Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja.
Molim vas, radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 135 narodnih poslanika, i da imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Hvala predsednice.
Svoje pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede, a odnosi se na da potrebu za poljoprivrednim inspektorima u okruzima u kojima ih nema, a predviđa ih zakon.
Pitam ministarku poljoprivrede - da li ima naznaka da se uposle poljoprivredni inspektori u okruzima gde ih nema? Ako se to predviđa, a po zakonu bi trebalo da ih ima u svakom okrugu, da li će te poslove obavljati republički poljoprivredni inspektor na nivou okruga ili će se svesti na nivo lokalne samouprave, kao što znamo da sve lokalne samouprave imaju inspektore za zaštitu životne sredine, postoje komunalni itd. građevinski inspektori?
Godine 2006. donet je Zakon o poljoprivrednom zemljištu, čime je utvrđena obaveza donošenja godišnjeg programa zaštite uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, koje donosi jedinca lokalne samouprave a pre stupanja na snagu tog zakona, državno poljoprivredno zemljište se koristilo bez naknade, jer nije postojao pravni osnov za davanje u zakup.
Sa sigurnošću znam da Zapadno-bački okrug, iz koga dolazim, u stvari opština Kula nema poljoprivrednog inspektora. Imaju ga u Vojvodini samo Južno-bački, Južno-banatski i Severno-banatski okrug.
Na primer, u Subotici je otvorena Kancelarija za državno zemljište, ali nemaju inspektora. Zapadno-bački okrug pokriva poljoprivredna inspekcija iz Novog Sada, odnosno inspektor koji je nadležan za Južno-bački okrug. Zbog velikog obima posla koji ima inspekcija u Južno-bačkom okrugu čeka se na poljoprivrednog inspektora i po mesec, dva dana, jer naprosto jedan inspektor ne stiže da uradi dva okruga.
Trebalo bi da ne samo u centar okruga nego i svaka lokalna samouprava, posebno u Vojvodini da ima inspektora koji će kontrolisati na koji način se postupa sa državnim zemljištem, jer na primeru Zapadno-bačkog okruga svake godine ostane neobrađenih površina, ne izlicitiraju se ili ih uzurpira N.N lice koje koristi državno zemljište i ne učestvuje u postupku javnog nadmetanja, a samim tim ne plaća zakup, što naravno država time gubi prevelika sredstva.
Takođe, niko ne vrši kontrolu uspostavljanja samog podoreda, a to bi trebali da rade poljoprivredni inspektori jer se dešava da zakupci u tri godine za redom seju šećernu repu čime uništavaju strukturu zemljišta. Šećerna repa se može gajiti na istoj parceli posle četiri godine. Znači, ne poštuje se podored. To možda paorima niko ni ne kaže, a zakupac treba da je domaćin i da koristi agrotehničke principe. Čast izuzecima.
Ako nema poljoprivrednog inspektora, nema kontrole u situacijama kada zakupac da zemlju podzakup, što je naravno protivzakonito. Brojni su problemi na terenu vezani za poljoprivredno zemljište i prirodno je da ako postoje inspektori svih profila da postoji i poljoprivredni. Ovo je u interesu kako državi tako i samom zakupcu koji bi na primer mogao da ima osnova da traži da inspektor poljoprivredni na njegovom lokalu, da bi ga taj poljoprivredni inspektor odveo u katastar poseda, a ne ako već uzima tu zakupninu, a pored toga što je platio zakupninu on mora, pošto nema poljoprivrednog inspektora da plati i geometra da izvrši premer poljoprivrednog zemljišta, tj. da mu odredi među, jer Komisija za dodelu državne zemlje nije u obavezi da uvede zakupca u posed.
