Gospodine Jovanoviću, ali to nema nikakve veze sa subvencijama. Molim vas, kao što moram da opomenem ostale ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa, da se vratite na temu, da govorite. Ako niste pripremljeni za ovu raspravu i za ovaj zakon, imate dan kada je za pitanja i možete u tom danu da postavite pitanje ministarki.

U redu. Pokušaćemo onda da govorimo malo drugačijim jezikom.
Gospođo Bogosavljević, evo, izneli ste, još jednom da ponovim, podatak da je 178.000 hektara pod najkvalitetnijim voćem u Srbiji, da je od toga 46% pod šljivom. Izneli ste i podatak koji su naši instituti, naravno, Voćarski institut u Čačku kao vodeći. Mi smo čuli od vas, na šta sam ja posebno ponosan, jer dolazim iz Šumadije, iz Topole, da je šumadijski okrug i najveći proizvođač rakije. Ali, ja bih vas zamolio za ova pitanja, da bi bilo dobro da i njih, prosto, u odgovorima na još određena pitanja koja imam, da i njih pomenete.
Ono što hoću samo o konkretnom zakonu da kažem jeste da je ovaj zakon, iskreno, veliki korak napred i treba ga pohvaliti. Postoji liberalizacija u ovom zakonu u odnosu na zakon koji je donela prethodna Vlada i prethodni saziv ovog parlamenta, a koji je potpuno onemogućio male proizvođače, odnosno fizička lica, da se bave legalno proizvodnjom rakije.
Ono što je veliki problem, u Srbiji postoji tradicija od naših očeva, dedova koji su se bavili proizvodnjom, pre svega, rakije i to će raditi u Srbiji, Šumadiji seljaci ubuduće, bez obzira da li na to, vi kažete, postoji saglasnost EU ili ne postoji, mi ćemo to raditi.
Ono što bih vas ja zamolio jeste da mi pokušamo da razjasnimo danas kakva je u ovom najnovijem zakonskom predlogu uloga malog proizvođača, odnosno fizičkog lica. Samo da napomenem, ono što sam se pohvalno izrazio jeste da u odnosu na prethodni zakon, znači, fizičko lice, koje nije preduzetnik, koje nije pravno lice, koje nije registrovano gazdinstvo, može da se bavi proizvodnjom, i to ste i vi rekli i vaši saradnici, znači, proizvodnjom rakije za sopstvene potrebe.
Ja sam i jutros na Odboru za poljoprivredu tražio da se vi izjasnite i da vaši saradnici jasno kažu da li je proizvodnja za sopstvene potrebe ako neko, na primer, rakija se kod nas, hvala Bogu, pije i kada je neka žalost i kada je neko veselje, pravi svadbu od 500 ljudi ili ne daj Bože ima sahranu i koristi svoju rakiju, a nije registrovano gazdinstvo, ili može da dođe inspektor i da traži da se čoveku napiše kazna? U članu Zakona, to je član 48. stav 2, propisano je su pravna lica, preduzetnici i fizička lica nad kojima se vrši inspekcijski nadzor dužna da poljoprivrednom inspektoru omogući da uzimaju uzorke destilata poljoprivrednog porekla jakih alkoholnih pića bez naknade radi ispitivanja.
Ono što sam takođe jutros na Odboru napomenuo, a sada bih to ponovio, jer bi bilo bitno da se zbog javnosti ova situacija razjasni, znači ako ja proizvodim rakiju za sopstvene potrebe i dobijem određene viškove, nemam registrovano gazdinstvo, da li to znači da ja te viškove mogu samo da prodam na ime nekoga ko ima registrovano gazdinstvo ka pravnome licu koji radi dalje otkup i, da kažem, dalje može trgovati sa rakijom koju sam ja proizveo, kao fizičko lice?
Smatram da je ovo u zakonu moglo malo srećnije da se definiše na taj način, mislim postoji porez na dohodak građana, i ne vidim zašto, ako ste već naglasili da će se formirati u ministarstvu registar proizvođača, a taj registar proizvođača definiše ko se može baviti proizvodnjom jakih alkoholnih pića, onda niste ostavili fizička lica da to mogu da rade ako se registruju, a da ne ide samo preko registrovanog gazdinstva? Imamo različitu situaciju u Srbiji i nije sve, što se tiče, pre svega, malih proizvođača u registrovanim gazdinstvima.
Ono što bih vas takođe posebno zamolio i vas, gospođo ministre, i vaše saradnike jeste da prosto obratite pažnju na član 54, a to je prekršaj fizičkih lica. Propisano je, ja ću citirati: da će se novčanom kaznom od 20 do 150 hiljada dinara kazniti za prekršaj fizičko lice, ako izloži i prodaje jako alkoholno piće u rifuznom stanju, pa onda, citiram: na sajmu, pijaci, ugostiteljskom i prodajnom objektu i drugo“. To je član 45. stav 1.
Ja sam na ovaj član podneo i amandman u ime poslaničke grupe NS, gde tražimo da se briše reč „sajam“. Šta ovo konkretno u praksi znači? Ako ovakva definicija ostaje, ja bih zamolio i narodne poslanike da obrate pažnju, znači sve privredno-turističke manifestacije u Srbiji koje u sebi nose izložbe jakih vina i rakija, a ovde sada, pre svega, govorim o rakiji, imaće problem da rakija neće moći na tezgama, to se odnosi na Oplenačku berbu i na Smederevsku jesen i na Župsku berbu, Karlovačku, da ih već sve ne nabrajam, da se pojavi kao izložbeni eksponat ako nije od registrovanog proizvođača, odnosno ako je od fizičkog lica.
Zbog toga vas molim da poljoprivredni inspektori, koji će ovo kontrolisati ispred resornog ministarstva, ne dolaze u jednu neprijatnu situaciju. Ovo smo imali kao kaznenu politiku i u prethodnom zakonu. Ona se, moram da kažem, prećutno propuštala, odnosno inspektori su imali razumevanja za izlagače na ovim privredno-turističkim sajmovima i manifestacijama, ali da se to ne bi ponavljalo, mislim da je korektno da prihvatite ovaj amandman i da se izbriše reč „sajmovi“, a da ostane „i na pijaci, ugostiteljskim objektima, na prodajnim mestima“.
Ono što je važno i što hoću da pohvalim u ovom Predlogu zakona jeste registrovano geografsko poreklo. To se već kod proizvođača vina pokazalo kao dobra stvar, pokazalo se kao jedna pozitivna okolnost da imamo udruživanje proizvođača vina i mi već imamo Oplenačko područje kao zaštićeno geografsko poreklo vina, i to ćemo vrlo brzo uraditi i za proizvođače voćnih rakija i tu neće biti nikakvih problema.
Ono što bih vas zamolio, uvažena gospođo ministre, da razmislite i da u budžetu za narednu godinu stvorite poseban prostor za subvencije ka novim zasadima voća, a pre svega mislim na šljivu i da se pokuša jedna akcija, a o kojoj smo nekada govorili, to je da Srbija dobije novih milion zasada, na primer, šljive i onda bismo ovakvu proizvodnju mogli da povećamo, a sa druge strane i da podstaknemo rast naših domaćih vrsta i da se pomognu voćarski instituti, ne samo u Čačku, već i drugi, i dka pokušamo na taj način da pomognemo srpskog seljaku, jer ako spremi zemljište i ako ima već određen količine pod zasadima, a da ih ne koristi samo za proizvodnju jakih rakija, već i za izvoz.
Bili ste pre nekoliko dana u Moskvi i videli ste kakvi potencijali postoje za izvoz, pre svega srpske hrane i srpskog voća na rusko tržište. Mislim da bismo tu mogli, i tu biste imali podršku od strane narodnih poslanika i poslaničkog kluba Nove Srbije, da na ovakav način pomognemo srpskom seljaku.
Poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati u načelu ovaj zakon. Smatramo da je to veliki iskorak napred. Zamolio bih vas da razmotrite sve naše amandmane koje smo podneli, jer smatramo da se samo kod definicije proizvođača fizičkih lica to može urediti na jedan malo bolji način, a mislim da ćete vi imati razumevanje za to. Hvala puno.

