Reč ima narodni poslanik Mujo Muković.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, sama činjenica da rasprava o ovom zakonu traje već 10 sati govori u prilog tome da je Zakon o ulaganjima jedan od verovatno najvažnijih zakona koje smo razmatrali u poslednje vreme u Narodnoj skupštini.
Da vam pravo kažem, da se ne radi o ovom zakonu, verovatno ne bih bio istrajan da čekam da govorim sada u ovim, rekao bih, večernjim satima, ali moram i kao poslanik Bošnjačke narodne stranke, ne regionalne stranke, i Stranke manjinske nacionalne zajednice da kažem nekoliko reči o ovom zakonu iz tog ugla i svakako da kažem nekoliko opštih napomena o ovom zakonu, mada ću taj deo namerno da skratim iz solidarnosti prema kolegama poslanicima koji su ceo dan ovde prisustvovali raspravi, raznim replikama, politikanskim diskusijama, neprimerenim za ovako važan zakon, ali šta ćete sve je to deo parlamentarne borbe.
Da kažem, ovaj predlog zakona ima za cilj da unapredi investiciono okruženje u zemlji, da podstakne direktno ulaganje radi jačanja ekonomskog i privrednog razvoja, rasta zaposlenosti i sveukupnog društvenog boljitka. Analizom problema, koji se javljaju tokom realizacije ulaganja, utvrđeno je da postoji potreba za boljom koordinacijom imalaca javnih ovlašćenja na svim nivoima vlasti u procesu pripreme ulaganja, kao i tokom i nakon njihove realizacije.
Ključna stvar, rekao bih, za ambijent u kojem donosimo ovaj zakon jeste dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, jer je to povećalo pouzdanost i stabilnost poslovanja, i to je bio signal investitorima da se Srbija nalazi i kreće u dobrom pravcu jačanja konkurentnosti i predvidivosti.
Opredeljenje ove Vlade, koja je formirana pre skoro dve godine, nema dve godine, ali između godinu i po i dve, nebitno, na čelu sa gospodinom Vučićem, jeste privlačenje stranih investicija, i to pre svega direktnih stranih ulaganja i prema podacima Beogradskog ekonomskog instituta samo u ovoj godini je bilo stranih investicija u našoj zemlji više od milijardu evra. Tih milijardu evra se vide u raznim gradovima i opštinama širom Srbije. Iz izlaganja kolega ovde sam pribeležio, nemam baš sve podatke, da se radi o otvaranju brojnih radnih mesta, radi se o više hiljada radnih mesta u Inđiji, Odžacima, Nišu, Subotici, Obrenovcu, Kruševcu, Smederevu, Somboru, Rumi, Krupnju, Leskovcu, itd. Dakle, ne stoje diskusije da nisu otvarana nova radna mesta i da nije bilo stranih direktnih investicija.
Međutim, moram da konstatujem kao poslanik Bošnjačke narodne stranke, koja deluje u sandžačkim opštinama, da u tom kraju naše zemlje gotovo da i nije bilo nikakvih ulaganja. To nije od juče, to je praksa već dugi niz godina i to je, rekao bih, praksa svih dosadašnjih vlada, uz časne izuzetke.
Za vreme vlasti Borisa Tadića i da kažem tog režima rezultati su bili poražavajući. Ja lično mogu da kažem da sam, između ostalog, zbog toga i podneo ostavku tada na mesto državnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu, jer sam bio nezadovoljan radom te vlade i odnosom te vlade prema sandžačkim opštinama i, da tako kažem, nestvaranjem ambijenta da bi bilo ulaganja u te opštine.
Ja znam da će se javiti neko, možda i ministar, pa reći – država ne ulaže, ovo su privatne investicije, strane investicije. Međutim, mi kao Narodna skupština i Vlada Republike Srbije smo dužni da svim opštinama i gradovima obezbedimo približno jednake mogućnosti i šanse. Tu i jeste uloga države i tu me niko ne može demantovati i ubediti da to nije tako. Međutim, ne možete očekivati da jedna opština pored koje prolazi auto-put i npr. opština Tutin, do koje nemamo ni regionalni put, kakav bi bilo normalno da u ovo vreme, u 21. veku imamo, da te opštine imaju jednake šanse. Naravno da nemaju.
Kada govorim o ulaganjima u sandžačke opštine, mogu da kažem da je nešto urađeno u Novom Pazaru i delimično u Prijepolju i to isključivo zahvaljujući tome što je ministar u svim ovim vladama bio gospodin Ljajić, pa je lično on to odradio. Bez obzira što nisam više u istoj stranci sa njim i bez obzira na sve drugo, moram reći da je to rezultat njegovog političkog angažovanja i njegovog rada u Vladi Srbije.
Međutim, Novi Pazar nije Sandžak. Šta je sa Tutinom, šta je sa Sjenicom, gde su svi pokazatelji makroekonomske politike, a uzmimo samo stopu nezaposlenosti, gotovo duplo gori od proseka u Srbiji? Moramo imati u vidu da su ekonomska prava, takođe, ja bih rekao najvažnija ljudska prava, jer bez ekonomskih prava nema ni drugih, nema ni ostvarivanja drugih ljudskih prava. Moram reći da se omladina iz sandžačkih opština nalazi po zapadnoj Evropi, po Nemačkoj, po trgovima i parkovima zapadne Evrope, čekajući bilo kakav posao da nađu, jer u svojim opštinama ne mogu da nađu nikakav posao i nema u dogledno vreme nade da će ga naći.
Očekujem od ove Vlade, a podržao sam i ovu Vladu i onu prethodnu koju je vodio Dačić i rekao sam sasvim jasno da sam bio nezadovoljan radom vlada na čijem je čelu bila DS. Međutim, ja nažalost ne mogu da kažem ni da je za vreme ove dve vlade učinjeno nešto novo. Jeste se promenio ambijent, ali još uvek se nadamo da će biti nekih investicija. Verujemo u to. Građani tih opština s pravom očekuju i imaju pravo na jednake šanse. Zato i koristim ovu priliku i čekao sam ceo dan da govorim. Mislim da uloga poslanika manjinskih partija nije, bez obzira na članstvo, u kojem smo poslaničkom klubu, u kakvim smo koalicijama, imamo svoj specifičan položaj i mislim da nije uloga samo da hvalimo niti koalicionog partnera, niti premijera, bez obzira o kome se radi, već treba da kažemo ono što je istina i treba da se borimo za one građane koji su nas izabrali, čije interese ovde zastupamo, ali samo ono što treba, ni na čiju štetu i samo govoriti istinu.
