Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 161 od ukupno prisutnih 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, narodni poslanik Zoran Živković i ja predlažemo da se u dnevni red ove Osme sednice Drugog redovnog zasedanja naše Narodne skupštine uvrsti, molim vas za malo pažnje, kao posebna tačka, ne da se objedini sa 12 drugih tačaka, nego kao posebna tačka naš Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Dame i gospodo narodni poslanici, od 24. septembra 2014. godine u skupštinskoj proceduri čuči ovaj naš predlog zakona nepravedno, poštovana gospodo. Zašto kažem nepravedno? Zato što je osnovni naš predlog ovoga zakona da se u Zakon o visokom obrazovanju unese jedna izmena kojom se predviđa da se princip akademske čestitosti definiše zakonski kao jedan od osnovnih i najvažnijih principa našeg sistema visokog obrazovanja.
Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, mi predlažemo da se u jednom delu u Zakonu o visokom obrazovanju i definiše princip akademske čestitosti, tako što bi u zakonu pisalo da se akademska čestitost zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, mi smatramo da je neophodno da naša Narodna skupština kao naša centralna politička institucija, mi ovde ponavljamo od sednice do sednice – svetilište našeg političkog života, reaguje na ogromni problem sa kojim se suočavamo u našem sistemu visokog obrazovanja, naročito u poslednje dve godine, a to je problem plagijata, poštovana gospodo.
Plagijat je najteži oblik prekršaja principa akademske čestitosti. Budući da smo posebno u ove dve godine bili suočeni sa teškom poplavom plagijata, mi narodni poslanici Nove stranke smo smatrali da Narodna skupština mora da reaguje na taj teški problem kao institucija.
Podsećam vas da nam je i zamereno što kao institucija nismo reagovali, i to u jednom zvaničnom dokumentu Evropskog parlamenta, gde je pisalo u izveštaju za Srbiju da su državne institucije i da je naša akademska zajednica propustila da reaguje na ovaj veliki problem. Hajde sada da reagujemo, poštovana gospodo, da ne bismo dobijali zamerke ovakve vrste, a naš sistem visokog obrazovanja potpuno uredili. Hvala vam.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 153 od ukupno prisutnih 176 narodnih poslanika
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Janko Veselinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima u evre.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, moj kolega Pavićević iz Nove stranke je danas govorio o simbolici brojeva, simbolici broja osam.
Sedmi put podnosim Narodnoj skupštini Predlog zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima u evro. Broj sedam jeste biblijski broj. Nadam se da će makar ta činjenica uticati na neke poslanike da se zapitaju da li su njihove odluke u skladu sa pravdom, ako ne sa pravom, da se zapitaju da li je pošteno da neko uzme jedan dinar, a da lihvaru - banci vrati sedam dinara i da taj neko ko je uzeo jedan dinar nema krova nad glavom i sedam dana na ulicama Beograda protestuje, traži svoja prava.
Pokret za preokret je podneo zakon o konverziji kredita iz švajcarskih franaka u evro, ništa manje ni ništa više, nego zakon kakav su usvojili parlamenti zemalja čiji su se građani suočili sa sličnim problemima. Dakle, na stranu korisnika finansijskih usluga stale su i vlade i Mađarske i Slovenije i Hrvatske i Crne Gore i Bosne, svih zemalja, tačnije, gde je taj problem postojao. Jedino Vlada Republike Srbije stoji na strani banaka, na strani bankarskih monopola i onemogućava stotinu hiljada građana, odnosno 50.000 odraslih i 50.000 dece da mirno spavaju pod krovom nad glavom koji su papreno platili. Oni ne traže da dobiju povlasticu kakvu je dobila Jorgovanka Tabaković pa da im „Telekom“ vrati dug. Oni traže da vrate i dug i kamatu, ali traže udruženje „Efektiva“ i svi oni koji su ovih dana protestovali, nastaviće proteste, traže da to bude pošten odnos.
Zašto je Vlada dozvolila da se deca, majke smrzavaju na ulicama Beograda? Zašto ne stane jednom na stranu građana? Zašto guvernerka, predsednik Vlade i ministar finansija štite interesa banaka?

