Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, kao poslednji prijavljeni diskutant.

Dame i gospodo narodni poslanici, ekonomska moć jedne zemlje, a to je kolega Atlagić već objašnjavao, uskoro se neće meriti zlatom i dijamantima, već količinom hrane, pijaće vode i energije koju ta zemlja može proizvesti.
Kada nestane hrana, voda i energija, novac, dijamanti i zlato ne mogu vam vredeti ništa.
Ja ću ovog puta govoriti o Strategiji razvoja energetike do 2025. godine i govoriću da ova strategija ima veze sa zakonom o poljoprivrednom zemljištu koji treba uskoro da usvojimo.
Poljoprivredno zemljište, kao i mnoge stvari, koje su u državnoj svojini pripadaju svim građanima Republike Srbije. Ne pripada samo poljoprivrednicima koji tu zemlju obrađuju, nego svim građanima zajednici ljudi koji čine državu. Ovih dana su žestoke rasprave oko toga. Jedna od intencija zakona o poljoprivrednom zemljištu je da se zemljište koje nije obrađeno i uzurpirano privede nameni. Od 830.000 hektara zemljište u državnoj svojini, 248.000 je predmet zakupa a nešto preko 581.000 hektara je ili uzurpirano, a ako nije uzurpirano, onda je neobrađeno. Na tom neobrađenom zemljištu na 581.000 hektara možete sa evropskim prosekom koji je blizu jedne krave, nego valjda jedna krava po hektaru, možete da imate 581.000 krava, što znači da možete da imate preko 1000 energetskih farmi sa preko 500 goveda, gde možete da proizvedete 1000 megavata električne energije i mesa i mleka za 1,5 milijardi.
To su razlozi zašto pripremamo, kao udruženja poljoprivrednika, a Vlada je taj nacrt prihvatila kao svoj predlog, novi zakon o poljoprivrednom zemljištu, s obzirom da su veliki energetski potencijali u proizvodnji električne energije i stočarstva od biogasa i već sam objasnio koliki je to gubitak, zato što to zemljište stoji uzurpirano ili neobrađeno.
Takođe, od 581.000 zemlje, ako uzmemo pretpostavku da je 180.000 uzurpirano, 400.000 neobrađeno, na 400.000 hektara zapuštene zemlje, poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, možete proizvesti 600 miliona litara dizela i milion kilograma stočne hrane od koga možete uzgojiti 200.000 tona mesa, koje je na tržištu prerađeno, treba da košta negde oko 800 miliona evra, a što se tiče biodizela 600 miliona litara biodizela možete i sami izračunati.
Za poljoprivrednu proizvodnju je neophodno svega 300 miliona litara dizela. Dakle, iz poljoprivredne proizvodnje, samo iz zapuštenog zemljišta možemo da proizvedemo kompletan biodizel za poljoprivrednu proizvodnju i da nam ostane još toliko za preradu poljoprivrednih proizvoda.
Hoću da kažem da iz poljoprivrede, posebno iz ovog dela, državnog poljoprivrednog zemljišta možemo da proizvedemo i primarne poljoprivredne proizvode, možemo da proizvedemo, da spojimo biljnu i stočarsku proizvodnju, da proizvedemo i energiju koja je dovoljna i za poljoprivrednu proizvodnju i za preradu, da se od poljoprivrednog proizvoda napravi finalni proizvod.
Što se tiče ostalih obnovljivih izvora energije, probaću sa onim – niz Moravu vetar duva, stari seljak na plus 40 stepeni, pored termalnih izvora, spaljuje žetvene ostatke u blizini neobrađene parcele.
Što se tiče vetra i sunca, ja nisam protiv toga, ali strana bivšeg režima je prvo izdala dozvole za vetrogeneratore. Nemam ništa protiv obnovljive energije iz tih izvora, ali energija iz vetra i sunca ne može da nam povuče poljoprivrednu proizvodnju, dok proizvodnja energije od biomase, kroz stočarstvo može da nam povuče poljoprivredu i tako se stiče novac, stiču sredstva, da se obnovljiva energija stimuliše i da se isplati prilagodna cena, odnosno da u budžetu imamo novac za te namene i ovo kada proizvodimo energiju vetra, imamo samo trošak u budžetu. Energiju koju platimo tri puta skuplje prodajemo tri puta jeftinije. Kada se energija pravi kroz stočarstvo od biogasa, kada se pravi od biomase, onda se na takav način stiču sredstva kroz poreze, kroz plate, kroz doprinose, naravno i kroz prerađivačku industriju, stiču sredstva da se unovčavanjem te energije nadoknadi razlika između cene proizvodnje električne energije i cene koju plaćaju potrošači i pri tome ne moramo da dižemo cenu potrošačima električne energije.
Što se tiče poljoprivrednog zemljišta i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, još jednom moram podvući da je to poljoprivredno zemljište u svojini svih građana Republike Srbije, svih državljana, a ne samo nas koji to obrađujemo i cilj izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste da na određen način možemo spajanjem biljne i stočarske proizvodnje, da napravimo i odgovarajuću količinu energije, kojom možemo i zasnovati poljoprivrednu proizvodnju a i te proizvode proizvesti, ako je to moguće što bliže mestu proizvodnje.
Mislim da moramo, da bi stigli putem koji vodi nekuda, stigli negde moramo konačno raskrstiti sa dosadašnjim načinom ponašanja, da moramo biti dovoljno hrabri, da sem ove strategije u razvoju energetike do 2025. godine, što pre moramo doneti i usvojiti Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da bi kroz njega mogli da proizvedemo što više obnovljive energije, a pored obnovljive energije da proizvedemo dovoljno mesa i mleka i da na takav način ne izvozimo samo sirovine, već da možemo da napravimo gotov proizvode pomoću naših poljoprivrednih proizvoda, pomoću naše energije i izađemo na tržište, prodamo to, napravimo dodatnu vrednost, vraćamo dugove, servisiramo svoje obaveze, ali podignemo standard stanovništva. Ukoliko iz primarne proizvodnje izvučemo 1200 do 1500 evra iz ratarstva, ukoliko se bacimo na stočarstvo imaćemo 2500 do 3000 evra, ukoliko to preradimo pomoću naše energije imaćemo oko 6000 evra po hektaru i ta razlika između 1500 i 6000 evra je onaj novac koji treba pripadne radnicima, farmerima, stočarima, a kroz poreze i doprinose da uveća prihode odnosno plate u javnom sektoru i da iz realnih izvora uveća penzije. Mi moramo biti vredni, radni, strpljivi, nema u svakoj školjki biser, ali svaku moramo otvoriti hvala.

