Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Replika, dva minuta.
Izvolite, gospodine Jovičiću.

Uvaženi predsedavajući, da ne bismo otvarali dalje krug replika, neću pomenuti nikog imenom i prezimenom, ali, prethodni govornik nije upoznat sa jednom činjenicom, da je grad Beograd zajedno sa Ministarstvom građevine doneo odluku za rušenje tog objekta. To znači – ne da žmurimo, nego da gledamo šta radite i šta ste radili. Kako je niklo 8.000 kvadrata? Pa tako što ste imali i imate ih i danas i uopšte se ne plašim to da kažem, imate opštinsku inspekciju koja dođe i pošalje kod drugog čoveka da se uzme reket da ih ne bi dirali. O čemu vi pričate? Svakoga dana to gledam. Bolje da ne pominjete više ni jednu jedinu reč. Za razliku od mnogih od vas, svakodnevno sam na terenu i to slušam i protiv toga ću da se borim. Zašto? Zato što niste ništa uradili. A to zašto ja želim da se kandidujem, to je moja lična stvar, samo ovakvim ponašanjem kako i danas vodite beogradske opštine gde imate vlast, pitanje je samo zašta ćete se vi kandidovati, veliko je pitanje, i zašta će se kandidovati ljudi koji danas vode opštinu Palilula. Da se ja pitam, znao bih zašta bi se kandidovali.
Znači, neophodno je da uspostavimo sistem, da više nemamo hajdučinu, da više nemamo otimanja, da više nemamo reketiranja. Zašto emotivno reagujem kada o svemu ovome pričam? Zato što koristite termin „ljudi koji jedva krpe kraj s krajem da stave sebi krov nad glavom“. Pa čekajte, molim vas, vas toliko to pogađa i toliko vam je teško. Pa, da vas to pogađa, ne biste zazidali ljudima prozore, ne biste izašli na trotoar. Ne samo što otimate tuđe, otimate i državno, otimate svačije. Pa, ta praksa mora da se završi.

Vreme.

Svaka opština u Srbiji mora da bude servis građana i mora da se bavi njihovim ključnim problemima, elementarnim uslovima, time završavam. Tu se razlikujemo i uvek ćemo se razlikovati. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Jovičiću.
Time zatvaramo krug replika.
Gospođo ministarka, da li želite reč? Ne. Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87, stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Nije u sali.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.
Izvolite, gospođo Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre gospođo Mihajlović, poštovani predstavnici Ministarstva građevine i poštovani gosti, kolege poslanici, da nastavimo raspravu u ovom smeru kada govorimo o istini. Istinu, uopšte kada govorimo o zakonu koji treba da ozakoni sve bespravne objekte, pokazuju izgrađeni kvadrati i tu niko ne može da nas laže. Snimak do 2012. i snimak 2015. godine jasno govore o tome koliko je ko radio, ali do 2012. od 2000. godine je bilo 1.200.000 objekata nelegalnih. Znači, govorimo o cifri koja je iznad milion bespravnih objekata.
Kada govorimo o toj ekspanziji, govorimo istovremeno o zakonskim rešenjima koja su se menjala i 2003. i 2006. i 2009. i 2011. godine, da bi se 2013. godine praktično zaustavilo sa postupkom legalizacije, a sada, 2015. godine, taj proces mora da se završi. Mora da se završi iz mnogo razloga. Urbanistički haos o kome pričaju predstavnici opozicije koji će se nastaviti jednostavno nije moguć. Stavljamo tačku na pljačku. Zašto? Zato što, po evropskim integracijama i svim bilateralnim i eksplanatornim skrininzima, postoji oblast koja obuhvata uređenje i urbanizma i ono što se zove ekonomski razvoj i koji kaže da podloge koje se urade u datom trenutku moraju da se slože sa kompletnom dokumentacijom koja postoji. To iskustvo je prošla i Slovenija i Hrvatska, pre nego što su postale članice Evropske unije. Prema tome, više urbanistički haos neće moći da se produžava.
