Zahvaljujem se gospođo Miladinović.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS, gospođa Katarina Rakić.
Izvolite gospođo Rakić.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovana ministarsko, dame i gospodo narodno poslanici, pre svega, želim da kažem da se danas na dnevnom redu nalaze dva zakona o železničkom saobraćaju, a ono što mene prvo asocira kada se pomene železnički saobraćaj jesu brze pruge, a onda se setim činjenice da naši vozovi na tim prugama jure čitavih 30 kilometara na čas.
Svakako da situacija u železnicama Srbije nije idealna, o tome svedoči i globalni izveštaj o konkurentnosti Srbije za 2014. godinu, koji je svrstao Srbiju na 83. mesto od mogućih 104. rangiranih država, što je svakako mnogo bolje u odnosu na 2012. godinu, kada smo bili 102, znači skoro, pa poslednji.
Kao što već znamo, ukupna dužina železničke mreže u Srbiji iznosi 3809 kilometara, što svakako nije loš podatak i zaista je dobra činjenica da imamo toliko dugačku putnu mrežu. Međutim, ono što je poražavajuće jeste da je starost te mreže preko 40 godina. Ono što je još gore od toga jeste da se na toj mreži koristi električna oprema koja je stara isto toliko, između 30 i 40 godina. Upravo iz tog razloga imamo situaciju da se na preko 62% od ukupne dužine pruge vozovi ne mogu kretati brzinom većom od 60 kilometara na čas, ta brzina mora biti drastično niža. Ono što je poražavajuće jeste da se samo na 3% od ukupne dužine pruge vozovi mogu kretati većom brzinom od 100 kilometara na čas.
Međutim, ovo nisu svi loši podaci koji se tiču železnice Srbije, ja ih sada neću sve navoditi, ali, svakako, ja lično, kao jedan od razloga za ovakvo stanje u železnici mogu da vidim ne domaćinsko ponašanje, koje se u ovoj oblasti decenijama unazad dešavalo.
Takođe, kada pogledamo istorijske činjenice, možemo da primetimo ogromnu i konstantnu razliku u tome koja su sredstva uplaćivana u železnicu u odnosu na ona sredstva koja su železnici zaista i bila potrebna.
Kao što sam već rekla, ukupna dužina pružnog dela u Srbiji iznosi 3809 kilometara i na osnovu ove dužine realno je da se godišnje obnovi negde oko 190 kilometara pruge. To u prethodnim godinama, ne da se nije dešavalo, nego na osnovu podataka dobijenih od železnice Srbije u periodu između 1980. godine i 2014. godine u železnice Srbije ulagano je svega 18% u odnosu na ono što je železnici zaista i bilo potrebno da, prosto, samo normalno funkcioniše.
Veoma je teško kada nešto godinama zanemarujete, prosto ne ulažete u to, veoma je teško tako nešto staviti na zdrave noge, a, evo, po izveštaju železnica, nešto što su železnice Srbije, što su pruge u Srbiji zanemarivano je 34 godine, prosto 82% sredstava koja su trebala biti uplaćena u železnicu neko je možda koristio za nešto drugo.
Međutim, da su samo železnice u Srbije nešto što se godinama zanemarivalo, nešto na čemu se nije radilo, možda ne bi bilo toliko strašno. Međutim, u Srbiji zadnjih godina mnogo toga je zanemareno, mnogo toga je, svesno ili nesvesno, upropaštavano, a ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem uspela je da stavi na zdrave noge. Najbolji primer za to jeste naša nacionalna avio kompanija, koja je od jednog gubitaša, koja je godinama upropaštavana, svesno ili nesvesno, za samo godinu i po dana od svog osnivanja uspela da napravi lidera u regionu u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Kažu da je lako biti dobra domaćin kada je kuća puna. Međutim, ova Vlada ne samo da je zatekla praznu kuću, nego je ta kuća bila i urušena, opljačkana, a zadužena kreditima i raznim zajmovima, kao da je najbolja bila na najboljoj poziciji na svetu.
