Zahvaljujem.
Reč ima ministar, potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović.
Izvolite gospođo Mihajlović.

Prvo želim da vam se zahvalim na vašoj diskusiji o izmenama i dopunama ova dva zakona i naravno o sporazumima.
Potpuno se slažem u svemu što ste rekli, ali želim da naglasim jednu važnu stvar, a to je zašto uopšte radimo samo ove izmene i dopune zakona. Radimo zbog toga što zaista želimo da se taj procenat učešća železničkog transporta poveća u Srbiji.
Kod nas je to negde oko 30%, može i treba da bude više, a takođe i da vas informišem da u 2015. godini, po kvalitetu železničke infrastrukture, koja naravno, daleko od toga da još uvek na najboljem nivou, a nadamo se da će biti, Srbija se jeste na svetskoj listi pomerila za čak 19 mesta. Bili smo 102, danas smo 83. Kada poredimo dakle 2012. danas, 2015. godine.
Znači, možemo da uradimo i to je upravo zbog toga što su toliko pokrenute investicije, odnosno novac koji jeste država opredelila, zadužila se, garantovala određene kredite, u poslednjih godinu i po dana železnica, zajedno sa Vladom Srbije je to zaista pogurala najviše što je mogla i u tom smislu mi sada imamo i nove vozove, naravno, ali imamo pre svega i bolju infrastrukturu na određenim deonicama. Ne kažem da je dovoljno.
Mi ćemo ove godine modernizovati oko 130 km železničke pruge, i verujem da u godinama koje su ispred nas, u naredne dve, tri godine, ćemo moći da govorimo o jednoj potpuno drugačijoj železničkoj mreži i to će biti jedan od razloga da se, recimo preduzeće „Srbija voz“ ima mnogo bolje karakteristike, ili „Srbija infrastrukture“ ili „Srbija kargo“ jer ćemo prosto učiniti sve da povećamo i prevoz putnika. a i karga. Evo samo toliko da dodam. Hvala.

Zahvaljujem gospođo ministarko.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, mislim da je korisno što su danas na dnevnom redu zakoni koji treba da poboljšaju stanje u srpskim železnicama i složićemo se svi da je ono daleko od idealnog.
Ja kao poslanik moram da priznam, pre svega jednu zamerku da vam iznesem, ja nisam uspeo čitajući obrazloženje zakona da shvatim razloge za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Sam zakon govori o tome da je javna rasprava postojala i da je završena još decembra prošle godine, tako da verujem da je ovaj zakon dugo bio manje-više spreman i da nije bilo potrebe da poslanici raspravljaju o njemu, koristeći tu poslaničku mogućnost rasprave po hitnom postupku, pre svega gledajući razloge. Vi ovde govorite da se posledice u zaostajanju, ne restrukturiranju, zastarelom organizovanju i neefikasnoj železnici, osećaju da je to zaobilaženje Koridora 10.
Ne vidim da je ovih osam dana koliko bi bilo da smo ovaj zakon raspravili po redovnom postupku, moglo da utiče na rešavanje svih ovih problema, niti da donošenje ovog zakona danas po hitnom postupku će ove razloge koji su navedeni otkloniti.
Ovo govorim principijalno zato što ovaj parlament po pravilu usvaja zakone po hitnom postupku, a to nije dobro. Nije dobro jer onda ni poslanici ne mogu na kvalitetan način da se spreme. Nekada se desi da zakoni prođu bez javne rasprave, pa onda konstatuje ili predsednik države da su neustavni, ili Ustavni sud pojedine članove oceni da su neustavni i sve to ne doprinosi stvaranje jednog boljeg ambijenta u kome će se razvijati ekonomija i privreda Srbije.
S obzirom da ovaj zakon, stvarno ja ne vidim te razloge, moje pitanje je zašto je to urađeno i mislim da jednostavno nije bilo potrebe za tim?
