Molim vas, pošto smo imali pauzu, da ponovo utvrdimo kvorum.
Molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Poslušaćemo predlog poslanice Aleksandre Jerkov, da se izvade sve kartice gde nisu poslanici.
Molim službe da izvade kartice iz poslaničkih jedinica, bez obzira da li jesu ili nisu u sistemu, da ne nagađamo.
Inače, službe to treba redovno da rade, a ne da poslanici moraju da neformalno predlažu. Vidi se odavde, vidimo mi sa predsedavajućeg mesta.
Ima i u poslaničkoj grupi DS, možete krenuti sa te strane. Verovatno je poslanica mislila na njen klub.
U međuvremenu mogu da objavim da ima 129 narodnih poslanika, koji su i fizički prisutni i ubacili kartice, iako imamo i kolega koji su fizički prisutni, a neće da ubace kartice, da javnost zna o čemu se radi.
Dakle, narodni poslanik, odnosno ja, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i članova 170, 192. i 193, predložila sam da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save, kao i zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlogu odluke o izboru predsednika sudova.
Ja ne želim reč za obrazlaganje.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 147, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo pet od ukupno prisutna 153 narodna poslanika.
Konstatujem da je Skupština prihvatila ovaj predlog.
Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 147, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo šest od ukupno prisutna 153 narodna poslanika.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima;
2. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save;
3. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
4. Predlog odluke o izboru predsednika sudova;
5. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Poštovani poslanici, radi vaše koordinacije sa poslanicima, želim da vas, saglasno članu 90. stav 2. i članu 101. stav 5. Poslovnika, obavestim da će Druga sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, koja je bila prekinuta 16. oktobra ove godine, biti nastavljena danas, 3. novembra 2015. godine, po završetku zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o prve dve tačke dnevnog reda Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja.
Obaveštavam vas i da će tada biti određen dan za glasanje o svim tačkama dnevnog reda predmetne sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da današnjoj sednici prisustvuje ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković i njeni saradnici u Ministarstvu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o upravljanju nanosom, uz Okvirni sporazum o slivu reke Save.
Da li predstavnik predlagača, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede, želi reč? (Da) Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što sam u prilici da predstavim još jedan važan zakon koji je pripremilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Uvaženi narodni poslanici, ovo je naš treći susret u poslednjih mesec dana, što potvrđuje intenzivnu zakonodavnu aktivnost našeg ministarstva.
Samo da podsetim da je Ministarstvo poljoprivredi i zaštite životne sredine, od izbora Vlade do danas, pripremilo, a Narodna skupština usvojila, devet zakona i više bilateralnih i multilateralnih sporazuma iz oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, veterine, zaštite bilja i zaštite životne sredine.
Danas je pred vama Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save. Dozvolite mi da svoje izlaganje započnem novim zakonom iz oblasti proizvodnje jakih alkoholnih pića, koji bi trebao da zameni važeći Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima iz 2009. godine.
Izradi novog zakona o jakim alkoholnim pićima pristupilo se iz dva važna razloga. Prvi razlog je značaj koji proizvodnja jakih alkoholnih pića, prvenstveno rakija od voća, ima za razvoj poljoprivrede Republike Srbije, a drugi razlog je želja ove Vlade i ministarstva da se unapredi položaj naših proizvođača, posebno kada se ima u vidu da su ključna rešenja postojećeg zakona veoma restriktivna i ograničavajuća za proizvođače i da nisu dala očekivane efekte.
Poznato je da je Srbija zemlja izvanrednih prirodnih potencijala – agroekoloških, geografskih, klimatskih i drugih uslova za proizvodnju najrazličitijih vrsta voća. Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, proizvodnjom voća bavi se preko 295 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Ukupne površine pod zasadima voća u našoj zemlji iznose oko 169 hiljada hektara, sa prosečnom proizvodnjom na godišnjem nivou od oko 1,5 miliona tona voća.