U Ministarstvu poljoprivrede postoji Odeljenje poljoprivrednog inspektorijata koje ima za sada zaposlenih samo 17 poljoprivrednih inspektora za poljoprivredno zemljište. Tu mislim na ceo region Srbije. Na primer, inspektora za poljoprivredno zemljište ima Grad Beograd, a Vojvodina, znamo koliko tu poljoprivrednog zemljišta i državnog koje se daje u zakup ima, ima samo tri u samo tri okruga. Tako da molim Ministarstvo da mi odgovori na pitanje – da li će postupati po zakonu, da li će svi okruzi u što bržem roku dobiti poljoprivredne inspektore, da li će oni biti u nadležnosti Republike ili će pripadati lokalnim samoupravama, kao što pripadaju i drugi inspektori, tu mislim na građevinske, komunalne itd?

Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Pitanje želim da postavim ministarki Zorani Mihajlović.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovani građani Niša, više puta u dosadašnjem radu i zasedanjima ove Skupštine, postavio sam pitanje gospođi Mihajlović – kada će i da li će uopšte biti izmeštena železnička pruga iz centra grada, iz centra grada Niša?
Do sada uopšte nisam dobio adekvatan odgovor, precizan odgovor, te ću iskoristiti ovih par minuta i zloupotrebiti vašu pažnju da ponovo postavim isto pitanje sa nadom da će gospođa ministarka ovog puta odgovoriti kako bismo mogli građanima Niša da kažemo da li će biti izmeštena pruga iz centra grada ili će ostati gde je sada na istoj trasi, samo što će biti elektrifikovana?
O čemu se radi? Godine 2010. tadašnje rukovodstvo grada je uz pomoć Republičke Vlade ušlo u kreditni aranžman sa Svetskom bankom kako bi se ušlo u postupak izmeštanja pruge gde je i predviđena trasa gde treba da ide ta obilaznica. To je, da vam ne objašnjavam mnogo, delom zaječarska pruga i posle prema Sićevaćkoj klisuri.
Godine 2010. je, da ne bih pogrešio, za milion i po evra od devet miliona, koliko je ugovoren kreditni aranžman sa Svetskom bankom, dato za izradu studije izvodljivosti. Grad je odradio generalni urbanistički plan gde je predvideo buduću trasu.
Tadašnja sadašnja trasa je predviđena da laka šinska vozila idu, tj. neki tramvaj, da se ne bi uništavalo ono što je napravljeno u gradu, da bi moglo da služi građanima, da taj deo grada ima neki vid transporta, dodatni, sem autobuskog saobraćaja. Znači, urađen je generalni urbanistički plan, urađen je plan detaljne regulacije tog dela, što je vrlo bitno, kao osnovni planski dokument, da bi moglo da se ide u dalji postupak realizacije izmeštanja pruge i urađeno je ono što je vrlo bitno – kompletno geodetsko snimanje trase. To je radila Direkcija za izgradnju grada, tako da je i taj deo urađen.
Ono što je trebalo da se uradi to je da se uradi generalni projekat, da se uradi idejni projekat i glavni projekat. To je bilo predviđeno sa tih devet miliona evra. Od 2012. godine do dana današnjeg ni reči, ni slova o izmeštanju pruge.
Moje pitanje – dokle se stiglo sa realizacijom kreditnog aranžmana i da li su ovi projekti koji su trebali da se isfinansiraju urađeni ili se rade ili kada će biti urađeni?
Drugo pitanje – kada je i da li je završena eksproprijacija koja je rađena između 2010. i 2012. godine, tako da je ostao jedan mali deo, mislim od nekih 3-3,5 kilometara koje ste trebali da završite eksproprijacijom budućom trasom?
Ono najbitnije pitanje gospođi ministarki – kada će biti izmeštena pruga iz centra grada Niša? Molim vas da dobijem precizan odgovor. Ako ne, da li je tačno da se namerava privremena elektrifikacija pruge po trenutnoj trasi koja ide kroz grad?
Ono što je vrlo bitno da čuju narodni poslanici republičke skupštine, a i gospođa ministarka, je da je Skupština grada u par navrata jednoglasno, i pozicija i opozicija, glasala i izglasala da želi da se pruga izmesti iz grada. To je jedinstveni stav grada Niša, nije stav partija koje su na vlasti trenutno ili koje su bile na vlasti u prošlim mandatima, to je stav svih odbornika Skupštine grada u svim mandatima, do dana današnjeg, te vas stoga molim, gospođo ministarka, da nam decidirano u propisanom zakonskom roku, odgovorite da li će pruga iz centra grada biti izmeštena ili planirate da je elektrifikujete, kako vi kažete, tj. kako se čuje, privremena elektrifikacija postojeće trase. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Hvala gospođo predsednice.
