Nije bilo nikakve potrebe za nervozom i povišenim tonom, ni jednog sekunda. Na svako konkretno i ne konkretno pitanje dobiće te odgovor. Morate nešto i da naučite gospodine Šutanovac. Morate malo i da se obrazujete.
Nisam želeo da vas uvredim, ali vi ne znate šta znači povećanje izvoza, šta znači bruto domaći PDV i neto PDV.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Znam odlično šta je.)
Ne znate uopšte, zato što postavljate pitanja koja pokazuju da to uopšte ne razumete.
Kada povećavate izvoz onda vam se smanjuje neto PDV i to vam je potpuno jasno, svakom ekonomisti i svakome ko je pročitao jedan budžet na ozbiljan način, a kod vas se budžet nije čitao. Kod vas je budžet bilo - dajte mi para što više da mogu da potrošim i da zovem direktora Trezora da to uradi, tako ste upravljali budžetom.
Postavili ste konkretna pitanja za nacionalni stadion. Ako budemo imali dodatnih prihoda ići ćemo sa tim, kada budemo imali onoliko koliko budemo imali. Od 17 zakona koje sam obećao da ćemo da donesemo, 16 smo doneli. Sve ono što ste nam ostavili, čak i bez pečuraka, mi smo ljude uposlili i eno ih ljudi rade, od „Železare“ pa na dalje.
Dakle, od MSK koji ste zatvorili, u toj istoj 2011. godini, ili 2012. godini, oprostiće te mi, ni pečurke niste ostavili. Napadali ste neke za pečurke, vi ni pečurke niste ostavili. A, eno sada tamo ljudi ponovo proizvode metanol, ponovo proizvode sirćetnu kiselinu i ponovo rade dobro i ponovo zarađuju dobro. Dakle, nema potrebe da pokazujete tu vrstu nervoze kada imamo dobre rezultate.
Ono što je veoma važno, to je da znate, mi brže, značajno brže i tome treba da se radujete, nam raste izvoz od uvoza i upravo zato dolazi do posledica o kojim ste vi govorili. Ali, to su dobre, a ne loše posledice. Samo je to suština onoga što vi ne razumete. To je pokušao i profesor Vujović jutros da vam objasni, vidim da to nije prošlo. Dakle, molim vas da to razumete, to je veoma dobro.
Napali ste me za nešto što je jedan od najboljih rezultata ove Vlade. To je stvar koju bih vas molio da razumete. Uostalom, pa vi ste ovde pre godinu dana pričali o tome kako imamo najviše poreza u Evropi i danas govorite o akcizama koje skupljaju od građana. Pa od koga se skupljaju porezi u nekoj drugoj zemlji? Od koga se skupljaju nego od građana?
Nisam čuo da se skupljaju od biljaka ili u životinjskom svetu ili negde drugo. Skupljaju se uvek od građana. Ne znam od koga drugog bi se porezi skupljali. Postavlja se pitanje visine naplate, da li ste u stanju da ih dobro naplatite i da li ste u stanju da smisleno, ozbiljno i odgovorno taj novac potrošite? O tome mi danas govorimo. Naravno da država mora da naplati poreze da bi mogla da troši. Akciza nam je toliko veća, pre svega zbog žestoke borbe protiv sivog tržišta cigareta, najveći rast imamo upravo u akcizama na cigaretama. Koliko znam cene cigareta se gotovo nisu menjale. Akciza na naftu nam je nešto bolja i zbog markera, koliko znam cena nafte je smo padala u prethodnoj godini. Koliko znam cena gasa je samo padala. Akciza na struju nam nije neki novi koji vi sada primećujete, već nešto o čemu smo pričali pre šest meseci.
Dakle, nema nikakvih novih nameta da ne biste džabe plašili narod i građane Srbije, nema ih. Mi imamo namete koji postoje i koji su uvek postojali i koji će, rekao bih, biti nepromenjeni, nadam se ne promenjeni iako imamo ozbiljne probleme sa cenom „komidit“ sa cenom sirovina u svetu. Takođe znate, kod nas je to uobičajeno i nešto što nema veze sa vama, a što je veoma konkretno i veoma važno za naše građane, to je da mi budemo mnogo disciplinovaniji i da ljudi znaju da kada ne uzmemo od nekoga fiskalni račun i kada ne insistiramo na tome, nismo time pomogli bilo kome, time smo oštetili sebe. Time smo sebe oštetili za puteve i škole. Time smo sebe oštetili za bolnice. Time smo sebe i svoju decu, bez obzira na to za koga je neko, najviše oštetili i najveće probleme napravili.