Ono što mi je bilo zanimljivo čitajući obrazloženje su neke formulacije vezano za postojeći Zakon o železnici koji se sada menja, pa se kaže da se zakonom o ovim izmenama i dopunama ispravljaju greške i nedorečenosti važećeg zakona, da su konstatovani nedostaci zakona.
Znači, ja vas podsećam, zakon je donet pre nešto više od dve godine, ne znam da li je tu kolega Mrkonjić koji je tada bio ministar, obrazlagao zakon, da li se on sada slaže sa svim ovim konstatacijama na važeći predlog zakona.
U svakom slučaju, ono što jeste činjenica i što se govori u obrazloženju, to je da je potrebno osavremenjivanje zakona i tu se slažemo i to najveći deo ovih članova zakona koji se menja je dalje usklađivanje sa evropskim direktivama.
Ono što na žalost je recimo propušteno, a to je usklađivanje u delu koje treba da obezbedi nezavisnost u radu direkcije i transparentnost u izboru koji treba pre svega da garantuje stručnost. U ovoj tabeli koja je tamo stavljena, vezano za usklađenost sa evropskim direktivama stoji da ovaj deo nije zakonom usklađen i da će biti usklađen u budućnosti, što znači da ćemo u nekom periodu verovatno ponovo imati izmene i dopune zakona, ali mislim da propuštamo priliku, s obzirom da postoje već te direktive, one su malo novije iz 2013. godine, 2014. godine EU, ali da smo mogli i to ovom prilikom da iskoristimo ovu priliku kod ovih izmena i dopuna zakona, pa da sa svim trenutno važećim direktivama za koje znamo da postoje, izvršimo usaglašavanje našeg zakona.
Ovaj deo o kome sam baš govorio, vezan za rad direkcije, njenu nezavisnost u odnosu na druge državne organe, ovaj deo usklađivanja koji je urađen, urađen je vezano za direktora i direkcije gde zakon sada dodaje jedan stav kojim se definiše da najmanje godinu dana po razrešenju sa dužnosti, lice koje je obavljalo tu funkciju ne može da radi u pravnim licima koji su bili korisnici ili su sarađivali sa direkcijom.
Evropska direktiva govori da taj rok ne može da bude manji od godinu dana, ali naš Zakon o sprečavanju i borbi protiv korupcije govori o roku od dve godine da funkcioneri sa odlaskom sa neodređene funkcije dve godine ne mogu u nekoj srodnoj delatnosti da obavljaju aktivnosti.
Mislim da je, da kažem, ova evropska direktiva govori o minimalnom roku, a mislim da smo mi trebali da usaglasimo sa našim zakonima koji postoje i imaćete naš amandman gde se taj rok predlaže da bude dve godine, jednostavno da se uskladi sa važećim zakonima Republike Srbije.
Ono što je kolega govorio iz stranke Saveza vojvođanskih Mađara, ja se slažem, to je princip, ovim zakonom se dodaje nekoliko članova koji regulišu radove na železničkoj infrastrukturi kod pružnih prelaza, izgradnje podvožnjaka, nadvožnjaka i onda definišu kojim slučajevima, ko je nadležan za pokrivanje troškova tih radova.
Naše mišljenje je da princip koji zakon prepoznaje, a to je da se najveći deo i u većem broju slučajeva taj trošak svodi ili na lokalne samouprave ili na privredna lica koja bi koristila određenu infrastrukturu, da li železničku, da li putnu, kod tih radova da te sve troškove, da se ti troškovi prebace sa upravljača infrastrukture na nekog drugog smatramo da nije dobro. Jednostavno, govorio je kolega o tome, pitanje je da li lokalne samouprave imaju dovoljno sredstava danas da recimo obezbede dovoljan broj pružnih prelaza. Na žalost, i u ovoj godini imali smo nesreće na neobeleženim, a nekoliko slučajeva i na obeleženim putnim prelazima. Pitanje je u budućnosti ako se to ostavi lokalnim samoupravama, da li će biti povećana bezbednost, da li će se ti putni prelazi urediti.
