Zahvaljujem.
Poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, mi smo danas u načelnoj raspravi izneli stav da ovaj Zakon o jakim alkoholnim pićima treba podržati i kolega koji je govorio u ime poslaničke grupe SDS-ZZS-ZS je izneo takav nedvosmislen stav. Naša podrška zakonu se ne dovodi u pitanje zbog argumenata koje smo već izneli.
Ono što je za Socijaldemokratsku stranku, za Zelene Srbije i za Zajedno za Srbiju veoma važno jeste da u onom delu rasprave o amandmanima mi želimo da ukažemo, pre svega, na potencijalnu ugroženost zdravlja stanovnika i tih individualnih proizvođača, kako ih ovde kolokvijalno nazivamo. Naravno da to nije odgovarajući naziv, ali znamo na koga mislimo i insistiramo na potrebi zaštite stanovništva kroz mogućnost da se kontroliše taj proizvod.
To je za nas mnogo važnije sa zdravstvenog aspekta, nego sa tržišnog aspekta, gotovo da je zanemarilo to u nekim globalnim tržišnim razmerama, ali u odnosu na moguće posledice po zdravlje stanovništva i građana Republike Srbije, može da bude ovo pitanje veoma interesantno i može da bude, nažalost, i veoma pogubno zbog toga što smo imali u prošlosti posledice koje su dolazile do izražaja usred neadekvatnih ili loših karakteristika tih jakih alkoholnih pića, s jedne strane.
S druge strane, naravno, ako bi Zeleni Srbije trebalo da se izjasne o tome, mi smo možda spremni da predložimo i da se o trošku države rade te analize, na neki način, za dobrobit građana i o trošku države da bi znali o tome kakav je kvalitet tih pića i da bismo na pravi način zaštitili građane.
Ono što je za mene u ovoj načelnoj raspravi interesantnije, a to je predlog koji se nalazi pred nama - Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o upravljanju nanosom uz Okvirni sporazum o slivu reke Save. S obzirom na prethodnu podršku, Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije će podržati i ovaj predlog zakona.
Ima nekoliko veoma važnih delova u ovom Protokolu koji su za nas interesantni. Jedan od najvažnijih je možda u onom delu kada se o nanosu govori kao o prirodnom resursu. Mislimo da je u pravom upravljanju životnom sredinom u zaštiti životne sredine važno delove životne sredine okarakterisati kao prirodni resurs. Prirodni resurs koji ima svoju vrednost, koji ima svoj prirodni kapital i samo na taj način možemo prema njemu da se odnosimo na ekonomski prihvatljiv način, s jedne strane, ali i da uzmemo u obzir sve mogućnosti uticaja na životnu sredinu.
U početku ovog Protokola o upravljanju nanosom, u delu gde se govori o principima održivog upravljanja nanosom, veoma važne su ove karakteristike da se mora voditi računa o prirodnim procesima, da se mora voditi računa o ovom vodnom režimu, da se prepoznaje nanos u pogledu njegovog kvaliteta i količina, kao resurs. Ovo je za Zelene Srbije ključna rečenica i, naravno, da se potrudimo da obezbedimo ravnotežu između društveno-ekonomskih vrednosti i vrednosti nanosa sa aspekta životne sredine, planiranje i priprema mera za smanjenja uzvodnih i nizvodnih uticaja obezbeđujući integralna rešenja za vode, nanos, tlo, podzemne vode i, naravno, radeći na unapređenju saradnje sa različitim zainteresovanim stranama.
U delu koji je, čini mi se, u prošlosti bio najproblematičniji, možda ne kada je upravljanje slivom reke Save, kada se uzme u obzir, koliko kada je u pitanju sliv Velike Morave, upravljanje nanosom i vađenje nanosa. Dešava nam se,čini mi se, i sada, ja sam o tome govorio u nekim drugim zakonskim predlozima, da imamo divlje kopače šljunka koji to ne rade pod okriljem države ili ne rade uz nadzor države i zaista probleme koje imamo u slivu Velike Morave bilo bi veoma pogubno da se jave u upravljanju sliva reke Save, a da možda za građane koji prate ovu raspravu samo podsetimo na koje reke se misli kada govorimo o slivu reke Save i kada govorimo o upravljanju nanosa u slivu reke Save, pre svega: Drina, Lim, Uvac, Bosut i reka Kolubara.
Čini mi se da za građane zapadne Srbije je najvažnija reka Kolubara, s obzirom da je stvarala probleme i u poslednjih par godina plaveći i Valjevo i sve gradove nizvodno do Obrenovca. Ima to veze i sa nanosom i sa upravljanjem nanosa i sa divljim kopačima šljunka.