Vodeće mesto u voćarstvu Srbije, kako po broju stabala tako i po proizvodnji, zauzima šljiva. Oko 39,5 miliona rodnih stabala šljive uzgaja se na oko 78 hiljada hektara. Zasadi šljive čine 46% od ukupne površine svih voćnih zasada i oni su naša najveća sirovinska baza za preradu u alkoholna pića. Od ukupne količine proizvedene šljive koja u proseku iznosi 400 do 450 hiljada tona godišnje, čak oko 75% se upotrebi za proizvodnju rakije. Naše bogatstvo su i naše autohtone sorte – „požegača“, „crvenka ranka“, „trnovača“, „crnošljiva“, „dragačevka“, ali i brojne savremene visokorodne sorte od kojih su mnoge selekcionisane u našoj naučnoj instituciji za voćarstvo u Čačku, poput „čačanske rodne“, „čačanske lepotice“, „čačanske rane“, „čačanske najbolje“, „čačanskog šećera“ i drugih.
Proizvodnja rakije u Srbiji je veoma rasprostranjena i ima viševekovnu tradiciju. Skoro svaka kuća u ruralnoj sredini ima voćnjak i voće uglavnom prerađuje u najkomercijalniju voćnu prerađevinu – rakiju.
Na osnovu podataka kojima ministarstvo raspolaže, registrovani proizvođači u Srbiji su ove godine proizveli 22,5 miliona litara voćnih rakija. Najviše rakija proizvede se u Rasinskom i Šumadijskom okrugu, godišnje između 15 i 16 miliona litara, što je oko 70% od ukupne proizvodnje.
Ovo su količine koje su proizveli registrovani proizvođači. Pretpostavlja se da je stvarna proizvodnja daleko veća. Ali, ogroman broj proizvođača nije registrovan i njihova proizvodnja nije vidljiva u legalnim tokovima. Svakako, glavni razlog su ključne odredbe važećeg Zakona koje su diskvalifikovale ogroman broj naših, pre svega malih proizvođača, koji kao fizička lica svoje viškove proizvedene rakije ni na koji način legalno nisu mogli da plasiraju na tržištu. U Srbiji, najpopularnija i najzastupljenija je svakako rakija od šljive, popularna „šljivovica“. Najviše šljivovice se proizvede u zapadnoj Srbiji, i to od autohtonih sorti kakve su „požegača“ i „crvena ranka“, a u poslednje vreme i od „čačanske lepotice“, „čačanske rodne“ i drugih.
U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije tipa travarice, nanovače, mente, dok u Vojvodini sve više se proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa. Poslednjih godina povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i maline.
Polazeći od velikog potencijala sirovinske baze i viševekovne tradicije u proizvodnji rakije, uvereni smo da je neophodno da se na novi način uredi sektor proizvodnje jakih alkoholnih pića, kako bi se prevazišli uočeni nedostaci važećeg zakona i kako bi na pravi način usmerili naše proizvođače da legalno iskoriste postojeće kapacitete i potencijale primarne proizvodnje voća i učine svoj proizvod konkurentnim na tržištu.
Poštovani narodni poslanici, razlozi za donošenje ovog zakona, pored dva osnovna koja sam navela na samom početku, su brojni. Spomenuću još samo neke važnije. Jedan od njih je potreba da se novim zakonom na jedinstven način reguliše proizvodnja, promet i kvalitet u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića. Razlog je neophodnost unapređivanja konkurentnosti domaćih proizvođača i smanjenje nepotrebnih troškova u proizvodnji, kao neophodan uslov ravnopravne tržišne utakmice domaćih proizvođača sa inostranom konkurencijom.
Poseban razlog za donošenje ovog zakona jeste i potreba da se usklade odredbe ovog zakona sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane, koje se pre svega odnose na sektor hrane, ali i na sektor jakih alkoholnih pića, kao sastavni deo hrane.
Primarni cilj je briga za zdravlje krajnjeg potrošača, kome se kroz primenu odredbi ovog zakona omogućava da na tržištu ima kvalitetan zdravstveno ispravan i bezbedan proizvod. Obzirom da se Republika Srbija nalazi u procesu pridruživanja EU i da u skladu sa obavezama proisteklim iz tog procesa radi na harmonizaciji svog zakonodavstva sa legislativom EU, ovaj zakon predstavlja i usklađivanje legislative u sektoru jakih alkoholnih pića u Republici Srbiji, sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Usvajanjem ovog zakona na jedinstven način regulisaće se ne samo proizvodnja, promet i kvalitet jakih alkoholnih pića već i kategorizacija i deklarisanje istih kao i postupak registracije geografske oznake. Dakle, osnovni ciljevi predloženog zakona su smanjenje troškova proizvodnje, povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača, unapređenje proizvodnje i kvaliteta, povećanje izvoza i veći doprinos proizvodnje jakih alkoholnih pića privrednom i ekonomskom razvoju Republike Srbije.