Zbog toga postoje i evropske integracije koje jednostavno pomažu i RGZ, a i zakonska rešenja koja mi donosimo ovde u Skupštini da jednostavno produžavanje rokova više ne može biti. To je ono što danas građanima treba jasno da kažemo, da produžavanja, opraštanja, gradnje posle završetka svih ovih procesa koji se odnose i na objekte ovih 800.000 koji će u roku od godinu dana u saradnji sa lokalnim samoupravama i građevinskoj inspekciji i komisijama koje će biti formirane završiti, jednostavno posle toga više nema produžavanja roka.
Nemojte da vam neko daje lažnu nadu da će biti nekih novih zakona. Neće ih biti, jer ministarstvo na čijem čelu je ministarka Mihajlović u nekoliko navrata je najavljivala i elektronske građevinske dozvole koje će zaživeti od 1. januara i one koje sada žive u roku od 28 dana. Jednostavno, proces je počeo, uveden je u legalne tokove. Proces kojim se jednostavno uvodi red u ovoj oblasti je počeo da teče i samim tim uopšte funkcionisanje zakona koji pokazuje se u svakom danu vršenja vlasti ove Vlade ali i ministarstva koje u saradnji sa lokalnim samoupravama implementira, pokazuje i daje rezultate.
Prema tome, sve ono što ste hteli da dokažete da ne postoji, da u izveštajima treba reći da je to jedan marketinški trik, jednostavno ne postoji i danas sami izveštaji o legalizaciji, o broju podnošenih zahteva, ali treba reći da ne treba zaboraviti da 20.000 kvadrata, primera radi, objekta koji se zove „Beogradske terase“ je zatekla beogradska vlast na čelu sa SNS i jednostavno nije znala šta će da radi sa takvim objektima. Da ovaj broj od 248 zahteva, 248 hiljada zahteva samo u Beogradu je pokazao da po postojećim zakonima do 2012. godine jednostavno nije bilo mogućnosti da se završi. Moralo je da se donese određene set zakona koji obuhvata izmene i dopune o katastru, koji obuhvata i Zakona o legalizaciji 2013. godine i zakon koji sada govori o ozakonjenju svih tih objekata, mora da se zaustavi. Ali, mora da se pomogne da se tih 248 hiljada samo u Beogradu završi.
Kao što pokazuje broj kada svega oko dve hiljade zahteva je procesuirano određeni način, a da 230 hiljada će morati da se ozakoni, jedino moguće rešenje je na ovaj način. Dobro je što je konsultovana struka u svakom segmentu ovog definisanja zakonskih rešenja kao izmena i dopuna o katastru. Dobro je što u saradnji sa svim relevantnim subjektima koji se odnose na ovu oblast definisano ovako rešenje, ali isto tako je dobro što jednostavno će se rešiti mnogi problemi koji obični građani imaju. Imaju probleme kada žele da jednostavno završe postupak legalizacije. Velike takse koje su bile za gradsko građevinsko zemljište pogotovo kada govorimo o Beogradu. Velika dokumentacija i postupak koji je trebalo proći korak po korak, koji sigurno nije mogao da se završi ni u roku od 30 dana. Veliki broj taksi koje je trebalo platiti lokalnim samoupravama.
Veliki problem sa nedovoljnim kapacitetima u opštinama koje smo definisali kao broj građevinskih inspektora, ali broj građevinskih inspektora nije diktirala Republička Vlada, to su diktirale lokalne samouprave, lokalni funkcioneri sa svojim lokalnim politikama koji su zapošljavali ili otpuštali određeni broj stručnih ljudi i sa kojima jednostavno nisu bili u mogućnosti da reše mnoga pitanja za legalizaciju objekata. Ili nije bilo političke volje, a najpre da nije bilo političke volje da se reše, ali je bilo jako dobro tzv. čuvanje građevinskih objekata, odnosno ne vršenje funkcije građevinske inspekcije. To čuvanje je negde stvaralo mogućnost za tzv. kako neki narodni poslanici nazivaju diskrecione odluke, a te diskrecione odluke je neko plaćao. Obično su plaćali vlasnici tih objekata koji su gradi.
