Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 138 narodnih poslanika i da imamo uslove za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je danas sprečena da prisustvuje sednici Nataša Vučković.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 12. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju svi članovi Vlade Republike Srbije, kao i njihovi saradnici iz Ministarstva finansija, pravde, građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, Ministarstva poljoprivrede, zaštite životne sredine, Ministarstva kulture i informisanja i posebno je pozvan i gradonačelnik Beograda, da prisustvuje ovoj sednici.
Predstavnik poslaničke grupe Demokratska stranka, narodni poslanik Dragan Šutanovac predložio je duže vreme rasprave, odnosno da vreme rasprave za …
Dobar dan, članovima Vlade Republike Srbije.
Nastavljamo dalje.
Dakle, predstavnik poslanike grupe Demokratska stranka, narodni poslanik Dragan Šutanovac, predložio je duže vreme rasprave, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 10 časova.
O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj njegov predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – 12, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 138 od ukupno prisutnih 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2015. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2015. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2015. godinu, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2015. godinu, Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2016. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2016. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2016. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2016. godinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlogu zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu, Predlogu zakona o dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije, izdavanja građevinske dozvole, radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekta restrukturiranja EPS-a) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Predlogu zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.
Da sačekamo ministra finansija.
Da li želi reč neko od predstavnika predlagača, odnosno ministar finansija?
Reč ima dr Dušan Vujović.

Zahvaljujem se.
Pošto danas imamo objedinjenu raspravu i dosta tačaka dnevnog reda, ja bih u prvom ovom obraćanju samo rekao nekoliko uvodnih napomena o Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu i o nekoliko zakona koji su direktno sa tim povezani, a kasnije ćemo imati priliku da i o drugim elementima koji se nalaze na dnevnom redu dopunski damo informacije o smislu tih predloga i potrebi da oni danas budu razmotreni u objedinjenoj raspravi.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovano predsedništvo, poštovani građani Srbije, dozvolite mi da predstavim Predlog budžeta Republike Srbije za 2016. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva finansija.
Predstaviću vam osnovne elemente budžeta kao i ekonomsku i fiskalnu politiku koja će se sprovoditi kroz predloženi budžet. Takođe, uz budžet predlažem skupštini da usvoji dva poreska zakona – izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu i izmene i dopune Zakona o akcizama.
Pre svega, želim da naglasim da je budžet upućen Skupštini na vreme i bez probijanja zakonskih rokova propisanih Zakonom o budžetskom sistemu. Međutim, želim da dodam da smo ove godine bili uslovljeni dinamikom pregovora sa Fondom. Znači, mi nismo mogli da krenemo u finalizaciju Predloga budžeta do zaključenja pregovora sa Fondom koji su se dogodili 10. i 11. novembra meseca. Svi smo u situaciji da u skraćenim vremenskim rokovima i pripremo budžet i diskutujemo budžet i donosimo budžet.
Ekonomskom i fiskalnom politikom u prethodnom periodu Vlada je uspostavila stabilnost javnih finansija i celokupnog makroekonomskog ambijenta. Privredna aktivnost se nalazi na putanji ubrzanog oporavka, a fiskalni deficit je drastično smanjen. Napravljen je snažan zaokret u vođenju fiskalne politike sa rezultatima većim od očekivanih. Već u prvoj godini primene programa, mi smo kao što znate oktobra meseca prošle godine krenuli sa inicijalnim merama, a od 1. januara budžetom za 2015. godinu krenuli u punu realizaciju programa koji je podržao MMF.
Bolja fiskalna pozicija zemlje smanjila je potrebe za zaduživanjem i troškove servisiranja obaveza. Istovremeno, unapređenjem poslovnog investicionog ambijenta omogućeno je stvaranje osnove za oživljavanje investicione aktivnosti u zemlji. Kredibilitet ekonomske politike Vlade potvrđen je od strane MMF potpisivanje aranžmana početkom ove godine i podržan je od strane ostalih relevantnih međunarodnih finansijskih institucija Svetske banke, Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, isto tako i od rejting agencija, domaće i svetske stručne javnosti.
Aktuelna kretanja ukazuju da su makroekonomske perspektive zemlje poboljšane i da je oporavak privredne aktivnosti intenziviran. Unutrašnje i spoljne makroekonomske ravnoteže su smanjene i povećan je priliv investicija. Samo da naglasim jedan element, naš tekući platni bilans, deficit se u celosti finansira direktnim stranim investicijama, znači, na najkvalitetniji način. Unutrašnja i spoljna makroekonomska ravnoteža su smanjene i povećan je priliv investicija, kao što rekoh, dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije uz započeto strukturalno prilagođavanje povoljno je uticalo na investicioni ambijent.
Poželjnu strukturu započetog oporavka dodatno potvrđuju pozitivni trendovi na tržištu rada. Platno-bilansni deficit kao indikator spoljne ravnoteže je osetno smanjen i finansira se, kao što rekoh, trajnim izvorima. Ekonomska kretanja na međunarodnom okruženju pozitivno utiču na privredu Srbije.
Kretanje globalne tražnje, ubrzanje rasta investicija i rast privatne potrošnje opredeliće umeren rast izvozne i uvozne aktivnosti naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera. Ekonomija evro zone su bile otporne na usporavanje globalnih trgovinskih tokova u prethodnim periodima usled depresijacije evra i pada cena nafte. Dalji oporavak eksterne tražnje pre svega naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera u Zapadnoj Evropi pozitivno će delovati na naš izvoz i investicije.
Predlog budžeta za 2016. godinu zasniva se na sledećim pretpostavkama: aktuelnim makroekonomskim tendencijama i revidiranim projekcijama srednjoročnog razvoja privrede Srbije i planiranoj ekonomskoj fiskalnoj politici u 2016. godini.
Makroekonomska kretanja i projekcije su osnovni elementi Vlade tokom 2014. godine započela u 2015. godini nastavila je sprovođenje programa snažne fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi.
Program fiskalnog i strukturnog prilagođavanja je donet u otežanim makroekonomskim uslovima nakon razornih poplava. Privreda Srbije i u 2015. godini je izašla iz recesije. Ove godine imali smo rast po procenama 0,8%, korigovano, i to se dogodilo u najtežim mogućim uslovima.
Setite se, mi smo u trećem kvartalu 2014. godine imali pad društvenog proizvoda 3,7%, jer tada se na nivou kvartala ta stopa stalno poboljšava i sad smo došli do 0,75%, 0,8% za celu godinu, dok je poslednji kvartal 2% rastao. Očekujem da se rast u narednoj godini uspostavi na nivou 1,75% i preko 2,5% u 2017. godini.
Reforme poslovnog ambijenta uz poboljšanje finansijske pozicije preduzeća pre svega zbog pada cena nafte na svetskim tržištima i nižih troškova zaduživanja pozitivno su se odrazili na rast investicija.