Prvo pitanje se odnosi na ministra Verbića. Ministru Verbiću se postavlja pitanje vezano za predlog izmena i dopuna Pravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji ne reguliše jedan veliki problem koji postoji, a to je da vaspitači koji rade, recimo, pet ili deset godina u vrtićima moraju da budu pripravnici, kako bi polagali stručni ispit za licencu. Međutim, kao što se sve u Srbiji dešava, tako je u nekim drugim slučajevima, recimo, kod nastavnika se to ne uzima u obzir, koji posle jedne godine iskustva mogu da polažu stručni ispit za licencu.
Dakle, da li se ovde radi o diskriminaciji i šta će ministar Verbić učiniti da se ovo promeni i da se, ako ništa drugo, ujednači praksa koja postoji sa propisima koji postoje u ovoj državi, da ne bismo imali situaciju da posle pet ili deset godina neko bude pripravnik u ovoj zemlji?
Drugo pitanje se odnosi na predsednika Vlade Aleksandra Vučića. S obzirom na to da očekujemo i željno iščekujemo da tzv. nadležni državni organi počnu da rade svoj posao vezano za aktivnosti gospodina Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, moje pitanje se odnosi premijeru – da li će on dozvoliti da kao predsednik najveće vladajuće stranke gospodin Siniša Mali i dalje bude gradonačelnik, ako postoji osnovana sumnja, potkrepljena dokazima, dokumentacijom koju je objavio portal „Krik“, a to je da je on preko oca prisvojio državnu zemlju, da je kupovao stanove u Bugarskoj za of-šor kompanije i da li iko u Vladi zna ko su ljudi za koje je gospodin Siniša Mali kupovao stanove, koje su te kompanije, ko stoji iza njih, koji kapital i da li je u pitanju samo situacija u kojoj se kalendarski meri da li je on to radio 2012. ili 2014. godine ili bilo ko u Vladi u ovome vidi neki, ako ništa drugo, moralni, ako ne krivično-pravni problem i da li je moguće voditi prestonicu od strane gospodina Siniše Malog posle ovako teških dokaza koji ga opterećuju? Nama se čini da nije moguće i mislimo da on treba pod hitno da bude smenjen ili da podnese ostavku.
Sledeće pitanje se odnosi na ministra pravosuđa, pošto nemam koga drugog da pitam u ovoj državi – kako je moguće da Viši sud u Beogradu ponovo odlaže izdržavanje kazne za izvesnog Kristijana Golubovića, koji se nalazi u tv programu „Farma“, koji se prikazuje na jednoj televiziji bliskoj režimu, kada je dva puta već odlagano na po tri meseca izdržavanje kazne? Inače, on je osuđen na osam godina zatvora pravosnažno zbog trgovine heroinom i nedozvoljenog držanja oružja. Zašto se ovo dešava u Srbiji, ko je za ovo nadležan i odgovoran, dok se istovremeno ljudima koji imaju dug od 3.000 dinara pleni imovina?
Pitanje za gospodina Vulina, ministra za rad i socijalna pitanja – da li je upoznat sa situacijom u Kosovskoj Kamenici i Ranilugu gde je predsednik opštinskog odbora SNS, koji je doduše tamo u manjini zato što je u pitanju Pokret socijalista, tih koji o svemu odlučuju, istovremeno ima primanja, zove se dr Đorđe Andrejević, stomatolog u Zdravstvenom centru u Gnjilanu, 150% od plate od 100.000 dinara, kao član opštinskog veća u Kosovskoj Kamenici 30-40 hiljada dinara, do pre dva meseca direktor tog centra, pa su ga smenili iz ministarstva, pa se ipak onda on zaposlio i radi u tzv. kosovskim institucijama za šta kao stomatolog dobija još 700 evra i plus na sve to je načelnik porodične medicine, takođe ispred prištinskih vlasti? Da li vam je, gospodine Vulin, smetalo da se postavi čovek i što planirate da postavite čoveka Vasić Zvonimira, koji je istovremeno čovek na platnom spisku u kosovskoj opštini, za šta dobija platu od 700 evra, i šef je čoveku koji se zove Dejan, predsednik upravnog odbora Zdravstvenog centra, koji sada treba da mu bude direktor, da ga smeni u srpskom sektoru za socijalni rad?