Sada ja postavljam pitanje evo i ministru kako je moguće da 20.000 ili kako smo čuli od mog kolege, po 30.000 i 50.000 kvadrata odjednom niknu za gotovo manje
od mesec dana, a da jednostavno inspektori ne reaguju. Kako je moguće da ti inspektori nikada nisu ni procesuirani, nisu pozvani čak ni na odgovornost, nisu čak bili ni suspendovani zbog izrade takvih objekata. Kako je moguće da ti građevinski giganti jednostavno niknu preko noći, preko vikenda, skidaju se crvene trake, ponovo se ulazi u gradnju i da niko ne reaguje.
Nakon toga vi podnosite zahteve za legalizaciju i čak uđete u komercijalnu prodaju stanova koji su deo takvih građevinskih objekata. Znači, to jednostavno nije zabeleženo ne u zemljama u regionu već u zemljama EU koje imaju uređenu ovu oblast i potpuno je neshvatljivo. Zato je razumljivo što danas mi nemamo tačan broj nelegalnih objekata nego na osnovu zahteva koji su do sada predati, a imamo određenu sliku da je taj broj ne predatih zahteva oko 800.000 koje želimo do trenutka donošenja ovog zakona da završimo.
Sigurno će se završiti ovaj postupak zato što jednostavno podloga sa kojom će se baratati, taj elektronski snimak u trenutku donošenja zakona, sa svim objektima koji postoje i rešavanje kompletne dokumentacije koji će svaki vlasnik tog objekta imati u određenom statusu moraće biti završen, sve posle toga, jednostavno podleže onom drugom delu koji se zove kaznena politika, koji se zove inspekcijski nadzor. Zbog toga smo doneli nove zakone o inspekcijskom nadzoru i taj postupak i taj proces u roku od godinu dana sa određenom dokumentacijom biće završen.
Prema tome, ovakav Predlog zakona zaista je za pohvalu i treba reći da je sada veliki postao na lokalnim samoupravama. Jedan deo se odnosi da sve ono što su zahtevi za postojeće objekte za legalizaciju treba da završe i da predaju katastru. Drugi deo poslova se odnosi na snimanje i izradu izveštaja postojećih objekata, jer imaće pomoć ovog elektronskog snimka o kome govorimo. Taj veliki posao jednostavno, tačno je da će biti poteškoća zbog tih kapaciteta o kojima govorimo, ali postojaće komisije u kojima ćete moći da angažujete inženjere sa licencom. Imamo veliki broj licenciranih inženjera. Izvolite, lokalne samouprave uključite ih u rad i samim tim izlaskom na teren, a mislim da većina inspektora znaju za sve objekte koji postoje nelegalni, pogotovo u Beogradu. Postoje i nove tehnologije i novi softveri koji u ovom trenutku mogu da pokažu i prikažu svaki od objekata kako izgleda. Prema tome, neće biti baš toliko teško izaći na teren i popisati sve te objekte.
Ovakav vid donošenja zakona pre svega mnogim građanima i mnogim porodicama rešiće njihova životna pitanja. Rešiće pitanje evidencije kada govorimo uopšte o knjižbi njihovih objekata, rešiće pitanje hipoteka, ukoliko žele da jednostavno završe te svoje objekte, unutrašnju strukturu, kojima žele da reše i pitanja svoje dece. Znači, da li će moći da definišu, podele unutar samih objekata, stanova, gde će moći da žive. Verujte mi da većina građana, 90% vlasnika ovih objekata koji rešavaju svoje životno pitanje jedva su čekali da ovakav zakon bude na dnevnom redu.