Procenjen rast, rast investicija je 8,2%, pa cena nafte, niži troškovi zaduživanja i povećan priliv doznaka, umanjili su kratkoročne negativne efektivne fiskalne konsolidacije na finalnu potrošnju.
Sistemsko unapređenje privrednog ambijenta omogućilo je rast stranih i domaćih investicija. Priliv stranih, direktnih investicija u 2015. godini procenjuje se na 1,6 milijardi evra. Procenjuje se da će rast izvoza, roba i usluga u 2015. godini iznositi 7,8% na godišnjem nivou, takođe, će dostići 15,6% milijardi evra što je oko 5,8% puta više nego u 2001. godini, odnosno rast od 60% u odnosu na 2008. godinu, poslednju godinu pre globalne svetske krize.
Smanjenje spoljno trgovinskih neravnoteža je potpomognuto strukturnim prilagođavanjem domaće privrede i pad poboljšanja ekstremne konkurentnosti. Povoljnija kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, platnom bilansu zemlje, rezultat su povoljnih impulsa međunarodnog okruženja, ali i pozitivnih efekata fiskalne konsolidacije na platnu bilansnu poziciju zemlje. Procenjen deficit tekućeg bilansa u 2015. godini je 4,7% BDP, smanjen u odnosu na prošlu godinu za 1,3% poena i potpuno pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija. Uspešnom koordinacijom monetarne fiskalne politike u uslovima sprovođenja fiskalne konsolidacije, omogućena je relaksacija monetarne politike, postepenim smanjenjem referentne kamatne stope, uz očuvanje stabilnosti kursa. Procenjuje se, prosečna inflacija u 2015. godini, da će biti oko 1,5%, a referentna kamatna stopa je snižena na istorijski nivo, najniži nivo, 4,5%, a u 2008. godini referentna kamatna stopa je bila 17,75%, a prosečna inflacija 11,7%. Situacija na tržištu rada, karakteriše rast formalne nezaposlenosti i u uslovima povećane stope participacije i nastavak pada stope nezaposlenosti. Pokazatelj tržišta rada iz ankete o radnoj snazi, ukazuju na nastavak smanjenja nezaposlenosti, što potvrđuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Prema anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti je smanjena na 16,7%, a u ovom periodu stopa zaposlenosti je povećana za 0,4 procentnih poena, a istovremeno smanjenje stope neformalne zaposlenosti za 2,1 procenti poen na 20,4%.
Ekonomska kretanja i izgledi Srbije u 2016. godini u velikoj meri će zavisiti od kretanja međunarodnog ekonomskog okruženja, kao i daljeg sprovođenja mera fiskalne politike.
Uspešno sprovođenje fiskalne politike, omogućili su stvaranje osnove za stabilan i održiv rast u narednim godinama, rast BDP-a u 2016. godini, kao što sam rekao, biće između, biće revidiran sa 1,5 na 1,75% i biće vođen rastom investicione potrošnje. Nakon sedmogodišnjeg realnog smanjivanja i stagnacije potrošnje stanovništva, očekuje se određeni rast životnog standarda u 2016. godini, fiskalni prostor obezbeđen snažnim strukturnim prilagođavanjem, 2,5% društvenog proizvoda u 2015. godini, omogućiće blagi realni rast državne potrošnje u 2016. godini.
Mislim da ovaj rezultat strukturnog deficita zaslužuje jednu rečenicu komentara. Mi smo, ulazeći u ovaj program, planirali strukturno prilagođavanje deficita od 4%. U prvoj godini smo ostvarili 2,5%, što je više od očekivanja za 0,6 ili 0,7% i time smo se približili cilju i na osnovu mera koje se predviđaju u ovoj godini, mislimo da ćemo nastaviti istom predviđenom dinamikom, da se približavamo ciljnoj vrednosti strukturnog deficita u 2017. godini.
Prevedeno na običan jezik sa 6,6% deficita, smanjićemo ga na 2,6% ispod nivoa mastrikta, što će biti održivo i dovešće do smanjivanja učešća duga u društvenom proizvodu i nadam se, stvaranju takvih uslova da će Srbija biti atraktivno mesto za investicije, ekonomski rast i boljitak svih građana.
Put do tog cilja nije lak, ali je ovo jedini pravi put, da se svi ti elementi ostvare na pravilan način.
Makroekonomska projekcija za 2016. godinu, predviđen je nastavak smanjivanja svih makroekonomskih neravnoteža. Investicioni ciklus koji smo započeli 2015. godine, biće noseći razvojni faktor koji će uz restrukturiranje ekonomije i nastavak strukturnih reformi omogućiti ozdravljenje privrede.
Rezultati, do sada preduzetih reformi, poboljšava poslovno okruženje, obezbediće rast investicija, čiji će doprinos BDP biti rast 1,3% procentna poena. Znači, to je od 1,7, biće 1,3, a kako je privreda Srbije uvozno zavisna, očekuje se povećanje uvoza, pre svega zbog uvoza investicionih dobara, što će uticati na doprinos neto izvoza rasta BDP da bude blago pozitivan.
Projektovana putanja realnog rasta izvoza roba i usluga, zasnovana je na jačanju ekstremne tražnje za domaće proizvode i na daljem sprovođenju reformi, koje će omogućiti rast tržišno udela u izvoznim tržištima.
Brži rast izvoza od uvoza, omogućiće dalje smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita sa 11,8% u 2015. godini na 11,4% u 2016. godini. Bilans tekućih plaćanja biće negativan i iznosiće oko 1,6 milijardi evra, odnosno 4,6% društvenog proizvoda. To je za nas poboljšanje i još uvek je to veliki deficit. Zahvaljujući unapređenju regulative o radnim odnosima i zapošljavanju, na tržištu rada, nastaviće se pozitivna kretanja uprkos racionalizaciji o javnom sektoru i procesu restrukturiranja preduzeća pod kontrolom države.
Makroekonomski okviru u trogodišnjem periodu 2016-2018. godina, ukazuje na ubrzanu putanju oporavka privrede Srbije, projektovana kumulativna stopa rasta realnog društvenog proizvoda za naredne tri godine i iznosiće 7,7%, zasnovana na rastu domaće tražnje, pre svega oporavku investicija, a nakon toga i rastu živognog standarda stanovništva. Očekuje se rast investicija i privredne potrošnje u prosečnoj stopi od 6,1% ili 1,1% respektivno, uz prosečan godišnji realni rast izvoza i uvoza roba i usluga od 7,2% i 4,9% respektivno.
Nastavak sprovođenja kredibilnog plana fiskalne konsolidacije uticaće na smanjenje državne potrošnje, 0,5 prosečno godišnje, ali onog momenta kada izađemo iz ovog programa, očekuje se oporavak državne potrošnje, posebno u onim elementima koji će značiti modernizaciju države, uvođenjem modernih usluga, elektronske države i drugih standarda koji su već usvojeni u svetu. Obezbediće se zaštita socijalno najugroženijih slojeva stanovništva. Započeta putanja oporavka omogućiće da se krajem 2018. godine obezbedi povećanje udela investicija, veće za 2,2 procenta poena, smanjenje udela državne potrošnje sa 18,2% na 14,4% i povećanje udela izvoza roba i usluga, na preko 50% društvenog proizvoda.
