Poštovana predsednice, uvaženi ministre, kolege i koleginice, u ime poslaničke grupe PUPS, htela bih da kažem da ćemo mi u danu za glasanje podržati ovaj set zakona.
Osnovni razlog je upravo cilj koji je pred ovim Zakonom o ulaganjima, odnosno poboljšanje uslova i sigurnost, pravna sigurnost za domaće i strane investitore.
Naravno da nam je važan taj ekonomski i privredni podsticaj, ali od svega najvažnije je upravo otvaranje novih radnih mesta. Kao stranka koja se bavi inače i u našem fokusu se nalaze i penzioneri korisnici socijalne pomoći i zaposleni, vrlo je važno da imamo što više novih investicija, da imamo što više novih radnih mesta, da prosto stranim, uglavnom strani, znate, mi kada govorimo o našim domaćim investitorima, moramo priznati da ih ima malo, da ih ima malo koji mogu da upravo ispune one kriterijume o kojima ste govorili i vrlo precizno ste vi nama pojasnili ovaj zakon o ulaganjima.
Naravno da tu treba gledati njihove reference. Znate, mi imamo navodno uspešne firme ovde, odnosno uspešne ljude koji imaju po dvadesetak, tridesetak preduzeća, a nemaju više od dve hiljade zaposlenih. Mi moramo da nađemo investitore, da pružimo uslove stranim kompanijama koje imaju sredstva, ali da im naravno i garantujemo tu pravnu sigurnost ovde, da oni tačno znaju sa čime ulaze kada dođu na naše tržište.
Slažem se potpuno da treba izjednačiti i domaće i strane investitore kada su u pitanju carinski benefiti i olakšice koje im dajemo, ali s druge strane, moramo priznati da mi nemamo baš para i da je zato nama ti stranci trebaju. Nama su potrebni ljudi koji imaju sredstva, koji mogu da nešto ovde sazidaju, otvore i zaposle, jer čim zaposlimo veći broj ljudi, imaćemo više para za više doprinosa, biće puniji fond, a time će biti i redovnije isplate i plata i penzija i biće veća sigurnost.
Mislim da je dobro da smo ovaj zakon, odnosno vi da ste ga radili u saradnji sa Svetskom bankom i evropskim organizacijama, subjektima koji su vam dali pravne savete i uputili vas u kom pravcu da se ovaj zakon napiše, te tako sve ostale izmene koje budu neophodne da bi on bio što bolji, mi ćemo, naravno, podržati.
Cilj svih nas je da dobijemo nešto što je kvalitetno. Cilj svih nas je da ta sigurnost bude zaista konačno merljiva. Važno je da i ta razvojna agencija, koju ćete raditi, i Savet za ekonomski razvoj i na kraju krajeva, ti projektni timovi će znati šta tačno treba da rade, ali je važno da konačno u ovoj zemlji nešto počne da funkcioniše. Važno je, po meni, ja se slažem sa kolegom Jovanovićem, ali mislim da mi treba da se više uputimo, odnosno usmerimo ka novim poslovima koje treba da radimo, prepustimo, na kraju krajeva, to ko je kriv i ko je šta sada radio, svi dobro znamo. Postoje tužilaštva, neka se ona sada bave istraživanjima. Mi treba da se okrenemo našoj budućnosti. To je prosto neophodno da bismo imali i taj bolji ekonomski razvoj i privredni razvoj.
Što se tiče ove transparentnosti o kojoj su kolege govorile, kao što nimalo ne sumnjamo, i potpuno bezrezervno podršku dajemo i Povereniku za zaštitu informacija od javnog značaja, tako mislim da moramo da imamo i poverenje u Vladu i u najbolje namere kada neke projekte proglasi za projekte od posebnog značaja. Prosto, nema razloga da sumnjamo u želju svih nas, na kraju krajeva, zajedno, da uradimo nešto konačno dobro za ovu zemlju.
Htela bih samo da skrenem još jednom pažnju, naš predsednik Milan Krkobabić stalno ističe da nema viška zaposlenih, već manjka posla i naravno da ne misli bukvalno, nema. U Srbiji, generalno, malo ljudi radi. Naravno da u nekom segmentu mi ih imamo više. Te ljude treba zaposliti, prebaciti, ali generalno, mi u Srbiji imamo malo ljudi koji rade. Zato su nama potrebne investicije, ali je, takođe, potrebno da to naše tržište konačno bude uređeno, tako da će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje, naravno, podržati sav set zakona koje ste danas ovde doneli.