U tom cilju između ostalog, ovim zakonom se predlažu manji troškovi i pojednostavljenje pravila za registraciju proizvodnje jakih alkoholnih pića. Izuzetno je važno da se smanji broj neregistrovanih proizvođača kako zbog važnosti širenja legalnih tokova i suzbijanja sive ekonomije, tako i zbog obaveza praćenja porekla i kontrole celokupnog procesa proizvodnje počev od osnovne sirovine do konačnog proizvoda.
Poštovanje ovog principa, kao što sam već navela, proizilazi iz jasne i nedvosmislene odredbe i obaveze kontrole zdravstvene bezbednosti hrane i pića. Očekujemo da će pored novih proizvođača koji će naći ekonomski interes da se registruju i tako valorizuju primarnu proizvodnju voća interes registracije naći i dosadašnji proizvođači koji to zapravo zvanično nisu ni bili. Pravila važećeg zakona su bila i rigorozna i skupa za ogroman broj njih, pre svega malih proizvođača rakija i drugih alkoholnih pića u Srbiji.
Naime, komplikovana procedura registracije, skupa oprema koja je bila uslov za registrovanje proizvodnje, kao i obavezno prisustvo tehnologa tokom cele godine, doveli su naše proizvođače u neravnopravan položaj u odnosu na njihove kolege u drugim evropskim zemljama.
Sve to, imalo je za posledicu da broj od 2.048 registrovanih proizvođača pre aktuelnog zakona iz 2009. godine, isti se smanje na samo 369 proizvođača.
Pretpostavlja se da se ova razlika odnosi na proizvođače koji nisu mogli da ispune stroge zahteve i skupe procedure, kao i da su oni nastavili da proizvode rakiju i da određene količine i prometuju, ali ne legalno, već nekako u sivoj zoni.
Naime, kao što vam je poznato, do sada fizička lica nisu mogla da budu nikako uključena u promet jakih alkoholnih pića što je praktično značilo da individualni proizvođači nisu mogli ni na koji način da legalno prodaju svoje viškove. Ovim zakonom to je omogućeno.
Taj potencijal, osnovna sirovinska baza koja se nalazi kod fizičkih lica će se ubuduće, tj. usvajanjem ovog zakona moći legalno staviti u promet i omogućiti da fizička lica bez komplikovane procedure, viškove iz sopstvene proizvodnje plasiraju i to registrovanim proizvođačima jakih alkoholnih pića koji će voćne destilate koristiti za dalju proizvodnju.
Za fizička lica, ovo je mogućnost obezbeđivanja novih i većih prihoda i boljeg korišćenja sopstvenih resursa postojećih voćnjaka, radne snage, članova svog domaćinstva i slično.
Sve ovo treba da bude i podsticaj razvoju srpskih sela i usporavanju procesa njihove depopulacije.
Naime, ova mogućnost treba da dovede do smanjenja količine destilata kod fizičkih lica i povećanje njihovih prihoda, obezbeđenja veće količine sirovine registrovanim proizvođačima i smanjenja sivog tržišta.
Uvereni smo da će ovaj proces svakako dovesti do čvršćeg povezivanja proizvođača i prerađivača, kao i da će fizička lica koja proizvode voćni destilat za registrovane proizvođače u nekom momentu pronaći ekonomsku isplativost da nabavkom dodatne opreme i sama postanu registrovani proizvođači jakih alkoholnih pića što će dovesti do povećanja broja registrovanih proizvođača.
Poštovani narodni poslanici, predlogom ovog zakona reguliše se i postupak zaštite oznake geografskog porekla jakih alkoholnih pića. Zaštitom geografskog porekla voćne rakije iz Srbije, treba da dobiju važan dodatan pečat prepoznatljivosti i kvaliteta.
Predložen zakon, omogućava jednostavnu i preciznu metodologiju zaštite geografske oznake proizvođačima koji imaju interes da proizvode jaka alkoholna pića sa dodatom vrednošću.
