Zahvaljujem, gospođo predsednice, dame i gospodo uvažene kolege i posebno koleginice, evo danas po peti put pokušavam da vas ubedim, da uvrstimo u dnevni red tačku koja treba da onemogući da, ljudi koji imaju u legalnom posedu oružje izvrše teška krivična dela ubistva svojih supružnika, ili nasilje u porodici.
Danas smo imali priliku da čujemo da je samo u 2015. godini, ubijeno 33 žene, od čega 15 vatrenim oružjem, od čega sedam puškom, osam pištoljem.
Dakle, ovaj zakon, odnosno izmena zakona, smatramo da je opšti interes svih žena u Srbiji, svih građana Srbije, posebno apelujem na Žensku parlamentarnu mrežu koja nas je danas obradovala sa nekim dokumentom štampanim u punom koloru na skupom papiru, dame i koleginice, koliko se bavite rodno odgovornim budžetiranjem u Republici Srbiji, mogli bi da podržite i zakon koji će upravo da onemogući nasilnike da vrši nasilje nad vašim koleginicama, prijateljicama, sestrama i našim majkama.
Želim da naglasim da ukoliko prihvatite ovaj predlog, poslanici DS neće diskutovati, niko se neće javljati. Da bude jasno i građanima, ovaj predlog može da se izglasa bukvalno za dva minuta.
Ja vas molim da prevaziđete stranačke predrasude, da prevaziđete dnevno-političke razlike, da shvatite da ovaj zakonski predlog onemogućava da se desi ono što se desilo upravo u Horgošu, gde je jedan čovek u jednom danu 17. maja ove godine ubio šestoro ljudi, a taj isti čovek je pre podne, pre tog događaja, bio u policiji i nije mu oduzeta puška za koju ima legalnu dozvolu.
Dakle, radi se o ljudima kojima je država legalno dala da drži oružje, a oni izvršavaju masovna ubistva koja mogu da se spreče. Da li je ovo dovoljno? Nije. Da li je iskorak? Jeste.
Apelujem još jednom, pre svega na koleginice, pogledajte oko sebe, ubedite svoje kolege da je ovaj zakon koji se tiče pre svega žena. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 30, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.
Ovaj predlog neće biti uvršten na ovu sednicu i molim predlagače da sednu sa svim šefovima poslaničkih grupa, to govorim u ime Ženske parlamentarne mreže, da sednu da pogledaju predlog zakona i da se napravi jedan zajednički predlog, kako smo radili kod ostalih društveno-korisnih zakona.
Hvala vam, to je moj predlog kao poslanice.
Narodni poslanik Branka Karavidić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima.
Reč ima Branka Karavidić.

Hvala gospođo predsednice.
Kolege poslanici, ovo je već sedmi put kako pokušavam da na dnevni red stavim izmene i dopune ovog zakona. Naime, izveštaj Evropske komisije o stanju u srpskim medijima od pre mesec dana je na žalost poražavajući. Nema ni napretka u primeni Zakona o javnom informisanju i medijima, naprotiv.
Obaveza je da se do avgusta meseca u registar medija upišu svi vlasnici direktni ili indirektni, koji poseduju više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, još nije zaživela.
Usvajanje seta medijskih zakona avgusta 2014. godine je na žalost jedini uspeh koji Evropska komisija priznaje. Dakle, nismo se makli dalje od avgusta 2014. godine.
Da li nam je važno da znamo ko su vlasnici medija? Svi oni koji na neki način utiču na formiranje našeg mišljenja i tu ne mislim samo na one koji su obavezni da se upišu u registar sa više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, već i na one koji poseduju manje od 5% udela, a vrše efektivnu kontrolu, uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija. Praksa je na žalost pokazala da ima i takvih slučajeva.
Moj predlog izmena Zakona o javnom informisanju i medijima predviđa da se u registar medija moraju upisati svi vlasnici direktni ili indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu.
Na taj način ćemo obezbediti transparentnost vlasničke strukture, što će doprineti vraćanju povećanja poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije.
Podsetiću vas da je jedno od ustavom zagarantovanih prava i pravo na informisanje, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, te vas iz tih razloga pozivam da podržite ovaj predlog da se izmene ovog zakona nađu na dnevnom redu ove sednice, pre svega u interesu građana Srbije, a napominjem još da ne treba zanemariti ni jučerašnju izjavu izvestioca Evropskog parlamenta, gospodina Dejvida Mekalistera o stanju u srpskim medijima i o njegovoj zabrinutosti o tome. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Biljana Hasanović Korać predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.
Reč ima Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem poštovana predsednice.