Moram da vam se zahvalim da ste zaista vrlo jasno i precizno dali pojašnjenja zakona o kojima danas govorimo. Hvala.

Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da što pre razmotrimo i donesemo akte iz dnevnog reda ove sednice.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa Poslovnikom, određujem pauzu u trajanju od 60 minuta. Sa radom nastavljamo u 14,50 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe dr Vesna Besarović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, naši uvaženi gosti, kolege poslanici, tema moga izlaganja je Zakon o ulaganju. Naime, svesni smo da se kašnjenje i ugovorena dinamika ukupnih, a pre svega strukturnih reformi nepovoljno odrazile na nivo investicione aktivnosti u zemlji.
U periodu 2009. do 2014. godine investiranja je bilo mnogo manje, na značajnom nižem nivou, nego u prethodnom periodu do 2009. godine. Nažalost, najniže u odnosu na zemlju u okruženju, delom zbog nestabilnosti globalne ekonomije, političke neizvesnosti i povišenog geopolitičkog rizika, ali velikim delom zbog unutrašnjih prilika u zemlji. Nedovoljno privlačan ambijent za domaće i strane ulagače se ne može promeniti od danas za sutra, ali povoljni poreski režim, dobar obrazovni potencijal radne snage, geostrateške prednosti zemlje, regionalna pozicija, itd. su nesumnjivo elementi koji stimulišu ulagače.
Donošenje ovog zakona, koji je pred nama, je deo tog okvira, institucionalni deo tog okvira, koji je u skladu sa programom utvrđenim sa MMF i u programu Vlade za 2015. godinu.
U izradi zakona primenjivali su se savremeni standardi međunarodnog investicionog prava, a uz poštovanje prava ulagača i formiranje investicionog okvira za efikasno pružanje usluga ulagačima na svim nivoima vlasti u procesu pripreme ulaganja, kao i tokom njegove realizacije.
Prvi put se obrazuje Savet za ekonomski razvoj i Razvojna agencija Srbije u cilju efikasnije realizacije ulaganja i smanjenja rizika dupliranja poslova, a pre svega za uspostavljanje kontrole sprovođenja elemenata, koji je do sada gotovo bio zanemaren kod prethodnih zakona o ulaganjima.
Osnovni cilj predloženog zakona jeste unapređenje investicionog okruženja u Republici Srbiji, podsticanje direktnih ulaganja radi jačanja privrednog i ekonomskog razvoja, rast zaposlenosti, povećanje efikasnosti u pružanju usluga organa vlasti, a kroz njihovo mnogo jače, nego do sada, prisustvo u svim fazama ulaganja i globalno u smislu kreiranja investicionog ambijenta.
Povećanje obima investicija je ključni preduslov sprovođenja razvoja politike Vlade. U tom kontekstu, Zakon o ulaganju je veoma značajan, jer njegovom primenom treba da se izjednači tretman domaćih i stranih ulagača, da se obezbedi viši stepen zaštite od postupaka eksproprijacije, da se regulišu podsticaji za ulaganje, mere za postizanje konkurentnosti lokalne samouprave i da se aktivno uključe organi vlasti u promociji investicija, ali i u kontroli sprovođenja projekata iz oblasti ulaganja.
Predlog zakona o ulaganju, koji je pred nama, unosi nekoliko značajnih novina i poboljšanja u odnosu na važeći Zakon o stranim ulaganjima i na one zakone koji su mu prethodili, jer mi imamo jednu dosta dugu istoriju donošenja zakona o zajedničkim ulaganjima, investicionim ulaganjima, stranim ulaganjima, kako god su ti nazivi glasili, ali su regulisali ulaganje stranih partnera u domaću privredu.
Prvo se vrši formalno-pravno izjednačavanje domaćih i stranih ulagača koji od sada uživaju jednak pravni tretman. Dalje, ulagačima se garantuje sloboda i pravo ulaganja po standardima najboljeg investicionog prava koje poznaje međunarodna praksa, uređuje se investicioni okvir za efikasno pružanje usluga ulagačima na nov angažovani način od strane imalaca javnih ovlašćenja.