Nemojte da vam pričam koliko je građana zvalo i pitalo – nije valjda da ćemo još čekati na ovakav zakon. Jednostavno, mislim da će biti potpuno podržan od strane građana, a onih 10% koji jednostavno neće biti obuhvaćeni ovim zakonom ili će imati problema da legalizuju ove objekte, sigurno da se nalaze na strani ovih građevinskih giganata od par stotina hiljada kvadrata, jer se pokazalo da mnogi građevinske firme imaju objekte zaista i da se kriju iza imena ko su vlasnici tih firmi, upravo zbog toga što jednostavno pokazuju kolika je veličina tog kapitala sa kojim su raspolagali. Očito su svoj nelegalni kapital pokušali da kroz građevinsku industriju legalizuju. Naravno, imena se uvek znaju i znaćete po načinu na koji funkcionišu njihove kompanije i znaćete kako se zovu te firme.
Nemojte da pričamo uopšte o tome kako je sve bilo bajno i sjajno do 2012. godine, kada, recimo Uprava za sekretarijat za građevinske poslove dok se „Belvil“ gradio godinu i po dana nije izdavao nijednu građevinsku dozvolu, samo zato da bi se prodali stanovi u „Belvilu“ uz pomoć „Hipo Alpe Adria“ banke u to vreme i te kreditne linije, gde je kvadrat koštao 1.400 evra. A za to vreme, jednostavno, nisu davane dozvole koje trebalo da se izgrade objekti i na Vračaru, i na Zvezdari i na Starom Gradu, čiji kvadrati su tada jednostavno iznosili i tri puta više i samim tim vrednost tih objekata je potpuno padala, upravo zbog toga što nisu izdavane dozvole da bi se „Belvil“ prodao, a samim tim su došle pod udar Zakona o legalizaciji i samim tim su, znači inspektori nisu izlazili na teren, a na volšeban način su nastale hiljade i hiljade kvadrata na ovim opštinama.
Prema tome, nemojte da pričate o tome kako je sve bilo bajno i sjajno, kako će i nastaviti tako da funkcioniše ova država. Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, i na kraju krajeva i Ministarstvo koje vodi gospođa Zorana Mihajlović potpredsednik SNS, uvodi red, jednostavno i uvodi jedan funkcionalan sistem državne uprave sa kojim pokazuje da jednostavno sa ovakvim načinom funkcionisanja koje je bilo do 2012. godine mora da prestane, uprkos svim pritiscima svih mogućih tajkuna koji su se najviše ogledali u građevinskoj industriji, uprkos pritiscima svih onih koji žele jednostavno da takav nelegalan sistem funkcioniše. I otpori sigurno su veliki u ovakvom uređenju sistema, ali na takve otpore mi odgovaramo svi zajedno novim zakonskim rešenjima, novim uređenjem, novim jednostavno regulacijom tržišta uopšte kada govorimo o nekretninama.
Ovim zakonom o zakonjenju prati izmena i dopuna Zakona o katastru. Znači, vrlo je važno da se katastar uradi, jer uvek je on bio problem, uvek su najveći redovi čekanja tamo gde je katastar u Beogradu, upravo zbog toga što su uvek komplikovani imovinsko-pravni odnosi, ovakvim uređenjem vi smanjujete pritisak, odnosno uređujete imovinsko-pravne odnose, odnosno terate građane Srbije da svoje odnose urede. Da jednostavno sve ona dešavanja kojima smo mi negde svedoci, godinama treba da počnu da funkcionišu, a to je da sve ono što definiše ugovornim osnovama mora da prođe kroz katastar. Zbog toga smo imali u poslednjih 15 godina dešavanja da na određenim parcelama postoji po 100 ljudi, a pola od njih jednostavno ili nisu u Srbiji ili su odavno umrli i kada saglasnost treba da daju za uređenje ili gradnju određenog objekta na toj parceli, logično je bilo da nije bilo moguće uopšte izgraditi bilo koji objekat zbog toga.