Zato nam je ta vrsta poreske discipline izuzetno važna. Zato treba da nagrađujemo one koji sve poreze plaćaju i na tome ćemo takođe da radimo, da vidimo kako da ih podstaknemo da ostanu takvi i da budu još bolji, kao što ćemo još oštrije da kažnjavamo prekršioce, odnosno one koji porez izbegavaju i koji porez ne plaćaju.
Tako se ponaša ozbiljna i tako se ponaša odgovorna država. Ali vas molim da nađete neke, svi zajedno, posao je onih koji se suprotstavljaju Vladinim predlozima, da pronađu argumentaciju i da uvek kažu neke drugačije argumente, neke drugačije činjenice. Molim vas da nam objasnite kako to da ljudi iz MMF ne znaju svoj posao, koji hvale naplatu poreza, koji govore da nam je PDV odličan, da je naplata poreza odlična, bolja nego što su očekivali? Kako to da to ne znaju ni ljudi u EU, koji su istu takvu ocenu dali? To ne zna niko, to znate samo vi.
Moguće je, zato što postoji ta varijanta koja je bila još u Miloševo vreme, znate kada je Miloš počeo da uvodi prve poreze, onda su se skupili prvi velikaši, a onda je počeo i deo naroda da se okuplja pa da kaže - a šta se to Miloše promenilo, što smo se mi borili protiv Turaka, kada opet treba da plaćamo poreze? Jer to je valjda najlakše reći našem narodu. Nemoj da plaćate ništa, nemojte da plaćate struju, poreze, glasajte za nas, jer naš program je taj da smo obezbedili pare. To je za malu decu. To je potcenjivanje naroda. To je potcenjivanje i naroda i države. Nisu ljudi više ni naivni ni neobavešteni da tako nešto jednostavno može da prolazi. Prosto mi se čini da malo više odgovornosti i malo više, rekao bih, sagledavanja i onoga što je dobro, pa da se kaže – ovo je dobro i zato sam bio protiv saopštenja koje je stranka koju vodim izdala protiv nekih drugih stranaka koje su rekle – super je Vlada obavila fiskalni deficit, ne valja vam to. To je bilo nešto novo, to je bilo nešto drugačije na političkoj sceni Srbije.
Oni koji svaki dan viču da nigde ništa ne valja, a vide da su rezultati neuporedivo bolji, onda nemojte da se čude veoma, veoma lošim rezultatima koje postižu na političkom nebu Srbije.
Ono što je za nas mnogo važnije od bilo kakvih političkih rasprava, to je da je ovaj budžet dobar budžet, balansiran budžet, konzervativan budžet, ali budžet koji će da pruži osnovu za više od 2% rasta BDP u sledećoj godini, budžet koji će da pruži smanjenje, a ne uvećavanje problema u našem fiskalu, budžet koji će da pruži sigurnost i za penzionere i za one koji primaju socijalnu pomoć i podršku i budžet koji na kraju krajeva će pomoći, verujem kao što sam govorio prosvetnim radnicima, sada govorim i o njima, ali govorim i o radnicima u oblasti kulture, već pre kraja sledeće godine da i oni mogu da osete boljitak naših reformi. Govorim dakle o javnom sektoru.
Sve to kada saberete mislim da rezultati jesu dobri, da će biti još bolji, a da nismo imali toliko spoticanja, ali da ne govorim ništa oko odluke oko „Telekoma“, bez ikakvih problema bih mogao odmah da vam kažem da nemamo dovoljno projekata i da u trenutku idemo i na nacionalni stadion. Zato što nacionalni stadion moramo da izgradimo, svidelo se to nekom ili ne.
Mnogo važnije od nacionalnog stadiona su nam bolnice i škole sa kojima idemo sledeće godine i u koje ulažemo i od kojih nećemo da odustanemo. Ali potrebno nam je još projekata na koje bi trebalo da možemo da potražimo novac, jer ćemo iz privatizacionih prihoda imati novca i za vraćanje katastrofalnih kredita koje ste uzimali, kratkoročnih od 7,5% na pet godina, ali ćemo imati novca i za ulaganje u nove projekte, sve one koje nismo napravili decenijama, godinama pre ovog trenutka.
To je ozbiljan i odgovoran pristup. Žao mi je što vam se ne sviđa to tako, ali imajući u vidu snagu argumenata koje iznosite, ja ne mogu čak ni da pokažem višak strasti. Čini mi se da svaki čovek razume i da sasvim lagano i mirno svi mogu da vide i koliko je budžet dobar i koliko su rezultati Vlade ozbiljni, nikada dovoljno dobri i uvek mogu da budu bolji. To ljudi razumeju, ali da je stanje mnogo bolje nego pre godinu dana kada smo ovde u ovom visokom domu razgovarali, u to nemam nikakve sumnje. Hvala najlepše.