Reč ima ministar.

Ja ću onako kako ste, uvaženi poslaniče, postavljali pitanja pokušati da odgovorim, mada prvo pitanje nema veze sa predloženim zakonom, ali obzirom na to da ste ga istakli i da ste prozvali Ministarstvo poljoprivrede, ja želim zarad javnosti da još jednom kažem.

Ministarstvo poljoprivrede raspolaže sredstvima koja mu budu opredeljena Zakonom o budžetu svake godine, negde u ovo doba do kraja novembra ili početka decembra. Vi ste ti koji usvajate Zakon o budžetu i u okviru Zakona o budžetu usvajate sredstva koja opredeljujete prema poljoprivredi.

Podsetiću vas da ste prošle godine vi, Narodna skupština, usvojili budžet za Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine i u okviru njega sredstva koja su namenjena subvencionisanju poljoprivrednika, tzv. agrarni budžet. Iznos agrarnog budžeta u ovoj godini, taj koji ste vi usvojili, je oko 24 milijarde dinara.

Ministarstvo poljoprivrede u ovom momentu nije isplatilo poljoprivrednicima oko četiri milijarde, što znači da je realizacija budžeta na jučerašnji dan oko 80%. To treba da znate dobro i vi i svi oni koji nas zbog toga zovu i nama pripisuju neku krivicu, kao da smo mi sredstva koja su opredeljena za subvencije dali u neku drugu svrhu, a ne prema poljoprivrednicima.

Moram da vam kažem, svaki dinar je išao poljoprivrednicima i tako će biti i tako mora da bude. Osamdeset posto realizacija budžeta, u ovom momentu, složićete se, nije malo, a ja sam uverena da će budžet biti realizovan, ako ne 100%, onda 99% do kraja ove godine, tekuća sredstva tekućeg budžeta.

Pri tome, želim da vam kažem, da u Upravi za agrarna plaćanja koja obrađuje zahteve naših poljoprivrednika radi 66 stalno zaposlenih i 15-ak njih po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

Na jednog našeg zaposlenog dolazi 5.600 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. U Evropi na jednog dolazi 250. Naši ljudi maksimalno se trude, rade i zalažu da svaki zahtev sa pažnjom obrade i često su zahtevi naših poljoprivrednika nepotpuni, nedostaje neki dokument, nedostaje negde neki potpis. Mi te zahteve ne vraćamo u smislu da ih odbacujemo, vraćamo ih samo u smislu da se dorade. To je ono što je istina.

