Na osnovu Ustava Srbije.
Dakle, ne dozvoljavam da čitate imena kao da nas prozivate na streljanje. Ne dozvoljavam. Žao mi je, ali ne dozvoljavam.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Gde to piše u Ustavu.)
Zahvaljujem to možete da pozovete poslanike da glasaju za, protiv ili uzdržan, ali tako da nas prozivate kao na streljanje, na to nemate prava. Pročitajte Ustav, ali molim koleginice iz poslaničke grupe DS da se uzdrže od ovako nasilnog ponašanja, vike, pretnje i tako dalje. Molim kamere da pokažu kako se ponašaju određene koleginice u poslaničkoj grupi DS. Pre bih glasala za Zakon o oslobađanju od straha od vas nego da nam pretite.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 od ukupno prisutnih 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
(Zoran Živković, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Možete nakon glasanja, u toku glasanja ne.
(Zoran Živković, s mesta: Tiče se glasanja.)
Nikada se ne bi završilo onda.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: A davali ste inače tako.)
Nisam davala nikada da u toku glasanja bude povreda Poslovnika, jednom sam se sa vašom potpredsednicom i mojoj konsultovala i rekla je da se to ne radi, jer nikada ne bi završili i ušli bi u opstrukciju utvrđivanja dnevnog reda.
Narodni poslanik Branka Karavidić predložila je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju.
Reč ima Branka Karavidić. Izvolite.

Hvala gospođo predsednice.
Već četvrti put predlažem da se na dnevni red uvrste izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima. Naime, Zakon o javnom informisanju i medijima je na snazi od avgusta meseca 2014. godine i njegovo donošenje u okviru seta medijskih zakona najavljivano je kao veliki reformski pomak što je praksa pokazala sasvim suprotno.
Savet za borbu protiv korupcije je u februaru 2015. godine objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji. Savet se osvrnuo u svom izveštaju i na rešenje u ovom zakonu čiju izmenu mi predlažemo. Po mišljenju Saveta u praksi postoje i akcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača, a vrše efektivno kontrolu nad uređivačkom politikom kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno.
Smatram da postojeće rešenje koje ne predviđa upis svih direktnih i indirektnih vlasnika medija već samo onih čiji udeo je iznad 5%, otvara prostor za zloupotrebe, ne garantuje u dovoljnoj meri transparentnost vlasničke strukture i stvara uslove za netransparentno ostvarivanje uticaja na tokove u društvu direktno ili indirektno putem medija.
Predlaže se izmena u članu 39. tako što se predviđa da se u registar medija upišu svi vlasnici, direktni i indirektni, bez obzira na visinu udela osnivačkog kapitala izdavača, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje predviđa da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5%.
Predložena izmena zakona mislim da će obezbediti transparentnost vlasničke strukture izdavača, odnosno medija, što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će se smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija.
Naravno, ustavni osnov za naš predlog ovoga sadrži se u Ustavu Republike Srbije u članu 97, koji između ostalog kaže da država Srbija uređuje, obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu slobode i prava građana, što pravo na informisanje svakako jeste, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica.
Naravno, dobili smo i odgovor od Vlade i u tom mišljenju se kaže, naravno Vlada odbija ovaj predlog. Smatraju da je samim upisom u registar medija pružena mogućnost građanima da na osnovu objavljenih podataka steknu realnu predstavu o mogućem uticaju na uređivačku politiku ili pojedine objavljene informacije od strane osnivača, izdavača ili drugih koji finansiraju izdavače medija. Ne slažem se sa mišljenjem Vlade, jer praksa je pokazala da postoje akcionari…

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 154 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim DS da mi dostavi ovlašćenje ko je ovlašćen danas da predstavlja poslaničku grupu, pošto me je poslanik Borislav Stefanović obavestio da je on predao drugi spisak za govornike, od neovlašćenog zamenika, molim da to do otvaranja prve tačke rešimo.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Izvolite.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, po ko zna koji put želim da vam iznesem i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Kao što ste videli, ovaj zakon suštinski sadrži samo jednu izmenu, jedan član, ali sa dalekosežnim i dugoročno pozitivnim efektima za ekonomiju Republike Srbije. Ja znam da pojedini finansijski stručnjaci ili oni koji se tako predstavljaju, a i ova Vlada, sigurno smatraju da opšti porezi ne mogu biti niski, jer bi to dovelo do rasta fiskalnog deficita i javnog duga.