Ono sa čime bi se složila, Srbija se zaista nalazi na dobroj poziciji, na geografskoj dobroj poziciji, što svakako moramo iskoristiti. Međutim, lošom infrastrukturom koju trenutno imamo dolazimo do toga da Srbiju mnogi obilaze.
Ono što se dešavalo u prethodnih par godina jesu mnoge aktivnosti u radu u železničkom saobraćaju i to aktivnosti u mnogim oblastima, u zakonodavnoj oblasti, u oblasti izvođenja raznih projekata, kao i u samoj reformi železničkog sistema.
Što se tiče same reforme železničkog sistema, ona jeste proistekla iz sistemskih zakona koje smo doneli 2013. godine, međutim, takvu obavezu Srbija je preuzela i u procesu pristupanja EU. Rekonstrukcija železnice svakako je predstavljala jedan od osnovnih uslova za ulaganje u ovu oblast, jer ulaganje u železnicu kakva je bila ranije, prosto, niti bi bilo efekta, niti bi dalo bilo kakav pozitivan rezultat.
Što se tiče same reforme železnica, ona je zasnovana na odvajanju preduzeća koja će voditi infrastrukturu, odnosno upravljati infrastrukturom i preduzećima koja će obavljati transport robe i ljudi.
Nadležno ministarstvo je prethodnih godina radilo zajedno u saradnji sa ljudima iz MMF-a i Svetske banke i došli smo do rezultata da su se osnovala tri nova preduzeća, odnosno tri nove železničke kompanije, i to „Infrastruktura železnice“ a.d, koja će upravljati javnom železničkom infrastrukturom, zatim „Srbija voz“ a.d, društvo za prevoz putnika i „Srbija kargo“ a.d, društvo za prevoz tereta. Pored toga, ostala je kompanija „Železnica Srbije“, koja će voditi računa o imovini.
Vlada Republike Srbije je 2. jula ove godine usvojila odluku o formiranju ovih preduzeća, a 10. avgusta imenovani su novi direktori i počeo je operativni početak rada ovih preduzeća.
Jedini ko će ova preduzeća kontrolisati jeste njihov jedini osnivač i jedini akcionar, a to je Vlada Republike Srbije i ono što jeste bio cilj jednim ovakvim osnivanjem ovakvih društava jeste da se uspostavi režim po učinku i da se „Železnice Srbije“ od 1. januara 2016. godine zdrave noge, što znači – sredstva za ova preduzeća biće planirana u budžetu, ali će ta preduzeća ta sredstva dobiti samo ukoliko budu uradili, odnosno ukoliko budu pružili usluge koje su od njih i zahtevane. Ovo nije ništa novo, ovo je sistem koji se svakako već dugo primenjuje u svim razvijenim zemljama EU.
Pored toga što je došlo do reforme železnice, kao što sam već rekla, ova Vlada je radila na mnogim infrastrukturnim projektima i prosto imam obavezu, obzirom na to koliko se dugo ova oblast zanemarivala, da pomenem deset projekata na kojima se trenutno radi u Republike Srbije. To su Projekti IBRD 3, vrednost ovog projekta je 100 miliona evra, a zatim Projekat IBRD 4, vrednost ovog projekta je takođe 100 miliona evra, zatim Projekat IBRD 5, vrednost ovog projekta je 95 miliona evra, zatim Projekat IIB 5, vrednost ovog projekta je 80 miliona evra, zatim ruski kredit, vrednost ovog projekta je 800 miliona evra, zatim Projekat „Beograd na vodi“. Pored toga, imamo projekte koji se realizuju iz sredstava kuvajtskog fonda, zatim projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd-Budimpešta, izgradnja pruge Beograd-Tirana, izgradnja pruge Beograd-Sarajevo.
Ovo je deset projekata koji su trenutno aktivni, na kojima se trenutno radi. kao što vidite, reč je o milijardama evra koje su uložene, a kao što sam rekla, godinama unazad, tačnije decenijama, 34 godine ulagano je 82% manje nego što je za železnicu bilo potrebno da funkcioniše na jedan normalan način, te možemo da kažemo da je na ovakav način Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo napravilo ogroman iskorak, što se svakako i pokazalo podizanjem 19 mesta na listi.