Moram da kažem i to, pitaju se kako nisu isplaćena sredstva za 6.000 po hektaru? To su sredstva koja su više u odnosu na ono što je predviđeno agrarnim budžetom za ovu godinu. Kako je to više? Tako što mi ove godine planiramo budžet za sledeću godinu, pri tom svaki godine možemo da imamo tridesetak hiljada gazdinstava više ili manje, prosto ove godine planiramo nešto za sledeću godinu, što nije dobro i što se i u prethodnim godinama pokazalo kao loše zakonsko rešenje. To tako ne postoji nigde u Evropi, prosto u ovoj godini se isplaćuju subvencije za prethodnu godinu.

Znači zakonski nedostatak je takav da smo mi u ovoj godini uprkos usvojenim merama u smislu smanjenja hektara za subvencionisanje imali više hektara, odnosno više poljoprivrednih gazdinstava koja su iskoristila mogućnost da deobom gazdinstava i podelom hektara po članovima gazdinstava prosto ovu našu meru koja je usvojena prošle godine derogiraju. To je jedna duga priča, ali to nije problem samo Ministarstva poljoprivrede, to je problem i naše Vlade.

Mi želimo da i pored toga što je napravljen jedan ovakav presedan od strane naših poljoprivrednika od kojih mi to ne očekujemo, već očekujemo da budemo dobri partneri i naravno nisu to svi, nego je jedan broj to zloupotrebio, mi sada tražimo način da ovaj problem prevaziđemo, ali svakako u narednim godinama se moraju ponuditi nova rešenja za narednu godinu, da nikada više ne dođemo u ovakvu situaciju. To je ono što je istina, nije korektno i nije u redu i nije istina da Ministarstvo poljoprivrede duguje. Ne duguje niko. To je budžet koji je opredeljen ministarstvu i mi ga realizujemo. Realizovan je 80% a 100% će biti do kraja godine. Ovo je nešto novo sa čime se suočava i ministarstvo i Vlada koja želi da ovo stanje prevaziđe i da pripremi takvu situaciju da se ovo više ne ponavlja, a nažalost ponavljalo se prethodnih godina. Toliko o subvencijama.

Pominjali ste subvencije još u delu da podstaknemo podizanje novih zasada voća, novih zasada šljiva itd, moram da kažem, mi to već imamo. Stimulišemo i podstičemo obradu zemljišta i nabavku sadnica i nabavku naslona, protivgradnu zaštitu, zaštitu od biljnih bolesti i štetočina. Pitanje je koliko to sada proizvođači hoće da koriste, na žalost u prethodnim godinama najviše je bilo onih koji su zainteresovani za ovih 6.000 po hektaru, da tako kažem. Malo je onih koji su zainteresovani za investicije, jer mi u ovom delu investicionom nikada nemamo problem, uvek imamo dovoljno para, često nemamo dovoljno onih koji su zainteresovani.

Da se vratim na predloženi zakon. Zakon je u potpunosti jasan, zakon želi da pojednostavi pravila za registraciju, želi da pojednostavi pravila same te proizvodnje, želi da smanji sivu ekonomiju i želi da poveća broj registrovanih proizvođača. Zbog čega? Zbog toga što mi imamo veliku proizvodnju u sivoj zoni, oko 22,5 miliona litara proizvedeno rakije raznih voćnih vrsta u ovoj godini, a naše procene i naša saznanja sa terena kažu da je ta proizvodnja čak 80 miliona. Znači registrovana tek jedna četvrtina.

Postavlja se pitanje šta se dešava sa ovom realnom proizvodnjom koja nije registrovana? Nije teško zaključiti da ovaj sadašnji zakon koji mi želimo da promenimo prosto ne daje mogućnost da se legalno ti viškovi nađu u prometu, već verovatno na neki nelegalan način, odnosno u sivoj zoni, u sivoj ekonomiji se taj višak nekako plasira.

Mi želimo to da promenimo, želimo da mali proizvođač, znači svaki onaj koji ima višak proizvedene rakije, proizvedenog alkoholnog pića, taj višak legalno plasira. Zašto? Zato što mi želimo da taj proizvod pre svega bude kontrolisan, da bude zdravstveno bezbedan za potrošače. Drugo, da ovaj proizvođač ne bude u sivoj zoni, nego da bude u legalnoj zoni, da on svoj proizvod plasira, da imamo sirovinsku bazu koja će značiti veći izvozni potencijal Srbije, kada se radi o jakim alkoholnim pićima.

Šta to za jedno fizičko lice, proizvođača znači? To znači da će on moći da proizvodi rakiju, da peče rakiju kao i do sada, neće morati da ispunjava sve one krute i stroge zahteve iz ovog važećeg zakona. On će proizvoditi, svoj proizvod će moći da plasira tako što ga prodaje registrovanom proizvođaču koji ga dalje dorađuje. Zašto? Zato što taj registrovani proizvođač sada garantuje kvalitet i garantuje zdravstvenu bezbednost. To je jedna mogućnost.

