Gospodine Pavićeviću, uvaženi profesore, ja bih zamolio da se kulturno ponašate u velikoj sali Narodne skupštine.
Ne koristite mogućnost da vi, što je vaša, trebalo bi obaveza, da isključite mikrofon kada završite izlaganje, mikrofon ostane uključen i da vi na ovakav način komunicirate sa predsedavajućim.
Ja bih vas zamolio, uveli ste to neko pravilo u Narodnoj skupštini da u zadnjoj reči ili rečenici kažete nešto što ne biste trebali da izgovorite i gde mi predsedavajući ne možemo da reagujemo, ne možemo da opomenemo i gde na ovakav način komunicirate sa političkim neistomišljenicima.
Javljate se po Poslovniku i sada to zamerate nekom drugom. Voleo bih da se neko drugi javio i da sa potpunim razlogom mogu kao predsedavajući da reagujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 103. posebno stav 8. – u slučaju stava 7. ovog člana, predsednik Narodne skupštine dužan je da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda, ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.
Ja verujem da gospodinu Pavićeviću nije preostalo vremena za pretres, ali je on zloupotrebio Poslovnik i umesto povrede Poslovnika on je imao klasičnu repliku iz člana 104. dakle, mogu da dozvolim da vi imate pravo da to dozvolite i svakako treba biti popustljiv prema opoziciji, jer se ponašaju kao Kalimero, stalno viču – nepravda, a ja recimo imam četiri replike u ovom sazivu, a on ima 64, možda i 74.
To govori o tome, o popustljivosti predsedavajućih i ja vas molim da nastavite sa tom praksom. Što oni više govore, što više replika upotrebe, što više replika izazovu, to gore po njih, to im rejting više pada.
Ništa uvredljivo ja nisam rekao iz čl. 106, 108. i 109. Taj član bi se mogao primeniti na mog prethodnog kolegu Pavićevića i ja nisam vređao nikakvu narodnu poslanicu, nikoga nisam pomenuo. Samo sam rekao – a ko treba da doktorira na Fakultetu političkih nauka, i ja bih branio taj fakultet i evo ja ću se ponuditi da doktoriram …
Sačekajte, povreda Poslovnika …

Molim vas, gospodine Rističeviću, da se međusobno malo više poštujete kao narodni poslanici i uvažavate i da na ovakav način ne izazivate repliku.)

Ma, ja želim da doktoriram na tom fakultetu i kod njega i kod Janka Veselinovića.

Zahvaljujem se.
Povreda Poslovnika, narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Podsećam vas na član 107. Poslovnika Narodne skupštine, na vašu obavezu iz člana 108. da reagujete ukoliko neko u skladu sa članom 107. uvredi drugog narodnog poslanika.
Mene je narodni poslanik Marijan Rističević uvredio i ja zahtevam, bez obzira na to da li je on to uradio u poslednjoj rečenici i bez obzira na to da li u ovoj Skupštini postoji nekakva druga praksa, da vi iskoristite svoje, ne pravo, nego obaveze iz člana 108. i da izreknete meru opomene narodnom poslaniku koji meni sugeriše da ja određene stvari izgovaram zato što trebam da doktoriram na Fakultetu političkih nauka.
Ja se svojim obrazovanjem ponosim. Vrlo rado ću svoje obrazovanje uporediti sa obrazovanjem bilo koga iz SNS, a to što ne poranimo svi jedno jutro pa doktoriramo …

Gospođice Jerkov, sada bih vas prekinuo da ne nastavimo ovo što je počelo da se dešava u Narodnoj skupštini.

U svakom slučaju zahtevam … (Isključen mikrofon.)