Hvala. Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 154, od ukupno prisutnih 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović predložio je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Da li želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržan – niko, nisu glasala 163, od ukupno prisutnih 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Da li želite reč? Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, sa ciljem da se prati dobra praksa koja postoji u određenim demokratijama u svetu, koja ograničava iznose privatnih donacija strankama u kampanji.
Dakle, po ovom predlogu se u postojeći zakon ubacuje član 22a, koji predviđa da ukupan iznos za izbor narodnih poslanika u kampanji, dakle, na republičkim izborima, ne može biti više, tj. najviše iznosi 180 miliona dinara po političkoj stranci, u autonomnoj pokrajini 60 miliona dinara, a na lokalu, tj. na listi za odbornika, šest miliona dinara i da je politički subjekt koji dobije viši iznos od ovog dužan da vrati donatoru u roku od pet dana. Ukoliko to ne učine, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do tri godine.
Smatram da je neophodno da u Srbiji kroz ovakvu odredbu, izmenu i dopunu Zakona o finansiranju političkih stranaka se politički subjekti u našoj republici dovedu približno u jednak odnos, približno u odnos koji će ostvariti i omogućiti fer političku utakmicu i izbornu kampanju.
U ovoj situaciji snažne disproporcije koje su i ranije postojale između stranaka vlasti i stranaka opozicije, pripremam i dodatnu izmenu i dopunu zakona koja će se odnositi apsolutno na jednaku mogućnost medijskog nastupa na medijima sa nacionalnom frekvencijom. Ako ne budemo imali jednaku zastupljenost u medijima sa nacionalnom frekvencijom i ograničenje donacija u političkim partijama, u ovom slučaju na 170 miliona dinara za republičke izbore, mi ne možemo imati fer demokratsku izbornu utakmicu, koja apsolutno u ovom trenutku ide na ruku SNS, koja ima milione evra na svom tekućem računu sada. Da ne govorim o tome koliko će se to uvećati kada počne izborna kampanja i da ne govorim o tome da ne postoji bilo kakvo ograničenje u milionima evra da vi potrošite u predizbornoj kampanji, poštovana gospodo.
Zato apelujem na vas da glasate za stavljanje ovih izmena i dopuna na dnevni red, da dovedemo srpsku demokratiju i naš politički sistem u situaciju u kojoj će učesnici biti približno jednaki u tretmanu, u pravima i mogućnostima u izbornoj utakmici. Ako se to ne omogući uz do sada primećene loše stvari koje su dešavale od strane vaše vlasti, i zastrašivanje i progon i nasilje i potkupljivanje, nećemo imati fer i demokratsku izbornu utakmicu.
Mi se na ovome nećemo zaustaviti i tražiću, naravno, i izmene koje će omogućiti jednako predstavljanje u minutaži na nacionalnim frekvencijama, jer to je državno i narodno dobro. Hvala.

Hvala. Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržan – jedan, nisu glasala 152, od ukupno prisutna 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rehabilitaciji.
Da li želite reč? Izvolite.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovana predsednice, ovo je prvi put da obrazlažem Predlog izmena i dopuna Zakona o rehabilitaciji. Molim i tražim od kolega narodnih poslanika, svih onih koji veruju u istorijsku istinu, koji se protive istorijskom revizionizmu koji se dešava ovih meseci u Republici Srbiji, da podrže ove izmene i dopune Zakona i stave ih na dnevni red.
Izmene i dopune Zakona o rehabilitaciji koje sam predložio sadrže dve ključne stvari. Jedna je da se omogućava potpuna rehabilitacija žrtava prekih sudova od 1941. do 1944. godine i druga je da pravo na rehabilitaciju u Republici Srbiji nemaju lica koja su bila donosioci represivnih uredbi koje su ozakonile diskriminaciju, progon i ubijanje nevinih ljudi u periodu od 1941. do 1944. godine, kao i sva druga lica koja su bila deo kvinsliškog aparata u navedenom periodu.
O kome i o čemu se radi? Ova odredba, za koju tražim podršku da se stavi na dnevni red, faktički i de jure onemogućava nepravnu, protivistorijsku, protivcivilizacijsku rehabilitaciju i pokušaj rehabilitacije ujedno čoveka koji nije ni osuđen, a to je Milan Nedić, kao i Dimitrije Ljotić, kao dokazane sluge nacističkog okupatora u ovoj zemlji i ljudi koji ne zaslužuju da se zbog imovinskih potreba njihovih naslednika danas sprovodi sramni postupak njihove rehabilitacije i relativizacije žrtava, i banjičkog logora i kragujevačkog pogroma i svih drugih stvari, pokrivajući željom da se neka dobra dela pokriju i dobrim, ono što je bilo loše, a čega je nesumnjivo bilo. Nesumnjiva je istorijska istina da je Milan Nedić, kao i Dimitrije Ljotić, bio sluga okupatora.
Ovaj predlog onemogućava neprekidan provosudni cirkus koji se sprovodi u Srbiji, gde se ljudima koji su služili Hitleru omogućava da se izjednače sa onima koji su poginuli i borbi za slobodu. Sramota je da ovako nešto ne dobije podršku Narodne skupštine. Sramota je pred žrtvama Banjice i Starog sajmišta. Sramota je pred hiljadama onih koji su proganjani i ubijani, samo zato što nisu istog političkog opredeljenja, iste rase ili iste nacije. Pogledajte u oči vaših sugrađana koji ne misle isto kao vi i recite im da je to bila „srpska majka“. „Srpska majka“ je omogućila da ja Banjica bila puna do oslobođenja. „Srpska majka“, takozvana, je omogućila da je Beograd u februaru 1942. godine bio „oslobođen“ svog jevrejskog stanovništva i romskog.

Vreme. Zahvaljujem.

Mislim da je to sramota.