Druga mogućnost je da sam proizvođač kao fizičko lice se samo registruje pa da on bude registrovani proizvođač. Potrebno je da se prijavi u APR, da plati određenu taksu od par hiljada, zatim se prijavljuje u registar proizvođača alkoholnih pića koje vodi ministarstvo i sada on dalje proizvodi, dalje prometuje, dalje plasira ali on snosi i odgovornost za kvalitet i zdravstvenu bezbednost. Ovim zakonom mi garantujemo zdravstvenu bezbednost. Svaki mali proizvođač, svako fizičko lice koje je spremno da plati tu taksu i da uđe u ovaj krug privrednih subjekata i da vodi računa o bezbednosti, da bude odgovoran, mi pozdravljamo i on je dobro došao, a oni drugi koji još uvek nisu dovoljno jaki, oni će taj zadatak ispuniti preko registrovanih proizvođača.

Mi želimo ove viškove u legalne tokove, želimo da mali proizvođača od tih svojih viškova imaju prihode, želimo da povećaju proizvodnju, da bolje uposle svoje voćnjake, članove svoje porodice kao radnu snagu itd. a opet da registrovani proizvođači postanu ozbiljniji, da budu jači, da imaju više proizvoda i kao takvi oni će moći sigurno lakše da plasiraju svoj proizvod na tržište, bilo da se radi o tržištu Srbije, bilo da se radi o inostranim tržištima. Pri tom, sa ovolikim potencijalima u proizvodnji voća i sa ovolikom tradicijom, viševekovnom tradicijom u proizvodnji jakih alkoholnih pića, Srbija ima negativan saldo kada se radi o izvozu i uvozu jakih alkoholnih pića. Mi to želimo da promenimo i uvereni smo da je ovo pravi put i nema drugog načina.

Tako da želim da otklonim i vaše sumnje i sumnje svih gledalaca da mi ovim nešto komplikujemo. Ne, naprotiv mi njima činimo da njihova proizvodnja se plasira, da budu manji troškovi, da budu konkurentni. Neće imati obavezu kao što je to u ovom sadašnjem zakonu koji menjamo i koji je nametao da imaju tehnologa u stalnom radnom odnosu u toku cele godine, jer smo shvatili da to nije neophodno, pošto je to proizvodnja sezonskog karaktera i sada želimo da im maksimalno sve olakšamo, ali oni su odgovorni za kvalitet i bezbednost.

Prema tome, oni će gotov proizvod izneti na tržište. Taj proizvod mora biti apsolutno zbog potrošača zdravstveno bezbedan. Sve drugo može da bude stvar korišćenja raspoloživih potencija. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
(Dragan Jovanović, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku, gospodine Jovanoviću.
Ministarka je iscrpno odgovorila na sva vaša pitanja i komentare.
Gospodine Petroviću, izvolite.