Mi smo stavili nekoliko amandmana koji treba da definišu to, tako da upravljač infrastrukture kome i kada se izgradi neki novi objekat ostaje upravljanje, bude onaj koji će i snositi troškove izgradnje. Pogotovo član 49a recimo govori da se troškovi osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snosi upravljač putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.
Znači, ne znamo ko odlučuje da li će to snositi upravljač ili podnosilac zahteva i u kojoj meri i u kom procentu će eventualno ako zajedno finansiraju to, na osnovu kojih kriterijuma će se odlučivati?
Smatramo da nije dobro da u zakonima stoje tako nejasne formulacije, da je potrebno jasno definisati ko je nadležan za šta, ko je nadležan i za troškove. Smatramo da je potrebno u ovom konkretnom slučaju, u ovom zakonu da u najvećem broju slučajeva, i videćemo i kroz naše amandmane, ti troškovi budu stavljeni na teret upravljača železničke infrastrukture.
Ja moram da priznam, ovi ostali članovi, kažem, uglavnom su neke tehničke izmene i usaglašavanje, ono kako ste vi nazvali otklanjanje uočenih nedostataka, mi smo dali nekoliko amandmana, ostaje nada da će izmene i dopune ovog zakona dati efekte o kojima su govorili kolege narodni poslanici, a to je da će Železnice Srbije prestati da budu teret o vratu države Srbije, da neće se više subvencionisati iz budžeta i da će postati u najkraćem roku profitabilno preduzeće.
Ja ne delim taj optimizam da će tako brzo doći do toga, ali svi ovi razlozi da se to desi postoje. Srbija jeste na Koridoru 10.
Neverovatno je da je danas, više puta to se to govori u javnosti, prosečna brzina na srpskim prugama na nivou od pre 100 godina i možemo mi, naravno, u raspravi da sad govorimo ko je za to manje ili više odgovoran, to je činjenica i treba da vidimo na koji način to može da se promeni.
Govorili ste o tome da je Vlada uzela određene kredite kako bi se železnička infrastruktura, pre svega, poboljšala, kako bi to trebalo samo u ovoj godini 130 kilometara pruge da obnovi i to su dobre stvari. Rekli ste na početku, čini mi se, da ima preko tri hiljade pruga kilometara u Srbiji, znači, tih 130 kilometara je, nažalost, jako mali deo. Mislim da je potrebno razgovarati i u Skupštini i u javnosti o viziji srpskih železnica, o razvoju, da li su možda projekti koje trenutno Železnica razvija baš najsvrsishodniji u ovom trenutku i da li će u najkraćem roku dovesti do toga da ne budemo zaobiđeni, kako ste rekli ovde u zakonu, tražeći hitan postupak, da nas zaobilazi železnički transport zato što imamo neadekvatno stanje u srpskim železnicama.
Mi ćemo kao poslanička grupa podržati u principu ovaj zakon. On ne donosi ništa sporno. Ali, mislim da je bilo mogućnosti da se dodatno unapredi i usaglasi sa evropskim direktivama, a ostaje da verujemo da će primena zakona i rad ministarstva i drugih pravnih lica koja se osnivaju ovim zakonom, odnosno kojima se omogućava bolji rad, dovesti do poboljšanja u srpskim železnicama.

Zahvaljujem se, gospodine Đurišiću.
Reč ima potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Prvo, želim da vam se zahvalim na svemu što ste rekli i da nekoliko stvari objasnim.
Pre svega, zbog građana Srbije, da objasnim šta znači hitan postupak, da građani Srbije ne bi pomislili da ovaj zakon, i jedan i drugi predlog ovog zakona, i na kraju krajeva, svi zakoni koje radi ovo ministarstvo nisu nigde viđeni.
Dakle, ovo su zakoni koji su prošli javne rasprave, ne samo ova dva predloga zakona, nego zaista svaki zakon koji ovo ministarstvo radi. Nekada su te javne rasprave trajale i po nekoliko meseci kao što su, recimo, bile izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Rekla bih da je to bila najduža javna rasprava od gotovo šest meseci.