Naša poslanička grupa je podnela Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi početkom godine i ja već po ne znam koji put predlažem da se ovo uvrsti u dnevni red.

Naime, sada je stipendiranje učenika i studenata u nadležnosti Republike i znamo u kakvom je stanju republički budžet i koliko su male mogućnosti da se pomogne studentima i učenicima koji su lošeg materijalnog stanja, da se školuju i da završe škole za koje su sposobni i za koje imaju potencijala. Nama su naravno ti stručnjaci potrebni.

Mi zato predlažemo da se izvrši dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi tako što će se u nadležnosti lokalne samouprave predvideti i mogućnost stipendiranja učenika i studenata.

Same lokalne samouprave izdvajaju sredstva za ove namene, ali pošto nemaju pravni osnov, ne smeju tako da nazovu, nego da sredstva nazivaju i krste pravnom pomoći, novčanom pomoći ili na razne druge načine. Uglavnom, dovijaju se da u okviru ovih zakonskih mogućnosti pomognu učenicima i studentima kako bi se školovali i kako bi ostali tu posle završetka škole.

Donošenjem ovog zakona dali bi pravni osnov lokalnim samoupravama da to rade na legalan i ispravan način, transparentno i javno i da bude dostupno svim đacima.

Nije nam jasno zašto vladajuća većina ne nalazi razumevanje za donošenje ovog Predloga zakona? Da li zato što je tendencija u poslednje vreme da se vrši centralizacija i onoga što nije centralizovano, kao što smo imali primer na poslednjoj sednici sa Zakonom o rudarstvu, gde su određene nadležnosti lokalne samouprave prenete na republički nivo, a ovo bi bio kontra smer i bio bi vid decentralizacije, moći, vlasti republičke i prenošenje na lokalnu samoupravu? Da li je to u stvari otpor decentrlaizaciji za koju su svi u izbornoj kampanji pričali da se zalažu ili nemaju razumevanja za materijalno ugrožene učenike i studente kojima je zaista teško da u ovim uslovima i u ovoj ekonomskoj situaciji završe svoje školovanje?

