Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno nemam nikakvu dilemu da ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen, kao što nema apsolutno nikakvu dilemu ni da može uopšte da se desi drugačiji ishod do da se ovo ne prihvati, ali moram da izrazim neverovanje sa svoje strane.
Da smo mi zapravo svedoci ovakvih predloga danas, ovakvih obrazloženja danas i ovakvih reči podrške nečemu ovakvom danas. Zaista je teško poverovati u ovakve stvari koje smo u prilici da slušamo. Slušali smo ih i u danu kada smo raspravljali i u načelu. Proteklog četvrtka slušali smo mnogo teških neistina šta je ko mislio, šta ko oseća, kako se ko postavlja po pitanju ovog predloga, teških neistina. Samo jedna od njih predstavlja onu kako se prema ovom predlogu odnose naši prosvetni radnici na različitim nivoima, samo jednu od njih. Hajmo redom.
Dakle, šta je ovde ubedljivo najveći problem? Ubedljivo najveći problem je što se ovde neke stvari predstavljaju sa očigledno vrlo pogrešnom namerom, sa vrlo lošom pozadinom i sa vrlo štetnim implikacijama, potencijalno štetnim implikacijama, ali od toga se nadam iskreno da neće biti ništa ne u smislu prihvatanja ili ne prihvatanja ovoga, što se mene tiče sudbina ovog predloga je jasna. Samo se nadam da oni koji pokušavaju da upornim kritikovanjem kako bi iskazali neko svoje lično nezadovoljstvo tamo gde tome apsolutno mesta nema i upornim prosipanjem žuči po pitanju nečega što bi trebalo da bude dobro, lepo, treba zajedno da se obradujemo, da takvi neće uspeti da pokvare atmosferu ovog društva.
Jedno po jedno. Pitanje nekog krajnjeg poniženja je apsolutno neprihvatljiva formulacija, apsolutno neprihvatljiva. Kada neko ovde tvrdi da svi predstavnici zaposlenih u onom sektoru kog se tiče predložena izmena tvrde ovo, taj istinu ne govori. Istina je da jeste pomenuo jedan forum i u tom smislu se pridružujem oceni kolege Babića i izražavam sopstveno poštovanjem prema tom forumu. Znači, istina je da jedan forum jeste nastupio sa takvom formulacijom.
Po pitanju onoga da li ovde neko razume ili ne razume, zašto dolazi takva formulacija od tog foruma, za informaciju svakoga ovde – da, naravno da razume, apsolutno razume i s te strane ja nikakvu zamerku ličnu neću dati, jer razumem da je u pozadini te priče izvesna zebnja, koju apsolutno ne dele svi zaposleni u sektoru u kom se ova izmena odnosi, ali ti koji su je iskazali možda nisu u stvari razumeli na najbolji način i nije sporno, naša uloga jeste da te stvari razjasnimo ovde.
Zebnja u smislu da li je možda makar teoretski ova mera kojom se bavimo kroz ove izmene neko konačno rešenje po našem viđenju svih problema, nedaća, izazova koji se tiču prosvete, naravno da nije. Dakle, niko nije čuo ni predstavnike Vlade, ni predstavnike skupštinske većine da nastupaju sa stajališta i što se nas tiče ovom merom mi smo za vjek i vjekova rešili sve što je otvoreno pitanje u vezi prosvete. Naravno da nije čuo i neće ni čuti.
Dakle, oko toga nikakvih nerazumevanja ne treba da bude. Ali, hajde da se bavimo elementarnom logikom. Dakle, još jednom podvlačim ovo ne znači da smo mi prestali da se bavimo pitanjima prosvete, ovo ne znači da mi više nikada nećemo staviti prst na čelo po pitanju kako izgleda budžet bilo kog našeg građanina, bilo kog, ne samo u ovom sektoru, ali ajmo još jednom na elementarnu logiku. Nama se ovde konstantno, evo već dva sata, nije to ni za kakvu pohvalu, to ne govori ništa u prilog ozbiljnosti ovog predloga. Naprotiv, govori o upornom insistiranju na potpuno pogrešnim stvarima koje vremenski koštaju toliko koliko koštaju.