Za ove zakone ste u pravu, odnosno pogotovo ste u pravu kada govorite o jednom od zakona. Jedan od zakona je bio potpuno spreman, a drugi zakon nije bio u potpunosti spreman, a smatrali smo da je to celina i da treba da idu zajedno i to je jedan od razloga zašto su tek sada došli na dnevni red.
Da li je moglo osam dana više ili manje, možda ste to u pravu, slažem se, vodićemo računa sledeći put da to ne bude, da i tih osam dana koje zovemo hitan postupak, a to je da poslanici dobiju osam dana da mogu da pogledaju zakone. Ali, isto tako, podvlačim da su ovi zakoni prošli javnu raspravu, da su bili na svim ne samo internet stranama, nego da smo bili u osam gradova u Srbiji, da su i radne grupe koje su radile na zakonu i sva pitanja koja smo dobijali, dakle, dobijali ne samo od članova radne grupe, fakulteta, zatim, mnogih drugih stručnjaka koji se bave ovim poslom. Svi su imali mogućnost da daju svoj doprinos da bi predlozi ovih zakona bili bolji, što ne znači da sada u raspravi i o amandmanima koje poslanici budu dali, ne budemo učinili ove zakone, predloge zakona još boljim.
Zatim, kada pominjete Direkciju za železnicu, koja mislim da je vrlo važna, pre svega Direkcija jeste nezavisna. To je nezavisno regulatorno telo formirano već 2005. godine. Kada govorimo o onom roku od godinu dana, koja je razlika i zašto je godinu dana u ovom zakonu, a imali smo predlog, vezano za Zakon o borbi protiv korupcije, gde se govori da dve godine, onaj ko je radio u Direkciji za železnicu, recimo, po vašem predlogu, ne bi mogao da radi ni na jednom drugom mestu po Zakonu o borbi protiv korupcije.
U čemu je razlika? Po Zakonu o borbi protiv korupcije ta osoba, ko god to bio, bi mogao da radi u Železnici, ali ne bi mogao da radi u drugim privatnim kompanijama. Po ovom zakonu on ne može da radi uopšte u oblasti železničkog transporta godinu dana. Zato smo stavili rok da je malo manji, budući da onda praktično sve što je vezano za železnički transport ne može raditi, što opet ne znači da možda uz jedno adekvatno obrazloženje ne razmislimo još jednom trebamo li taj rok da povećamo. Znači, tu nemam nikakve dileme da je to stvar, možemo razmišljati i o tome.
Pominjali ste takođe Koridor 10, prioritete i naš položaj i sa druge strane pitanja lokalnih samouprava, da li će moći eventualno da učestvuju u sufinansiranju ili da se oni bave određenim rutama koje možda danas nisu isplative. Šta je prioritet Železnice danas i svih kompanija koje su stvorene? Da se tačno utvrde šta su prioritetne rute, šta su strateški interesi države, dakle, to svakako jeste Koridor 10 i pozivanje zemalja zapadnog Balkana, a da one rute za koje smatramo da možda nisu u grupi prioriteta, zaista da bude data mogućnost lokalnim samoupravama da ili naprave ugovor sa Železnicama, sa jednom od kompanija Železnica, ili da to ponude nekom privatnom operateru koji će to raditi.
Da li lokalne samouprave imaju ili nemaju novca? Mislim da je krajnje vreme da svuda u svim oblastima se utvrđuju prioriteti i da se tako struktuiše budžet, dakle, kao što to radi država na republičkom nivou, tako isto i lokalne samouprave moraju da se opredele šta će raditi u godinama koje su ispred njih. Nema više toga da država može da izdrži da finansira sve železničke pruge, čak i one kojima gotovo ne prolazi nijedan voz.
S druge strane, pitanje naše brzine, i tu ste u pravu, ali 120 kilometara je ove godine, 500 kilometara će biti završeno sa prosečnom brzinom od 100 do 120 kilometara na čas u naredne tri godine. Ne znam zašto ranije to nije moglo da ide brže, ne znam zašto krediti jesu stajali. Samo ruski kredit je stajao tri godine. Mi smo tek sad pokrenuli ruski kredit. Iz tog ruskog kredita mi već otvaramo određene deonice železničkih pruga koje sada već imaju brzinu od 100 kilometara.