Pored toga, naravno, dosta je rađeno i u zakonodavnom pogledu. Vlada je donela, odnosno skupština izglasala dva sistemska zakona u ovoj oblasti, a pored toga mogu da navedem da smo samo u toku 2015. godine doneli tri zakona iz oblasti železničkog saobraćaja – Zakon o ugovorima u železničkom saobraćaju, Zakon o žičarama i prevozu lica, Zakon o istraživanju nesreća i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom, vodnom i železničkom saobraćaju.
Pored toga, ministarstvo je donelo i tri uredbe i dva pravilnika i u ovom delu slobodno možemo da kažemo da je napravljen ogroman iskorak.
Svakako da i analize u radu ministarstva pokazuju dobar rezultat. Što se tiče prevoza robe u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu ostvaren je porast u iznosu od 10,1%. Takođe, u 2014. godini ostvaren je dodatni porast u odnosu od 3,6%.
U prva četiri meseca 2015. godine zabeležen je porast u količini prevezene robe od 3,2% u odnosu na isti period prethodne godine, a što se tiče prevoza putnika u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu, ostvarene je porast u odnosu od 8,9%.
Što se tiče ova dva zakonska predloga iz oblasti železnica, ono što je bitno, jeste da se kaže da su njihovi osnovni tekstovi doneti 2013. godine i da je potrebno da se oni ponovo donesu u paketu, jer je potrebno da međusobno budu sinhronizovani. Kao što smo već čuli, za ove zakone održana je veoma široka javna rasprava u osam gradova širom Srbije. Svi oni koji su bili zainteresovani mogli su da daju svoje primedbe i mnogi od tih primedba i uvršteni su u tekst Predloga zakona.
Takođe, ono što je bitno, za ove zakonske predloge nisu potrebna planirana sredstva, tj. nije potrebno planirati sredstva u budžetu.
Pored ova dva predloga zakona, danas na dnevnom redu imamo i tri međunarodna sporazuma. Prvi od njih je Sporazum o međunarodnom kombinovanom transportu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke. Ovaj sporazum potpisan je 1. decembra 2014. godine. Potpisane strane nastoje da unaprede robnu razmenu korišćenjem ekološki prihvatljivog vida transporta i žele da ulože zajedničke napore kako bi stimulisali ovakav vid transporta.
Pored toga, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske, kao i Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o drumskom prevozu putnika i stvari. Svakako da zaključivanje ova dva sporazuma daje pravni osnov za unapređenje trgovinske i ekonomske saradnje ove dve zemlje.
Iz svega što sam navela, što se tiče ova dva zakona koji su danas na dnevnom redu sednice, veoma je jasno i veoma se jasno može videti da oni uglavnom imaju za cilj da doprinesu ekonomskom i trgovinskom razvoju Srbije, te vas u ime toga pozivam da u danu za glasanje svi damo podršku ovim zakonima. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođo Rakić.          
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu.
Gospodine Markoviću, vi imate pravo, ali tek kada se završi redosled poslanika po prijavama za reč i kada po članu 96. damo reč ovlašćenim predstavnicima kojima je ostalo vreme, tako da ne možete sada u ovom trenutku.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Hvala.
Pošto je danas prioritet Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici i o tome smo dosta čuli, ja ću iskoristiti priliku da kažem samo nekoliko stvari kada je u pitanju 4. tačka dnevnog reda, tačnije Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o drumskom prevozu putnika i stvari.
Naravno, zbog nedostatka vremena koje poslanička grupa ima, iskoristiću vreme samo da se dotaknem jedne, ali izuzetno važne stvari za Zapadnobački region, i ne samo za Zapadnobački region, već i za jedan poprilično veliki broj ljudi koji je zainteresovan za ovu temu. Naime, radi se o rekonstrukciji i izgradnji putnog pravca Vrbas-Kula-Sombor, koji sam zajedno sa gospodinom Vladanom Batićem amandmanom uspeo da unesem u prostorni plan Republike Srbije 2010. godine.
