Ja neću izreći opomenu, mislim da bi bilo suviše rigidno, jer poslanici to često rade, to što ste naveli, slažem se duboko sa vama, ali suviše je rigidno. Hvala.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Ne.
Na član 2. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Dakle, ja ću vam pročitati naš predlog amandmana da vam ne bi oduzimao vreme čitajući izvorni predlog amandmana od strane Vlade.
Znači, predloženo je da se član 2. menja i glasi: u članu 4. tačka 2) tačka i zapeta se zamenjuju sa dve tačke, znači idemo na navođenje primera, dodaje se podtačka (1) koja glasi: kao poslodavac u smislu ovog zakona smatra se i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu obezbeđuje posao zaposlenom, izuzimajući lice, koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavljaju posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa propisima o poljoprivredi.
Dodaje se tačka 23) gde kažemo: jezik koji zaposleni razume jeste maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, kao i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova radnog mesta.
Smatramo, neprihvatljivim, kako je predložio predlagač, da se u definiciji poslodavcu u smislu ovog zakona, poslodavcem ne smatra lice koje posao obezbeđuje u domaćinstvu niti se poslodavcem smatra nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a da pritom prema rešenju iz Predloga zakona poslodavcem smatra fizičko lice koji sa članovima svojeg porodičnog domaćinstva obavlja privrednu ili drugu delatnost. U pitanju su, dakle male porodične firme, najčešće zanatske delatnosti ili male start-ap firme koje pružaju usluge u oblasti dizajna putem interneta itd.
Takođe, smatramo da pojam prevencija nije primeren u tekstu zakona, budući da se već u tački 5) definišu preventivne mere, a ovaj izraz se koristi u svim daljim odredbama Predloga zakona, te smatramo da reč „prevencija“ kao opšti generički pojam ne treba koristiti već pojam „preventivne mere“. Zahvaljujem.

Izvinite, reč ima prvo ministar Vulin. Izvolite.

Samo da obrazložim ukratko.
Znate definicija koja je preuzeta, šta je poslodavac i ko je poslodavac, je preuzeta iz Zakona o privrednim društvima, dakle ne može ovaj zakon da promeni Zakon o privrednim društvima.
Mi smo morali da se služimo terminologijom koja postoji u Zakonu. Ono što je takođe važno, ovde se traži amandmanom da se izbaci prevencija, jeste proces obezbeđivanja, nama je prevencija suština ovog zakona, mi ne smemo da izbacimo prevenciju.
Dakle, prevencija mora da bude srž ovog zakona i razlog suštinski zašto ga donosimo jeste da bi smo prevenciju digli na jedan viši nivo i to je razlog što ne prihvatamo amandman.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marjan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja podržavam mišljenje Vlade, posebno mi se dopao ovaj stav oko poljoprivrede. Dakle, seljaci, mučenici, braća po znoju, braća po muci, ljudi ne znaju šta je bolovanje, letovanje, godišnji odmori, 99% njih u životu nije videlo more, onaj 1% je služio mornaricu.
Dakle, zaslužili su makar da zaštita na radu bude nešto što će ih zaštititi od gubitka delovanja tela, posebno su sada jesenje berbe kukuruza, veoma opasne po zdravlje tih ljudi. Tako da je zaštita koja je predviđena za njih zaštita na radu veoma bitna, s obzirom da to bitno utiče na njihovo zdravlje, ne samo trenutno već utiče na to da postaju invalidi.
S obzirom da, posebno kada su uslovi meteorološki kao što sada jesu, kada žure da završe svoje poslove, kada žure da zaseju pšenicu, kada nemaju ni dovoljno novca ni dovoljno vremena, rizikuju da povrede na radu budu učestale.
Samo da podsetim ministra, da za onu sezonsku radnu snagu, za koju sam se već zalagao, da i ta sezonska radna snaga na određen način bude socijalno i zdravstveno zbrinuta, kada radi na poljoprivrednom gazdinstvu.
Zato sam u obavezi da to navedem još jednom, da ubuduće kada se bude spremao zakon o sezonskoj radnoj snazi, da se to oko poljoprivrede posebno reguliše na neki način koji će biti jeftin i dostupan svim nosiocima poljoprivrednog gazdinstva, da mogu sa punim pravom, na bezbedan način i na određen način, osigurani, da završe poljske radove, da prehrane stanovništvo i da prerađivačku industriju snabdeju sirovinama da možemo da budemo proizvođači prerađevina i da budemo konkurentni na svom i okolnim tržištima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sulejman Ugljanin, Riza Halimi, Sabina Dazdarević, Enis Imamović i Šaip Kamberi.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Vlada je predložila izmenu člana 12. Ja ću vam pročitati kako izgleda taj predlog – dakle, preventivne mere obezbeđuje poslodavac, polazeći od sledećih načela: pod jedan, izbegavanje rizika, pod dva, procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu, pod tri, otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja, pod četiri, prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metode rada, kao i izbora tehnološkog postupka, da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog.
Oni su predložili da se tačka 5. menja, a ona je izvorno glasila: „Zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim“, oni predlažu da se to briše i da tačka 5. glasi: „Zamena opasnog bezopasnim ili manje opasnim“. Mi smo predložili da se ovaj predlog promeni tako da ostane izvorno, znači da tačka 5. bude zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim. Mislimo da je to jasnije i primerenije. Dakle, tačka 6. – davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu, što je sasvim uredu. Tačka 7. – osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstva za rad na siguran način.
Onda su predložili još dve tačke, 8. i 9. Tačka 8. je prilagođavanje tehničkom napretku. Mi smo predložili da tačka 8. glasi: „Načelo konstantnog praćenja tehnološko-tehničkog napretka“. Predložili su tačku 9, koja kaže: „Razvijanje koherentne celokupne politike prevencije“. Mi smo predložili da tačka 9. glasi: „Razvijanje koherentne celokupne politike prevencije“.
Mislimo da je naš predlog smisleniji i bolji, te bih zamolio ministra da još jednom razmisli o našem amandmanu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vulin.

U ovom članu smo se rukovodili direktivom EU, sa kojom smo dužni da prilagođavamo ovaj zakon i to je stav Evropske komisije, ali mimo toga da li je to stav Evropske komisije ili nije, polazili smo od sledeće pretpostavke, za koju mogu da kažem da je aksiom, nije ni pretpostavka.     Naime, ovde se traži da mi zamenimo reči: „prilagođavanje tehničkom napretku“, odnosno rečenica: „načelo konstantnog praćenja tehnološkog napretka“. Mi smatramo da nije dovoljno pratiti, nego da se mora prilagoditi, mora se delovati. Dakle, nije samo terminološka razlika, nego mislimo da je ovo svrsishodnije. Hvala.