To je taj paralelizam koji postoji na Kosovu – jedan radi u kosovskim institucijama, jedan u našim, ali obojica primaju po tri-četiri plate istovremeno.
To su pitanja koja se tiču onoga što je aktuelno, a svakako bih hteo da pitam ministra Sertića – šta je sa preduzećima u stečaju, koje je prodato, da li je ijedno prodato u međuvremenu u postupku koji je pokrenut, koliko su radnici dobili primanja? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih trošio vreme poslaničke grupe predviđeno za poslanička pitanja na ono što je iznosio prethodni govornik koji će, po svemu sudeći, uskoro postati samostalni poslanik, kako je krenuo, pa će moći da se druži sa ostalim samostalnim poslanicima, ali podržavam ga u jednom delu – i mi očekujemo, kao što je on malopre rekao, da nadležni organi istraže sve afere, prvenstveno mislim na afere oko „Razvojne banke Vojvodina“, oko afere vezane za zloupotrebu prilikom izgradnje doma za hendikepiranu decu i sve ostale afere koje potresaju AP Vojvodinu i Bojana Pajtića.
Kada je reč o gradonačelniku, samo ću ponoviti ono što je premijer rekao, s obzirom da je njemu bilo postavljeno pitanje – ako se utvrdi, tu je bio veoma jasan i glasan, snosiće određene konsekvence, ali kada već pričamo o stanju u Beogradu i o gradonačelniku, podsetiću vas da je stanje takvo da smo nasledili istorijski dug od 22% BDP i uspeli smo da smanjimo taj dug za pola. Mislim da je prethodni govornik poslednja osoba koja treba da potencira tu temu.
Moje današnje pitanje, gospođo predsednice, upućeno je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a zašto? Zato što Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada.
Dakle, konkretno glasi - da li je prekršen Statut Gradske opštine Vračar, na taj način što Gradska opština Vračar kao državni organ organizuje stranačke tribine sa dnevno političkim temama, koje služe isključivo za promociju jedne jedine stranke, a to je Demokratska stranka, kao i za kritiku Vlade Republike Srbije?
Gospođo predsedavajuća, ja sam u nekoliko navrata pročitao Statut Gradske opštine Vračar i nigde nisam uspeo da nađem statutarne odredbe koje dozvoljavaju ovakve aktivnosti. Da se razumemo, ja ne osporavam pravo da DS organizuje tribine, događaje, javne skupove, ako je to u skladu sa zakonom, to je njihovo pravo. Ne osporavam ni da ti skupovi budu organizovani u svečanoj sali Gradske opštine Vračar, jer ta sala između ostalog služi u te svrhe, ali osporavam da se zloupotrebljava opštinski aparat, dakle, svi resursi jedne opštine koja je opština svih građana, u dnevno političke svrhe, a sa ciljem promovisanja DS. Demokratska stranka, nažalost, još uvek vlada, odnosno vrši vlast na opštini Vračar. Doduše, još jako kratko, možda par meseci svega.
U prilog ovome što govorim pokazaću vam da je opština Vračar 22. oktobra organizovala tribinu sa jednim vrlo tendencioznim naslovom, a to je „Život i smrt institucija“. Ne želim da komentarišem takav epohalni naslov. Predsednik Opštinskog odbora DS na Vračaru, Bogdan Tatić, pozivao je preko društvenih mreža kao na stranačku tribinu. U prilog tome imamo ovde jedan dokument sa tvitera, gde Bogdan Tatić kao predsednik opštinskog odbora kaže – nastavljamo, ponosan, jer na Vračaru slobodno razgovaramo, bez cenzure i o DS.