Ovaj putni pravac ima ogroman značaj za razvoj Zapadnobačkog upravnog okruga, ali i šire. Posebno govorim za Zapadnobački okrug koji se naslanja na mađarsku granicu i na hrvatsku granicu. Dugogodišnje neulaganje u putnu infrastrukturu u našoj opštini i okrugu od strane države dovelo je do toga da postanemo slepo crevo, iako sam grad Sombor i okolina poseduje ogromne potencijale. Suvišno je trošiti reči da bi objasnili koliko je to važno za potencijalne investitore. Rekonstrukcijom ovog putnog pravca opština Sombor ima priliku da napravi ozbiljnu strategiju razvoja, gde bi uz pomoć ovog velikog iskoraka napravio plan koji bi omogućio mnogo veću iskorišćenost prednosti koje Sombor poseduje.
Naša zemlja se nalazi pred vratima EU, a Sombor je kao jedno istureno odeljenje i to mora da iskoristi. Mađarska je u EU, Hrvatska je u EU i regionalna saradnja kroz korišćenje raznih evropskih fondova prosto nam se nameće kao imperativ, a dobri putevi su osnov svega. Prosto, ja koristim svaku priliku kada govorim o drumskom saobraćaju, a mislim da je Sporazum između države Mađarske i Republike Srbije sjajna prilika da se dotaknemo i ove teme, koja nažalost mnogo godina unazad nije imala razumevanja ni kod jednog ministra, tačnije kod vaših prethodnika.
Dugo godina unazad po političkom ključu ogromna finansijska sredstva su odlazila za Suboticu, iako je preko Sombora najbliži pravac ka zemljama Evrope, pogotovo ka onim gradovima gde je dijaspora najrazvijenija. Upravo ovaj podatak govori da je izgradnja ovog putnog pravca nužna potreba koja prevazilazi regionalnu korist, jer ima veliki značaj za ljude iz cele Srbije koji su direktno ili indirektno povezani sa našom dijasporom. Konačno, izgradnjom i rekonstrukcijom puta Vrbas-Kula-Sombor državna granica će u velikoj meri unaprediti bezbednost u saobraćaju.
Ovo možda nije direktna tema o kojoj bi danas mogli da govorimo, ali smatram da je izuzetno važna za bar jedno 500 hiljada građana koji dugo godina, čak bih rekao i decenijama iščekuju da se neko ozbiljnije pozabavi sa ovom temom. Zato koristim priliku, gospođo ministarka, što ste danas prisutni da ovu temu još jednom iznesem i zamolim vas da ozbiljno prihvatite kada vaši prethodnici nisu imali razumevanja za to.
Sada je prilika da se ponovo priča i oko Aerodroma Sombor, ali i graničnih prelaza, povećanja kapaciteta graničnih prelaza u Bezdanu i Bačkom Bregu i eventualno otvaranje novog Riđica i Gara bi preko noći oživela naša sela. Ovo je prilika i za naš agrar, prilika za bolju iskorišćenost Dunava, prilika za banjski turizam, kao i prilika za mala i srednja preduzeća koja pune budžet, a koja su nažalost veliki gubitnici u ekonomskoj krizi.
Činjenica je da se otvaraju određene mogućnosti, a da bi se one ostvarile potrebno je malo više odlučnosti i komunikacije, što nažalost nije bio slučaj u prošlosti. Ja ipak verujem da ovakvu šansu nećemo propustiti, verujući u vašu energičnost i želju da pokažete i potvrdite rezultate, kao i da realizaciju istoga nećemo dugo čekati, kao što je to bio slučaj do sada.
Nekoliko puta sam u Skupštini govorio koliko je ovaj put važan, kao i na temu prekategorizacije graničnih prelaza. Na nivou lokalne samouprave godinama unazad smo aktuelizovali ovu priču pokušavajući da animiramo i druge. Mogu reći da je do sada jedino tadašnji gradonačelnik Vrbasa i član DS, dr Vidović, a današnji pokrajinski poslanik i član SPO, imao razumevanja i pokušavao da ovu inicijativu podigne na viši nivo, ali gotovo da nijedan ministar nije ovu temu shvatao za ozbiljno.