Šljunak u slivu Kolubare je malo lošijeg kvaliteta, nego šljunak u Velikoj Moravi, tako da je to možda bolja okolnost za građane između Valjeva i Obrenovca, ali zaista smatramo da je dobro da bude definisano da strane koje će obavljati vađenja nanosa to mogu raditi samo u svrhu održavanja i bagerovanje u svrhu remedijacije životne sredine, da je privredno vađenje nanosa dozvoljeno samo u za to određenim područjima i da vađenje nanosa može obavljati samo ovlašćeno lice u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Strane koje učestvuju, vi ste rekli da je tu Republika Slovenija, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Republika Srbija.
Ono što je u ovoj celoj priči oko nanosa veoma značajno je planirano vađenja nanosa i veoma je važno na pravi način definisati te lokacije i vrste vađenja nanosa. Pre svega, uključena procena kvantiteta i kvaliteta nanosa koji se vadi iz reke Save i njenih glavnih pritoka. U ovom slučaju, bar laičko vizuelno, posmatranje reke Drine sa Pavlovića mosta izgleda veoma haotično. Ne znam da li je to opažanje, sa moje strane, korektno, ali verujte da izgleda veoma, veoma zabrinjavajuće kada se sa Pavlovića mosta pogleda ko sve, kako i na koji način bageruje šljunak u slivu reke Drine.
Ono što je veoma važno, odlaganje nanosa, s obzirom da imamo deponije pepela, deponije različitih opasnih supstanci u slivu reke Save i u delu sliva reke Kolubare, moramo da znamo šta ćemo da radimo u slučaju ako se taj nanos nađe u reci Savi, a ima karakteristike opasnog otpada. Gde ćemo taj otpad da odlažemo i šta ćemo sa njim da radimo? U članu 9. pod v) imamo postupak sa nanosom u slučaju da je isti zagađen.
Dobro je da Savska komisija funkcioniše. Ja sam u proteklim godinama delimično bio upoznat sa radom Savske komisije. Ljudi koji rade u Savskoj komisiji, ljudi koji u okviru Direkcije za vode, ako ne grešim, su uključeni u međunarodnu saradnju, kada je u pitanju vodoprivreda i upravljanje rekom Savom, veoma dobro, profesionalno rade svoj posao i to nam daje nadu da polako počinjemo da uređujemo jedan po jedan sistem.
Ono što je veoma interesantno za našu poslaničku grupu – SDP, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, naravno, jesu zajednička istraživanja i razvoj. Opet smatramo da razmenom dobara i materijalni i nematerijalnih, možda više onih naučnih, možemo da doprinesemo boljem upravljanju u slivu reke Save. Ovog puta to nedvosmisleno piše u komentaru – sredstava iz budžeta su planirana. Ona moraju biti planirana i mi vas tu podržavamo.
Mi ne volimo da demagoški pričamo o štednji i posebno Zeleni Srbije smatraju da štednja nije odgovor na krizu. Kada govorimo o nanosu, mi ovde imamo jednu kategoriju koju je Vlada Republike Srbije uvela u poslednjih par meseci, a to je iskorišćenje industrijskog otpada. U ovom slučaju mislim na deponije pepela kojih ima između 200-300 miliona tona u Republici Srbiji, koje bi trebalo iskoristiti pre ovog prirodnog resursa o kojem govorimo. U ovom slučaju pesak dominantno i šljunak u jednom delu.
Postoji način da se zameni, postoji način da se nekim drugim merama, ne štednjom, ubrza privreda i ispada da je najbolja štednja ulaganje u nove poslove i u poslove koji na održivi i na zeleni način koriste životnu sredinu, a da ne stvaraju velike ili, da kažem, u najmanjoj meri stvaraju neke loše stvari po životnu sredinu.
Ovde naravno postoji i ovo „mutatis – mutandis“, nadamo se da to neće značiti da se, da kažem ovaj zakon prihvata, pošto u njemu bude izmenjeno sve što je potrebno izmeniti. Nadam se da je najveći deo, onoga što je potrebno izmeniti sadržano ovde, da neće biti iznenađenja i da time što podržavamo ovaj zakonski predlog mi u stvari podržavamo ovo što vidimo i što čitamo, a da ovom klauzulom neće doći do nekih drugih koje su bile neophodne da se izmene, pa se nađu u nekoj verziji za koju mi nismo glasali.
Naravno, ovo je samo jedan protokol ili samo jedan deo iz direktiva u vezi sa aktivnostima u oblasti politike upravljanja, politike voda, imaćemo još puno stvari o kojima ćemo razgovarati kada donosimo zakone koji su, da kažem ne dvosmisleni, a na dobrobit građana Republike Srbije. Možete da očekujete našu podršku, ali kao i svaki put do sada kada mislimo da neki zakoni nisu dovoljno dobri imaćete bez rezervnu, bez kompromisnu kritiku.
Zahvaljujem se, još jednom i nadam se da ćemo do nove godine imati još mnogo ekoloških zakona i da ćemo imati polemika za razliku od ove mirne rasprave kojoj danas prisustvujemo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih istakla da će poslanička grupa SPS podržati predloženi Zakon o jakim alkoholnim pićima i Zakon o potvrđivanju protokola upravljanju nanosom uz okvirni sporazum u slivu reke Save.