Gospodine potpredsedniče Skupštine, gospođo ministarka, dame i gospodo saradnici iz Ministarstva poljoprivrede. Što se tiče poslaničke grupe JS mi ćemo u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima, kao i o protokolu koje je sastavni deo ove naše načelne rasprave.
Smatramo da postoji više razloga zašto je ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru i zašto će biti u danu za glasanje usvojen, siguran sam u to. Sigurno da najvažniji razlog jeste da mi naše zakonodavstvo, pa i u ovoj oblasti proizvodnje jakih alkoholnih pića moramo da usaglasimo sa zakonima evropske zajednice, odnosno EU kojoj težimo.
Ono što mi poslanička grupa JS želimo posebno da naglasimo jeste da ovim zakonom se na jedan, ja bih rekao, demokratskiji način rešava pitanje proizvodnje jakih alkoholnih pića. Zašto to kažem? Prema sada važećem Zakonu o rakiji i drugim alkoholnim pićima, onaj mali proizvođač, pošto vidim da se uglavnom govorilo malim proizvođačima, je bio obavezan da registruje svoje poljoprivredno gazdinstvo, da ima tehnologa ako želi da proizvodi rakiju ili neka druga jaka alkoholna pića, i sve to mu je povećavalo troškove proizvodnje. Danas taj mali proizvođač može te svoje proizvode u rinfuznom stanju da prodaje proizvođačima, da li pravnim licima ili preduzetnicima koji su registrovani. Dakle, sve one viškove koje on ima ne mora da iznosi na tržište, već može da prodaje ovim licima o kojima sam govorio.
S druge strane, treba posebno naglasiti, i ja vas molim gospođo ministarka da decidno pred kamerama kažete i da izbegnemo sve špekulacije koje su se u javnosti od strane mnogih koji hoće da zaustave točak napretka ove zemlje, pričaju da će u Srbiji biti zabranjeno proizvodnja prvenstveno rakije za sopstvene potrebe. Evo, ja u ime poslaničke grupe JS kažem – poštovani gledaoci neće biti zabranjena proizvodnja rakije za sopstvene potrebe. Svako ko ima šljive, dunje, jabuke, kruške, itd. od kojih želi da proizvede domaću rakiju može da je proizvede za sopstvene potrebe, da ih poklanja prijateljima, rođacima, itd. i da pije on i članovi njegove porodice.
Dakle, ne postoji zakonska zabrana za tu proizvodnju i to treba jasno i glasno reći i staviti tačku na priče onih dušebrižnika koji su već brže bolje preko sredstava, nekih sredstava javnog informisanja rekli da će biti zabranjena proizvodnja ovih jakih alkoholnih pića u Srbiji. Poslanička grupa JS još jednom kaže – poštovani gledaoci, neće biti zabranjena proizvodnja ovakvih jakih alkoholnih pića za sopstvene potrebe.
Ono što mi pozdravljamo u ovom novom zakonu jeste da ste na jedan precizniji način uredili ko može da proizvodi ova jaka alkoholna pića, a takođe da se istakne geografsko poreklo na jasan i vidljiv način na svojim proizvodima da bi svaki kupac potrošač mogao da vidi o čemu se radi. Do sad je to bilo, da kažem tako, i jeste i nije, ali sada je na precizan način rečeno šta je to proizvodnja rakije od dunje, šljive, jabuke, kruške, grožđa, itd.
Što se tiče ovoga o registraciji, već sam govorio, ali još jednom da napomenemo da pravna lica i ovi drugi manji privrednici, odnosno, da kažem, preduzetnici moći će da otkupljuju proizvode viškove koje imaju mali proizvođači i da ih daju u dalju doradu, dalje na tržište ili tamo gde ima potrebe za njihovim proizvodima.
Ono što poslanička grupa JS posebno naglašava i pozdravlja jeste ovaj prelazni period koji ste ostavili u članu 55. svim proizvođačima da mogu u roku od dve godine da usaglase od dana stupanja na snagu ovog zakona svoje registracije, jer ovaj zakon će stupiti na snagu početkom iduće godine, a imaće dve godine da usaglase te svoje proizvode sa novim zakonom.
Takođe je dobro da sadašnji proizvođači koji su registrovani proizvođači rakije i drugih alkoholnih pića, koji su registrovani po sada važećem zakonu, važiće im registracija za ubuduće. To piše u članu 55, ko hoće da pročita može da vidi.
Što se tiče svih onih koji žele da se bave proizvodnjom rakije, odnosno jakih alkoholnih pića, da kažem tako, moraće da zadovolje određene kriterijume na osnovu ovih zakona, ali ja bih vam savetovao da preko inspekcijskih službi iz ministarstva napravite jedan izuzetak za jedno tri do šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona i da eventualno vašim inspektorima kada izlaze na teren, to vam predlažemo mi iz JS koji smo stalno na terenu i znamo kakva je situacija širom Srbije, da na pijacama, pošto se uglavnom na pijacama prodaju rakija i drugi proizvodi, jaka alkoholna pića, da ne bude odmah kažnjavanja ili prijava za kažnjavanje i itd, nego da bude na početku upozorenje kako tim proizvođačima, odnosno tim prodavcima da je ipak stupio na snagu novi zakon i ukoliko nisu registrovani da ne mogu to da prodaju da ne bi odmah dolazili u situaciju da ih sudije za prekršaje kažnjavaju sa 20 ili više hiljada.
Morate da shvatite da jedan proizvođač koji je izneo desetak ili 15 ili 20 litara rakije, da li Šljivovice, Komovice, Dunjevače ili ne znam šta, ako ga neko kazni sa 20 hiljada dinara, to je maltene njegova celokupna možda godišnja proizvodnja koju on ima. Zato vas molim da imate u vidu i JS vam to predlaže, odnosno poslanički klub da imate u vidu to što će se dešavati na terenu.
Da ne bih mnogo dužio mislim da je zakon vrlo jasan i precizan i na jedan sveobuhvatan način rešava ovu materiju. Mi iz poslaničkog kluba JS ćemo u Danu za glasanje podržati ove izmene i imate našu punu podršku u njegovoj primeni. Hvala.