Zajedno sa gospodinom Vladanom Batićem sam pre tačno pet godina podneo amandman i ovim amandmanom je izgradnja, tj. rekonstrukcija ovog puta ušla u prostorni plan. Ponovo ponavljam, i ponavljaću dokle god me neko ne bude ozbiljno shvatio, da je to jedini prosperitet i jedini način da Zapadnobački okrug zajedno sa Vrbasom oživi.
Kada govorim o saobraćaju, ne mogu da se ne dotaknem da Sombor ima aerodrom, ne mogu da se ne dotaknem toga da i u Osijeku postoji jedan aerodrom gde su lou kost kompanije uspele da za 50 do 60 evra dva puta nedeljno imaju letove u pet najvećih gradova u EU. Sasvim sam siguran da bi izgradnja ovog puta, imajući u vidu da je Sombor ipak jedan ruralni deo naše Srbije, gde postoji velika količina poljoprivrednog zemljišta, verovatno dovela do toga da se neko ozbiljno pozabavi i aerodromom preko kojeg bi mogao da se vrši kargo saobraćaj tamo gde je to moguće.
Ja znam da sam na ovaj način možda malo iskočio iz teme o kojoj govorim, svi moji prethodnici su govorili o železničkom saobraćaju, ali smatram da je ovo izuzetno važno pitanje, ne samo za Sombor grad, nego i za ceo ovaj put, kako sam rekao, put dijaspore kojim se ljudi kreću. Naravno da nemam ništa protiv građana Subotice, ali isto tako želim dobro mome Somboru i da na bilo koji način više ne budemo diskriminisani, već da imamo priliku kao i svi drugi gradovi.
To je onaj krak puta, za one koji ne znaju, tačnije silazak sa autoputa od Vrbasa do Sombora. Smatram da je konačno došlo vreme da ova tema bude prioritet za ljude u Ministarstvu i ja verujem da ovu šansu nećete propustiti. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Gojkoviću.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici. Ja putujem srpskim železnicama, gospođo ministarka. Za razliku od vas, plaćam i putarinu na naplatnim rampama na autoputevima, iako ste vi obećali da ćete vi plaćati putarinu, a to ne radite.

Gospodine Veselinoviću, molim vas da se vratite na temu. Govorimo o železnici, a ne o autoputevima.

Čisto radi kontinuiteta, gospodine Bečiću.
Želim da ukažem da je usaglašavanje Zakona o železnici sa evropskim standardima važno. Pokret za preokret se zalaže svaki put za to da se normativno uskladi naše zakonodavstvo sa evropskim. Međutim, ono što Preokret traži od vas i za čega ima podršku građana Srbije, jeste da se u stvarnom životu desi preokret i promene. Nažalost, gospođo Mihajlović, toga nema. Dešava se suprotno. Dešava se suprotno.
Gospođo Mihajlović, pričamo o Zakonu o železnici, znate li da su pre neki dan obustavljeni radovi na Žeželjevom mostu? Znate li da ljudi štrajkuju? Dakle, ja prolazim pored tog mosta. Možete da kažete šta god hoćete, ali ima ovde koleginice koja stanuje pored tog mosta. Dakle, nema više tamo radnika. Ima po koji radnik. Ljudi štrajkuju zato što od maja meseca nisu primili plate. Tri godine praktično tamo, odnosno dve godine i nešto, stoje radovi, bez obzira na to što je, kao i grad, i Pokrajina i Republika izmirila svoju obavezu.
