Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.12.2015.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/476-15

3. dan rada

04.12.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 15:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice radi utvrđivanja kvoruma.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima Predloga zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Janko Veselinović, zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i narodni poslanik Balša Božović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Samostalni poslanici
Hvala lepo.
Sedam minuta ću da koristim, ako dozvoljavate, predsednice.
Pred nama je jedan dobar zakon i to smo rekli u načelnoj raspravi.
Amandman na član 1. je pitanje neke jezičke doslednosti koja je trebalo da poštuje red, tehnološki red. Prvo se istražuje, pa se onda kopa ruda. Ali, možemo da budemo i mi dobronamerni, pa da kažemo da ne moramo da insistiramo na tome. Moguće da je rudarstvo važnije od istraživanja i tu onda možemo da otvorimo jednu veliku kvazi-filozofsku raspravu, što mislim da nije cilj pri donošenju zakona.
Sigurno je da je zakon dobar, da je zakon plod jedne ozbiljne analize ove oblasti, da su u pisanju zakona angažovani verovatno svi stručnjaci koji postoje u ovoj državi, da je javna rasprava bila jako široka, da su rezultati te javne rasprave inkorporirani u sam Predlog zakona, što ga je učinilo vrlo dobrim.
Naravno, neskromno, kolega Pavićević i ja ćemo reći da je našim amandmanima on na ivici da bude odličan. U svom izlaganju će kolega da obeleži i našu pobedu, još jednom, što je naše pravo da tako mislimo. Mislimo da je to pobeda i parlamentarizma š jednog zajedničkog rada. Naravno, pobede dobrog nisu nikad interesantne pa kolege od preko puta galame, ali generalno zakon, daje sasvim jednu, novu, savremenu, ozbiljnu osnovu za ovu oblast u Srbiji.
Da li će to dati rezultate na terenu, da li ćemo mi postati bogata zemlja kroz rudarstvo, to ne zavisi ni od zakona, to zavisi od toga šta je ispod nas. Zakon jeste jedan deo tog celog procesa, ali pitanje da li kroz istraživanja može da se nađe nešto, a to je ono što krije deo zemljine kugle za koji smo mi nadležni.
Ja se nadam da će ova istraživanja koja su započeta, koja traju jako dugo, biti intenzivirana ovim zakonom i da ćemo doći do toga da neka od tih istraživanja daju pozitivne rezultate, što će sigurno biti korisno za razvoj rudarstva, a samim tim i mnogih drugih grana srpske privrede.
Tako da, ne insistiramo na ovom amandmanu na član 1. Usvojeno je, ako sam dobro shvatio, nekih 16 amandmana, plus jedan koji će biti usvojen na Odboru, znači, 17 od 25. Vlada će reći koji su to procenti i koje su reperkusije toga, ali generalno, mi i dalje ne možemo da budemo potpuno zadovoljni ovim zakonom. Zašto? Zato što mogu da kažem da svuda gde je struka bila primarna, da je zakon jako dobar, vrlo dobar, odličan.
Međutim, tamo gde ima i politike, a to je deo svakog zakona, ne postoji ni jedan zakon koji je potpuno stručan, zakon je u stvari jedna stručna artikulacija političkih stavova oko neke oblasti. To je pitanje rudne rente i to je jedan mali član kojim se zakon ne bavi pretežno, a to je rudna renta pre svega na eksploataciju nafte i gasa. O tome sam govorio već. Ona je u Srbiji verovatno najmanja na svetu, za šta ne postoji nijedan opravdani razlog. Poseban problem je tu i ugovor o prodaji NIS-a, ne samo u onom delu koji se tiče toga da je NIS praktično poklonjen partneru iz inostranstva, nego u onom delu da se po tom ugovoru plaća rudna renta od 3% od prihoda onog ko crpe naftu i gas iz naših potencijala, a u zakonu je 7%.
To znači da i ovaj član zakona koji to definiše sa 7% je nepotreban. U ovom trenutku imamo jednog eksploatatora nafte i gasa u Srbiji i on ima specijalni ugovor kao neki leks specijalis, kojim je njegov nivo te rudne rente još manji nego što piše u zakonu, nije ni 7%, nego 3%.
Govorio sam već u načelnoj raspravi o tome da je jako dobro što mi imamo velikog partnera eksploataciji nafte i gasa, ali nije dobro to što je naša pozicija, pozicija Srbije u toj oblasti svedena na nivo nekog prisutnog građanina, bez bilo kakve naše intervencije u tome kakva će biti dinamika te eksploatacije i kakva će biti korist za državu, za Pokrajinu Vojvodinu, za lokalnu samoupravu od eksploatacije.
Tako da, neophodno je preugovoriti, promeniti taj ugovor o prodaji NIS-a ne nekoliko strana, utvrditi prvo da li je prodajna cena takva kakva je utvrđena, da li tu može da se uradi nešto više, ali i u onom delu koliko može da se eksploatiše godišnje po kojim planovima i ovaj deo koji se tiče zakona o kojem govorim, a to je pitanje rudne rente. Zašto treba ući u preugovaranje, odnosno novi ugovor o NIS-u? Zato što je kupovina NIS-a, prodaja NIS-a deo jednog naftno-gasnog aranžmana koji nije ispunjen u svom najvažnijem delu, a najvažniji deo je izgradnja Južnog toka.
Opravdanje zašto NIS prodajemo po četiri puta nižoj ceni od realne, zašto dajemo tako nizak nivo rudne rente bilo je u tome da ćemo biti deo Južnog toka i da ćemo sa tom investicijom, sa tom infrastrukturom doći do toga da možemo da nadoknadimo to što gubimo tako jeftinom prodajom NIS-a. Bilo je i priča da će nam prodaja NIS-a po bagatelnoj ceni spasiti Kosovo, ali da ne ulazim u taj deo. To je van ove teme, nego samo pominjem kao još jednu ne ozbiljnost koja se tada govorila. Govorim o 2007, 2008. godini. Promenilo se stanje, nema Južnog toka i to je razlog da se uđe u preugovaranje celog naftno-gasnog aranžmana, a samim tim i svega onoga što to prati…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Samostalni poslanici
Još jedna rečenica.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Već ste prošli. Hoćete svih sedam?
...
Nova stranka

