Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: - za je glasalo – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 134 od ukupno prisutnih 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dragan Šutanovac predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog. Poslanik nije tu.
Zaključujem glasanje: - za je glasalo – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 od ukupno prisutnih 154 narodnih poslanik.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona.
Ona nije tu.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: - za je glasalo – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 142 od ukupno prisutnih 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: - za je glasalo – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145od ukupno prisutnih 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Pre pola godine smo dali Predlog ovog zakona i to je deo našeg obećanja ministarki koja je nadležna za ovu oblast, zato što je sama rekla da zakon koji trenutno definiše oblast gradnje nije dobar i da je potrebno da se da jedno novo savremeno rešenje.
Mi smo to uradili oslanjajući se pre svega na Zakon o gradnji iz 2003. godine, koji je po opštem mišljenju struke bio jedan odličan zakon sa jednom manom. Vlast koja je nasledila Vladu koja je donela i skupštinsku većinu koja je donela taj zakon 2003. godine, nije ga sprovodila, te je zato ostao u lošem sećanju.
Šta su posledice? Milioni kvadratnih metara nelegalizovanog prostora, bespravne gradnje. I dalje smo na nezavidnom 139. mestu u svetu po izdavanju građevinskih dozvola, bez obzira na hvalospeve o napretku na „Duing biznis“ listi, 139. mesto na svetu.
To znači da su iza nas samo države gde nema gradnje, gde se još uvek živi u sojenicama i u pećinama. Dvestasedamdeset dva dana potrebno je u Srbiji da dobijete građevinsku dozvolu. Bajke o tome da će to biti elektronski je potpuno izmišljena stvar. Dvestasedamdeset dva dana piše u „Duing biznis“ listi. To je podatak na koji se poziva aktuelna vlast.
Šta se tu još dešava sa tim? Bespravna gradnja se nastavlja i trenutno imamo započeto gradilište najveće bespravne gradnje u istoriji čovečanstva, a to je „Beograd na vodi“. Piramide u Egiptu kada su pravljene su imale više dokumentacije potrebne za njihovu gradnju nego „Beograd na vodi“. Sam početak radova je bio takav da se nije znalo ko izvodi radove, čak i oni koji su polagali kamen temeljac, odnosno po starom srpskom običaju vremensku kapsulu su ono vešto, malo maltera što su uspeli da spreme, stavljali u rupu ašovima, a ne lopatama. Neko je to bar mogao da im kaže da se to ne radi tako, da su ašovi za riljanje, a lopate eventualno za polaganje kamena temeljca.
Generalno, moramo da promenimo ovaj zakon da bi nam bilo bolje, to nije interes ni jedne stranke pojedinačno, to je interes cele države. Tražim od vas da stavite na dnevni red ovaj predlog zakona da bismo dali priliku nadležnoj ministarki i Vladi da se izjasne o našem predlogu za koji smo mi ubeđeni da je jako dobar i već je dobio pohvale stručne javnosti. Hvala.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: - za je glasalo – 14, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasao 141, od ukupno 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica. On nije tu.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: - za je glasalo – 9, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147, od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: - za je glasalo – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145, od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić na osnovu člana 92. Poslovnika predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Reč ima dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, osmi put predlažem Narodnoj skupštini da prihvati moj predlog izmene dnevnog reda i uvrsti u današnju raspravu – Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i to člana 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju koji se odnosi na stomatološku zdravstvenu zaštitu.
Naime, taj član kaže da na teret RFZO pravo na popravku zuba i lečenje bolesti usta imaju preko sredstava, imaju osiguranici do 18 godina starosti, školarci i studenti do 26 godine i stariji od 65 godina. To je ukupno negde oko dva i po miliona osiguranika RFZO ostalih četiri i po miliona radno sposobnih, oni koji u suštini plaćaju doprinose, koji pune RFZO, delom svoje zarade oni nemaju pravo na popravku zuba preko sredstava RFZO.
Ono što je vrlo bitno da bi se ovaj član promenio ne treba povećavati broj upošljenika u ustanovama koji imaju potpisan ugovor sa RFZO. Znači, imam sasvim dovoljan broj prepoznatih stomatologa i stomatoloških sredstava i tehničara. Ono što je potrebno su samo sredstava za kupovinu stomatološkog materijala za pružanje tih usluga koje treba da dobiju naši osiguranici, osiguranici RFZO. To je na godišnjem nivou cifra do 250 miliona. Ono što je vrlo bitno na poziciji zdravstvenog osiguranja, a to je stomatološke zdravstvene zaštite u RFZO to jest u budžetu RFZO ima neraspoređenih 350 miliona.