Izradi novog Zakona o jakom alkoholnim pićima, pristupilo se zbog važnosti koju proizvodnja jakih alkoholnih pića, prvenstveno rakija od voća ima za razvoj poljoprivrede Republike Srbije. U postupku pripreme Zakona o jakom alkoholnim pićima, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, sprovelo je javnu raspravu u kojoj su učestvovali predstavnici proizvođača jakih alkoholnih pića, njihovih udruženja. Rezultat je predlog zakona o kojem danas raspravljamo.
Predloženim zakonom stvaraju se uslovi za postepeno prilagođavanje domaćih proizvođača u uslovima koji se primenjuju u EU i predstavlja veliki korak ka usklađivanju proizvodnje jakih alkoholnih pića u Srbiji sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Usklađenost ovog zakona sa zakonodavstvom EU omogućava zaštitu od falsifikata, sprečava promet proizvođačima koji nisu registrovani, uspostavlja bazu podataka o proizvođačima, proizvodnji i kvalitetu jakih alkoholnih pića, a kako ste i vi ministarka naveli, Evropska komisija je dala najviše ocene ovom nacrtu zakona.
Zakonom o jakim alkoholnim pićima, uređuje se proizvodnja, geografska oznaka, kvalitet, opis, predstavljanje i deklarisanje i promet jakih alkoholnih pića, kao i druga pitanja od značaja za jaka alkoholna pića.
Rešenja koja su predložena novim zakonom, vode smanjenju troškova proizvodnje, rastu konkurentnosti proizvođača, povećanju proizvodnje i kvaliteta, a time izvoza jakih alkoholnih pića iz Srbije.
Članom 8. ovog zakona, propisano je da proizvodnjom jakih alkoholnih pića može da se bavi pravno lice ili preduzetnik, registrovan u registar privrednih subjekata, odnosno drugi registar u skladu sa posebnim propisom koji je upisan u registar proizvođača jakih alkoholnih pića, koji vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede. Takođe, propisan je i način za upis u taj registar.
Individualni proizvođači rakije, kojih nema u važećem zakonu, ali ih ima u životu i praksi, biće legalizovani novim zakonom. Zakon bi trebao pre svega da smanji sivo tržište i da poveća bezbednost i kontrolu jakih alkoholnih pića. Nove odredbe su usmerene ka pojednostavljenju pravila za registraciju proizvođača i samu proizvodnju jakih alkoholnih pića, a cilj je da se smanji nivo sive ekonomije, poveća broj registrovanih proizvođača, uz maksimalno uvažavanje bezbednosti i kvaliteta proizvoda.
Novi zakon omogućiće poljoprivrednicima da višak rakije legalno prodaju registrovanim proizvođačima. Oni će samim tim da plaćaju poreze i akcize. Konkretno, novim zakonom omogućiće se građanima da kroz ugovorni odnos, višak destilata prodaju registrovanim proizvođačima za dalju doradu i preradu. Fizičkim licima će ovo biti značajan izbor prihoda i mogućnost za bolje korišćenje sopstvenih resursa, u krajnjoj liniji ova zakonska rešenja imaju za cilj intenzivniji i ravnomerniji razvoj sela.
Ukazala bih na činjenicu da je izvoz rakije iz Srbije nedovoljan u odnosu na godišnju proizvodnju i visoki kvalitet. Primera radi, šljivovica se najviše izvozi u Crnu Goru, SAD, BiH, Kanadu, Švajcarsku i Australiju, a potom slede ostale zemlje. Ostale rakije od voća plasiraju se u Crnu Goru, Rusiju, BiH, SAD i Švajcarsku. Specijalne rakije se najviše izvoze u BiH.
Poštovani narodni poslanici, alkoholna pića se definišu po kategorijama EU. Uvođenjem kategorije jakih alkoholnih pića sa jasno definisanim sirovinama, načinom proizvodnje i upisom u registar proizvođača jakih alkoholnih pića, onemogućava se prisustvo sumnjivih kvaliteta na tržištu.
Zakon ustanovljava procedure kojima se omogućava praćenje svih puteva alkohola i kontrola od proizvodnje do pakovanja gotovog proizvoda, čime se garantuje poreklo i kvalitet. Jedna od najbitnijih izmena odnosi se na geografsku oznaku alkoholnih pića koja je definisana po evropskim kriterijumima.
Donošenjem ovog zakona će se omogućiti jedinstven, jednostavan, transparentan način za zaštitu geografske oznake jakih alkoholnih pića. Ovo će usloviti pojavu novih privrednih subjekata, sertifikacionog tela u kontroli proizvodnje i kvaliteta sa geografskom oznakom.