Zoran Živković

Samostalni poslanici
Već je sedam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
I to je prošlo.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Samostalni poslanici
Još jedna rečenica, ali sad je već potpuno gotovo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala vam.
Ima reč podnosilac amandmana, narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.
...
Pokret za preokret

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, Pokret za preokret je podneo amandmane i na ovaj Zakon o rudarstvu i geološkom istraživanju i na naslov ovog zakona.
Dakle, ministre, možda se postavlja pitanje, i to je pitanje koje je staro gotovo kao i civilizacija, da li je starija koka ili jaje? Na to odgovor još nismo dobili. Verujem da bi ja i vi mogli o tome da raspravljamo i da imamo argumente i za i protiv i za jednu i za drugu ideju.
Ovde se radi o naslovu zakona, o imenu zakona, nazivu zakona i moj predlog koji sam izneo, u ime Pokreta za preokret, jeste da naslov prati tok stvari. Po toku stvari, prvo je istraživanje, prvo su geološka istraživanja, a nakon toga dolazi rudarstvo, odnosno iskop rude, bio površinski, bio u utrobi zemlje, da tako kažemo. U tom smislu, dileme nema. Dakle, dilema koka ili jaje ili istraživanje i rudarstvo za nas ne postoji.
Moguće da ste imali neke druge kriterijume prilikom davanja naziva ovom zakonu. Međutim, kada pričamo o nazivu ovog zakona, možemo da pričamo generalno o ovoj oblasti, normativnom stanju i stanju u praksi, a kod nas se često normativni okviri ne podudaraju sa onim šta je u stvarnosti.
Dakle, kada pričamo o zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, možemo da pričamo i o tome da li se ta geološka istraživanja i kopanje rude izvode na način da korist imaju i oni koji rade u tim rudnicima, ali i ljudi koji žive u okolini tih rudnika. Dakle, pitanje zaštite životne sredine je po meni i za Pokret za preokret veoma, veoma bitna.
Kada je ovaj zakon stigao u proceduru, ja sam na poziv „Ekoista“, ekološkog udruženja iz Bora, otišao u Bor da pričam sa njima kako žive pored rudnika, pored topionice i kakav je spoj činjenice da je potrebno da se prerađuje ruda i potrebe da se pored tih rudnika i tih topionica živi. Znate šta kažu ljudi? Tamo žive i rade neki ljudi u fabrici i neki ljudi ne rade tamo i postoji na neki način nesklad između onoga što donosi i što je priroda donela tom kraju i onoga kako ljudi tamo žive u okolini koja je zagađena. Oni imaju problema i sa teškim metalima. Oni imaju problema, kažu, i sa velikim jalovištima godinama skladištenim, recimo u selu Oštrev i Krivelj, i to je ono o čemu mi treba da pričamo, i to je ono što brine te građane. Brinu se za svoje zdravlje, zdravlje svoje dece, zdravlje svojih potomaka i svakako da ovaj zakon mora biti u korelaciji sa zakonima koji se odnose na zaštitu životne sredine i koji obezbeđuju zdravu životnu sredinu.
Recimo, gospodine ministre, u Boru od četiri uređaja za merenje zagađenosti vazduha, tri ne rade, a sa jednog uređaja podaci koji se očitavaju nisu poznati javnosti, nisu poznati građanima Bora. Sa druge strane, zemljište u okolini Bora je zagađeno teškim metalima, a ova jalovišta koja su u ovim selima, naročito kada je vetar, ugrožavaju živi svetu u okolini. I u tom smislu, ministre, nije istraživanje i rudarstvo samo iskop rude i prerada te rude. To je odnos prema životnoj sredini. To je odnos prema ljudima koji žive u tim krajevima. Čini mi se da ova Vlada nema nikakav osećaj prema tome.
Sa druge strane, ljudi kažu da se plaše da izađu i da iskažu svoj stav, jer tamo neki lokalni moćnici im prete, zastrašuju ih, boje se za svoju sigurnost i da li mi u 21. veku imamo situaciju da ne smete da kažete da udišete vazduh u kome su teški metali, u kome su drugi parametri iznad dozvoljenih. Dakle, iskop rude, rudarstvo, rekultivisanje te sredine moraju biti jedna celina. Država u tom delu mora imati strategiju. Ne mogu ostati jalovišta za generacije koje će doći, jer u tim sredinama, kada nestane rude, neće moći ljudi da žive.
U tom smislu, ministre, smatram da sa vašom koleginicom, ministarkom poljoprivrede i ekologije, koja se ekologijom uopšte ne bavi, treba da sednete i da odete i vi u Bor i da razgovarate sa građanima Bora i da razgovarate sa drugim građanima u Srbiji gde su geološka istraživanja i gde postoje iskopine, rudnici i gde postoji prerada tih sirovina. Tamo ljudi teško žive i umesto da budu srećni zato što im je Bog, da tako kažemo, podario bogatstvo, oni se plaše za svoje zdravlje. Veliki je broj respiratornih obolenja, povećana je smrtnost itd. Umesto sreće koju je trebalo da donese to bogatstvo, oni imaju problem.
U tom smislu, ministre, sedite sa ministarkom poljoprivrede i ekologije i razgovarajte na tu temu.