Veliku novinu predstavlja i nova uloga organa jedinica lokalne uprave i pokrajine, zatim obaveza vođenja evidencije ulaganja od lokalnog značaja, obrazovanje projektnih timova, utvrđivanje investicionog programa sa ulagačima, podsticanje konkurentnosti, itd.
Faktor privlačenja investitora, koji promoviše novi Zakon o ulaganju, su uvođenje podsticaja za ulaganje, a u skladu sa propisima koji regulišu državnu pomoć, što je novina, takođe, zatim poreski podsticaji, olakšice, takse, carinske povlastice, a na koje imaju pravo svi obveznici poreza i doprinosa u Srbiji.
Eksproprijacija imovine ulagača, o kojoj je govorio malopre gospodin ministar, ne obezbeđuje samo naknadu za imovinu koja je eksproprisana, već i novu kategoriju - naknadu za vrednost poslovanja koju je pretrpeo ulagač čija je imovina predmet eksproprijacionog postupka.
Na institucionalnom planu najznačajnija novina je formiranje već dve pomenute institucije, koje su konceptualno veoma dobro zamišljene. Naravno, ostaje da se vidi u kojoj će meri one opravdati naša očekivanja.
Analizom efekata ulaganja i praćenjem problema koji se javljaju tokom sprovođenja ugovora o ulaganju uočeno je da postoji potreba za institucionalnom podrškom i boljom koordinacijom imalaca javnih ovlašćenja na svim nivoima vlasti.
Kao posebno bih izdvojila jedan nov deo predloženog zakona, a to je deo o vrstama, kriterijumima za ulaganje prema značaju i podsticaju ulaganja. Ne samo zato što on predstavlja potpunu novinu u odnosu na dosadašnje propise, već zato što sadrži, sam po sebi, neka nova i značajna rešenja. Na primer, razdvajaju se ulaganja od posebnog značaja za Republiku od ulaganja od lokalnog značaja, definišu se ulaganja od posebnog značaja i predviđa se mogućnost dodele državne pomoći. Dodela državne pomoći donosi se bez objave javnog poziva.
Intencija zakonodavca je nesumnjivo da se Vladi obezbedi aktivna uloga u privlačenju i realizaciji investicija. Zbog toga se u članovima 12. i 13. predviđa da će Vlada bliže odrediti kriterijume prema kojima se ulaganje određuje kao ulaganje od posebnog značaja ili pak od lokalnog značaja, zatim da će Vlada bliže odrediti kriterijume, uslove i način privlačenja direktnih investicija i vođenje evidencije o odobrenim podsticajima.
Ovo rešenje nije samo po sebi predmet kritike, mada sadrži dozu pravne neizvesnosti koju investitori mogu da tumače kao voluntarizam organa vlasti. Naime, ako podzakonski akti budu doneti u kratkom roku, u roku koji je predviđen zakonom, a tu ćemo kao stranka imati amandman, i budu sadržali transparente kriterijume preuzete između narodne poslovne prakse, onda će element pravne neizvesnosti otpasti ili se svesti na najmanju moguću meru.
Moj generalni utisak je da ovaj predlog zakona predviđa veliki broj podzakonskih akata, da kažem veći, nego što je to uobičajeno, odnosno da su se pojedina pitanja mogla regulisati zakonom, a ne da budu prepuštena kasnijoj regulativi od strane podzakonskih akata. To bi dalo utisak veće pravne sigurnosti i transparentnosti ulagača.
Sa druge strane, razumem da je reč o vremenu, jer lakše je doneti zakonski tekst sa mogućnošću kasnijeg donošenja podzakonskih akata, nego sve odmah regulisati u momentu kada se zakon donosi. Isto važi i za nepostojanje odredbi o načinu vršenja pojedinih nadležnosti i poslova Saveta za ekonomski razvoj i Razvojne agencije, za imenovanje članova upravnog odbora, direktora, itd. Ipak, ove se praznine mogu uspešno rešiti odgovarajućim podzakonskim aktima, ali ti akti treba da ispunjavaju uslove, o kojima sam sada govorila, kako bi postali deo konzistentnog investicionog okvira sa kojim bi se ulagač lako i pouzdano mogao da upozna.
