Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodna poslanika.
Molim vas, radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 139 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čortić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovane koleginice i kolege, moje pitanje je upućeno Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, a odnosi se na raspisivanje konkursa o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.
Naime, od osnivanja Ministarstva za dijasporu 2004. godine, svake godine Ministarstvo je na osnovu konkursa opredeljivalo sredstva namenjena organizacijama naše dijaspore i Srba u regionu za finansiranje njihovih kulturno-prosvetnih, obrazovnih i drugih aktivnosti. Ali, evo nalazimo se praktično u sredini novembra, a za ovu 2015. godinu još uvek nije raspisan pomenuti konkurs.
Naime, budžetom je opredeljeno oko 100 miliona dinara za ove namene, a konkursa još uvek nema. S obzirom, na to da je ostalo veoma malo vremena do kalendarskog kraja ove godine, postoji opasnost da ova sredstva neće biti upotrebljena za osnovnu namenu.
Ne treba ni da govorim koliko je značajno za naše organizacije dijaspore da konkurišu na ovom projektu, da dobiju sredstva koja su im neophodna za organizovanje dopunskih škola na srpskom jeziku, za organizovanje tradicionalnih, kulturnih manifestacija, za izdavanje časopisa i knjiga i za druge aktivnosti koje doprinose očuvanju, identiteta jezika, tradicije i kulture naših građana koji žive izvan Srbije.
Drugo, moje pitanje upućeno je Vladi Srbije i glasi - kada će biti imenovan predsednik našeg dela mešovite, međuvladine komisije za zaštitu prava nacionalnih manjina između Srbije i Mađarske?
Čuli smo nekoliko puta, u poslednje vreme, da su odnosi između Srbije i Mađarske najbolji za poslednjih nekoliko decenija i to je zaista tako. To su istakli i predsednik Vlade Republike Srbije, Aleksandar Vučić i njegov mađarski kolega Viktor Orban. Nedavno smo to čuli i od mađarskog ministra spoljnih poslova, gospodina Petera Sijarta, i zaista za poslednjih godinu i po dana održane su dve zajedničke sednice Vlade Srbije i Mađarske.
Potpisano je nekoliko dokumenata koji se tiču kulturne, obrazovne saradnje, kao i dokumenata iz oblasti saobraćaja, zaštite životne sredine, zatim o saradnji u oblasti unutrašnjih poslova.
Razgovarano je o energetici, o saobraćaju, o rekonstrukciji pruge Beograd-Budimpešta, ali ono što je ostalo nedorečeno u ovim odnosima jeste, a s obzirom na to da su manjine most zbližavanja da u Srbiji živi mađarska nacionalna zajednica, u Mađarskoj srpska, Srbija je kao sukcesor državne zajednice Srbije i Crne Gore nasledila prava i obaveze na osnovu sporazuma sa Mađarskom o zaštiti prava mađarske nacionalne manjine koja živi u našoj zemlji i zaštiti srpske nacionalne manjine koja živi u Republici Mađarskoj.
Na osnovu tog sporazuma formirana je mešovita međuvladina komisija koja se nekoliko puta do sada sastajala. Međutim, već četiri godine nije bilo sednice ove komisije, a na čelu našeg dela komisije nalazi se predsednik pokrajinske Vlade, gospodin Bojan Pajtić.
Dakle, kada je 1. jula u Budimpešti bila održana zajednička sednica Vlada Srbije i Mađarske, bilo je rečeno da će u roku od 10 dana biti imenovan novi predsednik srpskog dela ove komisije. Prošlo je nekoliko meseci od tada, to nije učinjeno i moje je pitanje s obzirom na veoma značajan delokrug nadležnosti ove komisije koja pomaže i ukupno poboljšanje odnosa između dve zemlje ali rešavanje pitanja, kada će biti imenovan predsednik srpskog dela ove komisije? Hvala.

Reč ima Šaip Kamberi. Izvolite.

Hvala gospođo predsednice.
Moje pitanje za ministra policije je o pasivizaciji građana u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac.
Već neko vreme u Bujanovcu i Preševu policija sprovodi akciju brisanja iz evidencije građana ovih opština za koje je navodno utvrđeno da ne žive na adresi stanovanja ili da nisu prijavili promenu prebivališta. Ova pojava sada je uzela maha i u Medveđi, posebno nakon skoro održanih lokalnih izbora.
U ovoj opštini prema raspoloživim podacima se sprovodi šira akcija brisanja iz evidencije svih građana za koje u nekoj užurbanoj proceduri policijske provere se utvrdi da neko ne živi navodno na prijavljenoj adresi.