Na kraju bih rekla samo da ispravljanjem svih onih nepravdi koje su do sada postojale sada jednostavno 90%, 95% praktično vlasnika ovih objekata mi uvodimo u legalne tokove, dajemo jedno novo lice Srbiji. Investitorima praktično dajemo jedan nov poziv za priliv stranih direktnih investicija, upravo zbog toga što Srbija postaje potpuno uređena država kada je u pitanju građevinska oblast i to je ono važno što oni koji daju velike kritike na ovaj zakon, jednostavno ne znaju šta rade, i oprostite im ministarka jer vreme koje donosi jednostavno pokazaće da DS neće biti u mogućnosti uopšte da ima svoje glasače, jer je sve radila suprotno interesima građana. U Danu za glasanje sigurno ćemo podržati ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite, gospodine Ćiriću.
Prijavite se. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, evo danas razgovaramo i o ovim zakonima i očigledno da je pa skoro 99% rasprave upravo usmereno ka Zakonu o zakonjenju objekata.
Dakle, prvo terminološki vrlo čudan izbor, ali u redu to je samo jedna površna primedba. Mislim da je suštinski važno reći da je ovaj zakon zaista prvo duboko nepravičan, drugo vrlo teško primenjiv i duboko koruptivan.
Zbog čega nepravičan? Čuli smo i sami u toj analizi da je oko 60% objekata upravo onih objekata ljudi koji su skrpili nešto novca kroz devedesete godine jer smo govorili i o izvorima i razlozima zbog čega je ovoliki broj objekata u Srbiji nelegalizovan do sada, gde su ljudi tolerisani zbog toga što su sebi pravili krov nad glavom i DS će svakako podržati svaki pokušaj rešenja da se legalizuju objekti tim ljudima koji imaju jedini prostor za stanovanje i življenje i podizanje svojih porodica i tu se radi oko 60% objekata onih manjih od 100 od rata.
Imamo i dodatnu procenat da nekih 80% onih koji zaslužuju i iznad 100 kvadrata, ali smo duboko protiv toga da se legalizuju objekti i poslovni ali i namenjeni tržištu i iznad 1000 i više hiljada kvadrata, da vi šaljete sa usvajanjem ovakvog zakona i predlogom u Narodnoj skupštini dvostruko lošu poruku svima onima koji su do sada gradili po zakonu i sa dozvolama i poštovali državu, jer kako će se osećati posle usvajanja ovog zakona, a da treba ispoštovati sve zakone i graditi sa dozvolama.
Sa druge strane se daje mogućnost zarade onima koji su izgradili stanove u višespratnicama i koji za vrlo mali novac mogu da dostignu vrlo visoke profite i o tome smo danas slušali.
Zbog čega je teško primenljiv, jer ovo je očigledno pristup aktuelne Vlade i premijera da sopstvenu odgovornost najčešće svaljuje na ljude koji vode lokalne samouprave. Ovde smo čuli jasne argumente zbog čega lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta da realizuju ovaj zakon u roku koji je propisan, a to je 12 meseci.
Čuli smo da ukupno u Srbiji radi oko 300 građevinskih inspektora sa oko milion i po procenjenih objekata. Evo čuli smo u Užicu 20 hiljada sa dva inspektora, to je 10 hiljada objekata po inspektoru, u Nišu 50 hiljada procenjenih, za desetak, nešto manje od 10 građevinskih inspektora za u proseku pet hiljada potrebno obrađenih objekata u toku godine, a imamo i 40 i nešto opština i gradova koji nemaju ni jednog inspektora i koji neće moći da obave taj posao na način na koji ovaj zakon predviđa.
Ali, i u ovom nedostajućim kapacitetima možemo da prepoznamo šta će se u suštini dešavati u narednih godinu dana i zbog čega će zakon zaista biti nepravedan, a to je da sa tim malim kapacitetima sigurno prednost imaju oni sa najvećim objektima, jer će inspektori svoje prve aktivnosti usmeriti upravo po onima koji mogu najviše da plate i oni koji imaju najvećeg interesa i najviše kapaciteta da obezbede uslove za završetak ovog procesa.