Ovo je proces i ne može odjednom da se završi, ne može ni za godinu ni za dve, ali sam sigurna da ako ovako se nastavi, ovom brzinom, i sa investiranjem, a i sa reformisanjem Železnica, da mi možemo u nekim godinama, dve, tri naredne godine da već imamo potpuno drugačiji izgled naših pruga i infrastrukture i samih vozova, a samim tim, da onda imamo i povećanje broja prevoza putnika i naročito tereta, koji za sada jedni ostvaruje profit u železnici. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS.

Poštovani građani Srbije, poštovana ministarko, poštovane kolege poslanici, danas imamo priliku da pričamo o veoma važnim zakonima i što se tiče stava DS, mislim da smo i sa predlogom preko 20 amandmana koje smo uložili u ovaj zakon, u primedbe ovog zakona, dali do značaja samom radu u izradi zakona, ali dali smo i značaj na tome koliko su ovi predlozi loši.
Mislim da je nedopustivo da ministarka samo dva minuta u svom uvodnom izlaganju obrazlaže razloge zbog čega se danas razmatra ovaj zakon, imajući u vidu da je posle analize koja je izvršena u primeni ovog zakona u prethodnih godinu dana, došlo se do zaključka da postoji niz propusta, niz stvari koje treba menjati i da je danas predloženo da se od 111 tačaka ovog Predloga zakona menja 45 članova.
U obrazloženju razloga donošenja zakona iz maja meseca 2013. godine kaže se da je osnovni cilj donošenja tog zakona postići što bolje i efikasnije uslove funkcionisanja železnice, nezavisno poslovanje železničkih preduzeća, stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika, razdvajanje železničkog sistema na razne sisteme itd, i kaže – delimično usklađivanje sa direktivama EU.
Kasnije, u obrazloženju stoji da je u toku jednogodišnjeg perioda praćenja i kontrole primene ovog zakona ustanovljeno da je dosta propusta, da efekti nisu postignuti i da je neophodno pristupiti donošenju novog zakona, sve sa ciljem efikasnije primene itd.
Dalje, u obrazlaganju problema koje treba rešiti, kaže se da nakon stupanja na snagu važećeg Zakona o železnici, pojavili su se raznorodni problemi koji su rezultovali nezadovoljavajućim efektima primene tog zakona na situaciji na terenu, na železnici, a najdrastičniji slučajevi su i nemogućnosti praktične primene nekih odredbi ovog zakona.
Ovaj zaključak, koji se ovde nalazi u obrazloženju, otvara pitanje i dileme – da li je postojala vizija i da li je postojao jasan plan 2013. godine kada se predlaže zakon koji danas razmatramo? Očigledno je da i u tom trenutku nije bilo ni vizije ni plana i da je to posledica upravo loših odnosa, odnosno loše primene zakona u prethodnih godinu i po dana.
Dalje, u obrazlaganju razloga za donošenje se zakona kaže da bi ne donošenje zakona po hitnom postupku dovelo do značajnih štetnih posledica za železnički saobraćaj u Republici Srbiji. To se direktno kosi sa uvodnim izlaganjem ministarke Mihajlović koja kaže, u ta dva minuta koliko je obrazlagala zakon, da je osnovni cilj donošenja ovog zakona da nastavimo reforme i da sve što smo uradili u prethodnom periodu i dalje u obavezi da potvrdimo, nastavimo, sa ciljem da Železnice budu efikasnije itd, itd.
Ako analiziramo taj uvodni deo izlaganja ministarke i ako izanaliziramo ova obrazloženja koja smo dobili za razloge usvajanja novog zakona, videćemo da se tu ne radi o istim stvarima i da je bilo jako važno i potrebno da ministarka obrazloži detaljno razloge i efekte primene ovog zakona, odnosno očekivanja od primene ovog zakona.