Reč ima dr Miroslav Marinković.
Izvolite, gospodine Marinkoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je zakon koji reguliše jednu vrlo važnu materiju sa aspekta proizvoda i prometa proizvoda koji se ovim zakonom reguliše.
Za nekoga taj proizvod predstavlja zadovoljstvo, a za većinu od nas predstavlja potencijalnu opasnost i vrlo je važno da se na jedan ozbiljan način razmotre sve zakonske regulative, a pogotovo ovaj zakon koji ste vi predložili.
Ono što je za pohvalu jeste da je zakon kvalitetno urađen, da je javna rasprava na kvalitetan način sprovedena i da se radi o tome da svi mi trebamo da budemo svesni da se radi o zakonskoj legislativi koja već pravno postoji u EU i da po osnovu Zakona o bezbednosti hrane, koji mi je poznat, alkohol, odnosno pića predstavljaju hranu. Znači, regulisani su ovim zakonom i vrlo je bitno da imamo na umu da pored prometa, koji je bitno regulisati i kontrolisati, pored načina proizvodnje vrlo je bitno i kontrolisati zdravstvenu ispravnost ovih proizvoda koji mogu da nanesu, svedoci smo tome, ogromne štete po zdravlje ljudi.
Ono što bih pohvalio takođe jeste da par segmenata koje ovaj novi zakon donosi. Prethodni zakon je bio zakon koji je takođe regulisao i isključivao je mogućnost individualne proizvodnje, što će se jednog trenutka u narednom periodu morati da desi inovacijom i ovog zakona. Te ja ne bih njega optuživao previše zato što je u članu 4. stajalo da se izuzimaju od zakona, zakonskih regulativa proizvođači za sopstvene potrebe. Mi ni u ovom zakonu, to je jedna preporuka i molba sa aspekta nekoga ko se bavi zdravljem ljudi u krajnjoj liniji, a to je pre svega bitna činjenica da nije regulisana kontrola zdravstvene ispravnosti proizvoda za sopstvene potrebe.
Time što smo mi rekli da neki proizvođač može da proizvede jako alkoholno piće za sopstvene potrebe, a da on to ne stavlja u promet, znači, pozvao je goste na slavu, na ručak, dao je komšiji flašu alkoholnog pića, znači on ne podleže obavezi kontrole tog proizvoda, a nama je kao društveno odgovornim ljudima potrebno da, mi smo, poslanička grupa Boris Tadić SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, podneli jedan amandman koji će pomoći da se i ovaj deo legislative dopuni.
On je vrlo jednostavan, šta mi predlažemo, i to ćemo kasnije i obrazložiti detaljnije, znači da se ne onemogućava proizvođač da za sopstvene potrebe izvrši kontrolu, da o tome dobije potvrdu, deklaraciju, a da ne mora da uđe u ovaj registar proizvođača, već da, kako smo i predložili u amandmanu, Ministarstvo propiše pravilnikom način na koji će se i ova materija tretirati.
Ono što je bitno, treba imati na umu da trećina ukupne količine jakih alkoholnih pića koji su van kontrole jeste ta proizvodnja za sopstvene potrebe. Znači, mi ne možemo da naredimo nekome šta će piti u svojoj kući, ali smo društveno odgovorni da zaštitimo njegovo zdravlje. Kako? Zakonskim pretpostavkama koje će mu olakšati da on ne mora da se registruje kao proizvođač, ali da ima prava da kontroliše i uđe u registar tih proizvođača za sopstvene potrebe, čime se ne ruši koncepcija ovog zakona.
Zamolio bih gospođu ministarku da me sluša, da biste me razumeli. Znači, nije primedba, kompletan zakon je kvalitetno urađen i za svaku pohvalu. On je evropski zakon koji omogućava da mi u narednom periodu o ovoj regulativi, odnosno o ovoj materiji ne brinemo, ali da bismo ga poboljšali mi smo zato smatrali da je potrebno pokazati još jedan viši nivo društvene svesti, čime bismo pružili mogućnost da bez obaveze, uz sopstvenu želju, svaki proizvođač za sopstvene potrebe može da izvrši kontrolu tog proizvoda i da o tom istom proizvodu dobije potvrdu o kvalitetu, znači, da pri tome ne ulazi u registar proizvođača, nego u neki registar, videćete kasnije u amandmanu je to dobro obrazloženo, mislim da ćete to prihvatiti.
Još jedna primedba, jeste da ima malo, verovatno je to tehnička greška, nesuvislosti u nekim rokovima. Recimo, imate u članu 22. da ispitivanje osnovanosti zahteva za registraciju geografske oznake, koja je veoma važna faza u postupku registracije, geografske oznake u Republici Srbiji, Ministarstvo ima rok od 12 meseci da to odgovori, to je previše, a da onda podnosilac tog zahteva dobije 30 dana da odgovori.
Samo želim da pomognem, kao što uopšte i naša cela poslanička grupa želi da bude od koristi narodu čineći svaki zakon kvalitetnijim, da na ove stvari skrenem pažnju, za pohvalu je da postoji registar onih koji se bave zakonskom legislativom u pogledu kontrole bezbednosti hrane, znaju da je osnovni postulat sledivost.
Znači, apsolutno pozdravljamo i registar, kontrolu kvaliteta, kontrolu proizvodnje, geografskog porekla. To je dobro rešenje, da ta oznaka ide kolektivno, da se može koristiti i za druge. Ono što je takođe bitno to je da je pružena mogućnost proizvođačima da oni, a svi znamo da mali broj proizvođača za sopstvene potrebe ima poluproizvod, uglavnom svi taj proizvod dovedu do kraja. Mi smo im na ovaj način, tj. vi ste im zakonom pružili mogućnost da prodaju gotov proizvod nekome ko je platio registraciju i ima prava za to. To vam je kao kada prodajete kvalitetno priplodno grlo, pa prodajete, kako kažu, nakupcima, pa ga prodajete na kilo umesto da ga prodajete po priplodnoj vrednosti. Koristim jedan žargonski izraz. Tako vam je isto, neko će morati svoju kvalitetnu rakiju, zato što nema mogućnosti da se registruje, jer nije toliko veliki da mu se to isplati ili kako već, proda svoj gotov proizvod ko može da stavi nalepnicu na to.