Zakonom se reguliše postupak registracije geografske oznake i njeno korišćenje, čime se štiti intelektualna svojina u ovoj oblasti i omogućava dodatna vrednost jakim alkoholnim pićima. Oznaka geografskog porekla svom korisniku garantuje prednost u odnosu na konkurenciju u privrednoj utakmici, proizvod označen geografskom oznakom geografskog porekla, potrošači doživljavaju kao proizvod posebnih kvaliteta koji drugi proizvodi te vrste ne poseduju.
U poslednjih 10 godina nije zaštićena nijedna geografska oznaka za rakiju, niti je ima u prometu. Razlozi za to leže delom i u komplikovanoj proceduri zaštite geografske oznake, ali i u nedovoljno razvijenoj svesti proizvođača o prednostima udruživanja i koristi koju dobijaju na tržištu u odnosu na iste takve proizvode, bez oznake geografskog porekla. Takvi proizvodi lakše nalaze put do kupca, iako imaju veću cenu jer iza njih stoji jedan standardizovan i garantovan kvalitet.
Zaštita geografske oznake podrazumeva određene troškove, ali ih pozitivni efekti opravdavaju. Takođe očekuje se da zakon utiče i na udruživanje proizvođača oko geografske oznake, kako bi mogli da tu geografsku oznaku koriste. Po postojećem zakonu u ovom momentu u Srbiji postoji šest registrovanih proizvođača rakije sa geografskom oznakom porekla, gde su u pitanju pretežno šljivovica, jabukovača i breskovača. Svi oni su zaštiti svoj proizvod kao individualnu geografsku oznaku i kao takvu isključivo i samo oni mogu da stavljaju rakiju sa geografskom oznakom u promet.
Zakonom se stvaraju uslovi da se sistem individualne zaštite geografske oznake može zameniti kolektivnom koja će biti opšteg karaktera, odnosiće se na određeni lokalitet, kraj u kome se rakija proizvodi na tradicionalan način. Srbija jedino na ovaj način može dobiti na količini i kvalitetu proizvoda što će omogućiti da srpska rakija postane prepoznatljiva u svetu kao nacionalni brend.
Odredbe ovog zakona su usklađene sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane koji se takođe odnosi na sektor jakih alkoholnih pića. Naime, briga za zdravlje krajnjih potrošača mora biti prioritet, što će se kroz primene odredbi ovog zakona omogućiti, jer će potrošač na tržištu imati kvalitetan, zdravstveno ispravan i bezbedan proizvod.
Ovo je posebno značajno ako uzmemo u obzir činjenicu da nisu bila retka trovanja neispravnim rakijama, koja su za posledicu imala ozbiljno ugrožavanje zdravlja, a čak su dolazila i do smrtnih ishoda.
Poštovani narodni poslanici do donošenja Zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima u Srbiji je bilo registrovano oko 2000 proizvođača, privrednih subjekata i fizičkih lica. Nažalost nakon donošenja zakona broj registrovanih proizvođača smanjio se na 369, od tog broja 25% su preduzeća, dok 75% preduzetnici iz zanatskih proizvodnih radnji.
Prema podacima iz Registra proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića ukupna godišnja proizvodnja iznosi oko 12 miliona litara alkoholnog pića. S obzirom da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku obim proizvodnje jakih alkoholnih pića u Republici Srbiji mnogo veći i kreće se oko 80 miliona litara na godišnjem nivou, jasno je da se velika količina jakih alkoholnih pića proizvodi od strane lica koja nisu registrovani proizvođači.
Prema rečima proizvođača ukoliko bi poštovali odredbe važećeg zakona koje su izuzetno nestimulativne troškovi samo jednog litra rakije, u koju ulaze usluge tehnologa, akcizna makrica, porez, knjigovođa, dostigla bi cifru već od 450 dinara pa tako ne bi bili konkurentni.
Proizvođači sami ističu da je važeći Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima zapravo doprineo pojavi kupovine rakije na crno. Po ovom zakonu iz 2009. godine proizvodnja fizičkih lica nije bila obuhvaćena, tako da je ostala van legalnih kontrolisanih tokova.
Registrovani proizvođači takođe ističu da bi trebalo izmeniti akciznu politiku, što nije predmet ovog zakona, jer je recimo potrebno 13 funti da se litar rakije izveze u Englesku, dok se akciza na uvoz viskija u našu zemlju plaća tek jedan evro.
Poštovani narodni poslanici, Srbija je poznata kao zemlja šljive i izuzetno kvalitetne Šljivovice, a najkvalitetnija rakija od šljive proizvodi se u zapadnom delu Srbije i to od autohtonih sorti šljive „požegače“ i „crvene ranke“. U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije „travarica“, „nanovača“, „menta“, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od voća i većinom su zastupljene rakije od grožđa.
