Molim vas, gospođo Čomić…

Političke kukavice, legalan termin, to ste vi kazali.

U redu je, ali molim vas, nemojte to da radite.

Ja nikada ne bih i uvek bih vas podržala u primeni Poslovnika kada ga primenjujete, tako da kad bude dobacivanja, jako bih vas, lepo, čovečanski zamolila…

Evo, ja vam obećavam, gospođo Čomić, prvi put kada bude dobacivanje na vaše izlaganje, ja ću sigurno reagovati.

Ja se vama iskreno zahvaljujem.

(Dragan Nikolić, s mesta: Ona najviše dobacuje iz njihove grupe.)

Molim vas, gospodine Nikoliću, dobićete opomenu. Nemojte da dobacujete.

(Dragan Nikolić, s mesta: Pa, ona najviše dobacuje iz njihove grupe.)

Gospodine Nikoliću, nemojte, molim vas.

Lepo prezime.

Dakle, ukoliko jedinice lokalne samouprave, i ovo je sada zaista pitanje za ministra, ja bih vas molila, ne mene radi, ne vas radi, nego radi ljudi koji su zaposleni u predškolskim ustanovama u raznim lokalnim samoupravama, ovim rebalansom budžeta Vlada obavezuje, odnosno Skupština će na predlog Vlade, ako izglasa ovakav zakon, jedinice lokalne samouprave da urade istu isplatu.

Da li, pod jedan, Vlada obezbeđuje dodatni novac lokalnim samoupravama za to, pod dva, Vlada daje uputstvo lokalnim samoupravama iz kojih sredstava svojih budžeta da izvrše isplatu od sedam hiljada, ako tako ostane do kraja usvajanja ovog zakona, ili, pod tri, Vlada ima neko drugo rešenje?

Mi smo jasno rekli naš stav o tome i šta mislimo o načinu da se ovako radi rebalans i šta mislimo o izmenama ovog člana koji više ne postoji, ali to sve zajedno je mnogo manje važno od naše zajedničke obaveze da radnicima u predškolskim ustanovama, u lokalnim samoupravama u Srbiji date jasan odgovor – po kakvom zaključku, po kojim mehanizmima i na koji način će, ukoliko bude prihvaćen amandman Odbora danas, oni takođe imati pravo na isplatu od sedam hiljada, a ne od šest, ako bude prihvaćen neki drugi amandman? To je naša zajednička obaveza, jer smo ovde zbog onih i o čijem standardu i o čijim pravima i slobodama treba zajedno da brinemo. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim učenike Pete beogradske gimnazije, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako i ja čujem žamor, žamor nije dobacivanje.

Reklamiram član 103. i 104, član 106. Poslovnika. Da krenem redom. Narodni poslanik ima pravo usmeno da ukaže na povredu Poslovnika.

Član 104. kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine, uvredljivo izrazio narodnom poslaniku koji nije član i iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime, ime i prezime, dakle, ne samo prezime, tako da gospodine predsedavajući, to su osnovi na osnovu kojih vi možete, a ne morate da date pravo na repliku.

U ovoj situaciji niste imali pravo ni da primenite vaše diskreciono pravo, jer nisu ispunjeni neophodni uslovi iz stava 1. nije spomenuto ime i prezime niti je bilo uvredljivo, a jedan doktor nauka i jedan docent za početak bi mogao makar da pročita celu odredbu stava 1. člana 104. Poslovnika o radu, a ne da to tumači na način na koji to, eto, doktori, docenti, akademski čestiti umeju da urade ne čitajući Poslovnik nego na svoj način tumačeći član 104. stav 1.

Što se tiče člana 106. nekoliko puta pre nego što je i ko dobacio, gospođa Čomić je zbog žamora u sali, reklamirala je dobacivanje iako tog dobacivanja nije bilo, pa s toga nisu bili ispunjeni uslovi člana 106. Dakle, poslanik je hteo samo da stavi publici do znanja da se njemu dobacuje iako se u tom trenutku samo čuo žamor u sali. Ne tražim da se glasa. Hvala.