Sada imamo nekoliko konkretnih sugestija, koje smo mi kao stranka i pretočili u amandmane. Preskočiću ono što se odnosi na jezička poboljšanja u članu 2. i preći ću na član 3. Zakona, stav 2. pod tačkom d), koji nije dobro formulisan, nije pravno dobro formulisan. Naime, reč: „sticanje“ treba izostaviti, a „verifikovana prava intelektualne svojine“ ništa zapravo ne znače. Naime, taj stav d) treba da glasi: „prava intelektualne svojine koja uživaju zaštitu po važećim propisima Republike Srbije“. To je pravna formulacija. Verifikovana prava ne poznaje pravo intelektualne svojine. To je kolokvijalni, deskriptivni naziv, ali ne i profesionalni.
U članu 5. takođe imamo sugestije. Predlog ovog člana zakona otvara pitanja koja nisu neophodna da se regulišu i manje je jasan nego što je to predviđeno važećim zakonom. Prvi stav predloženog člana je u skladu sa obezbeđivanjem zaštite stečenih prava. Međutim, drugi stav člana 5. predviđa da, ako je ulagač stekao svoje pravo teretnim ugovorom od prenosioca kome je to pravo utvrđeno pravosnažnim upravnim aktom, a taj akt bude kasnije ukinut vanrednim pravnim sredstvom, stečeno pravo savesnog ulagača ne može biti oduzeto ili ograničeno.
Moram da ukažem da važeći Zakon o ulaganju u članu 9. sadrži dobru formulaciju, koja nije potpuna i da je naša sugestija da se ovaj važeći član 9. upotpuni na ovaj način. Naime, da se doda - savesno stečena prava izmenom pravnosnažnog upravnog akta. Tako da, sada bi tekst 2. stava člana 5. glasio - pravo savesnog ulagača ne može biti oduzeto ili ograničeno, naravno, to je pravna sigurnost, izmenom zakona, drugih propisa, misli se na podzakonske akte, ili ukidanjem upravnih akata. Ova formulacija u stvari konzumira sve ono što je na manje srećan način predloženo u Predlogu zakona.
Na još nešto da ukažem. U ovom stavu se govori o teretnim ugovorima. Sva su investiciona ulaganje teretni poslovi, nema tu dobročini poslova. Prema tome, insistiranje na terminu „teretan“ može, ali nije neophodno, jer nema dobročinih poslova u investicionoj delatnosti. Svi su ugovori, čim su ugovori, perse teretni.
Sledeća stvar se odnosi na član 7. Ovaj član se odnosi na nacionalni tretman stranih ulagača, pa se u stavu 3. predviđa da strani ulagač može, pored prava svojine na nepokretnostima, što je i predviđeno u članu 20. važećeg zakona, sticati svojinu, službenost, zalogu i druga stvarna prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na teritoriji Republike Srbije, a u skladu sa zakonom. Međutim, u Predlogu zakona je izostavljena odredba o povoljnijem tretmanu. Tu odredbu o povoljnijem tretmanu ima član 13. važećeg zakona i ona se, moram da kažem, gospodine ministre, nalazila u svim zakonima o ulaganju od 1968. godine, kada je donet prvi Zakon o stranim ulaganjima, ili kako smo ga mi zvali „džoint venčer“, jer nismo znali tačno kako da ga prevedemo na srpski.
Pitanje je zašto ova odredba, odnosno ova ideja nije našla mesto u Predlogu zakona? Sadržina, da ukratko objasnim, ove ideje je da ako međunarodni ili bilateralni sporazum, čije su članice država ulagača, predviđa tretman koji je za stranog ulagača povoljniji od tretmana koji je predviđen ovim zakonom, strani ulagač ima pravo da se pozove na tretman iz bilateralnog sporazuma ili međunarodne konvencije i na njega će se taj tretman primeniti, po rezonu da je međunarodno pravo iznad nacionalnog prava. Tu odredbu su svi zakoni imali. Ona je izostala, da li propustom ili ne znam zašto. Ja bih volela da čujem vaše objašnjenje, ako ga imate. Ako ste saglasni sa tim da to treba da bude prihvaćeno, onda nam ostaje odbor da napravimo amandman koji bi putem odbora mogao da uđe u tekst zakona.