Koliko je srpska Šljivovica poznata govori i podatak da je u vreme prohibicije u Americi bila u rangu sa viskijem i konjakom po ceni i kvalitetu. Iz ovoga zaključujemo da srpski rakijski brendovi po kvalitetu zaslužuju mnogo bolju poziciju na domaćem i inostranom tržištu. Ubeđeni smo da će ovaj zakon doprineti stimulisanju i malih i velikih proizvođača da proizvode kvalitetne voćne rakije sa oznakom geografskog porekla i na taj način postati još poznatiji i priznatiji.
Još jedan kvalitet ovog zakona koji želim da istaknem jeste drastično smanjenje troškova proizvođačima jakih alkoholnih pića, što će sigurno doprineti povećanju proizvodnje i proizvodnje rakije i drugih alkoholnih pića. Zahvaljujem.

Reč ima Milan Novaković.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, zadovoljstvo nam je danas da slušamo vrlo kvalitetne diskusije o Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima iz prostog razloga što mi kao narodni predstavnici pričamo o jednom jako dobro izbalansiranom zakonu koji je uzavreo u centar svega proizvođača alkoholnih pića u Republici Srbiji. Ta izbalansiranost se upravo ogleda u tome što svi strahovi koje su naši poljoprivrednici, čestiti i vredni proizvođači imali ulaskom Srbije u EU da neće moći da peku rakiju na tradicionalan način, kao što to rade vekovima, ovim zakonom je definitivno odagnana i sve pohvale i radnoj grupi i ministarstvu i Vladi na ovako dobro izbalansiranom zakonu.
Zašto je dobro izbalansiran? Upravo što ćemo sačuvati tradiciju i ekonomske aspekte naših malih proizvođača koji su nama izuzetno važno i oni će moći onaj deo koji je za njihove lične potrebe nesmetano i ubuduće na način kao što su to radili do sada da proizvode, da konzumiraju i za svoju ličnu potrošnju da koriste.
Daljim korak, ako postoje tržišni viškovi, zakon u sledećem koraku prepoznaje i proizvođača jakih alkoholnih pića koji mora biti registrovan i poštovati sve pozitivne zakonske propise u delu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti, što prate i ostali zakoni, ovaj deo Zakona o jakim alkoholnim pićima.
Svakako da će u delu proizvodnje voća i te kako podsticati i podstaći nove zasade. Kao što smo čuli i do sada najviše u državi Srbiji je prisutna šljiva, a proteklih godina smo svedoci da i te kako po Vojvodini, naročito, niču novi zasadi raznog drugog voća i vinograda na području cele Republike Srbije, a sve su to sirovine za delom proizvodnju jakih alkoholnih pića.
Svakako da u zakonu stoji jedna bitna napomena, a to je da su sve ove odredbe, da ih ne nabrajam redom, usklađene sa zakonima EU, što znači da na kraju svaki proizvođač registrovan u RS će moći sasvim regularno da izveze proizvode na tržište EU, što nam govore podaci o geografskom poreklu, usklađivanje sistema kvaliteta i sve ono što prati ostale proizvode koji treba da se nađu na tržištu EU.
I te kako je važno i možemo očekivati da donošenjem ovog zakona možemo da očekujemo i značajnim delom smanjenje sive ekonomije i povećanje regularnog prometa jakih alkoholnih pića. Poznato je da se apsolutno borimo za potpunu legalnost i podsticanje svih vidova proizvodnje, kako u korist svih naših proizvođača i iz svega toga i država Srbija ima korist kroz ukupan BDP.
Jako je važno istaći da svi mali proizvođači neće moći biti, odnosno svi mali proizvođači neće moći da uđu u utakmicu sa velikim u smislu izvoza i zato će biti sledeći korak, koji će verovatno drugi zakon, očekujemo vrlo brzo i zakon o zadrugama, da udruživanjem malih proizvođača zadruge će moći vrlo lako da registruju proizvodnju jakih alkoholnih pića i samim tim smanjiti troškove za sve one koji prate i koji su do sada bili prethodnim zakonom znatno veći i svakako da je kvalitet ovog zakona što i te kako smanjuje troškove i same registracije.
Nama jeste poljoprivreda glavna izvozna šansa, nama je poljoprivreda sigurno na jednom od najvažnijih mesta uopšte u našoj budućnosti i mislim da je ovo dobar primer ovog zakona kako bi trebali i slediti primer ovog zakona sa sledećim zakonima upravo da sve one prednosti koje imamo kao država i sve ono što znamo kao narod, sve ono što naši vredni poljoprivredni proizvođači umeju da naprave, a na svetskom tržištu se i te kako cene svi ovi proizvodi koje mi imamo na području naše cele Republike i mislim da je to jedna velika šansa da u budućim zakonima, koji budu uređivali ostale oblasti proizvodnje, da se držimo ovoga principa, da zadržimo ono što je karakteristično, ono što znamo da radimo, ono što možemo da radimo.