Ono što je suština nalazi se u analizi efekata primene ovog zakona, gde se jasno kaže da je potrebno ne samo uskladiti ovaj zakon sa direktivama EU, već je potrebno da se poprave nedostaci koji se, pre svega, odnose na smanjen broj putnika i smanjen broj robe koji su bili kao efekti primene zakona iz 2013. godine. Znači, vi ste u ovoj analizi jasno i nedvosmisleno rekli da je zakon, koji je usvojen 2013. godine, imao niz manjkavosti, potvrdili ste to sa činjenicom da od 111 članova, koji se nalaze u ovom zakonu, menjate 45.
Sada dolazimo do toga da li vi kao ministar, zajedno sa svojim saradnicima, verujete da će i promene, odnosno izmene ovih 45 članova, bitno uticati da bi se ostvarili ciljevi o kojima kasnije govorite?
Ja vam tvrdim da postoje tri osnovne stvari, odnosno izmene koje su obuhvaćene ovim članovima. Prvo, vezane su za neke gramatičke izmene, jezičke, leksičke, itd, i to je oko 50% od tih 45 članova koji se menjaju. Ako to tako gledamo, da li vi mislite da onda tih 20 i nešto članova koji se odnose na ove izmene suštinski mogu da poprave neke stvari koje vi ovde u zakonu planirate?
Drugi deo koji je jako važan jeste pitanje licenci i pitanje dalje uloge Direkcije za železnice, odnosi se to na član 10, 11, 12, 13, itd. Po našoj proceni nedopustivo je da krećete u reforme, da krećete u neke nove modele rada železnice i velikog sistema na takav način da praktično izuzimate mogućnost kontrole rada tih preduzeća koja se sada osnivaju, pa i kontrole rada nekih budućih preduzeća. To se odnosi na one koje planirate kasnije da uvodite u sistem, jer ovde jedan od ciljeva jeste razbijanje monopola, uvođenje tržišta, konkurencije itd. Smatramo da taj deo treba da ostane kao što je bilo u prethodnom zakonu.
Treći deo je upravo vezan za tu ideju oko monopola, tržišta. Tu bih vas upozorio na sve amandmane koje smo dali kao poslanička grupa, a posebno na član 88. zakona, koji se tiče tih procedura. Znači, član 88. zakona, po našem mišljenju, direktno urušava sve osnovne pozitivne namere ovog zakona i ciljeve koji se tiču efikasnosti, transparentnosti i procedura primene zakona, pogotovo Zakona o javnim nabavkama.
Ovaj član, poštovana ministarko, u svom uvodnom delu, u prvom članu, kaže da na osnovu odluke nadležnog organa o neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza se potpisuju ugovori, itd, itd. Znači, mene živo interesuje šta znači „neposredno odlučivanje i pogodba“ po pitanju angažovanja nekih društava, preduzeća, da li su oni iz javnog sektora ili su iz privatnog sektora?
Smatramo da, ako uspostavljate kriterijume i tržište, ovaj stav, odnosno ovu tačku treba izbrisati, pogotovo što se u drugoj tački kaže da se na osnovu javnog konkursa, otvorenog za sve železničke prevoznike, itd, itd, otvara mogućnost da se sklapaju ugovori 15 godina, a u skladu sa načelima o kojima se ovde govori. Ono što je sporno jeste da vi u nastavku, trećem i četvrtom stavu, dajete mogućnost da se i u neposrednim pogodbama i u ovom delu, koji se tiče javnih konkursa, produžava taj rok sa 15 godina na polovinu potpisanog ugovora, ako se ispoštuju neki uslovi i neki kriterijumi. To znači da ugovori mogu da važe i na 22, 23, godine, itd, a niste definisali kriterijume šta to zapravo znači da se ispunjavaju ti uslovi i da će taj neko opet zameniti monopol državnih preduzeća na neki drugi način. U ovom slučaju samo se još čeka slika tog koji će u ime vas biti u prilici da potpiše ugovore sa Vladom Republike Srbije.
