Poštovana predsednice, poštovani ministre, koleginice i kolege, cenjeni kolega Pavićević na početku ove rasprave uvede logiku u razmišljanje dužine pripravničkog staža, pa onda je bila logika šest, devet, dvanaest. možda je to logika ako pratimo matematički niz, ali ako pratimo niz koji se zove nauka, studiranje, školovanje onda baš i nema logike.
Evo zašto. Malopre ste iz vaše grupacije predlagali da se pripravnički staž za lekare, dakle, oni koji najduže provode u školi koji imaju, odnosno na fakultetu, koji na svojim studijama imaju ogroman fond časova vežbi, da se njihov pripravnički staž sa šest meseci produži na devet.
Malo pre sam, nadam se, argumentovao zašto to nije dobro, da se onda za tehničare i medicinske sestre koje takođe provode ogroman deo svog školovanja, pripravnički staž produži na 12, a da medicinski saradnici, odnosno saradnici zdravstvenih radnika budu negde na sredini sa devet meseci.
Zašto to nije logično? Zato što saradnici po svojoj školi nisu proveli ni dana ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi, tako da nema logike sem ove matematičke 6,9,12, ali što se struke tiče, zaista mislim da nema logike da ljudi koji su saradnici u zdravstvenim ustanovama, školovali su se na drugim fakultetima, bez dana kliničkog iskustva ili bolničkog iskustva ili rada u trupi, što bi rekli po vojnički, nije opravdano da imaju kraći pripravnički staž od onih koji su se školovali i školovanjem sticali vežbama i praktičnim saznanjima svakodnevno to u okviru svog školovanja i pripravničke veštine. Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)