Dakle, sedam minuta.
Poštovana gospodo, ja nisam lekar, i uoči rasprave u načelu o ovom Predlogu zakona, poštovana gospodo, kao što je i red, ja sam zakazao konsultacije sa članicama i članovima Saveta za zdravstvo Nove stranke, gde radi i veliki broj lekara, poštovana gospodo. Konsultovao sam se, pronašli smo izvesnu logiku na osnovu koje smo podneli amandmane na ovaj Predlog zakona i jedan od tih amandmana je amandman na član 4.
Ja zato molim narodne poslanike da ukoliko se desi da se jave za repliku, za komentarisanje naših amandmana, da uvaže ovaj naš napor i da ne koriste argumentaciju kvazi stručnjaka, nepoznavanja materije, jer smo konsultovali prave ljude.
Podneli smo amandman na član 4. i evo šta mi predlažemo, poštovana gospodo. Naš predlog je da pripravnički staž za zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom traje devet meseci. Mi smo ovako zamislili, razgovarali, zaključili, zdravstveni radnik sa visokom stručnom spremom šest meseci treba da stažira. Ovaj o kome je ovde reč, zdravstveni saradnik sa visokom stručnom spremom devet meseci, a oni ljudi sa višom školom da imaju staž od 12 meseci, i da imamo taj jedan stepenasti pristup koji podrazumeva šest, devet i 12 meseci.
Mi smo ovde ponudili dodatnu argumentaciju. Saopštili smo da smatramo da je primereno da za zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom pripravnički staž traje devet meseci, jer je to, ministre Lončar, dovoljan period za postizanje kvaliteta u radu. Ja mislim da je jasna naša logika, poštovana gospodo.
Ja sam onda pročitao jutros zašto naš amandman na član 4. nije prihvaćen. Ministar Lončar nam je odgovorio ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što je zdravstveni saradnik lice sa visokom stručnom spremom koje nema završeni fakultet zdravstvene struke i koje obavlja određene poslove zdravstvene zaštite u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, zbog čega je neophodno da obuka tokom pripravničkog staža traje duže nego što je to propisano za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom.
Poštovana gospodo, pa i trajaće duže i ako se prihvati i naš predlog, jer zdravstveni radnik sa visokom stručnom spremom imaće staž od šest meseci, ovaj na koga smo mi intervenisali, zdravstveni saradnik sa viskom stručnom spremom devet meseci, i ministre Lončar, to je za tri meseca duži pripravnički staž.
Prema tome, naša argumentacija se uklapa u osnovni argument onoga što je rekao ministar Lončar.
Ja sada, pravo da vam kažem, mislim da i građani, a verujem i narodni poslanici, nećete moći da razumete kako sada da ne poštujemo logiku i da glasamo za naš amandman, kada se naša argumentacija poklapa sa onim maltene što je argument gospodina Lončara, a mi nudimo i dodatnu argumentaciju. To je jedna stvar, poštovana gospodo.
Druga stvar, koja je ja mislim veoma važna za ovaj trenutak ovde, tiče se upravo onoga što je središte ovog Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Mi smo pitali gospodina Lončara ovde, evo, vidim da gospodin Girić, gospođa Mrdaković, to su sve lekari, prate sada ovde, nadam se da će diskutovati, mi smo pitali gospodina Lončara - gospodine Lončar, na osnovu čega ste vi tvrdili da je manji strah od nemogućnosti lečenja kod građana u našoj republici, kada smo mi ovde tvrdili da je taj strah ogromni, poštovana gospodo? Onda je nama gospodin Lončar odgovorio – pa, eto, vi finansirajte istraživanje, pa će istraživanje to da vam pokaže.
Poštovana gospodo, pa gospodine Lončar, kako to? Pa, valjda ako imate stav oko nečega, valjda ste taj stav izgradili na osnovu neke argumentacije, na osnovu istraživanja koje je sprovedeno, a ne ovako, da dođe ministar i kaže – manji je strah, a vi finansirajte istraživanje, pa mi pokažite da je manji. Pa, kako gospodine Lončar? Ili, gospodine Lončar, kada vi kažete – naši lekari odlaze u Nemačku, iz Nemačke odlaze u Norvešku itd, itd. Onda vi kažete – pa to su neki procesi tranzicije, i lekari su u tranzitu. Ali, ja primećujem, poštovana gospodo, da smo mi ta prva tačka, odavde odlaze. A, ko dolazi, ministre Lončar? Kada ovi naši lekari odu u Nemačku, kada nemački lekari odu u Norvešku ko će da dođe koda nas, hoćemo li mi ovde da ostanemo upražnjeni za sva ta mesta? Niste rekli odakle dolaze kod nas, npr. da se popune ova mesta, jer u Nemačkoj su se osigurali, kao što ste i sami rekli. U Norveškoj su se osigurali sa nemačkim lekarima? A mi, kako ćemo mi da nadomestimo toliki odliv lekara, evo, ovo, gospođo Rakonjac, npr. da čujemo odgovor na to pitanje?
Još jedna stvar. Mi smo ovde, ministre Lončar, svaki put kada dođete, pa i sada kada ste došli i kada smo u načelu raspravljali i sada povodom našeg amandmana na član 4. vama saopštili – hajde da se usmerimo ka temeljnoj reformi sektora zdravstva. Za ovih godinu i osam meseci stalno ponavljamo dve reči – Beveridžev model, da se unese u sistem zdravstvene zaštite kod nas. On, ministre Lončar, podrazumeva taj sistem da svi građani naše Republike, nezavisno od toga da li su zaposleni ili su nezaposleni, da li im se uplaćuju doprinosi ili se ne uplaćuju doprinosi, da je svako od njih siguran za besplatnu primarnu zdravstvenu zaštitu, a da se mi ovde obavežemo da ćemo taj deo te zdravstvene zaštite finansirati iz budžeta.
Gospodine Lončar, ja npr. mislim da je to nekakva civilizacijska stvar. Kada bismo to uradili, e onda bismo mogli da tvrdimo da zaista delamo tako da se smanjuje strah kod naših građana od nemogućnosti lečenja. Dok to ne uradimo, ne možemo to da tvrdimo, ja mislim, gospodine Lončar i uvažene dame i gospodo narodni poslanici. Hvala.