Nema potrebe da mi izmišljamo nešto što ne znamo, a sa druge strane, uz primenu savremenih svetskih tehnologija, počev od primarne proizvodnje, a ovde govorimo i o primarnoj proizvodnji i o jednom visokom nivou prerade gde dobijamo i te kako skupe proizvode. Sada da ne nabrajamo, od 100 kg voća možemo da dobijemo koliko rakije, pa kada uporedimo vrlo jasno ćemo izračunati, pogotovo kada imamo geografsko poreklo, koliko to može da uveća ukupan BDP Republike Srbije.
U svakom slučaju, za svaku pohvalu i nadam se da ćemo svi imati, a najviše naši poljoprivredni proizvođači koji su nam najvažniji i za njih u ovom parlamentu ću se ja lično i moje kolege uvek boriti da kroz kvalitetne zakonske predloge budu naši poljoprivredni proizvođači zaštićeni, da budu stimulisani i da se borimo za što veće, što bolji budžet za poljoprivredu i da idemo napred.
O drugom, o Predlogu zakona o potvrđivanju protokola o upravljanju nanosa u okviru spor6azuma o slivu reke Save, mogu samo da kažem da je kvalitetno i stručno urađen, da je predlog jasno obuhvatio sve aspekte ovog specifičnog dela i u Danu za glasanje moje kolege i ja iz SNS ćemo podržati oba ova zakonska predloga. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, uvažena gospođo Bošković Bogosavljević i poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, konačno jedan predstavnik Vlade u ovoj Narodnoj skupštini prvi put, ja mislim, za ovih godinu i sedam meseci brani jedan veoma dobar predlog zakona, poštovana gospodo. To je predlog zakona koji je utegnut, jasan, precizan, logičan i meni je žao, poštovana gospodo, što za ovih godinu i sedam meseci tek sada po prvi put jedan poslanik opozicije može na ovakav način da komentariše jedan predlog zakona. Žao mi je jednim delom, poštovana gospodo, i što je dobar deo rasprave sve do sada bio usmeren ka tom pitanju može li neko da peče rakiju privatno, za svoju dušu ili ne može. Pa, ja mislim da je svakome ko je pročitao ovaj predlog zakona to jasno. Ali, evo i ja, kao čovek koji nastupa ovde u ime opozicije, da kažem domaćinima u Srbiji, pa i domaćicama da kažem, da im je omogućeno da peku normalno i legalno rakiju za svoju dušu i da nema nikakve dileme oko toga.
Zatim, poštovana gospodo, uprkos tome što je ocena zakona ovakva kakvu sam izneo, imam tri napomene. Te tri napomene se tiču ovako nekih dodatnih preciznosti. Kada već imamo dobar zakon, gospođo Bošković Bogosavljević, da ga napravimo najboljim mogućim.
Gospodin Živković je već naveo jedan kriterijum na osnovu koga smo merili sadržinu ovog zakona. To je kriterijum tržišne privrede, konkurencije, pravila konkurencije, itd. Mi smatramo, gospođo Bošković Bogosavljević, na primer da podaci o proizvodnji, promet u zalihama po godinama i o dobavljaču destilata poljoprivrednog porekla ne bi trebalo da budu dostupni javnosti, jer se radi o osetljivim poslovnim tajnama proizvođača jakih alkoholnih pića. Mi dodajemo ovom stavu još dve stvari, gospođo Bošković Bogosavljević. Jedno je - nije opravdano po našem sudu da proizvođači jakih alkoholnih pića međusobno imaju uvid u podatke o proizvedenim i prodatim količinama, te stanju na zalihama. Zašto bismo mi to omogućavali? Druga stvar, mi smatramo da proizvođači jakih alkoholnih pića mogu izgubiti kompetetivnu prednost na tržištu ako se njihovi osetljivi poslovni podaci učine javnim.
Mi smo amandmanskim intervenisali. Moj predlog je da vi naše amandmane pročitate, makar jednako pažljivo, kao što mi čitamo vaše predloge zakona, i ukoliko prihvatite naše argumentaciju, da prihvatite naše amandmane.
Druga napomena, poštovana gospodo, tiče se usaglašenosti sa drugim zakonima. U delu u kojem reguliše geografske oznake, to su čl. 14. do 29, vidim sada jednu radost kod naših gostiju ovde kada imamo ovako jednu temeljenu, ozbiljnu raspravu o jednom predlogu zakona, bravo i za to, dakle, u delu u kojem reguliše geografske oznake predlog zakona, nama se čini, nije potpun, jer ne sadrži sve odredbe koje sadrži Zakon o oznakama geografskog porekla, a mi smatramo da bi trebalo da sadrži. Evo šta nedostaje – sadržina odeljaka 7, 10. i 11. pomenutog zakona.