Neto priliv stranih investicija od 1,5 milijarde evra prosečno godišnje, uz promenu strukture ulaganja ka sektoru razmenjivih dobara, finansiranje platnog bilansa, podrazumeva istovremeno smanjivanje udela deficita roba i usluga, u deficitu tekućih transakcija u društvenom proizvodu sa 7,9 na 4,2% na kraju 2018. godine, kako bi se obezbedila održivost spoljnog duga i eksterna likvidnost i solventnost zemlje.
Opterećenje privrede, fiskalna politika i predlog budžeta za 2016. godinu. Cilj fiskalne politike u srednjem roku predstavlja zaustavljanje rasta javnog duga sektora države i njegovo postepeno smanjivanje u dugom roku, učešće javnog duga opšte države u periodu 2008-2014. godina, više je nego udvostručeno, kao posledica dugogodišnjih visokih deficita i snažnog rasta otplate garantovanog duga i troškova na osnovu stabilizacije finansijskog sistema. U pomenutom periodu prirast učešća duga iznosio je oko šest procentnih poena i prosečno godišnje, dok je 2015. godine taj prirast sveden na 4,2 procenta poena.
Fiskalnom strategijom Vlade, predviđeno je da se primenom mera, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani, ovaj prirast smanji 2016. godine, a u 2017. godini se očekuje pad učešća javnog duga u društvenom proizvodu. To je jedan od najvažnijih rezultata i svođenje učešća duga na nivo koji je uporediv sa održivim nivoom po mastriktu. Prve značajna mera fiskalne konsolidacije usvojene su 2012. godine, a primena mera nastavljena je 2013. godine.
Mere u prihodnoj strani, odnosile su se na izmenu velikog broja poreskih propisa i ukidanje velikog broja kvazi fiskalnih nameta.
Na rashodnoj strani najznačajnija mera je bila ograničen rast plata u javnom sektoru.
U 2015. godini usledio je novi talas mera fiskalne konsolidacije, obzirom na dugoročno neodrživu poziciju i teret koji visoki deficit i nivo duga, buduća potrebna sredstva za njegovu otplatu predstavljaju za građane i privredu, kako ne bi došlo do povećanog poreskog opterećenja privrede. Smanjenje deficita u najvećoj meri zasniva se prilagođavanju na strani rashoda.
Glavne mere fiskalne konsolidacije predstavljaju smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, i delimičnog smanjenja penzija i racionalizacija javnog sektora, uz istovremeno rešavanje problema i reorganizaciju privrednih sistema u vlasništvu države.
Na prihodnoj strani prioritet predstavlja borba protiv sive ekonomije gde su ove godine postignuti vidni rezultati, naročito u domenu naplate poreza na dohodak i doprinosa, kontroli prometa akciznih proizvoda i prometa uopšte.
Očekivano ostvarenje prihoda do kraja 2015. godine kod određenih kategorija prihoda prevazilazi iznose planirane originalnim budžetom iz više razloga, zbog sporijeg prilagođavanja privatne potrošnje usred izostanka predviđenog pada privredne aktivnosti i rasta zarada u privatnom sektoru.
Sa druge strane, na nivo legalnog prometa delovale su pojačane mere za suzbijanje sive ekonomije, posebno u oblasti akciznih proizvoda. Tako da je tokom 2015. godine prvi put nakon dve uzastopne godine došlo do pada od oko 35% kumulativno ostvaren rast obima legalnog tržišta i duvanskih proizvoda. Na rast nivoa ukupnih prihoda pozitivno su delovale kontrole na tržištu rada.
Nešto slabija naplata poreza na dobit, može se objasniti delimično manjom profitabilnošću domaćeg proizvođača nafte usled kretanja na svetskom tržištu i prvenstveno efektima poplava tokom 2014. godine.
Navedena kretanja i sprovođenje mera u 2015. godini dovele su do snažnog strukturnog fiskalnog prilagođavanja od 2,5% BDP čime će se najveći teret ukupnog fiskalnog prilagođavanja podnositi u prvoj godini programa, a u narednom srednjoročnom periodu predviđeno je manje godišnje prilagođavanje od oko 0,75 do 1% godišnje. Ovo ne uključuje prilagođavanje stranih kamata, gde očekujemo pozitivne pomake.
U 2016. godini očekujemo nastavak promena primene mera fiskalne politike, koja će za rezultata imati strukturno prilagođavanje od 0,75%. Sredovečni fiskalni okvir je predloženim merama fiskalne konsolidacije predviđa značajno smanjenje deficita opšte države na 1,8% BDP u 2018. godini. Znači to je posle programa, očekujemo da ćemo na nivou deficita opšte države biti na dve trećine mastrikta, što omogućava održivi deficit i održivi dug.
Širi fiskalni okvir konsolidovani sektor države, budžet Republike sastavni je deo okvira konsolidovanog sektora države koji uključuje i lokalni nivo vlasti uključujući gradove, opštine i AP Vojvodinu, te organizacije obaveznog socijalnog osiguranja preduzeća za izgradnju i održavanje puteva. U okviru ukupno predviđenog deficita opšte države od 4% BDP deficit budžeta republike predstavlja njegov najveći deo 2,9%, odnosno zaokruženo 3%. Deficit socijalnih fondova i lokalnih vlasti pokrivaju se iz transfera sa centralnog nivoa, ostatak deficita u najvećoj meri se odnosi na zajmove kojima se finansira izgradnja putne i ostale infrastrukture.
Predlog budžeta za 2016. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 9.997,4 milijarde dinara, rashodi od 1.119,2 milijarde dinara, što daje deficit od 121,8 milijarde.
Projekcija prihoda u 2016. godini sačinjena je na bazi očekivanih prihoda budžeta do kraja 2015. godine, projekcija kretanja nominalnog društvenog proizvoda i svih njegovih komponenti i ostalih makro-ekonomskih pokazatelja.
Planirani poreski prihodi iznose 829 milijardi dinara ili 83,2%, dok ne poreski prihodi iznose 156 milijardi dinara ili 15,7% ukupnih prihoda budžeta, a ostatak čine donacije od 11,4 milijarde dinara.
Kretanje poreskih i ne poreskih prihoda posledica je pored ostalog izmena u poreskoj politici i pune primene pojedinih mera iz prethodne godine.
Neophodno strukturno prilagođavanje, zahtevalo je dodatna sredstva koja će budžet obezbediti izmenama poreske politike, kako na prihodnoj strani u iznosu od šest milijardi dinara, tako i na rashodnoj strani.