Zbog čega je koruptivan, po nama? Zbog toga što i u ovoj raspravi sada čujemo argumente, toliko puta pominjani pašnjak i verovatni će se pominjati taj pašnjak i u nastavku rasprave, ali ja bih voleo da čujem i vaš odgovor, gospođo ministarka, na ove naslove u novinama u kojima današnje novine kažu – Zorana legalizuje Tomine vikendice; ili ozakonjuje, šta god.
(Narodni poslanik Goran Ćirić pokazuje fotografije)
Čitava Srbija zna da u zaštićenom pojasu postoje ove vikendice sa ovim fotografijama i ja bih poštovao vašu principijelnost kada kritikujete i pašnjake i neku drugu nelegalnu gradnju ukoliko bi ste i vi i kolege narodni poslanici rekli po koju kritičku reč i o toj spremnosti predsednika države da gradi na zaštićenom pojasu.
To je poruka svim građanima Srbije da je moguće tako nešto uraditi, a i sumnja da se ovaj zakon, između ostalog, donosi i sa takvim motivima. Ja bih voleo da me demantujete i da kažete sada da ćete prihvatiti predloge i amandmane koji su dati u članu 5. stav 4, gde će se taj izuzetak vikendica i kuća za odmor na zaštićenom području izuzeti iz ovog člana.
Time biste pokazali svoju principijelnost i rekli – da, vodimo računa i zalažemo se i za to da svi građani Srbije budu jednaki u pravima da nađu svoj krov nad glavom, ali i da najodgovorniji ljudi u državi poštuju, pre svega, zakone, ali i brinu o tome, o zaštićenom pojasu, o borbi protiv poplava, o onome što nas je zadesilo na nesreću proteklih godina, ali i o tome da na tim zaštićenim područjima i tamo gde veliki gradovi obezbeđuju sebi neophodne resurse za život, pijaću vodu, onemogućimo bespravnu gradnju, ne legalizujemo te vikendice i kuće koje su na desetine metara udaljene od akumulacija pijaće vode sa septičkim jamama i načinom da zaštitimo zdravlje i bezbednost našeg stanovništva.
Dakle, još jednom ponavljam stav poslaničke grupe DS, da znamo i verujemo da je ovaj zakon, pre svega, nepravičan, i to smo pokazali, da je teško primenljiv upravo zbog nedostajućih kapaciteta lokalnih samouprava i da je koruptivan.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Ja bih vas ipak pozvala da glasate za ovaj Predlog zakona, zato što je ovaj Predlog zakona u interesu građana Srbije, a ja verujem da svi poslanici ovde žele da rade u interesu građana Srbije.
Daću nekoliko objašnjenja. Sto puta sam ponovila, ponoviću i sto prvi, drugi, treći, koliko god je potrebno, da ćemo mi svakako precizirati odredbe koje su nesporne, a rekla bih da ste nešto pomešali. Jedno su nacionalni parkovi i jedno su parkovi prirode prvog i drugog stepena, koji se pominju u ovom članu 5, a drugo je zaštitni pojas vodotoka. Ni u jednoj ni u drugoj varijanti nema gradnje i nema ozakonjenja ni po svim vašim zakonima, ni po postojećem koji trenutno postoji, a ni po ovom, po kojem se nadam da ćemo ga ovde u parlamentu usvojiti.
Kada govorimo o inspekciji, rok je da se izvrši popis 12 meseci. Mi kao Vlada i ovo Ministarstvo, pre svega, kada smo doneli Zakon o planiranju i izgradnji, nismo ostavili lokalne samouprave sa strane. Mi radimo zajedno sa njima, i nastavićemo to da radimo u implementaciji ovog zakona. Neće biti prepušteni sami sebi i imaće dovoljno kapaciteta da ovaj zakon realizuju. Ovo je samo prvi korak da usvojimo zakon, a drugi jednako važan korak jeste da se taj zakon primeni u praksi. I naravno, naša će biti odgovornost, dakle, pre svega mene kao ministra, da se zakon primeni u praksi, kao što je vaša odgovornost 1,5 miliona neizgrađenih objekata. Ja vam kažem, mi ćemo taj posao rešiti. Hvala.