Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Boban Birmančević. Pravo na repliku.

Poštovani kolega, vrlo ću kratko, ne želim zaista da prođemo u veliki krug replika, ali mi nažalost, ja ne nažalost, mi živimo u Srbiji koja je nasledila veliki broj tajkuna i veliki broj dugova i veliki broj zatvorenih i uništenih fabrika.
Potpuno sam saglasan da u periodu tranzicije iz socijalizma u kapitalizam da smo od 90-ih do 2000-ih godina prošli kroz faze kroz koje smo prošli, ali vi ste na krilima upravo obećanja da ćete sprečiti to što se radilo od 90-ih do 2000-ih došli na vlast. I, šta se upravo desilo? Upravo niste smanjili broj tajkuna nego ste ih povećali. Upravo sve fabrike koje su postojale ste zatvorili, pričam iz ugla Šapca. Šta god vi pričali, bili ste verovatno u Šapcu od ulaska od Umače, do izlaska na obilaznom putu nijedna fabrika nije ostala, a to je nekada bila hemijska industrija „Zorka“ Šabac koja je bila ponos ne Šapca, ne Srbije nego cele Jugoslavije.
Ne ulazim u polemiku zašto je to urađeno tako, ali moramo jasno staviti do znanja da je neko odgovoran za to. Odgovornost za ovaj zakon koji smo sada doneli ima Vlada, ima Ministarstvo ima ova Skupština ako ga izglasa u danu za glasanje, mi ne bežimo odatle. Ali, odgovornost za to što od 2000. do 2015. godine u Šapcu nijedan ozbiljan investitor nije došao, verujte za 15 godina, za tu odgovornost snosi direktno Dušan Petrović i DS, u zadnjih naravno tri godine, pošto Dušan Petrović nije više član DS, ali budite sigurni i to građani znaju da je odgovornost onog ko je donosio odluke, a u to vreme je donosila DS. Odluke na današnji dan donosi Vlada Republike Srbije sa svojim ministrima i Skupštinom i to je jednostavno tako. Hvala vam.

Pravo na repliku. Samo prvo da raspravimo. Gospodine Bradiću po kom osnovu?

(Blagoje Bradić, s mesta: Zato što je pomenut moj predsednik stranke Dušan Petrović. Ja sam član stranke čiji je on predsednik.)

Samo trenutak, pravo na repliku ili po Poslovniku. Prvo kolega Zoran Babić. Izvolite.

(Goran Ćirić, s mesta: Ja sam se javio za repliku.)

Gospodine Arsiću, mislim da kolegi Ćiriću morate da objasnite da li će dobiti reč ili neće dobiti reč, a nakon toga vas molim da meni vratite vreme. Gospodin Ćirić traži repliku, samo mu objasnite da li ima pravo ili nema i kada, pa mi onda vratite vreme, molim vas.  

Gospodine Ćiriću, izvolite.

(Goran Ćirić, s mesta: Tražim repliku, jer je pomenuta moja stranka.)

Prvo, povredu Poslovnika moram da dam kolegi Babiću, a što se tiče prava na repliku, ja ne vidim šta je tu bilo uvredljivo.

(Goran Ćirić, s mesta: Pominjao je DS i vi to vrlo dobro znate.)

Da li je činjenica da više ne postoji nijedna fabrika koja radi u Šapcu uvredljivo? To je činjenica, u tome jeste problem. Mešanje vrednosti, kao što ste vi govorili ja sam vas slušao, da su tajkuni bili za vreme, nastajali devedesetih godina, a recimo…

(Goran Ćirić, s mesta: Vi meni sada dajete repliku?)

…Ne dajem vama repliku, a recimo ja mislim da su tajkuni nastajali u privatizaciji.

Tako da, nemate pravo na repliku.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Član 107. stav 1. dostojanstvo Narodne skupštine. Videli smo malopre pokušaj, neuspeli pokušaj odbrane tajkunizacije Srbije, ali ujedno uz taj neuspešni pokušaj odbrane tajkunizacije, još ne uspešniji pokušaj odustajanja od bilo kakve odgovornosti za tajkunizaciju Srbije.
Koga su kada u istoriji nazvali prvi put tajkunom i da li je to kineska reč japanskog porekla, ili šta god da je? Prvo, nisu svi privrednici u Srbiji tajkuni. Ima mnogo više poštenih, odgovornih ljudi koji rade 24 časa na dan, čije porodice rade 24 časa na dan, koji su sve što su stekli stekli na legalan i regularan način. Stotine i desetine hiljada ljudi koje oni zapošljavaju, koji plaćaju sve ono što je potrebno državi, koji plaćaju poreze i to su pošteni i odgovorni i privrednici.
Da li ti tajkuni nastali onako kako je neko tvrdio devedesetih godina? Ili nastali 2000-tih godina? Ni za jednu, ni za drugu stvar, SNS nema nikakvu odgovornost.
Za ove tri godine nije nastao nijedan tajkun, već su oni koji su na nepošten i neodgovoran način, ma kako se zvali i ma kako im tepali sada da su to vlasnici krupnog kapitala, završili su tamo gde trebaju da završe, među osuđeničkim i optuženičkim klupama, tamo gde će im zakoni ove zemlje i sudovi ove zemlje odrediti mesto.
Ali ono što je za mene lično problem su politički tajkuni. Oni koji su u politiku ušli u pocepanim farmericama i još pocepanijim patikama, pa sada imaju vile i stanove od po nekoliko ari…

Vreme, gospodine Babiću.

…Bez ikakve podrške i bez ikakvog utemeljenja njihovim realnim primanjima. E, to su politički tajkuni i tek oni su karcinom ovog društva.

Po Poslovniku, narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, prekršili ste član 106. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Niko ne može da prekida govornika niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom i za vreme govora Narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Ja stvarno nisam video prostora za bilo kakvu repliku na ono što sam ja govorio u reklamiranju Poslovnika i to da se vas dvojica pojavljujete kao advokati gospodina Birmančevića i odgovarate na ono što sam ja njemu odgovorio.
Dakle, on je proizveo potrebu za replikom, u vreme gde nema neke ostrašćenosti u ovoj debati, gde to apsolutno nije bilo potrebno, pa je to sada trebalo opravdati na neki način, sasvim nepotrebno.
A to, da vi optužujete nekoga za tajkunizaciju, a da li vi vidite nekoga ko sedi u ovim klupama i jeste tajkun, a da li vi imate tajkune u svojim redovima i u klupama SNS i da li ih imate na svojoj listi i da li ste razgovarali sa mnogim tajkunima o tome da se aktiviraju i budu direktori javnih preduzeća na nivou republike, nudeći moguća rešenja na nivou republike i bili spremni da razgovarate sa njima, da doprinesu razvoju ove zemlje. Ja isto znam da nisu svi privrednici, niko to nikada nije rekao, a ponajmanje ću ja to reći, da nisu svi privrednici tajkuni i da su po definiciji sposobni i bogati ljudi.
Dakle, ima i te kako poštenih i sposobnih, ali nemojte da stavljate meni reči koje nisam izgovorio, jer svojim činjenjem pokazujete nešto suprotno, a to je da ste spremni da sarađujete sa tajkunima, da im čak i nudite da vode neka od javnih preduzeća.