Hvala, predsedavajući.
Molim vas da ovo vreme preko dva minuta uračunate u vreme predsednika poslaničke grupe.
Znači, suština našeg amandmana na član 33. je upravo da reši jednu nepravdu koju ovaj zakon nosi i uopšte se ne tiče ove priče o milion i po nelegalno sagrađenih objekata, porodičnih kuća, bunara i sličnih stvari. Nema tu pomoći običnim građanima.
U članu 33. od stava 7. do kraja propisuje se taksa za ozakonjenje stambenih i stambeno-poslovnih objekata namenjenih tržištu. Znači, namenjenih tržištu, negde gde će neko da pravi profit. Znači, ne da je neko rešavao pitanje krova nad glavom, pa nije mogao da legalizuje zato što nije bilo urbanističkih planova ili nije valjala administracija ili nisu valjali ovi što su vladali zemljom do 2012. i sve drugo, nego oni koji su gradili za tržište. Ti koji su gradili za tržište će sada, umesto takse, naknade za uređenje građevinskog zemljišta, plaćati taksu za ozakonjenje od 500.000 do 3.000.000 dinara. To je 10, 20, 30 puta manje od onoga što su morali da plate po sada važećim zakonima, umesto da su legalno gradili.
Ovde se radi o pravljenju ekstra profita onima koji su pravili zgrade namenjene tržištu.
(Vesna Rakonjac, s mesta: U vaše vreme.)
U naše vreme, kako dobacuje neko iz sale, a predsedavajući ne reaguje, ali i u današnje vreme. Sada da odem po Beogradu, dva kilometra odavde, videćemo šta se radi, gde se gradi nelegalno, videćete da su svi investitori, znajući šta piše u ovom zakonu, koji imaju dozvole, znajući da mogu dva sprata da odstupe od plana, zidali dva sprata više. Rade noću ljudi. Ja ih razumem, pogotovo te koji su dobili dozvolu i platili sve naknade, a onda videli ovaj zakon, pa kažu – čekajte, što ja da ispadnem glup, ja ću sada da dozidam još dva sprata, po ovom zakonu ću moći da ozakonim stanove i napraviću profit za sebe, a neko nema urbanističke uslove, ne ispunjava… Prave se zgrade bez garaže trenutno. Garaže se pretvaraju u stanove da bi moglo to da ode na tržište. Znači, sada je El Dorado u Beogradu i u drugim gradovima.
Ono što je suština našeg amandmana je, ne ove takse, nego ajde da kažemo pola od onoga što su trebali da plate. Pola. Mada ne razumem ni zašto pola, pravo da vam kažem, zašto bi imali i toliko razumevanja za one koji grade stambeno poslovne objekte namenjene tržištu? Ne rešavaju svoj problem, nego prave ekstra profit danas i praviće ga, ne znam, do kraja godine, kako kaže ovaj zakon. Priča se 29. decembar, tada će da se vrši slikanje. Oni sve znaju ljudi. Do 29. decembra grade, grade, grade, sad im ide vreme na ruku. Zakon je ostavio, kaže – do kraja godine.
Ne znam ministarka, da li možete da nam kažete ovde, kog dana će biti to? To je naš problem sa ovim zakonom. Ne da rešimo probleme građana koji su zidali prethodnih 10, 15, pet godina, nego oni koji zidaju sada, koji su zidali u poslednje dve godine, znajući da će im se na kraju to isplatiti. Govorilo se ovde o tome kako su se sprovodili prethodni zakoni. Pa koliko je to bilo uspešno ili neuspešno. Ali, ministarka je ovde, kada je došla, pre dva dana, izgovorila po meni jednu neverovatnu rečenicu.
Ministarka je rekla – u odlučivanju da li ćemo da krenemo na jedan rez koji se zove podizanje krivičnih prijava ili da nađemo način kako da rešimo ovo pitanje, mi smo se upravo opredelili za ovaj zakon.
Znači, vi ste rekli da vi niste hteli da sprovodite zakon, da krivično se kažnjavaju oni koji divlje grade. Ne onaj ko je sagradio kuću pre 20, 15 godina, nego oni koji sada grade divlje, koji će zaraditi ogroman novac od toga što će umesto naknade za izgradnju, platiti ovu taksu manju 20, 30 puta, oštetiti budžet, pre svega lokalnih samouprava. Ja verujem u desetostruko višem iznosu nego sve ovo što mislimo da ćemo ovim zakonom naplatiti. Od tih para lokalne samouprave treba da izgrade infrastrukturu u tim mestima, put, školu, vodovod, kanalizaciju. Odakle će se sada to graditi?
Mi ovde pravimo ljudima ekstra profit. Mi smatramo da to nije suština ovog zakona. Prihvatamo da ostane ovo na početku, ovih prvih sedam članova koji govore koje su takse za stambene kuće, za ljude koji rešavaju problem svoje egzistencije, ali ovaj deo je potpuno neprihvatljiv. Ponavljam, ovaj deo koji tražimo da se briše, to je podela stambenih zgrada namenjenih tržištu od 500 pa do 1.000 pa od 1.500, pa preko 1.500, samo tri, kažem, samo tri miliona preko 1.500 kvadrata može da bude i 5.000 kvadrata, može da bude 15.000 kvadrata. I sad ćete vi nekome umesto ne znam ni ja koliko desetina miliona koliko je trebalo da plati, propisali ste taksu od tri miliona dinara. Smatramo da je to duboko nepravedno i to je jedan od ključnih razloga zašto mi ovaj zakon ne možemo da prihvatimo. Hvala.