Očekujemo da će ovo biti podsticaj i razvoja novih privrednih subjekata, sertifikacionih tela u kontroli proizvodnje i kvaliteta jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom.
Inače, geografska oznaka po postojećem zakonu predstavlja individualno pravo jednog proizvođača koji je registrovao tu oznaku i isključivo on može da stavlja u promet rakiju sa tom geografskom oznakom.
Pojedinačni proizvođači nemaju snagu da u smislu količine i kontinuiteta isporuke proizvoda, budu konkurentni na međunarodnom tržištu. Osim toga, po važećem zakonu, samo voćne rakije šljive i grožđa mogu da imaju zaštićenu geografsku oznaku.
Predloženim zakonom predviđa se, umesto individualne, kolektivna zaštite geografske oznake i to na jednostavan i transparentan način.
Ova procedura će doprineti većoj zainteresovanosti proizvođača da zaštite alkoholna pića koja proizvode po istoj tehnologiji proizvodnje.
Novim zakonom daje se i mogućnost zaštite bilo kog jakog alkoholnog pića, a ne samo rakije, ukoliko se proizvođači pridržavaju propisane tehnologije.
Na taj način proizvod dobija na masovnosti, postaje prepoznatljiv brend na tržištu, a time postiže i veću afirmaciju jakih alkoholnih pića sa posebnim odlikama iz određenog područja, u kojima se tradicionalno i na specifičan način proizvodi.
Jaka alkoholna pića sa geografskom oznakom su zbog dodate vrednosti više cenjena, prepoznatljivija su na tržištu i postižu veću cenu.
Pored navedenog, predložen zakon precizno uređuje i definiše pitanje kategorizacije i deklarisanja jakih alkoholnih pića. U skladu sa propisima u ovoj oblasti na nivou EU. Po važećem zakonu iz 2009. godine sva alkoholna pića se dele na rakije i druga alkoholna piće.
Druga alkoholna pića se potom razvrstavaju na žestoka alkoholna pića i ostala pića.
U ovoj podeli postoje određena pića kao što su travarice, specijalne rakije, lozovača, vinjak i slično, koje zbog ne adekvatnog deklarisanja su ne prepoznatljive na međunarodnom tržištu i kao takve, dovode u zabludu potrošače.
Ovim zakonom predlaže se uvođenje 47 kategorija alkoholnih pića, a svi naši tradicionalni proizvodi će i dalje moći da se nađu na tržištu uz blage izmene u načinu deklarisanja.
Uvođenje kategorija jakih alkoholnih pića sa jasno definisanim sirovinama, i načinom proizvodnje, eliminisaće se mogućnost dovođenja potrošača u zabludu u vezi porekla i kvaliteta proizvoda, posebno kada se radi o voćnim rakijama.
Tekst novog zakona odnosiće se na sva jaka alkoholna pića jačine od 15% u skladu sa regulativom 110/2008.
Sva alkoholna pića manje jačine tretiraće se kao niska alkoholna pića koja su definisana Zakonom o bezbednosti hrane i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.
Ovim izmenama, posebno u oblasti kategorizacije i deklarisanja jakih alkoholnih pića, stvaraju se preduslovi za dalji razvoj industrije jakih alkoholnih pića i investicije u tom sektoru, jer se primenjuju iste kategorije i isti način deklarisanja kao u EU, što je vrlo bitno kako bi se razvoj i izvozno-orijentisanog domaćeg sektora, podstakao i kako bi se podstakli potencijalni investitori da sa više sigurnosti i više pažnje razmatraju mogućnost investiranja u ovu proizvodnju.
Na kraju, treba naglasiti da je predlog ovog zakona i od strane Evropske komisije dobio maksimalnu ocenu.
Takođe, nacrt zakona je dobio pozitivne komentare na javnim raspravama i u Beogradu, i u Bajinoj Bašti, i u Kruševcu od strane domaćih proizvođača i privrednika.
Na održanoj javnoj raspravi u više gradova izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja sadržanih u predlogu zakona, kao i brojni komentari sugestije koje smo sa zadovoljstvom prihvatili kako bismo danas pred vama imali što kvalitetniji zakonski predlog.
Ono što je izuzetno važno reći na samom kraju jeste, da ćemo nakon usvajanja zakona dobiti pravni osnov za donošenja niza podzakonskih akata kao što su Pravilnik o upisu u registar proizvođača ili Pravilnik o sadržini tehničkog fajla za zaštitu geografske oznake jakih alkoholnih pića itd.