Gospođo Bošković Bogosavljević, mi smatramo, radi preciznosti, radi onog velikog načela na koje se mi ovde večito pozivamo, a to je načelo vladavine prava,
da bi bilo dobro da i ove naše amandmane koji se tiču ovog dela pažljivo pročitate, da uvažite našu argumentaciju i da prihvatite naše amandmane.
Treća napomena, poštovana gospodo, povodom ovog zakona je sledeća. Gospođo Bošković Bogosavljević i, naravno, uvažene gošće i gosti iz ministarstva, odredba kojom je propisano da se geografska oznaka ne sme prevoditi, po našem sudu, je neprimenjiva na jaka alkoholna pića koja se npr. izvoze, jer je pri njihovom deklarisanju uputno, mi smatramo, navesti geografsku oznaku na jeziku koji je u upotrebi na tržištu na koje se jako alkoholno piće izvozi. Nama se čini da bi bilo dobro, možda nije neophodno, ali da bi bilo dobro, da bi zakon bio najbolji, da se i ova naša sugestija, ja mislim, supstantivna uvaži.
Kao što vidite, ovog puta nismo, makar u govorima, reagovali na jezik i što se tiče jezika zakona zadovoljni smo ovog puta, ali vas molim da obratite pažnju na naše amandmane, koji su apsolutno supstantivni. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Zahvaljujem.
Pre svega, želim da izrazim svoje zadovoljstvo i zadovoljstvo mojih saradnika što je dosadašnja rasprava protekla u ovakvom tonu. Ovo je samo potvrda velike saglasnosti među nama da se radi o jednom izuzetno kvalitetnom zakonu i da ona pitanja i oni predlozi koji su se ovde čuli su zaista najiskreniji, najdobronamerniji i u tom smislu, na kraju, mogu da obećam poslaniku Pavićeviću da ćemo sve predložene amandmane sa pažnjom pročitati, sa pažnjom analizirati, jer zaista shvatamo dobru nameru. Nama je cilj da uz onu desetku koju smo dobili od Evropske komisije, od naših poslanika dobijemo 10 plus.
Sada želim da se samo kratko osvrnem na neka pitanja koja su postavili poslanici pre gospodina Pavićevića. Naravno, pri tom želim da kažem da će biti kratak osvrt, a da očekujem da u danu za raspravu po amandmanima i na ova sva pojedinačna pitanja opsežno damo sve odgovore, kako bi svima bilo jasno o čemu se radi u najvećoj mogućoj meri, a pre svega, da bi našim proizvođačima koji su životno zainteresovani za ovaj zakon to isto bilo i jasnije nego svima nama.
Zbog toga ću se samo kratko osvrnuti na neke od diskusija narodnih poslanika. Pre svega, gospodin Marinković iz poslaničke grupe DS je istakao, uz sve ove pohvale, pitanje zbog čega zakon ne predviđa kontrolu one proizvodnje koja je namenjena za sopstvene potrebe proizvođača. Prosto i jednostavno, mi smo zaduženi da brinemo o zdravstvenoj bezbednosti proizvoda koji ima karakter robe, koji se nađe na tržištu i koji je namenjen potrošačima na tržištu. Mi ne možemo da ulazimo u sopstvenu i vlastitu proizvodnju svakog pojedinačnog proizvođača, fizičkog lica koje ne želi da taj svoj proizvod dalje plasira. On proizvodi za sebe, za svoju porodicu, za svoje goste, jer ukoliko bismo ušli u ovakvu jednu obavezu da kontrolišemo ono što će on ponuditi svojoj porodici, svojim gostima, morali bi po istom principu da kontrolišemo i proizvodnju džema, slatkog, ajvara i slično. Prosto i jednostavno da znate šta otprilike ovaj zakon predviđa, a šta ne može, jer nije u skladu sa onim što je u duhu zakona.
Gospodin Marinković, a i neki poslanici pre njega, mislim gospodin Arpad, postavio je pitanje rokova, zašto je rok za prihvatanje zaštite geografske oznake godinu dana, zašto smo tako dug rok odredili za ovaj posao koji će biti u nadležnosti ministarstva.
Predvideli smo rok do godinu dana, što znači da ovaj rok može biti i kraći. Ukoliko je zahtev potpun, ukoliko postoji saglasnost svih ovih koji su zainteresovani za oznaku geografskog porekla rakije na nekom području, lokalitetu, onda nema razloga da bude godinu dana, onda će ceo posao biti završen za mesec dana. Međutim, u situaciji kada imamo različita mišljenja, kada imamo suprotstavljene ideje, mi onda moramo postepeno i polako da rešavamo pitanje zaštite oznake geografskog porekla, pošto ona više neće biti individulano vlasništvo, ona je sada kolektivno vlasništvo velike grupe proizvođača sa određenog područja.