Dodatni prihod obezbediće se povećanjem akciza na naftne derivate do tri dinara, u zavisnosti od vrste derivata, odnosno u odnosu na iznose koji su važili primenom redovne zakonske indeksacije.
Razlozi koji su doveli do odluke da se strukturna prilagođavanja na strani prihoda vrši povećanjem akciza na naftne derivate su veća izvesnost naplate u odnosu na druge akcizne proizvode, trenutna očekivanja povoljnih kretanja na svetskom tržištu nafte i manji uticaj ove mere na siromašnije slojeve stanovništva u odnosu na alternativno rešenje povećanje stope PDV.
Mere fiskalne konsolidacije započete u 2015. godini u velikoj meri se nastavljaju u 2016. godini uz izvesnu relaksaciju na strani zarada i penzija. Ovde se misli na parcijalno, delimično povećanje plata u pojedinim sektorima i malo povećanje penzija od 1,25%.
Kretanje zaposlenosti nominalnog radnog iznosa zarada u javnom sektoru deluje na kretanje ukupne mase zarada, kretanje zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao rezultat predviđenog ubrzanja privrednog rasta, delovaće pozitivno na kretanje realnog nivoa privatne potrošnje.
Kod dela akciza proizvoda kao što su naftni derivati, predviđena je izmena akcizne politike i u projekciju prihoda uključeni su prihodi od akciza na električnu energiju, dok se promena visine akciza na duvanske prerađevine odvaja prema dinamici predviđenoj važećim rezultatom.
Ovde komentar za akcize na električnu energiju veći deo efekata se oseća u 2016. godini, pošto je efektivno primena počela prvog septembra i svega tri meseca su odrazila povećanje akciza na električnu energiju.
Osnovni cilj fiskalne politike, odnosno politike javnih rashoda, predstavljen kroz Predlog budžeta je smanjenje tekuće potrošnje države, bez ugrožavanja dostignutog nivoa socijalnih prihoda i održavanje potrebnog nivoa investicija.
Da podsetim, investicije su u ovom budžetu zaokružene na 40,9 milijardi. To je eksplicitni deo kapitalnih rashoda. Uz to, imamo oko 27milijardi dopunskih kapitalnih rashoda koji se nalaze na pozicijama Ministarstva privrede, za podsticaje privredi i stimulacije za investicije koje SIEPA realizuje, nalaze se kod železnica, nalaze se kod putne privrede. Prema tome, ukupne investicije su mnogo veće od onih investicija koje se nominalno nazivaju kapitalne investicije zbog toga što su prema starim ugovorima koji su napravljeni deo kapitalnih rashoda se nalazi na subvencijama.
Da bude jasno, država preko subvencija prebacuje sredstva „Železnicama“ da bi platile svoje učešće u kreditu za korišćenje ruskog kredita ili „Putevima Srbije“ ili „Koridorima“ da bi platili učešće u drugim projektnim zajmovima. Takav je sistem bio usvojen i takav sistem se danas nastavlja.
Obzirom na negativne efekte koji mogu da se, znači drugim rečima, ovaj budžet je mnogo više razvojni budžet nego što bi se moglo zaključiti na osnovu kategorija koja se zove kapitalni rashodi i ovaj budžet je u velikoj meri socijalni budžet, pošto su predviđena sredstva više nego dovoljna da se pokriju svi socijalni rashodi i mogući rashodi otpremnina, ljudi koji budu prihvatili dobrovoljan odlazak u penziju u javnom sektoru.
Obzirom na negativne efekte koji mogu da prouzrokuju proces restrukturiranja i racionalizacije, budžetom su predviđeni instrumenti socijalne politike koji bi trebali da ublaže ove efekte u vidu otpremnina i u celosti kompenziraju, odnosno obezbede nadoknađivanje otpremnina na osnovu standarda koji su usvojeni na osnovu važećeg zakona ili kolektivnih ugovora.
Sredstva namenjena za robe i usluge su restriktivna i očekuje se da u realizaciji budu još veće uštede od onoga što se planira. Rashod je namenjen otplati kamata. Značajno usporavaju rast, mada očekujemo da će dalje jačanje dolara povećati kamate i istovremeno planiramo da optimiziramo strukturu duga i smanjimo prosečnu kamatnu stopu našeg duga, ne znam tačno koji će to procenti da budu, ali je cilj da koristimo dugoročne povoljne izvore, pre svega krediti Ujedinjenih Arapskih Emirata i dopunsko zaduživanje u evrima, da spustimo prosečnu cenu duga za oko 1%, time bi smo smanjili troškove kamata na ispod 130 milijardi. Oni su trenutno planirani na nivou od 139 milijardi.
Smanjenje tekućih rashoda omogući će povećanje kapitalnih izdataka, kao bitnog faktora razvoja ekonomije, nivo kapitalnih rashoda u budžetu na prvi pogled nije na zadovoljavajućem nivou, ali kao što rekoh, kada se dodaju svi elementi, sakriveni elementi kapitalnih rashoda, oni su dovoljno visoki, odnosno mislimo da su oni viši od mogućnosti da realizujemo kapitalne projekte.
Znači, naše ograničenje trenutno nije na strani finansiranja. Mi imamo i dalje oko tri i po milijarde ne iskorišćenih projektnih zajmova. Naše ograničenje je u projektovanju korektnom i efikasnom izvođenju kapitalnih projekata.
Zaključak, planirana budžetska politika za 2016. godinu izgrađena da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost države, ispuni osnovne zakonske obaveze prema građanima, privredi i međunarodnim organizacijama.
Takođe, budžetski okvir je koncipiran tako da smanji učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu, preokrene putanju javnog duga, da ona krene da pada u 2017. godini i dostigne nivo Mastrihta do 2020. godine, poboljša strukturu javne potrošnje i omogući modernizaciju javne uprave, uz zadržavanje kvaliteta javnih usluga.
Predloženi budžet Republike Srbije podržava i makroekonomsku stabilnost i stabilnost društva u celosti, uz umerenu stopu rasta privrede i standarda građana, na kratak rok, odnosno mnogo dinamičniji rast od 2018. godine na duži rok. Na ovaj način koncipiran budžet sadrži izbalansiran odnos između socijalnih i razvojnih funkcija države.
Dozvolite mi jedan lični komentar na ovaj budžetski proces, detalje svih konkretnih cifri u budžetu i opredeljenja ćemo imati prilike da diskutujemo kasnije. Mi se još uvek nalazimo u raskoraku između onoga što su naše mogućnosti i ograničenja i onoga što su želje svih učesnika u ovom procesu. Dakle, 52 razdela i 52 učesnika u ovom procesu istovremeno žele da sačuvaju svoj nivo prihoda, odnosno rashoda. Vrlo malo je interne motivacije da se smanje troškovi, da se izvrši racionalizacija, da se postigne efikasnija država i da se građanima kaže da podjednako kvalitetne usluge može da ponudi manji broj ljudi, da poreski dinar plaćaju svi građani Srbije i da država mora da ponudi najjeftinije moguće najkvalitetnije usluge uz minimalne troškove. Ta svest kod nas nije dovoljno razvijena.