O čemu se radi, gospođo Mihajlović? Ko vas opstruiše? Ko vas opstruiše? Zašto tako jedan važan koridor ne funkcioniše? Znate šta vidim u vozu od Novog Sada do Beograda ili, recimo, u šinobusu od Novog Sada do Sombora, kojim sam putovao pre mesec dana? Kolega je pričao o tome. Šinobus od Novog Sada do Sombora, hteo sam sa sinom da vidim, on putuje često, da vidim kako izgleda vožnja na relaciji od sto kilometara sa srpskom železnicom. Znate šta sam video, gospođo Mihajlović? Ovo što piše u članu 37, turističko-muzejsku železnicu, odnosno bez ovoga - turističko. Dakle, to je muzejska železnica. To su vagoni koji nigde više ne voze u svetu, ne samo što su stari, nego su i zapušteni i prljavi. A, znate šta vidim pored pruge? Evo, krenite, sedite jednom, vi ste mene pozivali na otvaranje radova na Žeželjevom mostu, evo ja vas pozivam da sednemo u voz od Beograda do Novog Sada. Znate šta vas čeka na Novom Beogradu? Čeka vas od korova podignut asfalt, betonske ploče, nepokošena trava, zapuštene železničke pruge, zapuštene stanice. Tim vozovima se ne voze samo siromašni građani, kako je praksa postala za srpske železnice, voze se i profesori i studenti i ljudi koji se inače voze evropskim železnicama, čitaju knjigu, itd. Međutim, ovde, nažalost, sa tim železnicama se voze tri, četiri ili pet puta duže.
Pitam vas, gospođo Mihajlović, kada je u pitanju ovaj zakon – da li će on promeniti ovo stanje od sutra? Bio bih spreman da glasam, da ne znam da se dešava obrnuto. Pitam vas – šta ste učinili dovođenjem nestručnih kadrova, tri direktora u tri preduzeća koja ste postavili na v.d. direktorska mesta, koji su nestručni, nesposobni, nekompetentni? Sa pravom sindikat ukazuje na to da će oni dokrajčiti srpske železnice i ovaj zakon to neće promeniti, gospođo Mihajlović. Imam empatiju prema vama zato što nemate previše podrške u vašoj stranci. U tom smislu bih podržao sve ono što predlažete, međutim, nemamo pravosuđe i nemamo pravdu.

Vreme. Zahvaljujem se, gospodine Veselinoviću.
Navili ste da vređate ljude koji nisu prisutni i koji ne mogu da se brane.
Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Poštovani samostalni poslaniče, ja sam uvek prvo za akciju a zatim tek za poziciju, znači, da se vide rezultati. Čini mi se da kada ste postali samostalni poslanik, kao da ste izbrisali svoju prošlost, ali ne možete je izbrisati, znamo i u kojoj stranci ste bili i šta su te stranke radile i šta je ta stranka ostavila. Ja sam to pomenula, pomenuću opet, a to je da je 1884. godine, kada je napravljena prva pruga, prosečna brzina tih pruga bila 40 kilometara na čas, a da je prosečna brzina bila kada je DS sišla sa vlasti i ostavila SNS da to popravlja bila ispod 30 kilometara na čas. Znači, to je ono što je bilo.
Možda se možemo složiti, a ne treba da se vraćamo u prošlost i nećemo se, verujem, nikada više vratiti u tu prošlost, a za vašu informaciju, Srbija je u poslednjih godinu dana dobila 21 elektromotornu lokomotivu Štadlerovu, dakle, vozove. Dobiće još 27 iz ruskog kredita. U Srbiji se modernizuju pruge – 130 kilometara ove godine, 500 kilometara za naredne tri godine, sa prosečnom brzinom do 120 kilometara na čas.
Kada pominjete Žeželjev most, žao mi je, kasnite, nemate informaciju. „Mostogradnja“ je podizvođač na Žeželjevom mostu. Imali su problem sa isplatama. Podizvođač, znači, podizvođač, koji je prekinuo svoju obustavu rada i dogovorio se sa svojim izvođačem i to jeste njihov ugovorni odnos. Prema tome, radovi na Žeželjevom mostu se nastavljaju. Žeželjev most će biti završen. Vrlo sam ponosna i na sve one koji rade na Žeželjevom mostu, kao što sam ponosna i na srpske železnice.
Ono što je urađeno na srpskim železnicama za prethodnih godinu i po dana nije urađeno za 30 prethodnih godina. Prema tome, nastavićemo to da radimo i uživaćemo u vožnji srpskim vozovima na srpskim prugama. Hvala.