Dakle, predsednik vračarskih demokrata poziva da se dođe na tribinu koju organizuje Gradska opština Vračar kao državni organ, da se razgovara o DS. Klasična zloupotreba. Ako to nije zloupotreba, ja ne znam šta je onda zloupotreba. Da ne pominjem troškove i plakata i obaveštavanja i sve ostale troškove koji su nastali tim povodom. Ja pitam ko će odgovarati za to? Ko će odgovarati za nastale troškove koje će snositi građani Vračara?
I mi smo, kao naprednjaci Vračara, do sada organizovali tribine, nebrojeno mnogo tribina u ovih sedam godina, ali to nikada nije koštalo nijedan jedini dinar građane Vračara i to su bile tribine sa vrlo značajnim temama. To su bile tribine vrlo posećene, ali nikada nismo pravili teret građanima Vračara. Nikada nismo zloupotrebljavali resurse jedne gradske opštine. Evo i sad, za neki dan, dakle, 11. novembra, u velikoj sali Beogradskog dramskog pozorišta, organizovaćemo jednu velelepnu tribinu, jedan zaista veliki i kvalitetan razgovor sa građanima Vračara na sve značajne teme. Zahvaljujem.

Hvala, poslaniče. Zahvaljujem.
Pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente prve godine Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, koji sada prate deo današnje sednice na galeriji velike sale. Hvala.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nataša Vučković i prof. dr Žarko Obradović.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, potrebno je da Skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, kao i predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Ivan Jovanović je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 147 od ukupno prisutna 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Laslo Varga je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 151 od ukupno prisutna 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Laslo Varga je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 od ukupno prisutnih 154 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Predsednik Narodne skupštine, Maja Gojković je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 30 od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, narodni poslanik Zoran Živković i ja smo još u septembru 2014. godine, poštovana gospodo, predložili narodnim poslanicima u ovom sazivu Narodne skupštine da raspravljamo o predlogu dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Meni je, da kažem, ipak ovde jedna posebna čast što i u prisustvu studentkinja i studenata Fakulteta političkih nauka, koji u svom delanju praktikuju sadržinu pravilnika o akademskoj čestitosti, mogu da pokušam da ubedim narodne poslanike da konačno otvorimo raspravu o jednom od najvažnijih principa u sistemu visokog obrazovanja u Srbiji, koji nije deo Zakona o visokom obrazovanju, a čije bi usvajanje, poštovana predsednice Narodne skupštine, bila adekvatna reakcija na poplavu plagijata sa kojima se naročito suočavamo u poslednjih godinu i po dana, poštovana gospodo narodni poslanici.
Mi smatramo da je hitno neophodno da se naglasi značaj principa akademske čestitosti, zbog toga što poplava plagijata predstavlja jedan udar na akademski integritet svih članova akademske zajednice i udar na delovanje naših institucija. Podsećam narodne poslanike ovde da se akademska čestitost tiče samostalne izrade pisanih radova i striktnog poštovanja tuđih autorskih prava.
Ja sada pitam svakog narodnog poslanika i narodnu poslanicu pojedinačno, kako bi mogao da se oseća npr. jedan student, ne samo Fakulteta političkih nauka, nego bilo kog fakulteta, bilo kog univerziteta u našoj zemlji, u situaciji kada zna da se pravila o akademskoj čestitosti odnose na studentkinje i studente, ali se ne odnose na one osobe koje su zauzele najznačajnije javne pozicije, poštovana predsednice, a za koje postoji osnovana sumnja da su plagirali delove ili u celosti npr. svoje doktorske disertacije?
Sada apelujem i na savest i na moral narodnih poslanika u svim političkim strankama da makar danas kada su ovde prisutni studenti na koje se primenjuju pravila Pravilnika o akademskoj čestitosti da glasaju za to da se u dnevni red ove sednice uvrsti rasprava o našim dopunama Zakona o visokom obrazovanju, kojim se predviđa da akademska čestitost, kao jedna od najvećih principa i formalno postane deo našeg Zakona o visokom obrazovanju, poštovana gospodo. Hvala.