Kada se govori o budžetu, misli se da postoji neki izvor mimo građana i mimo privrede Srbije. To ne postoji. Nekada je taj izvor veštački prikazivan i sakrivan u zaduženju. Ta politika više nije održiva. Mi se nećemo zaduživati. Mi štedimo. Ono što smo do sada uštedeli je dalo svoje razultate i na preokretanju dinamike privrednog rasta i na kompenziranju smanjenja dohodaka i potrošnje države, javnog sektora, rastom potrošnje i dohodaka privatnog sektora očekujemo da ćemo to nastaviti.
Tendencija koja postoji kod nas, a to je da u okvirima programa koje podržava Fond ne možemo da planiramo optimističke prihode, ali moramo da akomodiramo ambiciozne rashode, stalno proizvode tenziju da moramo da ostanemo u okvirima budžetskog deficita koji smo sebi postavili.
Setite se, prošle godine smo u ovoj sali tvrdili da je deficit od 191 milijarde napredak i nešto što Srbiju vodi ka održivom deficitu na duži rok. Ostvarujemo deficit koji je sa današnjim danom 50 milijardi, a sa plaćanjem dugova će biti oko 120 milijardi, što je revidirana cifra. To je 70 milijardi bolje, to je 600 miliona evra zaduženja i samim tim manje kamata. Iako deo tih smanjenja nije trajan, odnosno deo izvora poboljšanja nije trajan jer su to jednokratne dividende i rugi izvori prihoda, smanjenje duga i smanjenje zaduživanja za 600 miliona, koje ima svoje kamate, je trajno.
Prema tome, nalazimo se na dobrom putu. Ove godine ostajemo pri projekciji deficita centralne države od oko 3% i opšte države od oko 4%, što nas na strukturnoj strani vodi ka ostvarivanju ciljeva. Zašto? Zato što ovaj deficit od 3%, odnosno 4% krije u sebi jednokratne troškove racionalizacije, jednokratne troškove rešenja statusa preduzeća u Agenciji za privatizaciju, jednokratne troškove reformi i gašenja svih dugova.
Ove godine smo manje uradili na racionalizaciji, ali smo otvorili prostor da vratimo neke stare dugove koji godinama čekaju da budu rešeni, a to su dugovi „Srbijagasa“ prema NIS-u, to su dugovi prema penzionerima, to su dugovi u poljoprivredi. Očekujemo da ćemo naredne godine rešiti preostale dugove i veći deo socijalnih i drugih troškova racionalizacije, odnosno restrukturiranja, u 2017. godinu ući sa zdravom perspektivom, da Srbija bude zemlja u koju će dolaziti investicije, u koju će se tokovi dinamika privrednog rasta, koji su već preokrenuti, nastaviti i ojačati i dati mogućnost da Srbija bude na putu ekonomskog ozdravljenja i konačnog završetka reformi koje traju već dve decenije. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, gospođe i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je budžet za 2016. godinu, sa setom pratećih zakona.
Govorio sam i pre godinu dana, kada smo donosili budžet za 2015. godinu, a tada, kao i danas, mogu da najavim da će poslanički klub Nove Srbije u danu za glasanje podržati predlog budžeta.
Pre svega, ja ću se u svom izlaganju truditi da pominjem brojke i cifre, ali na način da i građanima koji gledaju ovaj TV prenos bude što jasnije šta ih očekuje u narednoj godini, a da kažem i da je usvojena Fiskalna strategija za 2017. i 2018. godinu, tako da mogu videti kakva su očekivanja za taj srednjoročni period od tri godine koji je ispred nas.
Na samom početku, par konstatacija. Ministar finansija je već izneo da će ukupni prihod budžeta, znači prihodna strana za narednu godinu biti 997 milijardi dinara, da će rashodna strana biti 1.119 milijardi dinara, da će predviđeni budžetski deficit iznositi oko 122 milijarde dinara, odnosno milijardu evra.
Ono što je važno i što treba napomenuti, da je u stvari najteža godina iza nas, da smo prošle godine u istom ovom parlamentu, kada smo glasali o budžetu, glasali da deficit bude negde oko 193 milijarde. Već ste i sami izneli da će po zadnjim projekcijama taj deficit na kraju 2015. godine iznositi oko 120 milijardi dinara, što je, da kažemo, neka mera po kojoj je programiran deficit za 2016. godinu.
Ono što je dobro i što treba posebno naglasiti je da će u obuhvaćenom deficitu za 2015. godinu, i to posebno podvlačim i posebno naglašavam, biti i zaostale obaveze za subvencije za poljoprivredu, biti zaostale obaveze za vojne penzionere i ono što je važno, zaostale obaveze za plaćanje za gas.
Kada govorimo o očekivanjima za 2016. godinu, i zbog građana treba izneti da je projektovana inflacija za narednu godinu 2,8%, tako da sa te strane građani mogu biti mirni, da je predviđen stabilan kurs dinara i da je predviđen rast BDP od 1,75%.
S druge strane, ono što moramo na početku da napomenemo i što imamo određenih pitanja, pre svega, za ministra finansija i za ministra energetike, ali nažalost, on u ovom trenutku nije u sali, odnosi se na porez o akcizama, odnosno na akcize od nafte. Akcize od nafte, očekuju se prihodi od 136 milijardi dinara u 2016. godini, što predstavlja uvećanje od nekih 14 milijardi u odnosu na 2015. godinu.
Sami ste, gospodine ministre, govorili da će u proseku po tri dinara biti uvedene akcize na gorivo od 1. januara naredne godine.
Ja sam u svoje ime i u ime poslaničkog kluba Nove Srbije podneo jedan amandman, pa vas molim da ga razmotrite, jer u predloženom planu povećanja akciza najmanje povećanje od jednog dinara je na tečni gas, a najveće povećanje od četiri dinara na evrodizel. Pošto je evrodizel najviše u upotrebi i evrodizel, moram da kažem, ima određenu socijalnu komponentu, jer ga stopostotno koriste poljoprivrednici, odnosno zemljoradnici, evrodizel koriste i prevoznici, i to će se automatski ogledati u povećanju cene prevoza. Zbog toga sam vas zamolio, a i podneo sam amandman, da ujednačimo povećanja akciza i da budu dva dinara kako za tečni gas, tako za evrodizel, tako i za bezolovni benzin, odnosno evropremijum, kako se on naziva na pumpama.
Ono što je pitanje za ministra energetike, a na to možda može dati odgovor i gospođa potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, jeste, zbog pada cene nafte na svetskom tržištu, da li postoji mogućnost da se ovo povećanje akciza ne odrazi na maloprodajne cene derivata na pumpama i da se ne odrazi, pre svega, na građane Srbije i da nemamo poskupljenje od 1. januara 2016. godine?