Stavljam na glasanje predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 od ukupno prisutna 164 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se sednica dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ja mislim da je 15. put sada za redom kako predlažem Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i to člana 41.
Interesantno je da svuda gde sam bio i sa svim ljudima kojima sa pričao sam dobio podršku za ovaj zakon. Mnoga udruženja, nevladin sektor su podržali ovaj zakon, a interesantno je, poštovani građani, da narodni poslanici koji su svi listom do jednoga u predizbornim kampanjama obećavali da će raditi za dobrobit građana, da Vlada koja kaže da radi za dobrobit građana ne želi da podrži ovaj Predlog izmene zakona, koji kaže da bi pravo na lečenje bolesti usta i popravku zuba trebalo da imaju svi građani Srbije, naročito oni koji uplaćuju doprinose, a ima ih 4,5 miliona, a koji jedini nemaju pravo da popravljaju zube i leče bolesti usta preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. To meni nekako ne ide u glavu, nije mi jasno. Nije mi jasno šta je problem.
Podsetiću građane da sam govorio, a i to može da se vidi iz dokumentacije, da je na poziciji stomatologije u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje bilo neraspoređenih preko 350 miliona dinara. Vlada mi je odgovorila da nema para. E, sada, da ne bih ja ulazio u polemiku sa Vladom da li ima ili nema para, ako nema para, zašto to stoji na poziciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali evo sad, danas, tj. sutra ćemo početi raspravu i do kraja nedelje, kako kažu ljudi iz skupštinske većine, ćemo izglasati budžet za 2016. godinu. Šta vas sprečava, poštovane kolege, da u novom budžetu za 2016. godinu obezbedite oko 300 miliona dinara za popravku zuba građana Srbije?
Živimo u Srbiji gde je gro ljudi bez zuba, gde nema čoveka koji nema nedostatak zuba u vilici. Živimo u Srbiji koja nema dovoljno para da bi ljudi išli kod privatnog stomatologa, ma koliko oni spuštali cene i ma koliko bile jeftine usluge da popravljaju zube, živimo u Srbiji gde mi kao narodni poslanici neizglasavamo i ne dajemo mogućnost ljudima da od njihovih para, ponavljam, njihove pare, u Republičkom fondu se nalaze pare osiguranika, tj. građana Srbije, a mi im ne dozvoljavamo da od svojih para popravljaju zube kod stomatologa. Mislim da to nije u redu i mislim da bi građani Srbije ovo trebali da slušaju, gledaju, naročito da obrate pažnju kako ćemo da glasamo i da se tako opredele kada sledeći put budu davali poverenje na izborima.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo 146 od ukupno prisutnih 164 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Predložio sam da se ponovo razmatra i izmeni Predlog zakona o informisanju i medijima i u paketu pričaću i o Predlogu zakona o javnim medijskim servisima.
Zašto sam ovo predložio? Pre više od godinu i po godinu dana ova Skupština je donela odluku da na lokalnom nivou opštine, gradovi nemaju pravo da iz budžeta budu osnivači i finansijeri javnih medijskih servisa. Ova Skupština je to ogromnom većinom glasova usvojila. Ova Skupština je tada usvojila i da će taksa, to je bivša pretplata, a od tada taksa, biti 500 dinara za Javni medijski servis i ova Skupština je usvojila da u Republici Srbiji postoje dva medijska servisa – RTV i RTS, a oni koji žive ispod Save i Dunava nemaju mogućnost da imaju regionalnu javnu televiziju. Ja ovo više od 10 puta, u 10 sednica predlažem, jer sam mislio da je to propust, jer kažemo da smo dobronamerni i da želimo ista prava i obaveze na celoj teritoriji, ali koliko ja vidim, to je malo neuravnoteženo.
Ova Skupština je izglasala obaveze celoj Srbiji, ali ova Skupština ne daje da građani na celoj teritoriji imaju ista prava. Zašto to kažem? Pa, RTV pokriva teritoriju Vojvodine i može da se bavi mnogo bolje lokalnim temama i onim što interesuje građane Vojvodine i to je potpuno u redu. Radio televizija Srbije pokriva teritoriju cele Republike Srbije, ali sem pokrivenosti cele teritorije Republike Srbije, ona nema jednaku zastupljenost cele teritorije Republike Srbije. Gro tema se bave Beogradom, što je i normalno, Beograd je glavni grad i to nikome ne smeta. Ima tema i iz Vojvodine, ali ono što je bitno za građane ispod Save i Dunava, teme koje su svakodnevni problem i ono što interesuje o svakodnevnici iz mesta ispod Save i Dunava, toga nema dovoljno. Obično je to samo crna hronika, ono što je bitno, što je komunalna problematika, što je zdravstvena problematika, što je kultura na određenom delu teritorije ispod Save i Dunava, to uopšte nije zastupljeno.
Tako da, mi ćemo pre saznati da li funkcioniše tramvaj u Beogradu, nego recimo da li mi Nišlije znamo da li ide normalno linija Niš-Niška banja. To ne postoji.
Zbog toga smo predložili regionalni mali servis. Predložili smo da bude isto zastupljen kao što je RTV, gde ima dva televizijska i tri radio programa. Podsećam da je Radio Niš jedna od najstarijih radio-stanica u Srbiji, koja je ugašena i ne postoji.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih –nema, nije glasalo 146 od ukupno prisutnih 164 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.