Zahvaljujem se predsedniku Vlade.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović.

Da dodam jednu ilustraciju, odnosno jednu cifru koja najbolje ilustruje ovo što je premijer rekao.
Pogledajte fiskalnu strategiju koju ste dobili pre nekoliko dana, strana 30. tabela 8. Jedan sumorni pokazatelj opšteg poreskog tereta je učešće poreskih prihoda u društvenom proizvodu. Ona će ove 2016. godine ostati na nivou 2015. godine na 36,6%, a svake naredne godine padati. Znači, 35,7%, u 2017. godini 34,7% u 2018. godini.
Znači, poreski teret se smanjuje. Sve parcijalne analize pojedinačnih instrumenata se ovde sumiraju. Pri tom se, kao što znate, u prethodnoj tabeli 7. piše – deficit se smanjuje opšte države sa 4,1 na 4, na 2,6, na 1,8. Znači, smanjuje se deficit i smanjuje se poreski teret. Hvala lepo.

Zahvaljujem se ministru Vujoviću.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Gospodine Đurišiću, tražite repliku, ali ja vas molim da završimo ovaj krug replika.
Ipak veliki broj ljudi čeka da ima pravo na izlaganje, tako da prelazim na listu govornika i prvi govornik je Balint Pastor.
Izvolite gospodine Pastor.
(Marko Đurišić, s mesta: Zar ne mogu dva minuta repliku?)
(Dragan Šutanovac dobacuje sa mesta.)

Gospodine Šutanovac, molim vas, veliki broj ljudi čeka da govori o važnom zakonu, budžet Republike je važan. Molim vas da …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Poštujte Poslovnik.)
Po Poslovniku ja procenjujem da nemate pravo na repliku.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Čovek me je imenom i prezimenom …)
Imate reč gospodine Pastor. Izvolite.
(Dragan Šutanovac, s mesta: O čemu se radi?)