Ono što mislim da ste malo pre pomenuli, uvaženi ministre Vujoviću, jesu plate. Vi ste dali svim budžetskim korisnicima obavezujuću preporuku da se fond, odnosno masa za plate za narednu godinu mora smanjiti za 3%.
Sa druge strane, kada pogledamo rashode za platu u budžetu 2016. godinu, videćemo uvećanje u odnosu na 2015. godinu za pet milijardi dinara i one će dostići 184 milijarde u budžetu države Srbije. Sa jedne strane, razumemo odluke koje premijer i koje je Vlada donela da se jednom delu javne uprave, tu pre svega mislimo na prosvetu, povećaju plate, i to je dobro. Sa druge strane, mi imamo ozbiljne najave otpuštanja.
Meni je žao što u sali trenutno nije ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, jer mislim da to ministarstvo stvarno trenutno, moram da kažem, sporo radi. Zašto to kažem? Obrazložiću da smo mi prošle godine u decembru, kada smo donosili budžet za ovu godinu, imali jasno obećanje ministarke da ćemo za godinu dana imati registar zaposlenih u javnoj upravi. Od tog registra, nažalost, do dan danas nemamo ništa.
Ono čega se bojimo, uvaženi ministri i drage kolege narodni poslanici, jeste da će se ova priča najviše slomiti na lokalnim samoupravama. Mi imamo već ozbiljnu najavu da ćemo u prvih mesec dana naredne godine imati otpuštanja u lokalnoj samoupravi u nekom iznosu otprilike oko 16 hiljada ljudi i za to je u budžetu ostavljena stavka za otpremnine.
Ono što mene brine jesu podaci koji se pojavljuju u sredstvima javnih informisanja i nije mi uopšte jasno ko iz Ministarstva za državnu upravu dostavlja novinarima takve podatke koji su, u najmanju ruku, neprovereni i ti podaci izazivaju pravu zabunu kod zaposlenih u lokalnim samoupravama. Kad već nemamo taj registar zaposlenih, mislim da bi trebalo jasno na sajtu Ministarstva da se vidi koje su to lokalne samouprave koje su zapošljavale ljude po partijskoj osnovi, jer ja dolazim iz Topole, ovde su pored mene kolege iz Čačka, koji nemamo nijednog jedinog viška zaposlenih u državnoj upravi. Imamo čak potrebe za primanjem dodatnih ljudi, ali smo sada svi stavljeni u isti koš i one lokalne samouprave koje su disciplinovano vodile svoju politiku, pre svega zapošljavanja, a i oni drugi, i sada se govori kako su lokalne samouprave pretrpane sa ljudima, s čime se ja ne bih mogao složiti.
Sa druge strane, kada pominjem višak zaposlenih i da se kola ne slome samo na opštinama i gradovima, a nigde se ne pominju javna preduzeća, to je interesantno i zbog toga bih molio ministra finansija za dodatno objašnjenje, a tiče se razreza, odnosno dela koji kaže - uplate iz javnih preduzeća u budžet Republike Srbije koje su za 2016. godinu predviđene u iznosu od osam milijardi dinara, što je manje u odnosu na 2015. godinu kad je bilo predviđeno oko 15 milijardi dinara, a vi nas možete ispraviti i reći koliko je tačno iz javnih preduzeća na osnovnu prihodne strane uplaćeno u Republički budžet.
Zašto vam ovo iznosim? Ovim smanjenjem zaposlenih nisu obuhvaćena republička javna preduzeća, i to je stvar koja, moram da kažem, nije dobra. Sa druge strane, mi imamo i dalje subvencije i dalje davanje garancija za zaduženje javnih preduzeća.
O samim garancijama malo kasnije, ali ono što hoću sada posebno da napomenem jesu dve stvari sa kojima, pre svega, molim i ministarku poljoprivrede i ministra finansija da se izjasne, jer u budžetu za 2016. godinu povećanje subvencija za šest milijardi u odnosu na prethodnu godinu i one će ukupno iznositi 86 milijardi u 2016. godini. Od toga za privredu predviđeno je 15 milijardi, što predstavlja povećanje od dve milijarde u odnosu na prethodnu godinu.
Ono što je problem i zbog čega ovo pitanje postavljam jeste smanjenje subvencija u poljoprivredi. Molim i ministra privrede, a tu je i ministarka poljoprivrede, mi ovde moramo jasno kazati koja je strategija ove države kada je u pitanju poljoprivreda i da li je moguće da ćemo mi nastaviti da dajemo subvencije, a imamo čvrsta obećanja da ćemo sve firme, koje su trenutno u restrukturiranju, rešiti do kraja petog meseca 2016. godine i da li ćemo, ako i dalje imamo ovde u subvencijama, na primer, rudnik Resavica, sa milijardama dinara koje ćemo dati u 2016. godini, a imamo gospodine Sertiću vaše čvrsto obećanje da će sa tom praksom da se prekine, da ćemo do kraja godine imati rešeno pitanje „Galenike“, a opet u budžetu imamo tu priču subvencionisanja javnih preduzeća? Sa druge strane, imamo smanjenje poljoprivrede koja će i ove godine imati izvoz od preko dve milijarde evra hrane i poljoprivrednih proizvoda.
Ja se iskreno bojim i zbog toga smo, kao poslanička grupa, podneli amandman gde tražimo da se sa pozicije privrede jedna milijarda smanji i da se po pola milijarde dinara, odnosno po 500 miliona da poljoprivredi, odnosno stočarima koji će u ovom trenutku biti najugroženiji, jer moramo da kažemo da je matematika jasna i da će u narednoj godini subvencije, po hektaru zemlje za poljoprivrednike, iznositi do tri hiljade dinara. To je nešto što predstavlja udar za sve poljoprivredne proizvođače i trudimo da se nađemo modus u raspoloživim sredstvima u budžetu, na koji način se to može ispraviti i zato smatramo da je pravično i pravedno da se 500 miliona dinara sa pozicije subvencija privredi preusmeri na poljoprivredu, a da se ostalih 500 miliona preusmere u „Puteve Srbije“ za održavanje putne mreže.
Moram sada da napomenem, ove godine budžet Ministarstva za infrastrukturu, građevinu, saobraćaj je rekordan - 32 milijarde dinara. Najveće investicije države, pre svega u infrastrukturu, idu preko tog ministarstva i to treba pozdraviti, ali sa druge strane, ako vam kažem podatak da je prethodne godine bilo 5,5 milijardi dinara subvencija „Putevima Srbije“ za održavanje putne mreže, a da vidimo da nam je putna mreža, pre svega kod državnih puteva prvog i drugog reda, koji su izgrađeni, koji treba da se održavaju, u lošem stanju. Nažalost, ako se pogleda zadnja godina kada je „Putevima Srbije“ davan novac od akciza, od akciza za gorivo, kada su imali godišnji budžet oko 32 milijarde dinara, kada se gleda njihov sopstveni prihod od putarina, plus akcize za gorivo, taj budžet je sada na maksimalnom iznosu od 16 milijardi kada se gledaju subvencije iz budžeta sa njihovim prihodima od naplate putarina. Taj novac je nedovoljan da se održava postojeća putna mreža.