Donošenjem ovih propisa, uvođenjem procedura i pravila, uspostavljanja geografske oznake za srpsku šljivovicu i druge srpske voćne rakije, zaštitiće se kvalitet i specifičnost tradicija naše rakije i omogućiće se da srpska rakija bude prepoznatljiva i konkurentna i na evropskom i na svetskom tržištu rame uz rame sa čuvenim francuskim konjakom, škotskim viskijem i drugim svetskim priznatim pićima.
Uvaženi narodni poslanici, drugi zakon koji je pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju protokola o upravljanju nanosom uz okvirni Sporazum o slivu reke Save.
Okvirni sporazum o slivu reke Save je prvi međunarodni sporazum o slivu reke Save, usmeren na razvoj koji obezbeđuje principe i mehanizme za regionalnu saradnju u ovoj oblasti.
Sporazum predstavlja izraz saglasnosti država članica Sporazuma, odnosno BiH, Republike Hrvatske, Republike Slovenije, Republike Srbije o saradnji na uspostavljanju međunarodnog režima plovidbe, održivog upravljanja vodama, zaštite od štetnog uticaja voda, vodnog režima i vodnih eko sistema.
Kao što vam je poznato, nekontrolisano vađenje rečnih nanosa može da izazove značajne štete i da direktno nepovoljno utiče na režim voda. Problemi sa produkcijom, transportom, deponovanjem i nekontrolisanim vađenjem rečnih nanosa u Republici Srbiji na slivu reke Save, posebno su izraženi u srednjem i donjem toku reke Drine.
Protokol o upravljanju nanosom je potpisan 6. jula 2015. godine i njime se određuju osnovna načela održivog upravljanja nanosom, uvažavajući pri tom vodni režim, očuvanje prirodnih staništa i divlje flore i faune, kao i zahteve koji se postavljaju radi obezbeđivanja bezbedne plovidbe.
Države se protokolom obavezuju da će izraditi plan upravljanja nanosom u slivu reke Save i da će na godišnjem nivou razmenjivati informacije o planiranom iskopu nanosa. Obaveze iz protokola uticaće na obaveze strana da preduzimaju mere na nacionalnom planu koje se odnose na razvoj zakonske regulative, uspostavljanje administrativnih, finansijskih i tehničkih mera za održivo upravljanje nanosom.
Zakonodavni okvir za realizaciju ovog protokola je uspostavljen propisima u oblasti upravljanja vodama, zaštite životne sredine i vodnog saobraćaja, pa će se sprovođenje protokola nakon potvrđivanja vršiti u okviru postojećih zakonskih rešenja i daljeg usklađivanja sa propisima Evropske unije, odnosno međunarodnim sporazumima.
Sprovođenje ovog protokola može da ima neposredno ili dugoročno uticaj na režim voda na slivu reke Save i na njenim pritokama, a posebno na režim voda u Republici Srbiji, najnizvodnijoj državi u slivu reke Save.
Primena ovog sporazuma omogućava i intenzivnije učešće u regionalnoj saradnji i na pripremi i sprovođenju projekata koji se odnose na upravljanje nanosom, što će se skupa dovesti da i ovo pitanje bude na bolji način regulisano u našoj zemlji. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem gospođo ministar.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Odeljenja za politikologiju i Odeljenje za novinarstvo i komuikologiju Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, koji trenutno prate današnji deo sednice sa galerije Velike sale.
Prelazimo dalje po dnevnom redu.
Da li neko od izvestioca nadležnih odbora želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara želim da iznesem stav o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu i to prvenstveno o Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima.
Glavni razlog za donošenje ovog zakona je usaglašavanje sa standardima Evropske unije. Međutim, ne smemo zaboraviti poštovanje interesa države i proizvođača rakije.
Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije od 2016. do 2018. godine, koji je Vlada Republike Srbije donela jula 2014. godine, utvrđeno je da će se usvajanjem Zakona o jakim alkoholnim pićima obezbediti pravni osnov za donošenje podzakonskih akata iz oblasti organizacije sektora jakih alkoholnih pića.
