Gospodine Orliću, molim vas da se vratite na načelo zakona. Mi smo sada kod amandmana.

Načelo, načelo, pričam o tome da je zakon dobar i da…

Vi ste proširili priču i na amandmane…

… zamerke koje su usmerene nisu ozbiljne. Hvala vam.
Završavam, hvala na napomeni, vi ste zapravo u pravu.
Što se tiče tih predloga, oni su, kao i sam zakon, u svakom svom delu, zasnovani na jednoj jasnoj realnosti, što takođe smatram dobrom stvari kod svakog zakona u načelu. Zasnovani na jasnoj realnosti, postoje kapaciteti kakvi postoje. Ono što smo takođe čuli danas jeste da pored toga što postoji taj resurs u broju inspektora kakav postoji, postoji mogućnost da se taj posao koji oni treba da obave unapredi.
Čuli smo o formiranju odgovarajućih komisija, a čuli smo i o tome da mnogo podataka biće preuzeti automatski, upravo od onih službi o kojima smo razgovarali danas, a pred kojima se određeni postupci vode. Koliko će to biti efikasno u praksi, saznaćemo jako brzo. Ja verujem u dobre procene, po tom pitanju, koje su stigle od predlagača i moram da vam kažem, nikad se zbog te vrste vere nisam pokajao od kako smo se sastali u ovom sazivu. Ostali rezultati po pitanju nekih drugih zakona daju mi za pravo da smatram da nisam pogrešio, a baš ni u čemu.
Ovo za sami kraj i ovo je bukvalno poslednja rečenica je, kako smo čuli danas, predizborni zakon, taman koliko i bilo koji drugi zakon koji se dešava u nekom periodu pre izbora, nije bitno dan, godinu ili četiri godine, taman koliko i oni predlozi zakona koji dolaze sa druge strane sale. Ako je ovaj nivo zamerki jedino što ima da se stavi na dušu, ja mogu samo da se vratim na onu dobru, lepu i korisnu intenciju koja je protkana kroz ovo zakonsko rešenje i da kažem – u poređenju sa njom, ovo je, dame i gospodo, toliko malo da ne zaslužuje da mu se uopšte posveti dodatna pažnja, a kamoli da ugrozi mogućnost da zajednički podržimo nešto što je za građane samo i isključivo korisno. Hvala lepo.