Pohvale za vas, gospođo ministre, što ste uspeli da jedan deo kredita i da svi radovi koji su na Koridoru 10 i Koridoru 11 idu svojim tokom, i to je dobra stvar, ali ono što moramo da upitamo, za državne puteve, za regionalne, za magistralne, tu moraju da se nađu značajnija sredstva i ti putevi moraju da se održavaju, naročito putevi u ruralnim oblastima, brdsko-planinskim oblastima. Imate regionalne puteve, hiljade kilometara, koji još uvek nisu asfaltirani, i to je jedna muka i to je jedan problem koji posebno podvlačim.
Ministar finansija je ovde spominjao kapitalne investicije. Nešto od toga hoću posebno da podvučem, da naglasim. U članu 5. Zakona o budžetu podvučene su kapitalne investicije i, kada već pominjem održavanje puteva i izgradnju Koridora 10 i Koridora 11, vidim da je po fiskalnoj strategiji za 2017. godinu za izgradnju autoputa Obrenovac - Ljig predviđeno preko četiri milijarde dinara. U ovoj godini je ta suma 205 miliona. Pitam uvaženu ministarku saobraćaja, pošto smo imali najave da će kineski investitori raditi koncesiju na ovom delu autoputa, znači, Požega ili Čačak, Beograd, šta se dešava sa ovom deonicom? Takođe, pitam, pošto vidim da su predviđena značajna sredstva, naročito u 2017. godini, za deonicu od Obrenovca ka Umci i dalje ka Beogradu, šta će sa tom deonicom biti, kao sa deonicom Čačak – Požega? Da li će se to finansirati iz koncesija? Da li će to ići iz budžeta Republike Srbije?
Ono što je takođe važno, vidimo kada se tiče povećanja sredstava za otplatu međunarodnih kredita ta sredstva će u budžetu za 2017. godinu dostići cifru od 139 milijardi dinara, pojavljuje se već prve rate za vraćanje kredita za obnovu školske infrastrukture.
Ja sam ovde postavio poslaničko pitanje uvaženom ministru prosvete, pa ga molim i danas, ako prosto može da nam na to pitanje da odgovor, taj projekat dosta, da kažem, sporo ide, sad iz raznoraznih razloga, može da se kaže da su projekti škola bili loši, može da se kaže šta god hoće, ali moramo da kažemo da su izvođači radova koji su dobili te poslove firme koje imaju 10 zaposlenih, a dobile su obnovu po 50 škola. I sada se dešava, uvaženi ministre, na terenu, da jure tamo podizvođače i da smo mi u situaciji da taj projekat kasni, a mi već imamo u budžetu za narednu godinu da treba da vraćamo rate kredita koji još nije počeo ni da se, da kažemo na pravi način otplaćuje, a imamo najave, i te najave mi kao narodni poslanici podržavamo, da se obnovi školska infrastruktura. Uzeli smo kredite, nažalost, tu kasnimo.
Takođe, još jedno pitanje za ministarku saobraćaja, mi smo ovde u avgustu mesecu prošle godine, verifikovali kredit za obnovu državnih puteva. Taj projekat je počeo da se realizuje, ali se realizuje na osnovu, da kažemo, principa projektu-izgradi. Taj princip se, gospođo ministre, pokazao kao loš, to moramo da kažemo, i da idemo sporo. Vidim da se i u „Putevima Srbije“ i u Ministarstvu razmišlja da se ipak posebno tenderi raspisuju za projektovanje, a posebno za izvođenje. Ako nisam u pravu vi me ispravite, ali bih i ja lično, a verujem i svi narodni poslanici voleli da ovaj projekat ide i da realizacija tog kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke ide nešto brže.
Što se tiče kapitalnih izdataka za narednu godinu, moram još da postavim jedno važno pitanje kod Republičke direkcije za vode, a tiče se takođe ministarke poljoprivrede, video sam predviđenu poziciju 120 miliona dinara za projekte vodosnabdevanja.
Pošto smo razgovarali sa gospodinom Puzovićem, direktorom Direkcije za vode – da li je taj projekat za navodnjavanje najveći, da kažemo, voćarskih sela između Oplenca i Rudnika, i da li će taj projekat biti, to je delimično koliko sam upoznat, od novca koji smo dobili od kredita UAR, a tiče se navodnjavanja. Taj projekat bi trebalo da počne naredne godine 2016. da traje naravno i u godinama koje dolaze dalje 2017. i 2018. i da li će i na koji način on biti realizovan, to bih kao narodni poslanici voleli da znamo.
Ono što je takođe, važno u ovom predlogu budžeta za 2016. godinu, a to je Nova Srbija više puta potencirala, izdvojena su jasna sredstva za protivgradnu zaštitu. To je dobra stvar i to hoćemo posebno da pozdravimo. Ne bih trebalo više da bude problema na terenu koje smo do sada imali da se ne zna i da li će jedna lokalna samouprava i druga finansirati rad ne znam, protivgradnih strelaca, ko će kupovati protivgradne rakete. Sada je ta pozicija jasno definisana u budžetu za narednu godinu, pa bih iskoristio prisustvo ministra za vanredne situacije, da ga upitam – šta se dešava sa projektom automatskih lansernih stanica? Smatramo da će taj projekat potpuno promeniti protivgradnu zaštitu u Srbiji, s jedne strane je modernizovati, i učiniti je efikasnijom i da više nemamo svake godine nadoknadu za elementarne nepogode i da pričamo o protivgradnoj zaštiti i o efikasnosti same protivgradne zaštite u Srbiji.
Ja bih vam se zahvalio. Nova Srbija će u danu za glasanje podržati budžet i molim vas samo za kratke odgovore na ova pitanja. Hvala puno.

Hvala.     
Reč ima ministar dr Dušan Vujović.
Izvolite, ministre.

Neke odgovore bih odložio do rasprave o amandmanima, pošto se odnose na konkretne cifre iz budžeta. Samo da naglasim zbog ljudi koji gledaju ovo u direktnom prenosu, subvencije u poljoprivredi su prošle godine bile planirane na nivou 28 milijardi dinara, ove godine su zaokružene takođe, 28 milijardi dinara. Nema smanjenja, 27951 su ove godine subvencije u poljoprivredi. Prošle godine su bile 28 dve nule pa neki broj. Znači, nema promene subvencija u poljoprivredi.
Drugo, biće poseban zakon o tome kako se dodeljuju subvencije u poljoprivredi i smisao tog zakona jeste da smanji stepen neizvesnosti koji danas imamo, gde se pojavio ogroman broj poljoprivrednika koji ranije nisu prijavljivali, odnosno nisu tražili subvencije. Pojavilo se 33000 novih zahteva.