Postoje slučajevi da se odbija zahtev za izdavanje lične karte i licu koje već ima biometrijsku ličnu kartu.
Domaće zakonodavstvo prebivalište vidi kao mesto u kom se mogu uživati prava. Prebivalište po zakonu može se prijaviti na osnovu prava svojine na nepokretnosti, ugovora o zakupu ili drugog pravnog osnova.
Ukoliko se ne može na taj način prijaviti onda se može prijaviti na adresi prebivališta roditelja, supružnika ili vanbračnog partnera, na adresi stalnog stanovanja kod prijatelja, na primer, ili ustanove u kojoj je lice trajno smešteno.
Veliki broj građana, opština Bujanovac, Preševo i Medveđa napustili su svoja ognjišta odmah nakon Kumanovskog sporazuma i povlačenja vojske Jugoslavije sa Kosova i njihovog premeštanja unutar zone kopnene bezbednosti pet kilometara od granice sa Kosovom.
U tom periodu računa se da oko 1500 građana iz Preševa, tri hiljade iz Bujanovca i oko tri hiljade iz Medveđe tada je zatražilo privremeni smeštaj na Kosovu. Veliki broj njih je i danas privremeno smešteno tamo.
Planom i programom za rešavanje oružanog konflikta u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa iz 2001. godine tadašnja Vlada Republike Srbije i savezne Vlade, jedna od preuzetih obaveza jeste i stvaranje uslova za bezbedan i miran povratak raseljenog stanovništva. Međutim, u ovoj oblasti ništa nije postignuto. Ne postoje ni minimalni uslovi da se ljudi u njima vrate jer praktično nema ni struje.
Dakle, radi se o velikom broju građana ovih opština nad kojima je već izrečena ili preti sankcija brisanja iz evidencije iako se radi o ljudima koji imaju državljanstvo Republike Srbije, imaju imovinu u ovim opštinama i plaćaju poreze Republici Srbiji.
Odbijanjem izdavanja ličnih karata ili drugih ličnih dokumenata ili brisanjem iz evidencije, policija onemogućava ove građane da ostvaruju svoja osnovna prava. Osim što sprečavaju građane da pristupe pravima koja im po zakonu, državljanstvu, obično pripadaju, teškoće sa kojima se navedene kategorije stanovništva suočavaju kada podnose zahtev za prijavu prebivališta, mogu takođe otežati i ostvarivanje prava na državljanstvo i prijavu dece u matične knjige rođenih.
Naime, da bi roditelji mogli da prijave rođenje deteta, neophodno je da prilože svoje izvode iz matičnih knjiga rođenih i lične karte. Ako roditelji ne mogu da prijave prebivalište i usled toga ne mogu da dobiju ličnu kartu, biće im onemogućeno da prijave rođenje ovog deteta i na ovaj način oni gube sva prava za njihovu decu koja im po važećim zakonima i pripadaju. Odbijanjem izdavanja ličnih karata ovim licima direktno se krši član 2. stav 1. Zakona o ličnoj karti, koji kaže da pravo na ličnu kartu ima svaki građanin Republike Srbije. Postoji bojazan da se na osnovu ovakvih akcija brisanja iz evidencije postojećih državljana može direktno uticati na veštačku promenu etničke strukture ovih opština.
Uz sve ovo, ističem i jedna primer koji se dogodio u Sloveniji. Državljani Slovenije kojima je građanski status oduzet u vreme sticanja samostalnosti te zemlje poslali su Sudu za ljudska prava u Strazburu 645 tužbi protiv Slovenije. Sud u Strazburu je juna 2012. godine presudio da je Slovenija postupkom prema izbrisanima kršila odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima koje se odnose na poštovanje privatnog i porodičnog života. U postupku Kurić i ostali protiv Slovenije, šestorici iz grupe koja je tužila Sloveniju zbog brisanja iz stalnog registra državljana u tom predmetu Sud u Strazburu priznao je pravo na nematerijalnu štetu, a Sloveniji je naloženo da u roku od godinu dana donese predlog odštete za ostale izbrisane, a u cilju da se sprečavaju situacije da građani moraju svoja prava da ostvare preko Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Moje pitanje za ministra unutrašnjih poslova glasi – koji je tačan broj građana koji su izbrisani iz evidencije, odnosno kojima je odbijeno izdavanje ličnih karata u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac i šta će Ministarstvo preduzeti da se ovakve akcije koje direktno utiču na veštačku promenu etničke strukture ovih opština i zaustave? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Moje prvo pitanje upućujem predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću. Ono glasi – šta je plan ekonomskog i privrednog razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije?