Završetak izrade Nacrta ovog zakona planiran je za treći kvartal 2014. godine, a usvojen je za četvrti kvartal 2014. godine. Donošenjem ovog zakona se kasni godinu dana, a poslednje što se može očekivati i kašnjenje u planiranoj dinamici donošenja pravilnika, od kojih ima ukupno pet.
Međutim, važno je da se Predlog zakona nalazi na dnevnom redu Skupštine i da su predložena rešenja usaglašena sa Evropskom praksom.
Predlog zakona o jakim alkoholnim pićima je pripremljen u cilju usaglašavanja sa regulativama Evropske unije, posebno u delu podele alkoholnih pića na kategorije, registracija geografske oznake, pravila vezana za starenje i deklarisanje. Važno je navesti da je Predlog zakona usklađen i sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane, koji se takođe odnosi na oblast jakih alkoholnih pića i kroz primenu odredbi tog zakona, omogućava se kvalitetan, zdravstveno ispravan i bezbedan proizvod.
U zakonu koji je na snazi od 2009. godine se privatni proizvođači rakije ne spominju, ali će ovim novim zakonom biti regulisana njihova prava i obaveze. Prema starom zakonu privatnim proizvođačima rakije, nije omogućena nikakva prodaja, što će se donošenjem ovog zakona omogućiti, što je svakako pozitivno i to poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara naravno podržava.
Individualni proizvođač rakije će ponovo moći da ponude svoje proizvode tržištu, ali će naravno pre toga morati da ispune određene uslove. Prema tome, donošenje novog Zakona o jakim alkoholnim pićima bi trebao da pomogne da se uveća proizvodnja rakije, ali i očuva višedecenijska tradicija pravljenja tog pića u našoj zemlji.
Cilj koji svi mi želimo da postignemo, a prvenstveno privatni proizvođači rakije je da se uveća broj registrovanih proizvođača, što bi doprinelo boljem kvalitetu rakije i povećanju njene proizvodnje u Srbiji.
Osim poboljšanja kvaliteta rakije, uvećanja proizvodnje novim Zakonom o jakim alkoholnim pićima, trebao bi da se stimuliše i izvoz rakije.
Predlogom zakona koji se nalazi na dnevnom redu je regulisano da se proizvodnjom jakih alkoholnih pića može baviti pravno lice i preduzetnik, registrovano u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi odgovarajući registar i upisan u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića, koji vodi Ministarstvo poljoprivrede.
Podsećanja radi, Zakon o vinu i rakiji iz 1994. godine, proizvodnjom vina, rakije i drugih alkoholnih pića bavili su se preduzeće, odnosno drugo pravno i fizičko lice i preduzetnik, a Zakonom o rakiji i alkoholnim pićima iz 2009. godine, ukinuta je kategorija fizičkog lica kao proizvođača.
Veliki broj fizičkih lica dotadašnjih proizvođača rakije, zbog visokih zahteva i troškova, odlučilo je da se ne bavi registracijom proizvodnje u skladu sa zakonom. Naime, prema odredbama Zakona iz 1994. godine, bilo je neophodno da se fizička lica registruju kao preduzetnici, da poseduju odgovarajuću opremu i proizvodnju i odgovarajući kadar u stalnom radnom odnosu.
Zbog toga se kao rezultat primene Zakona iz 2009. godine, broj registrovanih proizvođača smanjio. Time je veliki broj bivših proizvođača ostao van sistema, a rakija koju oni proizvode je dodatno uvećala ukupnu količinu rakije domaćinstva koju proizvode za sopstvene potrebe.
Zakon iz 2009. godine, ne postoji mehanizam da se proizvodnja fizičkog lica nađe u legalnim kontrolisanim tokovima, s obzirom da se odredbe zakona ne odnose na proizvodnju fizičkog lica.
Do donošenja Zakona o rakiji i alkoholnim pićima 2009. godine bilo je registrovano 2.048 proizvođača, od čega 1.811 fizičkih lica i 237 pravnih. Većina fizičkih lica nakon donošenja zakona nije obavila registraciju proizvodnje u skladu sa propisanim uslovima. Broj proizvođača se sa oko 2.000 smanjio na 200, a sada ta brojka dostiže svega oko 300 proizvođača. Posle donošenja novog zakona očekivano je da se ovaj broj poveća.