Tadašnji ministar finansija, ako se dobro sećam, u to vreme, nisam siguran da li je bio Krstić ili Dinkić, procenio je da će povećanje poreske stope dovesti do rasta prihoda od ovog poreza, ali podaci pokazuju da taj rast nije srazmeran povećanju poreske stope.
Suštinski, ovaj porez na dobit od 15% ima negativan efekat, jer sa stopom poreza na dobit pravnih lica 10% mi smo imali investicije mnogo veće nego što danas postoje u Srbiji. Naravno, porez na dobit bio je samo jedan od faktora za privlačenje investitora, jer privrednici imaju milion problema, od dostupnosti izvora finansiranja usled visokih kamatnih stopa i taksi, do indeksacije kredita u stranoj valuti. Mnoge tranzitne zemlje imale su relativno niske stope poreza na dobit, kompanija, i to se pokazalo kao važan fiskalni instrument u funkciji razvoja ekonomije, povećanja zaposlenosti i obezbeđivanja visoke stope rasta u budućnosti, pre svega kroz povećanje izvoza.
Sa ovim poreskim rasterećenjem počećemo da stvaramo za investitore i sve one koji sada posluju jedan atraktivniji poreski sistem u službi privrede i postepenom rastu BDP-a. Samo sniženje stope poreza na dobit sa 15% na 10% neće rešiti sve strukturne probleme naše ekonomije, ali može svakako biti jedan važan fiskalni instrument za ozdravljenje i rast naše ekonomije. Zbog toga vas pozivam, poštovane kolege, da glasate da se ovaj predlog zakona stavi na dnevni red ove sednice. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 151 od ukupno prisutnih 164 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Gordana Čomić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Naš predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba 13. marta ove godine, u petak, za dva dana će biti osam meseci, podneti na vreme i sa željom da se uspostavi kako vladavina institucija i vladavina prava nas u Narodnoj skupštini, tako i da se sistem odgovornosti ustanovi za svakog ko se bavi javnim poslovima.
Izveštaji koje su podnele vojne komisije ostali su bez odgovora na dva važna pitanja kada je ova tragedija i smrt sedam ljudi u pitanju. Prvo važno pitanje je – odakle ministru odbrane na osnovu kojih i čijih informacija, kako je do njega došla informacija da je potrebno narediti spasilačku misiju? Vrlo važan odgovor koji nedostaje, uporno i nakon osam meseci.
Drugi važan odgovor koji nedostaje na pitanje – ko je menjao plan leta letelice kada je već krenula ka Beogradu, nakon što je obavila prvi deo spasilačke misije?
Ministar je nedavno u svojoj izjavi kazao da je ponosan na misiju helikopter i da bi to ponovo naredio, mimo subordinacije, što je nepojamna izjava, da neko bude ponosan na smrt sedam ljudi i da smatra da bi to uvek moglo da se ponovi. Tome služi anketni odbor, da spreči svakoga da mu padne na pamet da zbog toga što se beži od istrage, što se beži od dijaloga u Skupštini, što se beži od vladavine institucija, da izjavljuje takve izjave.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da Narodna skupština ne želi da se na dnevni red stavi i sa još većim žaljenjem da od toga imamo svi zajedničku štetu. Kako i da li svi oni koji su bili u lancu usmene subordinacije mogu da žive sa svojim odlukama, to nije stvar institucija, to je stvar lične etike, čovečnosti, ljudskosti. Ali, ministar odbrane je tu da odgovara Narodnoj skupštini, da sluša Narodnu skupštinu i da ni na kakav arogantan način ne izdvaja sebe zato što ima zaštitu predsednika Vlade od ljudi u subordinaciji koji nemaju ni zaštitu vladavine prava, pa su dva generala kažnjena bez zaštite vladavine prava a da mi odgovore o tome ko je odgovoran za smrt sedam ljudi nismo dobili. Ja se nadam da je danas dan kada ćemo ovo uvrstiti u dnevni red. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 od ukupno prisutnih 162 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Gordana Čomić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o oružju i municiji.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Naš predlog zakona o izmenama Zakona o oružju i municiji radi se uvođenja obaveze da svi vlasnici, korisnici, imaoci oružja prolaze psihofizičke preglede da bi se usvojio predlog o dozvoli za vlasništvo ili za korišćenje vatrenog oružja.
