uvek ćemo ići napred u želji da Železnica zaista umesto 30% transporta ima mnogo više od 30% transporta.
Taj čuveni član 88. pročitajte još jedanput, a isto tako uzmite i zakon iz 2005. godine, iz 2013. godine takođe. To je isti član zakona, nije se ništa promenilo u tom članu zakona, to je član zakona koji je postojao i pre deset godina. Dakle, to što niste uspeli da uvedete i da povećate konkurentnost Železnice, vama na dušu. Sada vam kažem i obećavam da će Železnica biti efikasna i da će biti konkurentna i da ćemo mi voleti da se vozimo srpskim železnicama. Toliko.

Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, replika. Izvolite.

Poštovana ministarka, zaista mi je drago da smo sada čuli veoma važan podatak, da vi suštinske reforme zasnivate na primeni zakona za koje kažete da su iz 2005. godine, a možda prepisani i iz 1988. godine.
Član zakona 88, na koji smo ovde ukazivali, je jedan od suštinskih članova koji se kosi sa onim što vi govorite da ćete u narednom periodu garantovati da se ovaj zakon sigurno, sa dobrom primenom, može upodobiti potrebama građana Srbije i ovoj oblasti i da će dati pozitivne efekte.
Mi kažemo – ako ste dobili izbor, između ostalog, na temi javne nabavke, zbog čega onda suštinski u ovako važnoj oblasti vi dajete priliku za direktna pogađanja, da li na lokalnom nivou, državnom nivou ili bilo kom, primenjujete Zakon o javnim nabavkama, i onda je to sve u redu?
Drugo, oko tih ugovora koje pominjete više puta. Mislim da je važno i to vaše priznanje i mislim da treba da delimo tu zajedničku odgovornost, vi ste bili član G17 plus u to vreme kada su ti ugovori potpisivani. Nikada nisam pročitao u javnosti da ste rekli reč protiv tih ugovora, nikada nismo dobili informaciju o tome da ste od momenta kada ste postali ministar Vlade Republike Srbije rekli kako su oni bili štetni i kako ste delimično bili deo tih ugovora, odnosno bili ste u to vreme član te stranke.
Prema tome, mislim da je potpuno u redu da danas otvorimo i tu temu. Više puta govorite o tome kako je DS odgovorna i kriva što je sa 30 hiljada radnika 2000. godine taj broj smanjen na 17 hiljada, pa još treba više da se smanjuje. Pa, da nije bilo tih poteza, da nije bilo tih aktivnosti, da nije bilo tih pokušaja da se taj sistem dovede u red, vi biste danas, po našem razmišljanju, morali da otpustite 15 hiljada ljudi, to je logično.

Vreme, dva minuta. Hvala.
Reč ima ministar, replika.

Pa, opet ne zbog vas, zato što vi, sasvim sigurno, ništa ne razumete od ovoga što je rečeno. Upućujem vas ponovo da pročitate zakon, naročito taj čuveni član 88.
Zbog građana Srbije da objasnimo šta to znači. Trenutno u Srbiji postoji samo jedan operater i zove se „Srbija voz“, državno je preduzeće. Dakle, trenutno lokalne samouprave, Vlada ili pokrajina mogu i treba da naprave ugovor o železničkom prevozu sa operaterom koji postoji, trenutno je to samo „Srbija voz“, pričam o putničkom saobraćaju. Nadamo se da će se možda pojaviti neki drugi operateri. Onog trenutka kada se to desi, nadležni organi, opet Vlada, pokrajina i lokalna samouprava raspisuju javni poziv, transparentno i pregledno biraju onoga ko će im ponuditi najbolje uslove za njihove građane.
Znači, nema nikakvih direktnih dogovora u četiri oka, koji jesu sasvim sigurno postojali u vaše vreme, jer vi polazite očito od sebe, ljudi uvek polaze od sebe kada govore takve stvari, kada govore takve kritike. Možda mogu i to da razumem kod vas, polazite od sebe, ali kažem vam – zakon je vrlo jasan i zakon se primenjuje i nadam se da ćemo mi pokazati u vremenu koje je ispred nas vrlo brzo da može Železnica da bude konkurentna, upravo tako što ćemo otvoriti infrastrukturu za prevoz putnika i ka nekim drugim operaterima.
Drugo, 2006. godine, 2010. godine, za vašu informaciju, ja nisam bila član G17 plus, 2006. godine ste sklopili ugovor sa Evropskom investicionom bankom na 80 miliona evra. Niste ni jedan jedini evro potrošili svih godina dok ste bili na vlasti, za svo to vreme, kako se to kaže, taksimetar radi. Mi smo došli na vlast i plaćali kamate na kredite koje niste povukli. Za te dve rekonstrukcije za koje je uzet kredit od Evropske investicione banke, da obavestimo građane, ova Vlada je za godinu i po dana te rekonstrukcije završila.