Vreme.

U novembru mesecu će biti puštena i ta druga. Izvinjavam se.

Hvala.
Završavamo. Vi ste potrošili svo vreme i onda replike.
Hajde, izvolite, nemam ništa protiv.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, replika.

Poštovana ministarko, mislim da je gospođa predsedavajuća potpuno u pravu da treba da prekine sa ovim replikama, jer što više i duže pričate o ovoj temi, sve više pokazujete da u stvari vi ne razumete.
Vaša rečenica da ja ništa ne razumem, prva rečenica, a u drugoj rečenici obrazlažete tu prvu rečenicu i kažete – trenutno je to „Srbija voz“, znači, on je potpisao ugovor sa Vladom itd, i mi ćemo, odnosno Vlada će ili državni organi će, sa „Srbija vozom“ potpisivati taj ugovor koji će biti dogovorni, potvrđuje vaše namere da vi ovaj član 88. zakona tretirate kao stvar koja će se dešavati danas za danas. U drugoj ili trećoj rečenici kažete – u narednom periodu očekujemo da ćemo otvoriti tržište, da ćemo ukinuti monopol i da ćemo otvoriti mogućnost za tržišnu utakmicu.
Ako to budete uradili, onda se prva tačka u članu 88. neće primenjivati. Praktično donosite zakon i ovaj suštinski član zakona vezujete za sadašnjost, za današnji dan, za uslove koje danas imamo, a pričate o reformama i budućnosti i meni kažete kako ja ne razumem, a ukazujemo na suštinski problem, a to je da vi sa ovim članom u stvari nećete otvoriti tržište, imaćete i dalje monopol, sklapaćete ugovore kako se vama svidi ili neko u vaše ime u Vladi, ko bude u tom trenutku.
Umesto da nam obrazložite vaše poslednje namere, vi kažete da ja ne razumem, a sami u svojoj diskusiji kažete kako vi u stvari ne razumete.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka sa vašim timom, kolege poslanici, poštovani građani, iskoristiću mogućnost da danas sa skupštinske govornice i ja nešto kažem o izmenama i dopunama Zakona o železnici.
Pre svega, želim da se osvrnem na probleme koje ovaj zakon treba da reši, kao i koji su to ciljevi koji se ovim zakonom postižu. Naime, ovim zakonom se domaća rešenja usklađuju sa direktivama EU i on donosi otvaranje tržišta, odnosno precizira i osavremenjuje pristup, stvarajući uslove da i strani operateri budu korisnici infrastrukture Srbije.
Zakon je zasnovan na neophodnosti usklađivanja propisa iz oblasti železničkog saobraćaja sa relevantnim propisima EU, jer je u postojećem Zakonu o železnici, usvojenom 2013. godine, izvršeno samo delimično usklađivanje sa direktivama EU, kojima se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje.
Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog sektora država članica EU, da efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja, neophodno je da države članice železničkim prevoznicima omoguće status samostalnih operatera koji će poslovati na komercijalan način u skladu sa zahtevima tržišta. Operaterima će biti dostupna svaka deonica na kojoj se odvija saobraćaj. Strani špediteri već su zainteresovani da svojim vozovima prevoze robu preko teritorije Republike Srbije.
Način na koji je predviđeno buduće funkcionisanje železničkog sektora u našoj zemlji omogućiće efikasnu primenu sva četiri železnička paketa EU. Evropska unija je otpočela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja Evropske unije u jedinstveni sistem, pri čemu ovde nije reč o stvaranju jedinstvene evropske železnice, nego o jedinstvenim i efikasnim uslovima za saobraćaj bez prepreka i diskriminacije bilo kog učesnika.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je, uprkos svom značaju i potencijalima, u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnicama. Predlogom se štite interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača infrastrukture, železničkih prevoznika, odnosno korisnika mreže, magistralnih, regionalnih i lokalnih pruga.
Posebno bih akcentovala na odredbe članova 14. do 16. kojima su utvrđeni postupak i način pristupa železničkoj infrastrukturi, dodele kapaciteta železničke infrastrukture, naknade za korišćenje železničke infrastrukture i usluga koje pruža upravljač železničke infrastrukture, popusti, sistem, pokazatelja za poboljšanje kvaliteta prevoza i upravljanje i praćenje dodeljenog kapaciteta infrastrukture.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici predviđeno je izmeštanje odredaba koje se odnose na bezbednost železničkog saobraćaja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici se preciziraju, ispravljaju i osavremenjuju mnoge odredbe, čime se postiže olakšana i efikasnija praktična primena tog zakona.
U tom smislu, donošenjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici štite se interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača infrastrukture, železničkih prevoznika, odnosno korisnika mreže magistralnih, regionalnih i lokalnih pruga. Izmene i dopune Zakona o železnici su jedina mogućnost za prevazilaženje svih navedenih problema i jedini način da se primena zakona učini praktičnom i efikasnom.