Zahvaljujem se.
Iskoristili se vreme ovlašćenog, 20 minuta.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa svojim saradnicima, koleginice i kolege, pre nego što krenem konkretno na zakone, imam jedan komentar na određene primedbe koje idu prema Republičkom geodetskom zavodu, odnosno prema katastru.
Kaže da katastar nije efikasan, da su gužve, da katastar mora da bude veran terenu itd. Moram da podsetim, više zbog javnosti, da mora da se pročita član 117. osnovnog zakona i pročitaću prvi stav zato što on rešava sve ove dileme – imalac prava na nepokretnosti dužan je da u roku od 30 dana od nastanka promene podnese zahtev za sprovođenje promene službi za katastar nepokretnosti ili Republičkom geodetskom zavodu.
Ne može Republički geodetski zavod, odnosno unutrašnji organi su jedinice, da rešavaju sve promene na terenu, ukoliko ih vlasnici odnosno korisnici ne prijave nadležnoj službi na teritoriji te opštine. Ako to urade korisnici, odnosno vlasnici, onda ćemo problem rešiti ili rešiti u velikoj meri. Znači, ne može se kriviti Republički geodetski zavod za nešto što nije kriv. Slažem se da ima tu određenih problema itd, ali mislim da u ovom delu korisnici, odnosno vlasnici nepokretnosti ne rade svoj deo posla.
Drugo, postoje kaznene odredbe, i ja, koliko znam, retko je ko kažnjen ili gonjen, gotovo niko. Geodezija je multidisciplinarna nauka gde je u osnovi primenjena matematika i mislim da tu jednostavno nije lako ni raditi ni doći do finalnog produkta. Finalni produkt izgleda jednostavno, ali prethodni mnogo stručnog i šta stručno treba uraditi.
Uglavnom ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Mnogi su rekli a ja mislim da ću ubrzati, a možda samo na neke stvari obratiti pažnju.
Ovim zakonom se ubrzava postupak upisa nepokretnosti i prava na njima, drugostepeni postupak ponovo prelazi u Republički geodetski zavod, vrši se usaglašavanje sa drugim zakonima, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju objekata, poboljšanje određenih zakonskih rešenja iz Osnovnog zakona, nadzor je da je bolje rešen, nova dodata rešenja u izmenama i dopunama Zakona poboljšavaju sam zakon, i ima tu posebne i samostalne odredbe.
Rešenje je da je na bolji način rešen katastar vodova, odnosno podzemnih i nadzemnih. Ovde niko nije rekao, mislim da nije nebitno, to je procena vrednosti nepokretnosti i upis u bazu podataka katastra nepokretnosti, kao i obaveza javnih beležnika da unose podatke o ceni nepokretnosti u registar cena.
Upis u katastar nepokretnosti jesu: upis nepokretnosti prava, preporučuje i zabeležbe. Ono što nam izmene i dopune daju, to je proširen spisak isprava za upis u katastar nepokretnosti, što će da uveća broj pozitivnih rešenih upisa, kao i brzinu i rasterećenost drugostepenog postupka.
Prvostepeni upravni postupak, mislim da se mora podići kvalitet rada u tom delu, da se u drugostepenom postupku smanji priliv predmeta. Ima tu više razloga, ja ću navesti neke koji mislim da su bitni.
Isprave koje sačinjavaju javni beležnici su dokumenti koji su vrlo kvalitetni i sadrže te neophodne podatke gde Republički geodetski zavod odnosno službe imaju mogućnost kvalitetnog sprovođenja promena.
Mora se podići odgovornost službenika u prvom stepenu, a sigurno da je organizacija utiče na organizaciju rada u Republičkom geodetskom zavodu, mora da doprinese da prvenstveno prvostepeni postupak bude rađen na kvalitetan način, samim tim, imaćemo manji priliv u drugostepenom postupku i mislim da ćemo time ubrzati rad celog Republičkog geodetskog zavoda, a samim tim i kvalitet.
Drugostepeni upravni postupak je premešten praktično iz ministarstva u Republički geodetski zavod, zajedno sa predmetima i ljudima. Moja procena, mislim da nije trebalo to ni premeštati u nadležno ministarstvo, već je trebalo da ostane u Republičkom geodetskom zavodu, ali šta je tu je. Mislim da će ovaj posao biti efikasniji ukoliko se bude radilo u Republičkom geodetskom zavodu.
Dalje, svaka ozbiljna država hoće da uredi oblast u sistemu urađenih odnosa po nepokretnostima i prava na njima, tj. prvenstveno ovaj posao treba da uradi, u najvećoj meri, Republički geodetski zavod.
Republički geodetski zavod je praktično skup, odnosno skup unutrašnjih organskih jedinica, odnosno katastara po gradovima i opštinama i tu se rešava suština gotovo celog posla Republičkog geodetskog zavoda. Tamo su podaci, tamo se vodi prvostepeni upravni postupak, tamo treba da ima neophodan broj ljudi, kvalifikovanih službenika.
Dalje, mislim da prosečna starost ne ide u prilog određenog kvaliteta rada u Republičkom geodetskom zavodu, a ukoliko je to 53 godine prosečne starosti u Republičkom geodetskom zavodu. Treba da dođu nove i mlađe snage koje će zajedno sa ovim prosekom koji imamo, koji nije za hvalu, sigurno podići kvalitet rada.
Imamo u Republičkom geodetskom zavodu, odnosno u katastrima opterećenost novim poslovima. Sledeće, skraćuju se rokovi. Mislim da treba razmisliti i o novoj sistematizaciji, odnosno organizaciji. Čini mi se da treba rešiti i vratiti nekadašnje centre za katastar nepokretnosti koji su bili odlična tampon zona između centrale Republičkog geodetskog zavoda i službi za katastar nepokretnosti. Tako da, jednostavno, to je moja jedna dobra preporuka i ukoliko se proceni da je to dobro rešenje, predlažem da se tako u organizaciji i primeni.
Svaki zakon, pa i ovaj, popravlja se amandmanima, pogotovu ako su oni smisleni i ako su podneti da poprave i donesu novi kvalitet u zakonima, u ovom slučaju o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Nadam se, ovde su podneti određeni amandmani, a ima jedan koji…

Gospodine Matiću, molim vas, u četvrtak imamo raspravu o amandmanima. Ceneći vreme vaših kolega, imamo puno prijavljenih za raspravu, ja vas molim da ne pričamo sada o amandmanima.

Hvala na sugestiji, ali mislim da je ovo jako bitno, s obzirom da se odnosi na ukupnu celinu rada Republičkog geodetskog zavoda.

Ali, imaćete priliku u četvrtak po amandmanima, po pojedinostima.

Ako me dobro slušate, to su dve rečenice i mislim da one neće porizvesti ništa loše u svemu ovome.
Mislim da treba usvojiti zvanja državnog službenika u Republičkom geodetskom zavodu, da se oni zovu katastarski referenti ili službenici i da sadašnje stanje u platama radnika Republičkog geodetskog zavoda treba zadržati na postojećem nivou, bez umanjenja.
Što se tiče Zakona o ozakonjenju objekata, ja ću dve rečenice tu, jer mislim da se danas više zadržalo na toj problematici nego na drugim problematikama, a to je da se ovim zakonom postiže jednostavnost, što je jako bitno, postiže se brzina i jeftino je. Ako to imamo pred sobom, ako imamo nelegalno izgrađene objekte, ako imamo 80% kod fizičkih lica, 15% kod drugih korisnika, ja bih ipak napomenuo da u okviru javne svojine, državne svojine, pogotovu u javnim preduzećima ili manjim javnim preduzećima, treba napomenuti da se ovo odnosi na njih i na njihove objekte, da jednostavno malo zaspale tamo neke, koji jednostavno nisu vodili računa da te svoje objekte prilagode ili rade sa građevinskim dozvolama i na kraju sa upotrebnom dozvolom, jednostavno ovo im je prilika da poprave svoj loš rad koji su imali u prethodnom periodu.
To je moja sugestija i mislim da sa ovim, gospođo ministarka, država i ministarstvo časti sve koji su nelegalno izgradili objekte. Ukoliko se ne iskoristi i ova jako, jako povoljna šansa, mislim da treba ići na one zadnje mere, zadnje mere. Ja ću u okviru svoje poslaničke grupe glasati za predloženi zakon. Hvala.