Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ovde imamo situaciju koja je u poslednjem stavu člana 30. potpuno identična sa članom 5. stav 6. Dakle, potpuno identičan tekst. Zaista, potpuno identičan. Ja zaista sa uvažavanjem mogu da prihvatim odgovor koji ste dali kada sam postavio to pitanje na član 5. stav 6, kada ste rekli - ti objekti će biti popisani. Mislio sam na ove objekte gde su vlasnici podneli zahtev, odbijen zahtev, podneli žalbu, odbijena žalba, vodili upravni spor, završen.
Ja bih vas ovde samo zamolio za jednu zaista, pre svega sa naše strane dobronamerna sugestija, ali jednu, da tako kažem, uslugu lokalnim samoupravama, kada dođu lokalne samouprave u ovakvu situaciju, s obzirom da je recimo Užice, koje je pomenuo kolega Jovan Marković, grad iz koga i ja dolazim, u situaciji da ima ogroman broj vlasnika objekata koji su upravo u ovakvom statusu, zaista u ovakvom statusu. Konkretno, kod mene u mom naselju, koje je prigradsko naselje, ima mnogo vlasnika objekata koji imaju ovakv status, da su podnosili zahtev, da su odbijeni, da su imali određene manjkavosti, da su čak činili i zloupotrebe, da su vodili upravne sporove, osnovano odbijeni njihovi tužbeni zahtevi po upravnim tužbama i sada oni dolaze u ovu situaciju kakvu dolaze. Njih je zaista mnogo u evidenciji i ukoliko se samo njihovi objekti popišu, a da ne dođu u situaciju da sami odreaguju pred nadležnim organom uprave, biće problem zbog toga što će se doći u situaciju da ih nigde nema.
Zbog toga bih ja zamolio da postoji jedno instruktivno mišljenje ministarstva ka lokalnim samoupravama, u smislu uputstva o radu ili uputstva o primeni zakona, kako god da se zove, kako raditi u ovakvim situacijama. U ovakvim situacijama se mora poštovati pravo stranke da se obrati nadležnom organu, ukoliko nije nadležni organ stranku prepoznao kao onog ko je zainteresovan da se njegov objekat ozakoni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima mr Jovan Marković, po amandmanu. Izvolite.

Replika, nije amandman.

Kako, gospodine Markoviću, replika? Gde vas je gospodin Jovanović pomenuo na bilo koji način?

Jeste li vi prisutni ovde? Zaista, da li ste prisutni u sali?

Jeste li pomenuli ime gospodina Markovića i prezime?
(Neđo Jovanović, s mesta: Užice, rekao sam – kao što je rekao gospodin Marković, u pozitivnom smislu.)
Onda u redu, to nisam čuo. Bilo je pozitivno, pa nisam registrovao.
Imate onda reč, gospodine Markoviću. Izvolite.

Vratite mi vreme, ako možete.

Morate se ponovo prijaviti. Ja se izvinjavam što nisam čuo što vas je neko pohvalio, ali ipak to je osnov za repliku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ovde se ne radi samo o tome da li me je kolega pomenuo. Opet ne slušate. Vama se obraćam, a vi me ne slušate. Znači, ne radi se o tome da li me je pohvalio. Kolega Jovanović je otvorio vrlo važnu temu. Ono o čemu je on govorio je suštinski važno, ne samo za ovaj član, nego i za primenu ovog zakona i ono što je naše iskustvo…

Gospodine Markoviću…