Zatim, imam sugestiju da se unese jedan novi član zakona, koji je takođe po mom mišljenju neopravdano izostao, a to je član 18. važećeg zakona, koji se odnosi na zaštitu životne sredine. To je takođe jedan veoma značajan član zakona. On je značajan zbog toga što je iskustvo u investicionim ulaganjima pokazalo da strani partneri imaju situacije kada ulažući svoj kapital i izgradnjom investicija dovode do oštećenja, uništenja ili ozbiljnih šteta na planu životne sredine, koje oni nemaju namere da nadoknade ili su vrlo teško spremni da jednim delom nadoknade štetu. Zato što imamo takva negativna iskustva i što je dolazilo do poremećaja u očuvanju životne sredine, moj je predlog da se unese u postojeći Predlog zakona novi član koji bi glasio – ulagač, domaći ili strani, u obavljanju svoje delatnosti, predviđene ugovorom o ulaganju, dužan je da uvek postupa u skladu sa propisima koji regulišu zaštitu životne sredine. Nije potrebno predviđati sankciju, ona je predviđena već u propisima o zaštiti životne sredine.
Što se tiče člana 24, o njemu se gospodin ministar već izjasnio, pratili smo polemiku koja je bila u štampi. Mišljenje naše poslaničke grupe je upravo ono što je prihvaćeno u tekstu amandmana, odnosno smatramo da rešenje koje nalazimo u sadašnjem Predlogu zakona u članu 24. nije prihvatljivo, jer je pravo javnosti da zna šta se radi sa budžetskim sredstvima građana. S druge strane, svesni smo da ugovorni partneri imaju pravo na poslovnu tajnu, ali isto tako znamo da se predloženim rešenjem izmešta iz nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i da se ta nadležnost prebacuje na Vladu, tj. na odgovorno lice, a odgovorno lice u Vladi nije to koje se bavi stranom investicijom. Zbog toga nam je veoma drago i prihvatamo, naravno, izmenu člana 24. i u tom smislu smo i dali amandman, tako da ne bih sada oduzimala naše zajedničko vreme. Znači, sada bi član 24. trebao da glasi – pristup informacijama od javnog značaja se ostvaruje u skladu sa zakonom koji uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Tu smo se saglasili i ja ne bih dalje elaborirala ovaj član.
Zatim, vratila bih se na rok od 120 dana za usvajanje, koji je predviđen u Predlogu zakona za donošenje podzakonskih akata. Mišljenja sam da je to dugačak rok, pogotovo što zakon predviđa, kao što sam već na početku rekla, veliki broj podzakonskih akata. Veliki broj podzakonskih akata nosi sa sobom jednu dozu pravne neizvesnosti i smatram da 120 dana, odnosno da je četiri meseca od dana donošenja zakona jedan period koji će zapravo da blokira buduće investicije. Takođe, u velikoj meri će da utiče na implementaciju zakona. Takođe, svako kašnjenje u izradi podzakonskih akata blokiraće primenu zakona, a ne znači da neće doći do kašnjenja ako budemo dali tako dugačak rok. U našoj zakonodavnoj praksi takođe smo imali takav slučaj.
Naprotiv, često se kraći rokovi pre poštuju nego dugački rokovi za donošenje podzakonskih akata. Zbog toga je predlog i to je u amandmanu dato, da se rok od 120 dana skrati na rok od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, koji nam se čini sasvim dovoljan da se donese istina, veliki broj podzakonskih akata.
Još jedno pitanje vezano za rešavanje sporova. Rešavanje sporova je sada predviđeno, prihvaćeno je rešenje koje sadrži postojeći zakon.

Vreme. Molim vas, isteklo vam je vreme, preko 20 minuta govorite. Isteklo vam je vreme.

U redu, onda završavam. Onda samo da kažem, ako mi dozvolite gospodine predsedavajući, jednu samo sugestiju, a sugestija se sastoji u tome da, Ministarstvo privrede, bi trebalo da pripremi jedan portfolio za ulagače, možda vi već radite na tome i pripremate, a to znači da Zakon o ulaganju i svi podzakonski akti budu u tom materijalu, kako bi se olakšalo stranim i domaćim ulagačima.
Na kraju, mi ćemo kao SDPS glasati za Zakon o ulaganju. Hvala vam i izvinite što sam prekoračila vreme.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite gospodine Sertić.