Gospodine predsedavajući, gospođo predsednice, uvaženi gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Zoltan Pek je u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara govorio o ovim predlozima zakona i najavio podršku za predlog budžeta Republike Srbije za 2016. godinu.
Želeo bih samo da istaknem nekoliko činjenica i malo bi podrobnije govorio o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi, pošto je ovaj Predlog zakona u senci budžeta, što je i razumljivo.
Što se tiče samog budžeta, želeo bih da kažem da je izuzetno bitno, a jako je bilo malo reči o tome danas, da je obezbeđeno dve milijarde dinara za Železnicu Beograd-Budimpešta. To smatram da je jedan izuzetno važan projekat, ne samo za taj kraj, ne samo za AP, ne samo za Beograd, ne samo za Novi Sad, ne samo za Suboticu, nego za čitavu Republiku Srbiju.
Pored toga, od izuzetnog je značaja što su posle nekoliko godina obezbeđena sredstva za takozvani ipsilon krak. Želeo bih da se zahvalim predsedniku Vlade gospodinu Vučiću što je održao svoju reč, pošto je 2. jula ovde u Narodnoj skupštini, kada sam u vezi tog projekta postavio pitanje, obećao da će taj projekat biti posle nekoliko godina u budžetu za narednu godinu i nastavljamo zahvaljujući prihvatanju amandmana Saveza vojvođanskih Mađara i izgradnju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, što isto smatram projektom ne samo od značaja za Suboticu i taj kraj, tu regiju, nego za Republiku Srbiju, pošto se radi o najstarijoj zgradi pozorišta u Republici Srbiji.
Zbog toga i zbog ostalih razloga iznetih od mog kolege, mi ćemo podržati budžet za narednu godinu.
Ono o čemu bi želeo da govorim malo podrobnije to je Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i rekao bih da tu imamo nekoliko amandmana i ja se nadam da će ti amandmani biti usvojeni od strane Vlade Republike Srbije.
Mi razumemo situaciju, ekonomska situacija je teška i treba da uzmemo u obzir potencijale budžeta Republike Srbije i ne smemo biti irealni. Isto tako treba da se postavi balans između potrebe investiranja u poljoprivredu Republike Srbije i ostatka i opstanka malih poljoprivrednih gazdinstava. Zbog toga smo mi podneli nekoliko amandmana.
Smatramo da je bitno da poljoprivredni proizvođači znaju unapred na šta mogu da računaju i na koja sredstva mogu da računaju. Mi smo se još pre pet-šest godina borili za to da to bude zakonska materija i da zakonom bude određeno koliko će te subvencije iznositi u narednoj godini. Do sada je u zakonu pisalo do 6.000 dinara.
Mi smo imali dve mogućnosti kada smo razmišljali o tome da li i kakve amandmane da podnesemo. Jedna je mogućnost populističke prirode, mogli smo da predložimo da sve ostane po starom, to bi bilo nerealno i to naravno ne bi bilo prihvaćeno.
Druga mogućnost je da ipak damo neki limit, neki minimum koji bi poljoprivredni proizvođači dobijali. Radi se o osnovnim podsticajima i o regresima za gorivo i đubrivo i seme. Do sada je to bilo dva puta po 6.000 dinara. Po ovom predlogu koji stoji u Predlogu zakona o izmenama i dopunama taj iznos bi mogao da bude i 15 dinara i 120 dinara i 2.000 dinara po hektaru godišnje i to smatramo da nije dobro i zbog toga smo predložili rešenje po kojem se isplaćuju sredstva po hektaru do 6.000 dinara, a u iznosu ne manjem od 4.000.
Mi smo to pisali još pre nego što je Fiskalni savet obelodanio svoje mišljenje o tome. Ukoliko ministarka poljoprivrede smatra da taj iznos treba da bude drugačiji, onda mi možemo dati ispravku amandmana. Možemo da umanjimo taj iznos, ali smatram da bi bilo jako bitno kada bi neki limit postojao i kada bismo uspeli da održimo neko rešenje po kojem bi poljoprivredni proizvođači uspeli da planiraju svoju proizvodnju u narednoj proizvodnoj godini.
Pored toga, jedan naš amandman se odnosi na rešenje koje je od strane Vlade predloženo da se briše, a radi se o merama podrške koje su davale jedinice lokalne samouprave i AP. Mislim da treba omogućiti jedinicama lokalne samouprave i AP Vojvodini da daje te mere podrške iz svojih sredstava, ako za to para ima. Nažalost, u dva navrata smo mi morali da vodimo bitku za opstanak ovog rešenja. U zakonu dva puta smo uspeli da sačuvamo ovo rešenje. Sada je ovo rešenje opet u opasnosti. Nadam se da će biti prihvaćen naš amandman. Zbog čega?
Evo ja sam pre dva dana pročitao na internetu da je na primer gradonačelnik Vranja, gospodin Zoran Antić, inače, ako se ne varam, iz Socijalističke partije Srbije, potpisao ugovore o davanju podsticajnih sredstava za poljoprivredu u visini od 15 miliona dinara. Mislim da je to odlično rešenje i to treba lokalne samouprave da rade ako za to imaju sredstva. Verovatno nemaju svi i verovatno nemaju sve lokalne samouprave u istoj meri.
Molim vas gospođo ministarka da ovu mogućnost kao mogućnost ne brišemo iz zakona. Možete da se informišete i o tome kako funkcioniše Fond za razvoj poljoprivrede, podvlačim Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine.

Vreme.

Nećete naći ni jednu zloupotrebu, nećete naći bilo šta loše o poslovanju tog fonda i molim vas da obezbedite poljoprivrednim proizvođačima da imaju i ovu mogućnost u budućnosti.