Znači, ako je cilj da se napravi transparentan postupak, smatramo da treba zadržati ovaj stav 2, odnosno tačku 2), da treba dati mogućnost da se potpisuju ugovori na 10 godina, da treba obavezati te partnere u smislu da se na godišnjem nivou daju izveštaji koje će potvrđivati ministarstvo ili Vlada.
Mislim da ste vi, poštovana ministarko, propustili priliku da se možda malo ozbiljnije uključite. Verujem da sa vašim autoritetom ste mogli da ispravite sve te nedostatke koji se tiču članova koji se predviđaju za zamenu. Dali smo dosta predloga koji se odnose na to da li se radi o jednom ili drugom terminu u nekim članovima, pa smo kroz amandmane predložili zamene, odnosno promene. Videćete u našim amandmanima da smo upravo ukazali da na jednom, dva ili tri člana gde kažete ili koristite jedan termin, recimo, „mereći“, a u nekom drugom članu ste koristili termin „mereno“, da to nije usaglašeno, pa treba obratiti pažnju na te amandmane o kojima smo želeli da govorimo.
Ovde se otvara pitanje i jasno je da u principu ovaj zakon jeste prilagođen vašoj viziji da se u narednom periodu podrži ovaj rad društava, četiri društva železnice, infrastrukture, „Srbija kargo“ i „Srbija voz“, ali ovde nedostaju jasni kriterijumi, nedostaju jasni ciljevi i nedostaju jasne procedure koje se tiču tih ugovora i prava na monopol.
Ono što DS hoće posebno da istakne jeste ovaj deo koji se odnosi na dalje angažovanje ovih sistema. Imamo od pre nekoliko dana vrlo interesantan intervjuu u dnevnim novinama, da ne navodim koje su, koje se tiču stava sindikata železnice i koji počinje sa jednom rečenicom za koju mislim da možemo da kažemo da definiše sve ove odnose i da lepo oslikava stanje i vaše vizije i planova, pa i ovog zakona, primene ovog zakona u narednom periodu. Ta rečenica kaže – sklepali ih na brzinu, natenane će se kajati. U tri novoosnovana društva, „Kargo Srbija“, „Srbija voz“ i „Infrastruktura“ vlada potpuni haos.
U nastavku ovog intervjua, a naravno i u razgovoru sa ljudima koji su zaposleni u „Železnici“, koji su članovi sindikata, mi smo stekli utisak da imate vrlo skrivene namere i oko statusa zaposlenih i otpuštanja ljudi u narednom periodu iz „Železnice“.
Po proceni sindikata dolazimo do saznanje da će prilikom transformacije ovog sistema doći do otpuštanja oko 6.000 ljudi. Ako samo vratimo malo film unazad i analiziramo šta se to desilo u periodu od 2012. godine po tom pitanju zapošljavanja ljudi u „Železnicu“ dovodimo sebe prvo u dilemu, da li to znači da ćete vi preko 5.500 ljudi koji su zaposleni, pre svega, iz SNS u „Železnicu“ od 2012. godine primiti sada na posao, ali ćete u isto vreme 6.000 ljudi otpustiti koji godinama tamo radi i verovatno ćete ih obeležiti kao partijske neposlušnike itd, i ostaviti bez posla,
(Zoran Babić, s mesta: A oni su iz DS.)
Oni koji dobacuju gospodine predsedavajući treba da imaju strpljenja da čuju…

Molim vas, gospodine Markoviću, da ste na temi ne bi se možda ni dobacivalo. Tako da vas molim, molim poslanike da ne dobacuju, a vas da se vratite na temu.

Gospodine predsedavajući, pošto sam ja otprilike očekivao i ovakvu reakciju gospodina Babića i vašu reakciju, imam ja skriven i drugi govor u levom džepu, pa ako hoćete da vam pričam ono što vi volite da čujete, mogu i to, ali to nije interes ni građana Srbije, ni ove skupštine…