Ja sam, gospođo ministarka, čitala upravo ono, a namerno sam čitala, mogla sam da naučim napamet, ali sam čitala ono što su ljudi iz železnice čitajući Predlog zakona dostavili meni kao njihova zapažanja i odobravanja onome o čemu ste vi danas govorili. Svakako ću u danu za glasanje o ovom zakonu glasati, ali ću upotrebiti ovu govornicu da vas lično zamolim nešto. Ja dolazim iz Futoga, mesta gde su ljudi posebno emotivno vezani i za prugu i za voz, kao i većina građana Vojvodine. Meni je sada jasno zašto 80 miliona evra nije investirano u železnicu. Pa, to je jedan vojvođanski kantautor u svojoj pesmi jako lepo otpevao. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, zarad naših građana i zarad javnosti ja ću se isključivo držati predloga izmena i dopuna današnjih zakona. Ako ih malo bolje pogledamo, onda ćemo da vidimo i zašto su predložene izmene i dopune.
Ovo svakako nije za kritiku, već za pohvalu. Kada smo i usvajali ovaj zakon 2013. godine, ja sam govorila da zakon u svojoj osnovi ima ISO standard 9001, koji je pretrpeo izmene od 1994, pa 2000, pa 2008, pa 2015, godine, što, ako uzmemo u obzir, možemo da očekujemo i neki dodatak i neku izmenu i u narednoj godini kada je ovaj Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice u pitanju.
Prema tome, mi možemo samo da se ponosimo osnivačem, odnosno Vladom, odnosno našim Ministarstvom koje je pažljivo za ovih godinu i po dana analiziralo predloženi zakon, uočilo sve manjkavosti, pravilno postupilo kao dobar menadžer i otklonilo ono što smatra da može biti smetnja u daljem razvoju naše železnice i u usaglašavanju sa zakonima EU.
Kako je i ministarka rekla, ako EU menja svoje zakone u ovoj oblasti, svakako i mi ćemo se prilagođavati i pratićemo taj tempo. To nikako nije za osudu i za pokudu, već za pohvalu, jer time pokazujemo da imamo jasnu politiku kada je železnica u pitanju, jasne ciljeve, planiranje, realizaciju, a i ono što je veoma bitno, a to je sistemsko preispitivanje. To što je železnica podeljena na određene celine, to kazuje samo na jednu ozbiljnost Ministarstva da proprati sve aktivnosti koje se dešavaju u ovim preduzećima, da ih lakše kontroliše i lakše ispravlja.
Da ne bih svojim kolegama oduzela vreme za diskusiju, ja neću ponaosob da se osvrćem na svaku izmenu i dopunu koju ste dali u ovom zakonu, ali jasno se može videti da su na osnovu nekih prethodnih događaja koji su se dešavali u našoj železnici, naročito akcidentnih situacija, uvedene mere bezbednosti koje će veoma olakšati i učiniti naš železnički saobraćaj bezbednijim.
Takođe, ono što je veoma bitno, jeste to da je ostavljen i prostor za mogućnost da i ovaj sistem može da funkcioniše i onda kada sve baš nije potpuno usaglašeno sa predloženim tehničkim specifikacijama, a može da se odnosi na deo saobraćaja koji će se obavljati na lokalnom nivou, znači samo u zemlji Srbiji, pod uslovom da budu ispoštovane sve norme bezbednosti.
Takođe, kada imamo unapređenje procesa možemo imati takozvana odstupanja u cilju unapređenja, i kada imamo takozvane nezgode ili akcidentne situacije. Tako da, mislilo se uglavnom na sve kada se govori o ovim izmenama i dopunama, a u cilju samopoboljšanja uslova za prevoz putnika i robe, a naravno i povećanja profita.
Malo mi je čudno da smo imali u toku rasprave takozvano plašenje građana. Iz svega ovog mi možemo da zaključimo da će na osnovu ovoga biti više posla, a samim tim i veće zapošljavanje, a ne otpuštanje. Kao što dobro znamo, kolege iz opozicije su veoma manipulativno sposobne, pa onda krenemo od otpuštanja do potencijalnog otpuštanja, do javljanja iz neimenovanih izvora itd, ali ne dozvoljavam da neko ko nije ni mogao da pregovara sa MMF-om danas nama spočitava da u saradnji sa MMF-om parčamo našu železnicu i to u cilju rasprodaje. Kao što je rekla ministarka, svako ceni prema sebi, a mi ćemo da se trudimo da naša železnica bude na svetskom nivou i da naši putnici budu zadovoljni, a da profit u budžetu bude dobar. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, stvarno neću oduzimati mnogo vremena, s obzirom da sam i 2013. godine govorio upravo o ova dva krovna zakona, o Zakonu o železnici i o Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Tada sam mnogo vremena oduzeo, s obzirom da sam bio i član Skupštine „Železnice“ upravo ispred Republike Srbije.