U suštini gledano, zakon jako pozitivan. Regulacija ove materije je vrlo bitna za stanovništvo i za pohvalu je vaš napor i sve ono što ste učinili. Molim da shvatite ovo kao ozbiljne i konstruktivne predloge od naše poslaničke grupe i mene samog, s obzirom da ćemo to morati jednog dana, kako god i šta god, uraditi.
U danu za glasanje mi ćemo podržati ovaj zakon zato što se radi o progresivnom zakonu i kvalitetnom evropskom zakonu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS dr Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarka, dragi gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je jedan jako važan zakon, zakon koji, pogotovo za Srbiju, reguliše jednu materiju koja je u tkivu našeg društva.
Nažalost, u Srbiji se vekovima alkoholom proslavlja rođenje deteta, alkoholom se, nažalost, i završava život na ovoj planeti i svaka sahrana, svako rođenje, svaka slava, svaki veseli i negativan događaj se vezuje za alkohol. Nažalost, Srbija je u porastu broja obolelih od alkoholizma, od ljudi koji konzumiraju alkohol. Ovaj zakon je dobar zato što kreće da reguliše jednu materiju koja je bila, nažalost, nepokrivena zakonskom regulativom.
Ja sam Nišlija, moje kolege narodne poslanike ću, a i građane Srbije, da podsetim na jednu veliku aferu koja je bila 1998. godine, tzv. „zozovača“ i trovanje rakijom od jednog mog sugrađanina koji je napravio alkohol mimo standarda pravljenja alkoholnih pića i u smrt odveo više od 43 osobe 1998. godine. To je po meni i tada već bio alarm za republičku vladu i za resorno ministarstvo da mnogo strožije vodi računa o tome kako se proizvode alkoholna pića, kako se distribuiraju ta alkoholna pića i kako se praktično građani Srbije nalaze u kontaktu sa tim pićima.
Ono što želim da vam kažem kao profesor medicinskog fakulteta je da je sve veći broj mladih koji konzumiraju alkohol i koji se odaju alkoholu, nažalost, i u krugu svoje porodice po prvi put dolaze u kontakt sa alkoholom, gledaju kako njihovi roditelji, njihovi dedovi konzumiraju alkohol. Smatrajući da je to nešto normalno i deca poprimaju te navike iz porodice, poprimaju te navike iz našeg društva, jer ako pogledamo i sve reklame na nacionalnim televizijama, pored uložaka, vi imate najveći broj reklama za pivo, neka žestoka pića.
Mislim da je dobro da mi proizvodimo i da radimo marketing, to je dobro za televizije, to je dobro za te kuće koje proizvode, ali mislim da moramo da krenemo jednu kampanju, pored ovog zakona koji vi donosite danas i predlažete poslanicima Skupštine Srbije, u jedan preventivni program da pored toga što predlažete da se vrši kontrola i zakonski regulišete proizvodnju alkoholnih pića, da vaše ministarstvo, da Ministarstvo zdravlja, da Vlada krene u jednu jako opširnu kampanju, kao što smo kao nešto malo krenuli protiv duvana, pa smo onda malo stali, pa smo doneli Zakon o zabrani pušenja, pa se ponovo puši, možda čak i u skupštinskim prostorijama, u bolnicama, školama itd, pa ne poštujemo sami taj zakon.
Mislim da treba jedna nacionalna kampanja o štetnosti alkohola, da to ne bude tradicionalno piće u Srbiji, da kažemo – živ si, zdrav si, hajde valja se, popi. Te stvari trebamo polako da iskorenjujemo, da pričamo građanima da je alkohol jako štetan, da se primenom i zloupotrebom alkohola oštećuje jetra, da se oštećuju krvni sudovi, da se oštećuje slezina, da se oštećuju mnogi unutrašnji organi, od jednjaka, od želuca i svih ostalih koji mogu da dovedu do problema.
Ovim zakonom vi pravite jedan pomak, jednu lestvicu podižete, ali je potrebno da se ovaj zakon primenjuje, da se vidi kako će ovaj zakon funkcionisati u primeni na samom terenu. Potrebno je da znate da je alkohol mladima jako dostupan. Postoji Zakon o zabrani izdavanja alkoholnih pića maloletnim licima. Međutim, u svim gradovima videćete kako mladi lako dolaze u kontakt sa alkoholom, kako legalno kupuju, iako je Zakon regulisao da ne mogu da dođu u kontakt sa alkoholom.
Ono što želim u ime poslaničke grupe DS da vam kažem, jeste da alkohol jako teško narušava i fizičko i mentalno zdravlje. Po brojnim procenama stručnjaka iz ove oblasti, kaže se da skraćuje život od 15 do 20 godina. U Srbiji nije još uvek razvijena ta svest o alkoholizmu, o svim bolestima kojima može da doprinese primena alkohola. Alkoholizma podstiče huliganstvo. Alkoholizam podstiče brojna ubistva. Alkoholizam i primena alkohola podstiče silovanja, podstiče veliki broj saobraćajnih nesreća.
Pre desetak dana smo u ovoj Skupštini, poštovana ministarka, imali Zakon o zaštiti zdravstvenog stanja radnika u fabrikama. Gospodin Vulin je tu bio i ja sam tada istu to priču ime poslaničke grupe DS. Kada smo iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja dobili podatak da je npr. u zapadnoj Evropi broj povređenih radnika znatno manji nego što je to na Balkanu, ja sam to tada povezivao sa zloupotrebom i konzumiranjem alkohola i na radu i u fabričkim postrojenjima. To želim i danas da kažem, da trebamo, pored strožih kontrola proizvodnje alkohola, da uvedemo strože kontrole i primene tih alkoholnih pića i u fabričkim pogonima i u preduzećima, republičkim i gradskim samoupravama, jer je to tako poprimilo jednu naviku da je to sasvim normalno da vi popijete, hajde da za dobro jutro, hajde za dobar dan, hajde živ si, zdrav si, valja se, muško si, popi itd.