Zahvaljujem se gospodine Rističeviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ova preostala četiri minuta želim da iskoristim na podsećanje izveštaja Evropske komisije o poglavlju 15 energetike s obzirom da se strategija razvoja energetskog sektora odnosi direktno i pomenuto je u pasusu o unutrašnjem energetskom tržištu kao nešto što nije usvojeno.
Dakle, da počnem sa dobrom vešću, ova strategija će biti usvojena i time pokazujemo da čitamo izveštaje Evropske komisije o energetici.
Ono što ostaje kao zadatak za sledeću godinu, do sledećeg izveštaja je činjenica da smo se saglasili da uspostavi se direkcija za upravljanje obaveznim rezervama a da Evropska komisija kaže da ne možemo da obezbedimo informacije u nivou svojih rezervi i tome služe skupštine. Dakle, tome služe i Odbor za evropske integracije i matični odbor za ovaj zakon, da se na tim odborima, a povodom i debate, odnosno razrade i dijaloga o strategiji razvoja energetskog sektora, da vidimo zašto Srbija ne može da dostavi podatke.
Dobra vest je u sledećem pasusu izveštaja kada je energetika u pitanju, gde Evropska komisija pozdravlja i to je jedini suštinski napredak, inače smo ocenjeni kao umereno pripremljeni, da je suštinski napredak ostvaren u pogledu normalizacije odnosa između srpskih i kosovskih privrednih društava za prenos električne energije u skladu sa sporazumom iz avgusta između Srbije i Kosova, međutim sa primedbom da još uvek nije privredno društvo osnovano i sa opaskom o hidrocentrali Gazivode, što ja isto mislim da je tema za Odbor za evropske integracije i matični odbor koji treba za jedinstvenu poziciju da pruži podršku Vladi i da debatom i snagom parlamenta utiče na drugačiju formulaciju ove rečenice u izveštaju Evropske komisije za 2016. godinu.
Ono što je meni ostalo nejasno, ne tražim da mi odgovorite, mislim da je važno da kroz dokumenta kao što je strategija i da uvek govorimo i u izveštaju Evropske komisije, dakle, Evropska komisija je našla za važno da proceni propust da se uključimo u rad u regionalne kancelarije, od toga je dat i prekršajni postupak protiv Srbije.
Ja takođe mislim da je mesto i za Odbor za evropske integracije i za nas koji radimo sa regionalnim parlamentarcima, da se o tome razgovara. Malo je ili nema pripremljenosti za ono o čemu govorimo u strategiji. To je ono čemu sam ja posvetila jedan deo diskusije u uvodnom delu, dakle o obnovljivim izvorima energije, o jako kratkom vremenu do 2020, o energetskoj efikasnosti. Ministar, vlada, koja god, mora mnogo više da ima dijaloga u ovoj skupštini. Inače ćemo trepnuti, doći će 2019. godina, i mi ćemo biti daleko za godinu dana da dostignemo procenat od 27%. Da ponovim, ja sam bila protiv i tog procenta i te godine, ostala sam u manjini. Ja sam mislila da je 2025. prva realna godina za Srbiju i 23% prvi realan broj. Međutim, bilo je ambicioznih ljudi koji su mi kazali da oni znaju bolje.
Za kraj, nuklearna energija, nuklearna sigurnost i zaštita od zračenja, ja očekujem da, čim pre, u Skupštinu bude uneta i, ne uredba, uredbu neka radi Vlada kako radi, nego nacionalnu strategiju za ovaj sektor, jer je i to obaveza, da bi Poglavlje 15 bilo otvoreno ili ne, u toku 2016. godine i da bi bilo bez ovih opaski u izveštaju, koji budemo imali oktobra, novembra 2016. godine. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Samo unapred da pitam - koliko još ima vremena?

