Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Antiću sa saradnicima, doduše iz drugog ministarstva, ali pozdrav i vama, koleginice i kolege narodni poslanici, uz sve uvažavanje događaja koji je pred nama, ministarski samit OEBS-a, mislim da je tajming ovih tačaka trebalo podesiti tako da i ministar konačno bude sa nama, da može da brani ove zakone, mada ste i vi to veoma lepo pročitali. Što se tiče samih zakona, mislim da je to nešto što treba usvojiti, što se uklapa u sve o čemu smo ranije diskutovali i razgovarali.
Kada se radi o ovom prvom zakonu, Zakonu o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv regrutovanja itd, to bi trebalo da se usvoji, bez obzira na okolnosti, i da nema ukrajinske krize, da nije bilo Arapskog proleća i svih događanja na zapadnom Balkanu, to je trebalo usvojiti. Ali smo mi sada u jednoj dodatno specifičnoj situaciji, jer postoji realna mogućnost da se i sa prostora Srbije regrutuju, a po nekim informacijama i obučavaju, vojnici, plaćenici, kako ih već ko zove, za rat u Siriji.
Što se tiče drugog zakona, o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rumunije u bavljenju plaćenim poslovima članova porodica, mislim da je ovo jedan veoma važan zakon. Imao sam kao ambasador u Švedskoj jedan konkretan problem, kada se supruga prvog sekretara zaposlila, pa je došlo do problema, pa je morala da menja diplomatski pasoš regularnim pasošem, itd, itd. Naravno, ovo je u redu. Ovo mnoge zemlje imaju, a zemlje koje nemaju, recimo, Švedska, u kojoj sam službovao nema ovako nešto, onda se dešava da se porodice razdvajaju. Jer, s obzirom na primanja koja su tamo, ne isplati se da se primanja svedu na četvrtinu ili polovinu. U svakom slučaju, ovo treba prihvatiti, ali mislim da i dodatnom regulativom Srbija, odnosno preko Ministarstva spoljnih poslova, treba da reguliše uslove kada, kako, ipak neka vrsta saglasnosti ministarstva treba da postoji za ovu vrstu zapošljavanja dok su bračni drugovi, supruga ili suprug, na službovanju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Sledeći zakon – Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Ako se ne varam, mi smo imali problem. S tim problemom su se susretali i neki članovi delegacija Narodne skupštine Republike Srbije, da smo sa nekim zemljama imali ukinute vize za nosioce regularnih pasoša i kada su bili tamo na aerodromu sa diplomatskim pasošima, tražena im je viza. Mislim da je tu spadala Moldavija, ako se ne varam, i Gruzija. Ne znam zašto ovo ovoliko kasni, kao uostalom i ovaj poslednji, o sukcesiji i konsolidaciji bilateralnih ugovora sa Finskom?
Sve su ovo sporazumi koje treba potvrditi. Ali, moram da konstatujem da mnogo toga dolazi u Skupštinu Srbije i kada je već sve rešeno, pripremljeno, sa velikim zakašnjenjem, ne vidim razlog da Ministarstvo spoljnih poslova toliko kasni u vezi mnogih stvari. Evo, recimo, ovaj zakon o ukidanju viza, što smo konstatovali još pre šest, sedam meseci, možda i više, na Odboru za spoljne poslove.
Generalno, mislim da ta saradnja Ministarstva za spoljne poslove i Narodne skupštine Srbije nije sjajna. Navešću samo poslednji primer. Svi koji su bili ambasadori, nosioci tih funkcija i branili teze, znaju kako je to u prošlosti išlo, 20-30 godina. Po prvi put ove godine, kada smo imali odbranu teza, odnosno razgovor sa ambasadorima imenovanim za Nemačku i Norvešku, svi materijali su nosili oznaku „poverljivo“, sednica je bila zatvorena za javnost, po prvi put. Naravno, kada se takve stvari dešavaju, automatski se dolazi u žižu javnosti, misli se da se tu nešto krije, da nešto nije u redu. Moram da pohvalim tu predsednicu Odbora i ostale članove Odbora iz vladajuće koalicije koji su imali razumevanja i suprotstavili se ovome, tako da je već sledeća sednica bila organizovana na drugi način.
Nama Ministarstvo spoljnih poslova, tačnije ministar Dačić, duguju izveštaj o radu. Poslednji je bio poodavno. Opet kažem, uz sve uvažavanje ovoga što se dešava, uz sve probleme i aktivnosti koje je naša zemlja imala, trebalo bi da se to do kraja godine uradi. Uobičajeno se to radi u većoj sali i to su vrlo kvalitetne diskusije.
Želeo bih da ukažem i na druge propuste Ministarstva. Nije zgodno diskutovati o dešavanjima u Libiji, ali mislim da su tu veliki propusti napravljeni, kao i materijalne povrede pravila i da smo mi jedna od retkih zemalja koja u Tripoliju ima ambasadu. To je katastrofa. Da ne pominjem dešavanja u konzulatu u Milanu. Taj novi zakon o spoljnim poslovima moraće jednu klauzulu, jedan član da sadrži. Nije samo bitno zvanje diplomatske aktivnosti, moramo da sagledamo sve aspekte kandidata i ne mogu ljudi koji imaju probleme, koji su razapeti između raznih problema, porodičnih, finansijskih itd, da idu i da brukaju našu zemlju u inostranstvu.
Konkurs za pomoćnike, koliko znam, nije okončan i non-stop, od formiranja Vlade, pomoćnici su u „vd“ stanju. Trebalo bi ovo podhitno odraditi i mislim da je to takođe veoma važna stvar.
Na kraju, ima pomaka u imenovanju ambasadora i generalnih konzula, jer mi godinama nemamo u veoma važnim državama, pomenuo sam već Nemačku, sada je tu Grčka sledeća koja nije priznala Kosova, neki pomeri postoje tu, ali apelujem da se ministarstvo angažuje da i to malo ubrza, kako bi na tim svim važnim destinacijama imali ambasadore. Tu je i kolega Županjevac, koji je veoma uspešno tu funkciju obavljao u Atini i znamo koliko je sve to važno.
U kontekstu dešavanja, zahtev Kosova za prijem u UNESCO, itd, veoma je bitno da na tim ključnim mestima imamo ambasadore i da nam se ne desi, recimo, da Grčka bude uzdržana, da neka tamo zemlja od koje smo očekivali, da ne navodimo o kojim se zemljama radi, bude protiv ili napusti salu pre glasanja.
Da zaključim, naša poslanička grupa SDS-ZZS-ZS-Boris Tadić, podržaće ove zakone jer su u skladu sa svim kretanjima međunarodnim, međunarodnom praksom, diplomatskom praksom, ali ukazujemo da bi Ministarstvo spoljnih poslova moralo da bude puno agilnije i da mnogo započetih poslova, a i onih koje nije ni započelo u najskorije vreme reši.
Ja sam ovde govorio samo o diplomatskoj delatnosti. Nažalost, ima tu i unutrašnje organizacije, dešavanja unutar same kuće. Neću pominjati reči „starleta“ i šta ja znam, za koje treba koristiti Vujakliju i tražiti definicije. Ima tu puno problema unutar kuće i mislim da unutrašnja organizacija ministarstva takođe zaslužuje veliku pažnju i da tu treba poraditi u narednom periodu.
Na kraju se zahvaljujem što ste mi omogućili da sve ovo kažem, iako sam malo, priznajem, izašao iz teme. Hvala.