S obzirom da znam da je ovo ministarstvo učinilo sve napore, a pominjali smo ovde danas upravo taj famozni ruski kredit, da nije bilo ovog ministarstva i napora ovog ministarstva teško da bismo došli do realizacije ovog kredita. Upravo angažovanjem ministarke i njenih saradnika mi smo tu priču i pokrenuli krajem prošle godine i rezultati su vidljivi. Vidi se to i gore na Severnom koridoru, a vidi se to i na Koridoru 10, tako da se ne brinem za budućnost naše železnice.
Sve govori da će naša železnica biti ono što i treba da bude – jedna evropska železnica, a i ovi predlozi zakona vode u tom pravcu. Ovi predlozi zakona su dopune nekih dobrih zakona koje smo doneli u prethodnom periodu i upravo usklađivanje sa nekim tekovinama svih zemalja u okruženju i onih koji su mnogo odmakli od nas, što se tiče tog železničkog saobraćaja, i da ukupno učešće železničkog transporta ne bude samo 30%, kako je to ministarka danas rekla, nego da bude na mnogo višem nivou.
Ovde se pominje reorganizacija, restrukturiranje „Železnice Srbije“. To je nešto dobro i drago mi je da sam i ja u jednom deliću učestvovao u tome, makar u donošenju nekakvih odluka u Skupštini „Železnice“.
Sigurno je da ima problema i da će biti problema, jer železnica je nešto živo, nešto što funkcioniše, a što morate da menjate i da prilagođavate i ovom vremenu i nekoj budućnosti koja nas čeka. Na kraju krajeva, svi smo mi ljudi, smrtni smo i sigurno je da se nećemo slagati u mnogo čemu, a, na kraju krajeva, tako i oni ljudi koji treba da sarađuju u tim velikim preduzećima i velikim kompanijama. Ali, s obzirom da znam da iza svih odluka, i Skupštine železnica i sva tri ova preduzeća, stoji Vlada Republike Srbije i ovo ministarstvo sa svojim savetima, ako ništa drugo, znam da ćemo to rešiti na pravi način.
Ovde bih se još samo malo osvrnuo, a da vam ne oduzimam mnogo vremena, jer vidim da se velika većina kolega, sem nekog malog broja poslanika, pohvalno izrazila o ovom zakonu, što se tiče i pozicije i opozicije i da ćemo u Danu za glasanje imati veliku većinu koja će glasati za ove zakone, reći ću samo šta nam treba. Znači, infrastruktura. Infrastruktura treba da bude osnov svega ovoga. I upravo kad govorimo o železnici i infrastrukturi, meni dođe neka slika koju ja danima gledam, jedna lepa slika, a to je onaj veliki voz koji kreće iz Kragujevca preko Kraljeva, Čačka i dolazi do Bara. Mogu vam reći da je to nešto lepo i mene vrati u neku moju mladost, kad je železnica bila nešto lepo, a bili su i mnogi filmovi iz tog vremena koji su pominjali železnicu, nešto što je funkcionisalo i što je zapošljavalo veliki broj ljudi. I stvarno impozantno deluje kad vi vidite par stotina automobila na onakvoj kompoziciji.
Nešto što nam nedostaje, to je i ministarka napomenula da i lokalne samouprave treba da se uključe, a to je neka deonica od Stalaća do Lapova. Mi od Kraljeva pa sve tamo do Bara imamo elektrificirane pruge. Prema Kragujevcu, s obzirom da znam da smo energetski onaj čvor postavili u Kraljevu, prema Kragujevcu je u planu i radi se elektrifikacija, imamo veliki problem one deonice od Guberevca pa do Vitanovca ispred Kraljeva, gde se vozi ta lagana vožnja od 20 km, ne moramo da vozimo 100, ne moramo da vozimo 120, dovoljno je da tu donji postroj oporavimo i da tu napravimo nekih 60-ak kilometara. Zato bi trebalo uključiti sve one lokalne samouprave, od Stalaća preko Kruševca, Vrnjačke banje, Kraljeva, Kragujevca, pa do Lapova, da zajedničkim snagama, i to nek bude neka preporuka Ministarstvu, da pokrenemo priču da se osposobi ta deonica pruge i da na taj način vežemo i Niš i onaj krak 10 koji vodi prema Solunu, sa ovim krakom koji vodi prema luci Bar i prema Crnoj Gori.
Ne bih vam više oduzimao vremena. U svakom slučaju, u Danu za glasanje, kao i cela poslanička grupa, i ja ću glasati za ovaj dobar zakon. Hvala.