Znači, uveren sam, nadam se, apelujem, Sandžak je deo Srbije sa specifičnostima svojim, nacionalne zajednice, u ovom slučaju bošnjačka, imaju pravo da budu ravnopravne sa drugim građanima. U tim opštinama i Srbi kao većinski narod dele tu sudbinu zajedno sa nama i u ime svih građana tih opština tražim da se omogući, da se napravi ako treba neki poseban program, jer ovako čekajući jaz između razvijenih i nerazvijenih opština je sve veći i ja prosto ne znam gde će nas to odvesti i za koju godinu kakva će situacija biti u tim opštinama. Da nije zapadne Evrope i odlaska te omladine, verujte da bi bilo gladi u takvim delovima naše zemlje. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, privodimo kraju današnju načelnu raspravu o tri veoma bitna zakona. Neću ponoviti ono što su već kolege rekle, ali moramo svakako imati u vidu da je ovo samo nastavak u setu zakona koji jednostavno stvaraju tu pozitivnu klimu. Stalno pričamo o pozitivnoj klimi, a pozitivnu klimu ne donosi jedan zakon, ne donosi jedna odluka, ne donosi jedan akt, to je upravo set zakona koji ova Vlada u svom radu donosi, naravno, uz pomoć Skupštine. Zakone predlaže Vlada, ali odluku o tome da li će zakoni biti usvojeni i u kom obliku će biti usvojeni direktno donosi Skupština, odnosno donosimo mi u Narodnoj skupštini. Imamo prostora i ovaj zakon da promenimo preko određenih amandmana. Naravno, u danu za raspravu nešto će se verovatno i promeniti.
Ovaj zakon, neću se tu složiti sa određenim kolegama, nije zakon SNS, ovo je zakon Vlade Republike Srbije, ovo je zakon Skupštine Republike Srbije, ovo je zakon građana Republike Srbije i u skladu sa tim ovaj zakon će biti donet i biće primenjivan. Odluke u skladu sa ovim zakonom donosiće Vlada koju je birala Narodna skupština, a tu istu Narodnu skupštinu birali su građani, te su samim tim građani ti koji odlučuju ko će i na koji način investirati, kome će biti investicije upućene. Ko će sedeti u Vladi direktno zavisi od toga šta građani kažu i to je najpoštenije i najmerodavnije. U skladu sa tim, sve ove odluke koje ovaj zakon daje Vladi daje u stvari građanima u ruke.
Ovaj zakon jasno definiše da je donosilac odluke Vlada i to je, naravno, najpoštenije i najpravednije. Neće se kriti iza nekih agencija, iza određenih grupacija, već direktno odlučuje Vlada, odlučuje Ekonomski savet koji će biti ponovo jasno formiran od ministara i od najstručnijih ljudi u Vladi. To nisu ministri SNS, to su ministri građani i Republike Srbije.
Ono što je još jako bitno reći, tu se slažem sa kolegom, treba insistirati na istini. Istina o radu ove Vlade, o radu prethodne Vlade i o radu svih vlada je samo jedna. Ja potpuno razumem opoziciju da njima nije dobro da se pominje šta su oni radili u prethodnom periodu, ali postavlja se pitanje da li su oni razmišljali kako je bilo građanima dok su oni radili to što su radili.
Dolazim iz grada Šapca, gde na žalost, u prethodnih 15 godina preduzeća koja su postojala, počev od hemijske „Zorke“, preko „Metaloplastike“, „Inga“, „7.jula“ i da ne nabrajam dalje, nažalost za ovih 15 godina, od toga su ostali samo tragovi. To je jednostavno istina i šta god ko pričao, on može to da priča, ali istinu o tome znaju i građani Šapca, a u slučaju privrede Srbije, znaju građani Srbije.
Ponoviću još jednom, govorio sam to već ranije. Reč „tajkun“ je uvedena u upotrebu u Srbiji pojavom DS, pre toga, prosečan Srbin nije znao šta znači reč „tajkun“. To je jednostavno istina, bilo ko da ustane može reći, ali šta god oni rekli, to je jednostavno tako.
Stvaranjem ovog zakona, konačno će se stati na put korupciji na koju se, takođe, pozivaju predstavnici opozicije i sve ono što je bitno, suštinski za ovaj zakon, oslanja se na dve ključne pozicije, a to je da su osnovni pokazatelji da li će i koja će investicija proći. Nije ni da li dolazi iz inostranstva ili je domaći investitor, nije ni da li je kum ili brat, ili prijatelj sa predsednikom Vlade, sa ministrom, sa poslanikom ili bilo kim. Osnovni pokazatelj će biti jasni programi i koliki broj zaposlenih ta investicija donosi.
Sve je vrlo jasno i vrlo transparentno i ono što se ovoj Vladi ne može prigovoriti, to je da će i kroz ovaj zakon, svaka odluka koja bude doneta biti svima dostupna. Razumem bojaznost koju pripadnici opozicije imaju jer u njihovo vreme sve se radilo iz senke i ništa se nije znalo. Odluke su donosili pojedinci, a ne Vlada i ne sistem i iz tog razloga kad je ova Vlada u pitanju, odluke koje bude ministarstvo donosilo, odnosno ministar, odnosno ekonomski savet za razvoj i Vlada zajedno sa ekonomskim savetom, biće sigurno u interesu građana.
Čudo koje pominje opozicija kada je ovaj zakon u pitanju, može se samo odnositi na čudo kako su oni uspeli da sve ove investicije u prethodnim godinama usmere na takav način da je rezultat zatvaranje postojećih preduzeća i ne otvaranje novih.
Iz ugla građanina Šapca, mogu samo da kažem da jedva čekamo da ovaj zakon počne i sa primenom i da u narednom periodu pokušamo da iskoristimo i pogodnosti koje ovaj zakon daje i koji insistira bukvalno na regionalizaciji, odnosno na stvaranju uslova da svaki region koji hoće i koji ima uslove za investitore to iskoristi na najbolji mogući način, a da upravo ministarstvo i Vlada budu servis tog regiona i da mu pomognu u realizaciji da investitoru koji se pojavi na svom, odnosno na njihovom području, pomognu na najbolji mogući način.
Svi oni koji misle dobro svojim građanima, a ja se nadam da su to u ovoj sali svi, treba da podrže ovaj zakon. Svi oni koji ne podrže ovaj zakon, podržavaju ono što se dešavalo godinama unazad, a to šta se dešavalo godinama unazad, znamo svi vrlo dobro i to neću ponavljati. U Danu za glasanje svi koji mislite dobro Srbiji glasajte za ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Izvolite. Narodni poslanik Goran Ćirić.