Najvažnije novine su definisanje nosioca proizvodnja uslova registracije, upisa u registre, uslova proizvodnje i prometa, postupka registracije geografskih oznaka, specificiranje subjekta proizvodnje i prometa. Planira se da se fizička lica višak sopstvenih proizvoda plasiraju u dalju proizvodnju.
Uvodi se sertifikaciono telo za kontrolu proizvodnje pića sa oznakom geografskog porekla, ukida se obaveza fizičkog utvrđivanja materijalno-tehničkih uslova i geografska oznaka se uređuje kao kolektivno pravo.
Predlogom zakona su pojednostavljeni uslovi za registraciju proizvođača, što pozdravljamo, za razliku od važećeg iz 2009. godine, gde su proizvođači bili dužni da poseduju tačno propisane prostorije, opremu i da u stalnom radnom odnosu na neodređeno vreme imaju zaposlenog diplomiranog inženjera poljoprivrede. Po novom, ne postoji obaveza zapošljava odgovarajućeg stručnog kadra, pošto je prema Zakonu o bezbednosti hrane registrovani proizvođač odgovoran za kvalitet i ispravnost jakog alkoholnog pića u prometu.
Ukida se obaveza utvrđivanje materijalno-tehničkih uslova za proizvodnju. U skladu sa važećim zakonom inspektor je izlazio na teren i utvrđivao materijalno-tehničke uslove, a sada proizvođač može, na primer, i poštom da obavi svoju registraciju. Ova rešenja su prvenstveno važna za naše male proizvođače.
U Srbiji postoji ogroman broj tzv. malih proizvođača, koji gazduju na manjim parcelama i površinama. Ovi proizvođači jedva opstaju, imaju problema sa prodajom robe, sa plaćanjem penzijskog i invalidskog osiguranja, iz godine u godinu iz raznih pozajmica ili kredita finansiraju svoju proizvodnju.
Zbog svega navedenog i zbog toga da će veliki broj malih proizvođača, ako ne uradimo nešto, postaće socijalni slučaj, Vlada Republike Srbije mora da kroz mere i zakone preduzme nešto. Moramo kroz razna rešenja da pomognemo našim poljoprivrednicima, moramo male proizvođače da tretiramo na drugačiji način, jer ako sve proizvođače tretiramo jednakim, onda će mali proizvođači sa vremenom nestati, odustaće od proizvodnje, što nije dobro za našu državu.
Podsećam, na skupštinskom Odboru za poljoprivredu, koji smo održali u Bačkoj Topoli, gde smo razgovarali o donošenju nekih podzakonskih akata koji imaju za cilj da zaštite naše tzv. male proizvođače, radi se prvenstveno o Pravilniku o malim proizvođačima kao subjektima u poslovanju hranom životinjskog i biljnog porekla. Jeste da taj pravilnik ne obuhvata proizvodnju alkoholnih pića. Međutim, važno je spomenuti da, na primer, i kroz ovaj zakonski akt koji se nalazi na dnevnom redu ima za cilj povećanje broja registrovanih gazdinstava koja se bave proizvodnjom rakije.
Važno je da i Srbija brine o svojim malim gazdinstvima, kao što to rade razne zemlje EU, kao na primer Austrija i Mađarska.
Pozdravio bih odluku Ministarstva poljoprivrede da kroz dobre primere zemalja EU pokušava da pomogne i našim najmanjim proizvođačima.
Ono što bih dalje istakao u Predlogu zakona je da kontrola proizvodnje i kvalitet jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom je u skladu sa važećim zakonom obaveza poljoprivredne inspekcije, a Predlogom zakona se uvodi sertifikaciono telo koje će vršiti kontrolu i uticati na zainteresovanost proizvođača za proizvodnjom jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom.
Predlogom zakona se geografska oznaka uređuje kao kolektivno pravo koje mogu da ostvare udruženja proizvođača jakih alkoholnih pića i odnosi se za određene lokalitete u kojima se rakija proizvodi na tradicionalne načine.
Dakle, svi oni koji se pridržavaju propisane tehnologije, proizvodnje koja je definisana za taj region, stiču pravo korisnika geografske oznake, za razliku od važećeg rešenja, po kojem su isključivo oni proizvođači koji su zaštitili svoj proizvod kao individualnu geografsku oznaku i mogli sa tom oznakom da ga stavljaju u promet.