Ove izmene Zakona o oružju i municiji ne odnosi se na lovce Srbije, pošto su lovci Srbije ljudi koji savesno upotrebljavaju oružje i uglavnom retko, ako ikada, koriste revolvere, pištolje i ostalo malokalibarsko oružje i, takođe, ne odnosi se na one koji po službenoj dužnosti nose i imaju pravo korišćenja oružja, bez obzira da li rade u službi unutrašnjih poslova, u vojsci, u policiji, u organizacijama koje se bave privatnim obezbeđenjem ili u okviru države, zbog toga što oni i inače prolaze psihofizičke pregled.
Postoji ogroman broj ljudi u Srbiji koji imaju pištolje, pištolji ne služe za lov, pištolj služi da ubiješ čoveka, koji ne prolaze nikakve kontrole o psihofizičkom stanju i mi samo svedočimo tragičnim vestima o ubistvima u porodicama, zbog toga što je osoba koja je neuravnotežena, koja je paranoična, koja je ozbiljno bolesna i treba joj pomoć odlučila da upotrebi taj pištolj.
Naša briga o svima je da zaštitimo i tog koji smatra da ima pravo da ubije zbog nesvesti o tome šta je realnost i da zaštitimo i one koji mogu biti njihove žrtve. Nikakav dodatni uslov ne ide ni na kakvu drugu društvenu grupu koja rukuje i upotrebljava oružje, ali je u našem društvu, u postkonfliktnom, u postraumatskom društvu, u društvu sa jako velikim brojem nelegalnog naoružanja, neophodno da uvedemo ovakav stav u Krivični zakon. Ne ubija oružje. Ubijaju ljudi, a društvo je tu da donese regulacije kojima bi preventivno, pre svega, delovali i sprečili da ljudi koji su paranoični, neuravnoteženi, nervno labilni, koji ne prolaze preglede, budu u posedu oružja.
Opaska da može da se nabavi oružje je druga tema Krivičnog zakona, naravno da može. Opaska da se ne ubija samo pištoljima takođe je tačna, ali hajde bar da sve one koji imaju pištolje podvedemo pod obavezu redovnog lekarskog pregleda. Hvala vam.

Stavljam na glasanje predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za– 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 151 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Predložila sam da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Norveške o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128, protiv – dva, uzdržanih – nema, nisu glasala 32 od ukupno prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da je Skupština prihvatila ovaj predlog.
Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – šest, uzdržanih – nema, nije glasalo 26 od ukupno prisutnog 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Skupština utvrdila dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu;
2. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Norveške o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak;
4. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;
5. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Zaštitnika građana.
Molim Službu da nam pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, izvolite.

Želim da ukažem na povredu Poslovnika koju činite permanentno. Član 126. kaže – glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se pritiskanjem određenih tastera uz prethodnu i identifikaciju narodnih poslanika. Stav 2. – vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.
Glasanje o Predlogu zakona o izmeni Zakona o budžetu Srbije je trajalo 141 sekund. Nijedno glasanje danas nije trajalo 15 sekundi, a u Poslovniku piše da traje 15 sekundi. Malopre je bilo glasanje koje je trajalo 7 sekundi. Nekad traju tri, nekad 42. Ponavljam, kada smo glasali o Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetu Srbije vreme za glasanje je bilo 141 sekund. Možete da proverite to, pošto postoji zapis.
Prema tome, svako glasanje koje je izvršeno danas je bilo glasanje suprotno članu 126. Poslovnika po kome mi ovde radimo i ja zahtevam da se ponovi glasanje za sve tačke o kojima se danas glasalo.