Dva minuta i 30 sekundi.

Zahvaljujem.
Slobodno mogu da kažem, kao član Odbora za privredu, energetiku, regionalni razvoj, da sam imao prilike da prisustvujem i sednici Odbora za energetiku u Evropskom parlamentu i, naravno, redovno idem na sednice Energetske zajednice. Sada ja ne znam kakve izveštaje mi dobijamo i kakve izveštaje neko drugi dobija i mogu odgovorno da kažem da smo mi od svih zemalja na Zapadnom Balkanu najviše napredovali po pitanju energetike i po pitanju liberalizacije tržišta i po pitanju trećeg paketa i socijalno odgovornog vođenja energetske politike, tako da molim sve druge kolege da se dobro informišu kada javno govore pred građanima Republike Srbije o tome koliki su nam dometi, koliko smo napredovali u nekoj oblasti, a ne da se paušalno govori o ovim pitanjima.
(Narodni poslanik Gordana Čomić dobacuje s mesta.)
Tako da možemo da budemo jako ponosni.
Možete da dobacujete, ali molim da prisustvujete sastanku Energetske zajednice kada vas pozovu u Beč i kada imate priliku da razgovarate sa donosiocima odluka na Evropskom nivou, kada je u pitanju energetika, doći ćete do pravih informacija i do toga da, ono što je govorio ministar i što ja sada govorim, je to prava istina i da je to ono što karakteriše energetsku politiku Republike Srbije i sve ono što EU i Odbor Evropskog parlamenta za energetiku misli i kakvu ocenu daje o toj našoj politici. Hvala.

Zahvaljujem se, prof. Marinkoviću.
Po kom osnovu, gospođo Čomić?
(Gordana Čomić, s mesta: Replika, da ne bi ostala nejasno.)
Sami ste svesni da nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik šef Poslaničke grupe SNS, Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, ja ću se danas i sad zahvaliti svima koji su učestvovali u današnjoj raspravi. Mislim da je rasprava bila kvalitetna.
Zamoliću kolege da imaju prostora i u hodniku da ćaskaju i da ne ometaju druge narodne poslanike …