Gospođice Jerkov, gospodin Rističević je opomenut.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Nije opomenut.)
Opomenut je kada je ponovo pokušao da izgovori to što je izgovorio u zadnjoj rečenici.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Zahtevam da kaznite.)
Gospođice Jerkov, vi sada spominjete SNS koja nikakve veze nema sa ovim što je rekao gospodin Rističević, pošto vi vrlo dobro znate da on samo pripada poslaničkoj grupi SNS, ali ne i SNS, a vi niste rekli poslanička grupa i ja bih vas molio, gospođice Jerkov, da to sada ne radite, da ne uvlačite čitavu poslaničku grupu ili čitavu stranku sa vašom primedbom, opravdanom primedbom, koju je gospodin Rističević izrekao.
Ja sam ga opomenuo i mislim da …
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Niste ga opomenuli, što je vaš posao.)
Možemo sada da se ubeđujemo. Daću vam sineopsis da vidite da sam ga opomenuo. Kažem vam da ću vam dati mogućnost da pogledate i da vidite da sam opomenuo gospodina Rističevića.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Treba da ga kaznite.)
Da li ćete biti zadovoljni ako nekoga kaznim u Narodnoj skupštini?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Da.)
Na žalost, neću vam pričiniti to zadovoljstvo. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Poštovane kolege, danas mi narodni poslanici imamo zaista jedan odgovoran zadatak, rekla bih, a to je izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ja se neću u svom izlaganju preterano osvrtati na značaj ove institucije. Mislim da se do sada iz govora mojih kolega jasno vidi koliko je Nacionalno prosvetni savet jedna značajna institucija za naše obrazovanje, za našu državu.
Ono na šta ću se veoma kratko osvrnuti jeste naše obrazovanje u celini. Pre svega morala bih da se nadovežem na izlaganje kolege Marka Atlagića, a to je značaj vaspitanja u celokupnom procesu obrazovanja koji je, bojim se, prilično zanemaren u našem obrazovanju i to je ono sa čim se mi profesori, nastavnici, učitelji svakodnevno susrećemo i verujte da stalno vidimo koliko to ima štetnih posledica, a najviše, verovali ili ne, na naše učenike.
Takođe, osvrnula bih se i na reforme koje je naše obrazovanje pretrpelo u poslednjih deset godina. Naravno da je obrazovanje podložno reformama i da kao takvo stalno treba da se modernizuje. Međutim, u želji da modernizujemo naše obrazovanje bojim se da smo previše brzo, previše neprilagođeno prihvatili neke stvari sa strane, a odbacili neke tradicionalne klasične vrednosti, ponavljam klasične vrednosti, koje nikako nije trebalo odbaciti. Možda je zaista ono što smo primili sa strane trebalo malo pametnije, malo mudrije implementirati u naš sistem obrazovanja.
Međutim, ono sa čim se susrećemo jesu naravno posledice svega toga. Jedno jako bitno pitanje – da li je naše obrazovanje savršeno? Naravno da nije. Da li su svi problemi koji postoje u našem obrazovanju nastali u poslednje tri godine i da li se mogu rešiti u poslednje tri godine od kako je SNS na vlasti? Naravno da ne.
Znači, obrazovanje je jedan kontinuiran proces sa čijim problemima, sa čijim izazovima moramo da se suočimo svi, zaista u to duboko verujem i poslanici iz vladajuće koalicije i poslenici iz opozicije, to možemo jako dobro da pokažemo na radu odbora, da zaista svi imamo jedan duboko konstruktivan stav i to bih zaista volela da se prenese u ovoj sali. Znači, umesto što gledamo da li je došlo do zakašnjenja, jeste, i šta sada treba, da se fokusiramo sve vreme da zakašnjenje i šta smo time postigli? Verujte ništa.
Ono zaista u šta duboko verujem, na šta sada treba da se fokusiramo, jesu ovi kandidati, odnosno njihove biografije, da zaista svi zajedno vidimo koji su to ljudi koji imaju najkvalitetnije, najbolje biografije, a koliko sam ja čitala, a i mnoge moje kolege su se složile sa tim, zaista ima jako kvalitetnih ljudi koji mogu svojim radom, svojim iskustvom da značajno doprinesu obrazovanju u našoj zemlji i zaista doprinesu tome da obrazovanje bude bolje, da bude kvalitetnije.
Zato odbacimo sve drugo, zaista se osvrnimo na same kandidate i potrudimo se maksimalno svi zajedno da izaberemo najbolje ljude, najbolje kandidate jer to je ono u krajnjoj liniji što dugujemo našim građanima. Zahvaljujem.