Želim samo da podsetim predsednika Vlade gospodina Vučića da je pre tri i po godine u republičkoj kampanji za izbore, kao i pre godinu i po dana na ponovljenim izborima građanima Niša, juga i jugoistoka Srbije obećan bolji život i više radnih mesta. Nakon tri godine vršenja vlasti ove skupštinske većine i ove Vlade, Niš i dalje ima preko 36% nezaposlenih, što je oko 40.000 radno sposobnih ljudi na birou. Za zadnje tri godine samo je povećan porez na imovinu od 50 do 300%, poskupele su komunalne usluge, poskupela je električna energija. Cena daljinskog grejanja je takva da su ljudi počeli spontano da se okupljaju i da protestuju na ulicama grada Niša, kao posledica enormnih računa koje nemaju odakle da plate.
Građani Niša su odgovorni i savesni ljudi koji izmiruju svoje obaveze, ali se nalaze u situaciji da nemaju od čega da plate komunalne troškove, nemaju od čega da izdržavaju svoje porodice jer kao i svuda u Srbiji, uz veliku, enormnu nezaposlenost, ponavljam, koja prelazi 36%, i u gradu Nišu su plate i penzije smanjene za 10%.
Opravdano nezadovoljstvo građana Niša mora da se reši. Zato insistiram da predsednik Vlade kaže koji je plan ekonomskog razvoja Niša, juga i jugoistoka Srbije, jer samo otvaranje novih radnih mesta, upošljavanjem ljudi, oni će moći da izmiruju svoje obaveze prema državi i prema lokalnoj samoupravi, a i imaće dovoljno sredstava za dostojan i kvalitetan život.
Postavljam pitanje još jedanput – šta je plan ekonomskog i privrednog razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije? Kada će ova Vlada početi da ispunjava obećanja data građanima Niša da će dolaskom SNS na vlast oni živeti bolje i kvalitetnije?
Drugo pitanje upućujem predsedniku Vlade i gospođi Zorani Mihajlović, ministarki u Vladi. Svedoci smo, poštovane kolege, da zadnjih godina Srbija ulaže velike napore u modernizaciju železničkih pruga, u modernizaciju železničkog saobraćaja i to je u redu. Srbija zaslužuje da ima pruge dostojne 21. veka, da ide brže od proseka koji je trenutno na prugama Republike Srbije, koji iznosi nešto ispod 40 kilometara na sat. Dobra je modernizacija pruga. Ono o čemu želim da postavim pitanje je – kada će iz grada Niša, iz centra grada, biti izmeštena železnička pruga koja prolazi kroz centar grada i deli grad na dve polovine? Napominjem da u gradu Nišu ima preko 30 pružnih prelaza u nivou, da je pored velikog rizika za građane svakodnevno koji su u opasnosti da na njih naleti voz. Ta pruga deli grad na dva dela i onemogućava normalan razvoj grada i normalno funkcionisanje u gradu.
Ono što je urađeno za vreme prošle vlasti, kada je i počeo proces izmeštanja pruga, to je da je 2010. godine uzet kredit od Svetske banke u visini od devet miliona evra. Jedan i po milion evra je utrošen za izradu studije izvodljivosti. Grad Niš je do 2012. godine, pored te studije izvodljivosti, ušao i u delimičnu eksproprijaciju buduće trase izmeštene pruge i uradio od planskih dokumenata generalni urbanistički plan u kome je predviđena nova trasa izmeštene pruge, a sadašnja trasa je predviđena za laki šinski prevoz. Urađen je plan detaljne regulacije buduće trase izmeštene pruge i kompletna geodezija buduće trase kojom treba da krene nova izmeštena pruga. Ono što je trebalo od planskih dokumenata još uraditi, to je idejni projekat, glavni projekat i generalni projekat i završiti eksproprijaciju dela buduće trase izmeštene pruge.