Dakle, nama se ovde uporno inputira da mi treba da prihvatimo sledeći stav – bolje je da se neka novčana podrška ne pruži, nego da se pruži. Šta je tu razumno? Šta je tu logično? Da li se predlaže bilo šta drugo ovakve vrste izbora, da se složimo ili da se ne složimo oko toga da je bolje da se ne pomogne, nego da se pomogne? Hajte molim vas, ne predlaže se apsolutno ništa drugo.
Neki drugi u ovoj sali koji uporno koriste svaku priliku da takođe izraze kritiku tamo gde to i ne može da se uradi na iole uobličen način, ali ipak zadrže dovoljnu raciju da sve to dodaju - što ne znači da ćemo glasati protiv. Danas čujem da podržavaju ovakve predloge. Sad, šta to znači? Da neko menja mišljenje. Po mom viđenju to znači nešto drugo, nešto još teže i strašnije, da apsolutno nije važno nekima u ovoj sali da li su za neki predlog ili su protiv nekog predloga. Njima je samo važno da budu protiv ove Vlade, da se suprotstavljaju ovoj većini i da ako mogu nanesu što veću štetu u vidu opšte atmosfere u našem društvu po bilo kojoj ceni.
Ovu vrstu predloga drugačije, uz svu dobru volju, a znamo se dobro, upoznali smo se ovde, da razumem ne mogu.
Dalje, kako su se menjali ovi zakoni i da li je to razlog za neko nezadovoljstvo, konkretno ovaj predlog? Menjali su se na bolje, dame i gospodo, na bolje. Dakle, ni to nije razlog da se usvoji amandman koji kaže da ovo sada treba da se odbaci i da ga uopšte nema.
Počeli smo od nečega što predviđa određenu novčanu podršku određenoj kategoriji naših zaposlenih. Na šta smo promenili? Na proširenje kruga onih koji treba da dobiju tu podršku i na povišenje sredstava. Da li je to bolje ili lošije? Bolje je. Šta smo onda uradili? Imamo još jednu korekciju kroz odborski amandman. Dodatno smo proširili krug onih koji treba da dobiju podršku i sada mi treba da prihvatimo samo zbog toga što neko na drugačiji način ne ume da izrazi sopstveno nezadovoljstvo da je to grešenje i odlazak iz nečega u još gore itd.
Ajmo još jednom, elementarna logika i molim da se oko ovih stvari na ovaj način ni danas, a ni bilo kada na dalje, ne raspravlja, jer jedino što je poniženje u celoj ovoj priči je poigravanje sa podrškom onih ljudi na koji se neki pozivaju, a koji su takođe trebali i biće, da budu na odgovarajući način obuhvaćeni ovim merama, merama koje treba da predstavljaju nešto što je za njih dobro i korisno. Najmanje što može da konstatuje svako je – odlično, nešto se dogodilo, nije loše, naprotiv, idemo dalje. U najmanjem slučaju to.
Lično bih bio još zadovoljniji da se nalazim u krugu onih na koje se odnosi ova mera, ali ne ulazim u to kako ko treba da se oseća. Minimum je korektnost – ovo je dobro i idemo dalje. Sve ono što ostaje kao otvoreni izazov rešavaćemo dalje zajedničkim snagama.
Ono što je ubedljivo najlošije u celoj priči, a što sam video u ovom obrazloženju, pisano obrazloženje amandmana je ta negativna implikacija koja uz sve napore da neko ovde napravi lošu atmosferu, vidim u poslednjem stavu obrazloženja, pokušava još dodatno da unese razdor, da objasni kako evo sada odjednom neko je povlašćen zbog toga što se ovako nešto predlaže. Šta to treba da znači? Da svi ostali treba da budu nezadovoljni, pa da se ljute na one koji jesu obuhvaćeni ili na onoga ko predlaže? Pa nije tako. Tek kada budemo naučili da funkcionišemo kao jedna porodica i jedan tim, ponavljali smo to više puta, ima osnova da nam bude bolje. Treba da se radujemo bilo čemu dobrom i korisnom za bilo koga iz našeg okruženja, a ne da budemo zajedljivi i ne da prosipamo još jednom tonu žuči tamo gde joj mesta nema.
Ovo, dame i gospodo, da se ne prihvati, ovako nešto nikada i nigde. Hvala.