Mislim da je ovo stvarno bilo neprikladno i nepotrebno večeras, kad se i ova rasprava svodi na jednu civilizovanu raspravu, da sada, na mestu gde to nije potrebno, pominjete DS.
Prvo, mogli ste da kažete šta znači reč „tajkun“. Šta znači reč „tajkun“? Ajde ja ću pročitati šta znači. Reč „tajkun“ je izvedena od japanske reči „tajkun“, i ova japanska reč je kineskog porekla, a bukvalno znači – veliki gospodar, princ ili vrhovni komandant. Primenjuje se, neformalno, u ovom našem rečniku i vrlo ga površno koristite povezujući DS sa tim.
Još jedna informacija. Američkog predsednika Abrahama Linkolna su njegovi saradnici u šali oslovljavali sa „tajkun“, odakle se ovaj izraz proširio u poslovnom svetu gde se koristi i danas.
Neki danas citiraju Abrahama Linkolna i njegovu mudrost, pozivaju se na tajkune. Tu ste ponekad ponosni. Ali, ako govorimo o tajkunima u Srbiji, pa znate kada su nastajali, sa realnom promenom društvenog sistema i prelaska iz socijalizma u kapitalizam i devedesetih godina i te prvobitne akumulacije, koje je pre svega izvedena na hiper inflaciji, na ratovima i ljudima koji su se bogatili na ratovima koji su vođeni na teritoriji bivše Jugoslavije.
Kakve je tada veze imala DS sa svim tim? Naravno da su i 2000. godine donele rađanje nekih tajkuna, kako se sada zovu, ali gospodine Birmančeviću, ja ne znam čemu vam je sve to uopšte koristilo u argumentaciji koju ste danas koristili. Mislim da ovo ne vodi poboljšanju zakona o kome ste govorili, a ne govori ni o istini, jer, pre svega, devedesete godine su otvorili taj proces, a kasnije i naredne godine, otvorile mogućnost za finansijski podizanje mnogih ljudi u Srbiji sa kojim vi danas radite. (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Boban Birmančević. Pravo na repliku.