Hvala.
Zoran Živković, izvolite.
Izvinjavam se, ministarka želi da vam odgovori.

Zahvaljujem.
Poštovani poslaniče, primili smo vaše amandmane. Već sam se upoznala sa njihovom sadržinom i pažljivo ćemo svaki razmotriti i sve ono što je u duhu zakona i što je moguće da prihvatimo mi ćemo prihvatiti.
Vi ste danas razumeli poruku koju sam poslala poljoprivrednicima i poslanicima. Dakle, mi želimo da ubuduće uspostavimo jedan predvidiv sistem plaćanja subvencija prema poljoprivrednicima, s obzirom na iskustva iz prethodnih godina kada je uvek bilo znatno više zahteva u odnosu na raspoloživ budžet.
Prošle godine je Vlada imala razumevanja za povećan broj zahteva, odnosno za zahteve koji su stigli u skladu sa zakonskim procedurama i pravilima, ali nisu mogli da budu podmireni iz raspoloživih sredstava agrarnog budžeta i opredelila je dodatna sredstva.
Vi znate da nam je prošle godine kroz rebalans dodatno dato da podelimo kao subvencije u poljoprivredi 4,5 milijarde dinara. Ove godine takođe se prijavio znatno veći broj poljoprivrednih gazdinstava za subvencije. Dakle, mnogo veći broj nego što je to bilo moguće podmiriti kroz raspoloživ budžet koji je prošle godine usvojen i ove godine, zahvaljujući Vladi i zahvaljujući razumevanju za položaj poljoprivrednih proizvođača, pronađena je mogućnost da se na sve zahteve odgovori pozitivno.
Međutim, ono što nije moguće u narednim godinama, to je da prosto za poljoprivredu, kao za ni jednu drugu granu, ne važe pravila planiranja. Od nas se očekuje da i mi moramo da se uklapamo kao i drugi sektori što se uklapaju i da planiramo unapred sredstva. Zbog toga smo mi, u skladu sa politikom Vlade, u smislu i fiskalne konsolidacije i ekonomskih mera štednji, morali da prihvatimo ovaj model koji je sadržan u Zakonu o podsticajima, odnosno u izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Dakle, ništa se neće značajnije promeniti, osim u onom delu koji se odnosi na biljnu proizvodnju. Mi ove godine imamo 33.000 novih poljoprivrednih gazdinstava, na koje nismo računali. Dakle, oni su se prijavili nakon usvajanja budžeta i to je ono što je dovelo do toga da Vlada sada mora da reaguje kroz dodatna sredstva, a 9,7 milijardi, složićete se, zaista je izuzetno veliki novac.
Dakle, pošto smo za podsticaje u biljnoj proizvodnji prošle godine izdvojili 20 milijardi, ove godine će biti možda nešto manja, ali otprilike u tom nivou. To je zaista izuzetno velika suma koju ovaj budžet ne može da podnese i zbog toga je, kao jedno optimalno i prihvatljivo rešenje, koje je inače rešenje koje se primenjuje u zemljama EU, dato ovo što je dato u zakonu. Dakle, nakon prijavljivanja, sabiranja broja hektara koji će biti subvencionisani u jednoj godini i raspoloživih sredstava, za tu meru odrediće se i visina podsticaja po hektaru.
Pri tome moram da kažem i to da smo kao još jednu garanciju za sigurnost planiranja uveli da se u narednim godinama presek za planiranje budžeta za poljoprivredu u tekućoj godini pravi prethodne godine, zaključno sa 30. septembrom, kako bi još jednom imali tu sigurnost u planiranju. Svi će dobiti sredstva, neko će dobiti u tekućoj godini, a oni novi u narednoj godini, što mislim da nikako neće ugroziti ni poljoprivredne proizvođače, ni poljoprivrednu proizvodnju, prem to što su sve druge mere, posebno kada se radi o merama u stočarstvu, kada se radi o merama ruralnog razvoja, kada se radi o podsticajima za investicije u poljoprivrednu proizvodnju, ostale na istom nivou.
Dakle, samo su to bili razlozi zbog kojih smo morali da predložimo ove izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i opet kažem, sve to u skladu je sa onim što se primenjuje i u drugim zemljama Evrope i zemljama u okruženju. Toliko. Zahvaljujem.