Mi ćemo ove godine uvesti praksu da za budžet 2016. godine do 31. decembra ove godine zaključimo spisak ljudi koji će tražiti subvencije za tzv. biljnu proizvodnju, a za budžet 2017. godine da to bude 30. septembar, da sledeće godine kada krenemo u pripremu budžeta, već znamo sa kojim brojem ljudi računamo u dimenzionisanju subvencija. Posebna stvar će biti da ćemo se ovoj skupštini obratiti sa programom promene koncepcije subvencija u poljoprivredi koji će biti razvojno orijentisan na podizanje produktivnosti u poljoprivredi, orijentisan ne na podržavanje ekstezivne poljoprivredne proizvodnje koja je de fakto socijala, nego na podizanje one proizvodnje koja može da da novostvorenu vrednost po zaposlenom koja će biti 10 puta veća od ove koju danas imamo u proizvodnji ekstezivno poljoprivrednih kultura. To je budućnost Srbije, a ne u proizvodnji žita i kukuruza uz 100 evra subvencije na hektar. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine ministre.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Dragi poslaniče, hvala na tome što ćete podržati budžet koji je danas ispred vas.
Potpuno ste u pravu, Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture ove godine ima mnogo veći budžet nego prethodne, sa 21 milijarde koliko je bilo za 2015. godinu, mi danas izlazimo pred vas sa 32 milijarde dinara budžeta, koji je vrlo jasno određen i najvećim delom naravno za kapitalne investicije, odnosno infrastrukturne projekte koji su od ogromnog značaja i direktno utiču na privredni rast naše zemlje, na BDP.
Imamo i rekla bih, dobre pokazatelje iz 2015. godine, građevinarstvo je uticalo na rast BDP sa 0,8% u 2015. godini. Udeo uopšte građevinarstva u BDP je povećan sa 3,6% na 4,2%, znači radilo se i radi se i gradi se.
Pominjali ste putnu infrastrukturu, jedan deo se odnosi na Koridor 10 i na Koridor 11. Koridor 10 se zaista radi ubrzano, mi smo otkočili sve kredite i sledeće godine 2016. godine, mi ćemo otvoriti i ne samo otvoriti nego i završiti 90,7 kilometara auto-puta na Koridoru 10. Naravno i na Koridoru 11 završava se deonica Ljig-Preljina 36,5 kilometara će biti otvoreno i moći će da se vozi tim putem i to mnogo brže u odnosu na plan. Plan je bio avgust 2016. godine, a po sadašnjoj dinamici izvođenja radova to će biti između maja i juna meseca.
U Kini se dosta razgovaralo o nastavku izgradnje Koridora 11. između ostalog, Koridor 11 ušao je u evropsku mrežu koridora. Znači, mi smo odlučili pored Koridora 10, Koridor 11 je nešto što jeste prioritet Vlade. Nismo se još uvek opredelili za tačan i jasan model finansiranja. Ono što imamo kao informaciju, odnosno ono što mi analiziramo jeste šta je najpovoljnije za državu. Pitanje je da li će koncesija biti izbor, ali svakako ćemo ga raditi.
Surčin-Obrenovac, vodimo razgovore i pregovore da se krene sa gradnjom 2017. godine, kao i obilaznica oko Beograda. Ono što mislim da je takođe važno, pomenuli ste jedan problem koji u startu jeste problem, ali neće biti više problem, a to je pitanje rehabilitacije 1100 kilometara puta, vezano za kredit koji smo upravo ovde odbranili i odobrili, kredit Svetske banke i IBRD i države Srbije od 400 miliona. Po prvi put se radi po modelu projektu izgradnje. Normalno kada je nešto po prvi put može da se dese određeni problemi sa projektnim kućama, odnosno sa brojem projektnih kuća koje mogu da izađu u susret tako zahtevnim stvarima, ali moram da vam kažem da su napravljeni ugovori i ugovoreni sa domaćim kompanijama za 60 kilometara puta, a da će naredne godine biti rehabilitovano 190 kilometara puta, upravo po ovom principu projekta izgradnje.
Nismo za to da se vratimo na posebno projektovanje, posebno izgradnju, mislimo da je ovo mnogo efikasnije, ali prosto nam je trebao period da se uhodamo i tu smo imali veliku pomoć i same Svetske banke. Već je završen deo puta osam i po kilometara Aranđelovac-Krčevac koji će sledeće nedelje sa svim stajalištima, sa proširenjem puta, to je recimo prvi ugovor koji je već završen.
Posebno bih još jednu stvar napomenula, a to je da pored toga što smo insistirali i što smo se trudili da otkočimo sve kredite, maksimalno smo se trudili i u 2015. godini, a to ćemo raditi u 2016. godini, da uključimo domaće kompanije, da domaće kompanije što više učestvuju na javnim pozivima, tenderima, da se udružuju i da budu glavni izvođači. Mi možemo da se pohvalimo da na Koridoru 10, na deonici Srpska kuća – Levosoje imamo grupu konzorcijum domaćih izvođača. Možemo da se pohvalimo i novim infrastrukturnim projektom izgradnjom mosta Bratunac – Ljubovija, gde su opet domaći izvođači glavni izvođači.
Dakle, to je jedan od načina koji može da pomogne da podignemo našu privredu. I, evo, ja za sad toliko. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima ministar, dr Srđan Verbić. Izvolite gospodine Verbiću.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi poslanici, gospodine Jovanoviću, hvala vam na pitanju u vezi sa projektom modernizacije škola koji je nama svakako prioritet i gde smo vrlo svesni toga koliko je vremena izgubljeno na tendere koji nisu realizovani na otvaranje gradilišta koja nisu počela na vreme, ali mislim da stižemo i da, evo, samo u prošloj nedelji imamo devet novih gradilišta, a to je STZ Marković na Vračaru, Blušić, Prevešt, Kaludriš, Šljivici, Bobovište, Rutovac, Soko Banja, Vladičin Han.
Dakle, ove nedelje smo uspeli da pokrenemo toliko novih gradilišta. Zaista u pravu ste imamo ili nedostatak razumevanja ili nesinhronizovano sa lokalnim samoupravama, a priznaćete da Ministarstvo prosvete ne može baš do te mere da se meša u tendere. U većini slučajeva za ovih 51 školu koju završavamo u toku ove godine nismo imali koordinatora za bezbednost imenovana od lokalne samouprave, ali nadam se da ćemo za sledeći tender ispraviti te greške, jer u toku decembra meseca planiramo tender za novih 80 škola. Dakle škole su već izabrane na prethodnom javnom pozivu, 160 škola koje planiramo da uradimo u toku naredne godine.
Prvi tender ide u toku decembra meseca, a u martu očekujemo tender za preostalih 80 škola, tako da, nadam se da će pouke koje ćemo izvući na ovim tenderima biti vrlo korisne za tendere koje budemo realizovali iz nekih drugih sredstava u toku 2016. godine.