Molim vas da prihvatite moj predlog izmene dnevnog reda kako bismo danas mogli da raspravljamo o ovoj tački, o izmeni ovog zakona i kako bismo usvojili na opšte zadovoljstvo građana Srbije koji žive u sve težim uslovim, para je sve manje, a stomatološke usluge koje su im potrebne oni moraju da plate kod privatnih stomatologa. Ovako bismo rasteretili kućne budžete, u krajnjoj liniji to su njihove pare.
Ono što je vrlo bitno, a želim da vam kažem da je podršku ovoj mojoj inicijativi dao i Savez udruženja dobrovoljnih davaoca krvi Srbije. Tu podršku je potpisao predsednik glavnog odbora profesor Radomir Tošić. Ja vas molim kolege da razmislite i svojim glasom podržite izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju i građanima Srbije omogućite da mogu da preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje popravljaju zube i leče bolesti usta. Zahvaljujem se.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 138 od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim-medijskim servisima.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Koleginice i kolege, poštovani građani Srbije predložio sam izmenu Zakona o javnim-medijskim servisima i izmenu Zakona o informisanju i medijima. To su dva zakona koje je ova Skupština i skupštinska većina usvojila pre nešto više od godinu dana.
Tim zakonima je ukinuta mogućnost da lokalne samouprave mogu da finansiraju iz lokalnih budžeta javne-medijske servise, lokalne, javne medijske servise.
Ono što je bitno i što smo naneli nepravdu, po meni, ja sam duboko ubeđen u to, građanima Srbije koji žive ispod Save i Dunava, to je nejednakost u pravima i obavezama.
Po ovom zakonu svi građani Srbije su u obavezi da plaćaju pretplatu koja se ovim zakonom preformulisala i postala taksa za TV pretplatu, a pravo na korišćenje tog javnog medijskog servisa, većinom imaju građani Vojvodine, građani Beograda dok su građani ispod Save i Dunava prinuđeni da informacije koje su od značaja za njihove lokalne zajednice, imaju preko termina kod ovih dveju medijskih kuća, javnih-medijskih servisa, RTS, RTV.
Predložio sam izmenom zakona da se uvede i treći javni-medijski servis, to je radio-televizija uža Srbija, koji će imati dva televizijska i tri radio programa, tako da i građani ispod Save i Dunava sem obaveze plaćanja TV pretplate imaju mogućnost da se preko tih regionalnih javnih servisa informišu o onome što je vrlo bitno za funkcionisanje lokalnih zajednica, što je bilo obuhvaćeno lokalnim javnim-medijskim servisima koje smo ovim zakonom ukinuli, tj. sprečili da lokalne zajednice i dalje ih finansiraju.
Druga, vrlo bitna stvar je ta što nacionalne manjine u Beogradu i AP Vojvodini imaju mogućnost korišćenja tih javnih-medijskih servisa za svoje kulturne programe i sve ono što im zakon dozvoljava, dok nacionalne manjine ispod Save i Dunava nemaju tu mogućnost, tj. imaju mogućnost u zakonu da formiraju javne-medijske servise na manjinskom jeziku, što mislim da nije u redu, jer ako svi plaćamo i punimo budžet javnih-medijskih servisa onda bi trebalo da imamo svi iste i mogućnosti. Te vas molim da svojim glasom prihvatite predlog izmene dnevnog reda kako bismo mogli da omogućimo građanima Srbije da pored istih obaveza imaju i ista prava.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 od ukupno 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. aprila 2015. godine.
Da li narodni poslanik dr Blagoje Bradić, želi reč?
Izvolite, gospodine Bradiću.

Ja vam se zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, nastaviću gde sam stao. Ovo je drugi zakon koji se tiče iste materije o kojoj sam malopre pričao.
Postavlja se pitanje – kako će se finansirati javni-medijski servis. U razgovoru sa kolegama je bilo reči da nema dovoljno para ni za RTS, a kamoli za radio-televiziju uža Srbija, pa, gospodo, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, isto kako se finansira RTV, znači, naši dragi prijatelji iz Vojvodine kad plate taksu od 500 dinara, 70% ostaje za finansiranje RTV, a 30% ide za finansiranje RTS. Znači, po istom šablonu bi se finansirao i radio-televizija uža Srbija, tako da bi 70% od pretplata koju uplaćuju naši građani ispod Save i Dunava ostajalo za finansiranje uža Srbija, a 30% bi išlo da se finansira RTS, kao centralni javni-medijski servis Republike Srbije.