Poštovani kolega, vrlo ću kratko, ne želim zaista da prođemo u veliki krug replika, ali mi nažalost, ja ne nažalost, mi živimo u Srbiji koja je nasledila veliki broj tajkuna i veliki broj dugova i veliki broj zatvorenih i uništenih fabrika.
Potpuno sam saglasan da u periodu tranzicije iz socijalizma u kapitalizam da smo od 90-ih do 2000-ih godina prošli kroz faze kroz koje smo prošli, ali vi ste na krilima upravo obećanja da ćete sprečiti to što se radilo od 90-ih do 2000-ih došli na vlast. I, šta se upravo desilo? Upravo niste smanjili broj tajkuna nego ste ih povećali. Upravo sve fabrike koje su postojale ste zatvorili, pričam iz ugla Šapca. Šta god vi pričali, bili ste verovatno u Šapcu od ulaska od Umače, do izlaska na obilaznom putu nijedna fabrika nije ostala, a to je nekada bila hemijska industrija „Zorka“ Šabac koja je bila ponos ne Šapca, ne Srbije nego cele Jugoslavije.
Ne ulazim u polemiku zašto je to urađeno tako, ali moramo jasno staviti do znanja da je neko odgovoran za to. Odgovornost za ovaj zakon koji smo sada doneli ima Vlada, ima Ministarstvo ima ova Skupština ako ga izglasa u danu za glasanje, mi ne bežimo odatle. Ali, odgovornost za to što od 2000. do 2015. godine u Šapcu nijedan ozbiljan investitor nije došao, verujte za 15 godina, za tu odgovornost snosi direktno Dušan Petrović i DS, u zadnjih naravno tri godine, pošto Dušan Petrović nije više član DS, ali budite sigurni i to građani znaju da je odgovornost onog ko je donosio odluke, a u to vreme je donosila DS. Odluke na današnji dan donosi Vlada Republike Srbije sa svojim ministrima i Skupštinom i to je jednostavno tako. Hvala vam.

Pravo na repliku. Samo prvo da raspravimo. Gospodine Bradiću po kom osnovu?

(Blagoje Bradić, s mesta: Zato što je pomenut moj predsednik stranke Dušan Petrović. Ja sam član stranke čiji je on predsednik.)

Samo trenutak, pravo na repliku ili po Poslovniku. Prvo kolega Zoran Babić. Izvolite.

(Goran Ćirić, s mesta: Ja sam se javio za repliku.)

Gospodine Arsiću, mislim da kolegi Ćiriću morate da objasnite da li će dobiti reč ili neće dobiti reč, a nakon toga vas molim da meni vratite vreme. Gospodin Ćirić traži repliku, samo mu objasnite da li ima pravo ili nema i kada, pa mi onda vratite vreme, molim vas.