Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, u ime Sombora i Somboraca, odakle dolazim, imam obavezu da postavim jedno pitanje ministru privrede. Naime, u Somboru je još 1947. godine osnovana jedna od najvećih i najznačajnijih, najpoznatijih i najkvalitetnijih metalskih industrija „Bane Sekulić“. Međutim, od 1947. do 2008. godine, do njene transformacije u privatnu firmu, dešavalo se mnogo raznih pljački u toj formi, dešavalo se mnogo pokušaja devastacije te firme, pogotovo u poslednjih desetak godina. Somborce, koji su sada ostali bez jednog tako moćnog industrijskog giganta, pre svega bivše zaposlene u toj firmi, a ne treba da zaboravilo da je tu radilo preko 2.000 radnika, znači, preko 2.000 porodica je imalo uhlebljenje u firmi „Bane Sekulić“. Ne treba da zaboravimo da je to firma koja je svojevremeno snabdevala ne samo bivšu Jugoslaviju metalskim okovom i celu Evropu, danas se taj asortiman uvozi iz Slovenije i iz Kine.
Dakle, interesuje Somborce – da li će se u najavljenim preispitivanjima privatizacija, velikih privatizacija u Srbiji, uraditi i preispitivanje privatizacije „Bane Sekulić“? Naime, danas je to firma čiji objekti avetinjski zvrje prazni, koji i dalje imaju kapacitete da uposle ljude, ali Somborci su nemoćni da bilo šta preduzmu po pitanju te, opet ćemo reći, pljačke. Ono što me interesuje takođe je – dokle se stiglo sa sudskim i policijskim procesima kada je u pitanju „Bane Sekulić“? Nikada niko ozbiljno nije za devastaciju, uništenje i pljačku te firme odgovarao. Čini se građanima Sombora i bivšim zaposlenima u toj firmi da neko namerno odugovlači vreme kako bi se došlo do zastarelosti i kako bi svi oni vinovnici koji su ovakav metalski gigant uništili prošli nekažnjeno, da ne kažemo nagrađeno onim što su iz te firme odneli kao ličnu svojinu.
Drugo moje pitanje upućujem Ministarstvu pravde i tiče se sudskih izvršitelja. Mi smo dobili u predlogu nov Zakon o izvršenju. Međutim, kao narodni poslanici, a nedavno je i moj uvaženi kolega Dragan Jovanović postavljao pitanje Ministarstvu pravde i nije bio u potpunosti zadovoljan odgovorom, tako da ga ja ponovo delegiram. Dakle, kao poslanici smo vrlo često u prilici da slušamo pritužbe građana na rad službe sudskih izvršitelja, na probleme koje imaju usled uvođenja ovog, da kažemo, represivnog aparata unutar države i, da kažem, frustrirajućeg državnog aparata. Jer, sudski izvršitelji uglavnom ne poštuju zakone o obligacionim odnosima i građani koji su najčešće sitni dužnici postaju velike žrtve ozbiljnih utuživanja dugovanja, koja se vrlo često, napominjem, kose sa Zakonom o obligacionim odnosima, ali taj Zakon o obligacionim odnosima se nikada ne primenjuje u korist građana.
Mi smo ovde predstavnici naroda koji su dužni da svaki zakon donesu upravo u korist građana i da on bude nešto što će građanima omogućiti lakši, bolji i pravedniji život.
Dakle, Ministarstvo pravde treba, pre svega, da preispita Pravilnik o tarifama sudskih izvršitelja, a da ne pričamo o tome kako se primenjuju članovi i odredbe Zakona o obligacionim odnosima, koji je ovde najviše korišćen upravo u odnosima sudskih izvršitelja prema građanima.
Interesuje me da li će Ministarstvo pravde novim zakonom uvažiti naše primedbe, primedbe poslanika i smanjiti pritisak na građane od sudskih izvršitelja, povećati odgovornost sudskih izvršitelja…