Pitam predsednika Vlade i gospođu Mihajlović – šta se desilo sa kreditom Svetske banke? Da li je kredit realizovan do kraja jer je bilo povučeno samo milion i po evra ili je ostatak od sedam i po miliona evra propao i nije iskorišćen? Odugovlačenje rešavanja ovog problema navodi na sumnju da se čeka zadnji trenutak, da se čeka iznudnica kako bi se privremeno, kao što je bilo najava pre par godina, izvršila elektrifikacija pruge kroz Niš, što Nišlije doživljavaju kao nešto što je nedopustivo i duboko su ubeđeni da ako se to desi, to će biti trajno rešenje. Zato molim da mi se odgovori na ova pitanja. Zahvaljujem se.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, u ime Sombora i Somboraca, odakle dolazim, imam obavezu da postavim jedno pitanje ministru privrede. Naime, u Somboru je još 1947. godine osnovana jedna od najvećih i najznačajnijih, najpoznatijih i najkvalitetnijih metalskih industrija „Bane Sekulić“. Međutim, od 1947. do 2008. godine, do njene transformacije u privatnu firmu, dešavalo se mnogo raznih pljački u toj formi, dešavalo se mnogo pokušaja devastacije te firme, pogotovo u poslednjih desetak godina. Somborce, koji su sada ostali bez jednog tako moćnog industrijskog giganta, pre svega bivše zaposlene u toj firmi, a ne treba da zaboravilo da je tu radilo preko 2.000 radnika, znači, preko 2.000 porodica je imalo uhlebljenje u firmi „Bane Sekulić“. Ne treba da zaboravimo da je to firma koja je svojevremeno snabdevala ne samo bivšu Jugoslaviju metalskim okovom i celu Evropu, danas se taj asortiman uvozi iz Slovenije i iz Kine.
Dakle, interesuje Somborce – da li će se u najavljenim preispitivanjima privatizacija, velikih privatizacija u Srbiji, uraditi i preispitivanje privatizacije „Bane Sekulić“? Naime, danas je to firma čiji objekti avetinjski zvrje prazni, koji i dalje imaju kapacitete da uposle ljude, ali Somborci su nemoćni da bilo šta preduzmu po pitanju te, opet ćemo reći, pljačke. Ono što me interesuje takođe je – dokle se stiglo sa sudskim i policijskim procesima kada je u pitanju „Bane Sekulić“? Nikada niko ozbiljno nije za devastaciju, uništenje i pljačku te firme odgovarao. Čini se građanima Sombora i bivšim zaposlenima u toj firmi da neko namerno odugovlači vreme kako bi se došlo do zastarelosti i kako bi svi oni vinovnici koji su ovakav metalski gigant uništili prošli nekažnjeno, da ne kažemo nagrađeno onim što su iz te firme odneli kao ličnu svojinu.
Drugo moje pitanje upućujem Ministarstvu pravde i tiče se sudskih izvršitelja. Mi smo dobili u predlogu nov Zakon o izvršenju. Međutim, kao narodni poslanici, a nedavno je i moj uvaženi kolega Dragan Jovanović postavljao pitanje Ministarstvu pravde i nije bio u potpunosti zadovoljan odgovorom, tako da ga ja ponovo delegiram. Dakle, kao poslanici smo vrlo često u prilici da slušamo pritužbe građana na rad službe sudskih izvršitelja, na probleme koje imaju usled uvođenja ovog, da kažemo, represivnog aparata unutar države i, da kažem, frustrirajućeg državnog aparata. Jer, sudski izvršitelji uglavnom ne poštuju zakone o obligacionim odnosima i građani koji su najčešće sitni dužnici postaju velike žrtve ozbiljnih utuživanja dugovanja, koja se vrlo često, napominjem, kose sa Zakonom o obligacionim odnosima, ali taj Zakon o obligacionim odnosima se nikada ne primenjuje u korist građana.
Mi smo ovde predstavnici naroda koji su dužni da svaki zakon donesu upravo u korist građana i da on bude nešto što će građanima omogućiti lakši, bolji i pravedniji život.
Dakle, Ministarstvo pravde treba, pre svega, da preispita Pravilnik o tarifama sudskih izvršitelja, a da ne pričamo o tome kako se primenjuju članovi i odredbe Zakona o obligacionim odnosima, koji je ovde najviše korišćen upravo u odnosima sudskih izvršitelja prema građanima.
Interesuje me da li će Ministarstvo pravde novim zakonom uvažiti naše primedbe, primedbe poslanika i smanjiti pritisak na građane od sudskih izvršitelja, povećati odgovornost sudskih izvršitelja…

Vreme.

Samo da završim pitanje. Kada građani naplaćuju preko sudskih izvršitelja svoja dugovanja, onda ona vrlo često prelaze svotu njihovih honorara, tako da je građanin uglavnom na šteti. To upućujem kao sugestiju Ministarstvu pravde.