Naš interes je da javnost bude u potpunosti upoznata, da čujemo različita mišljenja i da od tih različitih mišljenja napravimo jedno koje će biti prihvatljivo za sve potencijalne aktere i učesnike u proizvodnji proizvoda sa oznakom geografskog porekla, jer praktično ova oznaka se jednom dobija za svagda, za period koji sledi ispred svih ovih proizvođača. To je razlog zbog čega mi određujemo do godinu dana i ocenjujemo da je i u ovakvim slučajevima, koji za nas neće biti jednostavni, dovoljno godinu dana da se ceo ovaj proces zaokruži i da se prosto sve dileme, nedoumice, razmimoilaženja između naših proizvođača, a svi su nam važni na tom području, da se raščiste, da budemo medijatori i da dođemo do prihvatljivog rešenja za sve.
Što se tiče gospodina Milisavljevića iz poslaničke grupe DS, on je diskutovao na temu uopšte da li nam je potreban Zakon o alkoholnim pićima ili uopšte o alkoholnim pićima ne treba govoriti. Ja sada zarad javnosti i vas poslanika moram da kažem da pitanje štetnosti konzumiranja alkoholnih pića, pitanje nivoa koji je dozvoljen i koji nije štetan je pitanje zaista za jednu drugu profesiju. Slažem se s tim da je ovo pitanje pre svega zdravstvenih radnika, to je sasvim jasno, ali svima nama je jasno da na svim meridijanima kroz istoriju, kroz vek i vekove iza nas, na svim nivoima u smislu socijalnog statusa, od onih najsiromašnijih slojeva do onih najbogatijih, konzumira se alkoholno piće. Stručnjaci u zdravstvu treba da kažu da li je štetno ili nije, u kojoj meri je štetno, a u kojoj nije. Isto tako kao što kažu da je lek lek samo u određenoj dozi, a čim pređe tu određenu dozu, on više nije lek, nego je otrov.
Dakle, mi se ne bavimo tom problematikom i tim pitanjem. Mi se bavimo pitanjem kvaliteta i zdravstvene bezbednosti proizvoda koji se nađe u prodavnicama, na trgovačkim rafovima, koji bude dostupan našem potrošaču. Taj proizvod mora da bude zdravstveno bezbedan, kvalitetan i to je naš zadatak, da to što se nađe u legalnim tokovima prodaje bude apsolutno bezbedno po naše potrošače, naše građane.
Što se tiče primedbi Ivana Karića, nisu primedbe, više su komentari i sugestije u smislu da zakon jeste dobar, ali uvek može biti bolji. Je li tako? Rekli ste da bi bilo zgodno i dobro da država pomogne u materijalnom smislu, da finansira analize kvaliteta alkoholnih pića koja se nađu u prodaji. Moram da kažem da mi već imamo pravilnik kojim finansiramo, odnosno regresiramo deo utrošenih sredstava za kontrolu kvaliteta. Taj pravilnik, za alkoholna pića koja nisu sa oznakom geo porekla, predviđa subvencionisanje 40-55% troškova, i to za pet uzoraka u toku godine. Ako se radi o alkoholnim pićima sa oznakom geografskog porekla, subvencionisanje je veće, povraćaj utrošenih sredstava za kontrolu kvaliteta je u iznosu od 50 do 60% i u tim slučajevima mi subvencionišemo analize za 10 uzoraka.
Naravno, prihvatamo vašu sugestiju da uvek treba i više i značajnije subvencije, ali vi znate, kao što smo čuli malopre i od kolega poslanika, uvek je malo sredstava u odnosu na ono što bi sve želeli da podržimo, da subvencionišemo i da pomognemo. Prosto se trudimo da za svaku granu poljoprivredne proizvodnje, za svaki sektor opredelimo određena sredstva, odnosno maksimalno onoliko koliko je to nama u mogućnosti i koliko nam je na raspolaganju.
U svakom slučaju, zahvaljujem se poslaniku Kariću na prilici da naši gledaoci, naši poslanici budu još jednom dobro informisani i o protokolu koji je takođe važan, o protokolu koji danas usvajamo u formi Zakona o upravljanju nanosom u okvirnom slivu reke Save. Dakle, protokolu koji znači zajedničku prekograničnu, regionalnu saradnju za dobro upravljanje vodnim tokovima u cilju zaštite prirodnih resursa. Svojim izlaganjem pomogli ste i nama, da tako kažem, da ovaj protokol na pravi način predstavimo našoj javnosti i ja vam se u to ime zahvaljujem.
Svim poslanicima koji su do sada učestvovali u raspravi se zahvaljujem od srca, a zahvaljujem se i onima koji će učestvovati u daljem toku sednice. Očekujem da isto ovako razgovaramo i u četvrtak, kada bude rasprava u pojedinostima, rasprava o amandmanima. Još jednom obećavam veliku pažnju i spremnost da sve ono što je u amandmanu suštinsko, što je dobro, što je kvalitetno, i prihvatimo. Hvala lepo.

Hvala.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Sledeća reč ima Vesna Marković. Izvolite.