Time biste kolege pomogli svojim sugrađanima da imaju informacije koje su im vrlo bitne i lepo je da mi znamo šta se dešava u Beogradu, Vojvodini, ali složićete se sa mnom, to je potrebno kao druga informacija.
Kao prva informacija je vrlo bitno ono što se dešava u našim sredinama iz kojih smo mi došli da predstavljamo građane Srbije, pa vas molim da svojim glasom prihvatite izmenu dnevnog reda, kako bismo danas mogli da izmenimo Zakon o javnim-medijskim servisima i omogućimo građanima Srbije ista prava uz iste obaveze.
Ono što je vrlo bitno, to je da građani Niša, verovatno i u vašim lokalnim sredinama je slična situacija, ali građani Niša su u više navrata, skupštinskom odlukom jednoglasno i pozicije i opozicije glasali da Niš treba da ima javni-medijski servis.
Pomenuću, nije isto imati javni-medijski servis iz pretplate, o čemu sam do sada pričao i javni-medijski servis koji ćete projektno finansirati iz lokalnog budžeta.
Jug Srbije, Srbija ispod Save i Dunava, em je siromašna, em ako želi da ima lokalni-medijski servis, treba duplo da plati. To nije korektno i nije pošteno, pa vas molim da svojim glasom uvrstimo ovu tačku u dnevni red kako bismo ispravili nepravdu i izjednačili prava i obaveze svih građana Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo – 140 od ukupno prisutnih 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. maja 2015. godine.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, predložio sam izmenu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Predložio sam, jer ova skupštinska većina nije prihvatila naše amandmane kada smo na vreme, pre donošenja i izglasavanja ovog zakona, sugerisali i upozoravali na protiv zakonitost, s jedne strane donošenja ovakvog zakona, a on je protivzakonit iz prostog razloga što je prvo protivustavan, jer zadire u privatnu imovinu i neprikosnovenost privatne imovine, a s druge strane je u direktnoj suprotnosti od Zakona o eksproprijaciji koji jasno kaže kada može da se vrši eksproprijacija i kada može da se vrši otkup privatne imovine radi opšteg interesa, a to je kada je u pitanju izgradnja saobraćajnica, pruga, auto-puteva, škola, obdaništa, vrtića, zdravstvenih ustanova i svega onoga što je javni interes i što je na dobrobit i korist svih građana Srbije.
Ovom prilikom izglasali ste zakon u republičkoj Skupštini gde je dato Republici Srbiji i Gradu Beogradu mogućnost da otkupi privatnu imovinu koju će dati drugom privatniku radi izgradnje stambeno-poslovnih objekata, što nije javni interes.
Jeste javni interes izgradnja stambenih objekata, ali za socijalno stanovanje. A ono što se čuje iz medija, ovih 300 stanova koji se grade na lokaciji tog „Beograda na vodi“, sve je, ali nije socijalno stanovanje.
Druga stvar, koja je vrlo bitna, to je način finansiranja, eksproprijacije i komunalnog opremanja dela jedne opštine u Beogradu. To je iz republičkog budžeta, što je po meni vrlo loše, što je nedopustivo, jer svi smo mi čvrsti za stanovišta da treba otvarati nova radna mesta i da treba pokrenuti privredu u Srbiji i mi ćemo uložiti nekoliko stotina miliona evra u komunalno opremanje jedne lokacije u jednoj opštini u Beogradu, umesto da taj novac uložimo u navodnjavanje, pošto kažemo da je poljoprivreda nešto što je budućnost razvoja Srbije zbog povećanog izvoza, da se orijentišemo na energetsku efikasnost, gde ćemo pokrenuti, stvarno pokrenuti građevinsku industriju.
Mi ulažemo u deo grada gde je počela izgradnja 300 stanova i to strukture jednosobni, dvosobni, trosobni i četvorosobni po malo. Izvinite, molim vas, u našim sredinama, evo u mom Nišu, da bi neko napravio stambenu zgradu, mora da kupi lokaciju, da je ne dobije džabe, mora da plati komunalne troškove odmah, a ne posle 20 godina kada dođe do prebijanja troškova opremanja okoline i mora…