Zahvaljujem se na veoma iscrpnom obrazlaganju i na poređenju sa sadašnjim zakonom koji je u proceduri i daću vam odgovore odmah na vaša konkretna pitanja.
U članu 3. smo se već dogovorili da prihvatimo izmene koje ste i vi predložili, ali imamo još nekoliko poslanika koji su predložili, tako da je taj deo rešen.
U članu 5. ćemo takođe prihvatiti ne ovo što ste vi upisali dodatno obrazlaganje, nego ćemo potpuno drugi stav da izbrišemo. Prosto da ne bi bilo nedoumica, većina je imala takav sličan zahtev i smatrali smo i u dogovoru, pre svega, sa poslovnim asocijacijama, da bi to bilo najcelishodnije rešenje.
Što se tiče zaštite životne sredine i člana koji bi direktno ukazivao na to, mi imamo postojeći Zakon o zaštiti životne sredine i podrazumeva se da svi ulagači, svi privrednici u državi moraju apsolutno da se bave, pogotovo što, ozbiljan deo poglavlja EU i pristupnih pregovora se bavi tom problematikom. Verujte mi, to je među prvim stvarima kada pričate sa, pogotovo stranim investitorima, da izuzetno vode računa o tome kako je pravno uređeno to kod nas u zemlji, šta su im obaveze, jer znaju kakve kazne oni u matičnim zemljama mogu da trpe, i svakako im nije interes da u tom smislu naprave problem ovde u Srbiji.
Što se tiče rokova za implementaciju zakona, naš prvobitni predlog jeste bio 90 dana. Mi smo čak mislili da stavimo i nešto kraći rok, 60, pa je bilo 90, međutim na insistiranje i na predlog stručnjaka Svetske banke, zbog kompleksnosti prenošenja nadležnosti iz dve agencije u novu agenciju koju budemo formirali, što se tiče same i papirologije i dokumenata i nastavka projekata i programa koje radi i SIEPA i na Nacionalna agencija za regionalni razvoj, oni su nam prosto sugerisali da taj rok ostavimo toliki, s tim što sva podzakonska akta će biti doneta daleko, daleko pre i stvorićemo taj portfolio koji ćemo promovisati i štampati i davati u elektronskoj formi, upravo kao paket o kome ste vi pričali, koji jeste suština našeg rada ovde zajedničkog. Kroz podzakonska akta ćemo vrlo precizno definisati i u samom kreiranju podzakonskih akata ćemo takođe razgovarati sa svim učesnicima sa kojima smo i kreirali zakon i sa njima napraviti, jer to jeste jedan jedinstven sistem koji treba da nam da potpuno okruženje.
Vi ste spomenuli arbitražu, nažalost niste imali vremena više da je spomenete, ali pretpostavljam …
(Vesna Besarović, s mesta: Nisam mogla da završim misao, nisam imala vremena.)
Ja bih vas zamolio, ako možete da se dozvoli samo minut, da vidimo samo da li je to na fonu onoga što smo već.

Pa gospodine ministre, ja ipak moram da se držim Poslovnika, znači, ja ću u ovom slučaju napraviti ustupak, ali nije po Poslovniku.
Izvolite, prijavite se. Samo objašnjenje.

Biću sasvim kratka. Htela sam da kažem, da pozdravim unošenje sporazumnog pokušaja, sporazumnog rešavanja. Samo je pitanje da li je sporazumno rešavanje nastalog spora u investicionom ulaganju obaveza ili mogućnost? Iz stava 2. se može, ja kao pravnik zaključujem da je to obaveza, jer vi kažete – ako u roku od 45 dana od dana početka pregovora o sporazumnom rešavanju spora, ne može biti rešen spor, ide se na sud ili arbitražu.
Pravnom logikom dolazim do toga da je to obavezno, međutim, ne stoji reč „mora“, ne stoji, to je upućujuća norma, kako mi to kažemo. Znači, šta ako partner neće sporazumno da pristupi sporazumnom rešavanju. Eto to je sugestija.
I samo da vas podsetim još, gospodine ministre, kakav je vaš stav o situaciji kada međunarodni ugovor ulagaču garantuje povoljniji tretman od tretmana koji predviđamo mi našim zakonom.