Meni je zaista žao što ministarka, gospođa Mihajlović, nije reagovala na ovu izjavu i ovu konstataciju prethodnog govornika, jer nije u redu da se iz ove Skupštine šalje poruka kako će Vlada Republike Srbije i ova država da podstiče nezakonita postupanja ili kako će da okrene glavu u raznim slučajevima i primerima gde se ugrožava bezbednost ljudi.
Ako niste, drage kolege poslanici, pročitali zakon ili niste slušali moje izlaganje, uključite se, malo posvećenije razgovarajte o ovoj temi, a u smislu da pogledate o čemu se ovde priča i na šta sam ukazao.
O čemu se zapravo radi? Član 107. ovog zakona kaže - novčanom kaznom od 500 hiljada dinara do dva miliona dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lica, pa se navodi 60 slučajeva kada će se oni kazniti. Smatrao sam i u svom obrazloženju amandmana sam rekao da tačka 4a), koja kaže da će se privredno društvo, itd, kazniti sa ovom kaznom do dva miliona, pa kaže ovako - ako upravlja železničkom infrastrukturom, a nema sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, izdat od Direkcije, član 107, itd, itd… Samo se zamislite šta ovaj član kaže, odnosno šta nudi građanima Srbije.
Tačka 7) – ako obustavi javni prevoz na rentabilnoj relaciji bez saglasnosti Vlade. Opet se vraćamo na onaj proces ugovaranja po tački 88), gde se ostavlja mogućnost direktnog ugovaranja i posle procesa javnih nabavki, odnosno procedure javnih nabavki. Ovde se daje mogućnost da neko obustavi taj postupak. Građani će doživeti ono što su doživeli i posle poplava, da godinu dana na nekim trasama i relacijama nemamo međunarodni saobraćaj i kazna će biti 500 hiljada dinara. To može da traje pola godine, godinu dana. Šta koga briga što ljudi iz Priboja ne mogu da dođu u Valjevo ili Užice, jer ne funkcioniše taj saobraćaj? Čovek će platiti kaznu od 500 hiljada, i to je u redu.
Tačka 9) – ako se železnički saobraćaj odvija suprotno propisima kojima se uređuje bezbednost železničkog saobraćaja. Poštovani građani, kaže – ako se železnički saobraćaj odvija suprotno propisima. Ako se to desi, mi ćemo nekog kazniti sa 500 hiljada dinara. Nemam ovde licencu, nemamo procedure, nemamo primenu zakona. Čovek će da uplati tih 500 hiljada dinara u nekom procesu i svima je to u redu.
Tačka 10) – ako koristi železničku infrastrukturu bez zaključenog ugovora o korišćenju železničke infrastrukture. Da ponovim još jednom – ako koristi železničku infrastrukturu bez zaključenog ugovora. Ovo se stavlja u zakon da neko može da koristi infrastrukturu, a nema zaključen ugovor.
I mene malo pre ministarka upozorava da ja nisam čitao zakon, da ja nisam dobro obrazložio član 88. Zakona koji krši sve zakone i procedure o javnim nabavkama, uvodi monopol na način na koji to Ministarstvo ovde, na mala vrata, predlaže i vi sada kažete da je u redu, da se i pored svih kršenja zakona i procedura uopšte predviđa takva mogućnost i da neko plati kaznu za tako nešto 500.000. I još tražite, kao što je bilo predloga ovde od raznih kolega pa i predsednika Skupštine, da ćutimo o tome. I još mi kažete da mi nemamo pravo da govorimo o tome.