Porast je i velikog broja žena koje konzumiraju alkohol, što je jako loše. Mislim da su ovo teme koje traže jedan jasan odgovor i brži odgovor republičkih vlasti. Vi odgovarate ovim zakonom na sprečavanje pravljenja alkoholnih pića koja bi mogla da odvedu praktično nekoga u neku bolest ili, ne daj bože, smrt, kao što je „zozovača“ odnela više od 43 građana Srbije u smrt. Kada pričam i o „zozovači“, mene interesuje i želim od vas da dobijem podatak da je ta afera bila 1998. godina, a da je tek 2002. godine uništeno 4.000 litara u Kruševačkoj toplani tog pića, ali da je 750 litara vraćeno tog otrova praktično, jer to nije rakija, to je otrov. Još su se dešavale još i neke krađe, pa su neke flaše te „zozovače“ praktično opet cirkulisale među građanima naše države.
Znači, kontrola mora da bude. Ja znam da imate mali broj inspektora koji bi mogli da kontrolišu i da pokriju celu teritoriju, ali mora da se radi na tome da se više ulazi u kontrolu proizvodnje alkoholnih pića. Kolega Marković je pre mene govorio upravo i o važnosti kontrole ne samo alkoholnih proizvoda koji će biti u prodaji, već čak i alkoholnih pića koje se proizvode za svoju upotrebu, a koji vrlo lako preko nekih rođendanskih ručkova ili slavskih večera mogu da dođu na trpezu i da se praktično drugi gosti odštete, ozlede i budu ugroženi možda nekim lošim pićem.
Ono što takođe želim povodom ovog zakona da kažem, jeste da je jako bitno, pored edukacije stanovništva, da roditeljima skrenemo pažnju da roditelji isto moraju preventivno da utiču na svoju decu i da se iz porodice dosta toga nosi, pa se nosi i ova sklonost ka nekom alkoholnom piću. Kada dete vidi roditelja koji puši i koji pije, njemu je to sasvim normalno, pa će i on u jednom trenutku kada poraste da bude sklon ka ovim porocima.
Želim isto da vam kažem da je, nažalost, Srbija i srpsko stanovništvo jedno od bolesnijih nacija u Evropi za mnoge hronične i nezarazne bolesti, kao što su kradiovaskularna oboljenja, kao što su maligna oboljenja. Faktor rizika za sva ova stanja, koja nažalost pogađaju našu naciju, je upravo i alkohol. Ta supstanca koja je kod naš baš ovako prihvaćena i o kojoj se ništa loše ne priča. Sam ovaj zakon je pobudio pažnju javnosti u smislu da je ovo sada zakon koji će nešto sprečiti. Ja bih bio presrećan kada bi stvarno mogla da se spreči uopšte proizvodnja i da Srbija bude bez alkohola, to bi bilo nešto sjajno, ali to ne možemo. Ali, možemo da napravimo mogućnost da se kroz porodicu isto šalje poruka. Na vama je kao republičkoj izvršnoj vlasti da radite jednu nacionalnu kampanju o štetnosti alkohola i duvana, ali je svakako i poruka srpskim porodicama da se odbaci taj kult pića koji je kod nas uvrežen praktično, kao što sam rekao, od rođenja do smrti. Bukvalno i loše i lepe trenutke vezujemo sa alkoholom.
Ponavljam da smo u Evropi među vodećim zemljama po bolesnima od kardiovaskularnih oboljenja, po smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, po procentu oboljevanja od malignih oboljenja svih organa. Evo, kao profesor vam pričam, a ne kao poslanik, to je jako loša kombinacija, duvan i alkohol. To povećava procenat malignih tumora. Znači, mi pričamo o osiromašenom uraniju, a u principu imamo nešto što svakodnevno samostalno konzumiramo, taj alkohol i te cigarete. Pažnja javnosti je bila oko odluke Svetske zdravstvene organizacije o štetnosti slanine i crvenog mesa. Ja ću vam reći da je ovo mnogo veći i opasniji faktor rizika, alkohol i cigarete. Građani koji se sada malo i šale na račun odluke Svetske zdravstvene organizacije o konzumiranju slanine, treba da znaju da su alkohol i cigarete mnogo opasniji nego konzumiranje slanine. Znači, od slanine vam neće ništa toliko faliti, koliko će vam faliti od cigareta i od alkohola.
Ja ću polako privesti kraju moje obraćanje vama, sa željom da se uđe mnogo više, a ovo je jedan korak napred svakako, koji se čini pričom o ovom zakonu, samom pričom o ovom zakonu i pričom o kontroli proizvodnje alkoholnih pića, jer u Srbiji stvarno svaka kuća, pa i moja kuća, moj pokojni otac, moj deka i pradeka, svi u mojoj porodici su pravili i konzumirali ta pića. Prosto je sramota da jedna porodica nema praktično svoju rakiju. Ja nemam više nameru da nastavim tu tradiciju. Mislim da treba da vodimo mnogo zdraviji živote, da se posvetimo vežbanju, zdravijoj hrani i da alkohol, kao što ga sprečavamo zakonskim rešenjima, da šaljemo poruku jedne preventive, jedne zdravije nacije, jer svaka vlada koja će biti u Srbiji će reći da želi ekonomski razvoj.
Ja vam kažem kao lekar, u ime poslaničke grupe DS, da reforme ekonomskog razvoja ne može biti ukoliko nemate zdravu naciju. Srpska nacija je, nažalost, u velikom problemu zbog mnogo velikog broja bolesti od kojih bolujemo. Znači, zajednička borba, rad, preventiva i edukacija i iz porodice i iz izvršnih vlasti, da sprečimo procenat oboljevanja naših građana. Hvala vam puno.