Na primer, u Srbiji postoji šest registrovanih proizvođača rakije sa geografskom oznakom porekla, pretežno šljivovice, jedna jabukovača i jedna breskovača.
Uvođenje korektivnog prava je jedini način da Srbija dobije na količini, većem broju korisnika geografske oznake i kvalitetu proizvoda. Na primer, proizvođač višnjevače iz Feketića može zaštiti svoj proizvod registracijom geografske oznake. O osnovanosti zahteva za registraciju geografske oznake odlučuje Ministarstvo u roku od 12 meseci od dana prijema potpunog zahteva.
Poslanička grupa SVM smatra da je rok od 12 meseci predugačak, pa želimo da vas pitamo, poštovana gospođo ministre, da li postoji mogućnost da Ministarstvo donese odluku o kraćem roku, odnosno da li možete da obrazložite zašto treba čekati toliko dugo na odluku Ministarstva? Koji je razlog za to?
Takođe, ukazujemo na to da su svi propisani rokovi neosnovano dugi. Na primer, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva se utvrđuje da li je zahtev potpun. Ako je zahtev nepotpun, podnosilac zahteva se obaveštava da u roku od 30 dana dostavi dokumentaciju koja nedostaje.
Novina je i da je omogućen promet jakih alkoholnih pića i destilata poljoprivrednog porekla u rinfuznom stanju, ne samo između registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića, već i između svih subjekata na tržištu kada je alkoholno piće i destilat predmet dalje dorade i prerade. Na ovaj način se fizičkim licima daje mogućnost da višak sopstvenih potreba destilata kroz odgovarajući ugovorni odnos, raskidaju dalju proizvodnju, a registrovanim proizvođačima jakih alkoholnih pića se omogućava kupovina sirovine od fizičkih lica, njena dalja dorada i prerada. Pravna lica i preduzetnici upisani u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, koji je ustanovljen u skladu sa važećim zakonom, smatraju se upisanim u registar. Smatramo da je to dobro rešenje.
Pozitivno je i to da se oznaka geografskog porekla rakije i drugih alkoholnih pića koji su upisani u registar u skladu sa važećim zakonom mogu upotrebljavati najduže pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pošto donošenje Zakona o jakim alkoholnim pićima ima za cilj i razvoj poljoprivrede Republike Srbije i pošto se na pravedniji način reguliše postupak registracije, geografske oznake i njeno korišćenje, čime se štiti intelektualna svojina u ovoj oblasti i pošto će novi zakon imati pozitivan uticaj na razvoj primarne proizvodnje voća, kao i sirovine za proizvodnju rakija, poslanička grupa SVM će glasati za ovaj predlog. Naravno, možete računati na našu podršku i u slučaju ostalih akata koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvaženi potpredsedniče, gospođo ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ono što bih na početku napomenuo jeste da je uvažena gospođa ministar iznela da je ovo deveti zakonski predlog koji se nalazi pred ovim zasedanjem Narodne skupštine, ispred resornog ministarstva, i to je vrlo pohvalno.
Ono što bih vas ja na samom početku ove načelne rasprave upitao jeste da li vi možete nama kao narodnim poslanicima i srpskoj javnosti koja prati ovaj prenos da odgovorite kolika su dugovanja ministarstva za subvencije, za poljoprivredne proizvođače zaključno sa 1.11.2015. godine?
Ja živim na selu, uvažena ministre, i svakog dana me komšije pitaju, a i sam sam bio svedok slušajući vas na jednoj nacionalnoj televiziji, kada ste u jutarnjem programu rekli da su sve subvencije isplaćene…

Gospodine Jovanoviću, ja vas molim da se vratite na temu.

Gospodine potpredsedniče, ovo je načelna rasprava i ja očekujem da možemo da govorimo…

Ali, ne možete u načelnoj raspravi da govorite nešto što nema veze sa današnjom temom i predlogom zakona.

Ministarka je iznela podatak da je 178.000 hektara u Srbiji pod voćem, da je od toga 46% pod šljivom, da je najviše rakije, a mi govorimo danas o Zakonu o jakim alkoholnim pićima, a to se 90% odnosi na rakiju, uvaženi potpredsedniče ove Narodne skupštine, i sada bi trebalo da govorimo o tim malim…