Zahvaljujem se.
Pošto danas imamo objedinjenu raspravu i dosta tačaka dnevnog reda, ja bih u prvom ovom obraćanju samo rekao nekoliko uvodnih napomena o Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu i o nekoliko zakona koji su direktno sa tim povezani, a kasnije ćemo imati priliku da i o drugim elementima koji se nalaze na dnevnom redu dopunski damo informacije o smislu tih predloga i potrebi da oni danas budu razmotreni u objedinjenoj raspravi.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovano predsedništvo, poštovani građani Srbije, dozvolite mi da predstavim Predlog budžeta Republike Srbije za 2016. godinu, koji je usvojila Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva finansija.
Predstaviću vam osnovne elemente budžeta kao i ekonomsku i fiskalnu politiku koja će se sprovoditi kroz predloženi budžet. Takođe, uz budžet predlažem skupštini da usvoji dva poreska zakona – izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu i izmene i dopune Zakona o akcizama.
Pre svega, želim da naglasim da je budžet upućen Skupštini na vreme i bez probijanja zakonskih rokova propisanih Zakonom o budžetskom sistemu. Međutim, želim da dodam da smo ove godine bili uslovljeni dinamikom pregovora sa Fondom. Znači, mi nismo mogli da krenemo u finalizaciju Predloga budžeta do zaključenja pregovora sa Fondom koji su se dogodili 10. i 11. novembra meseca. Svi smo u situaciji da u skraćenim vremenskim rokovima i pripremo budžet i diskutujemo budžet i donosimo budžet.
Ekonomskom i fiskalnom politikom u prethodnom periodu Vlada je uspostavila stabilnost javnih finansija i celokupnog makroekonomskog ambijenta. Privredna aktivnost se nalazi na putanji ubrzanog oporavka, a fiskalni deficit je drastično smanjen. Napravljen je snažan zaokret u vođenju fiskalne politike sa rezultatima većim od očekivanih. Već u prvoj godini primene programa, mi smo kao što znate oktobra meseca prošle godine krenuli sa inicijalnim merama, a od 1. januara budžetom za 2015. godinu krenuli u punu realizaciju programa koji je podržao MMF.
Bolja fiskalna pozicija zemlje smanjila je potrebe za zaduživanjem i troškove servisiranja obaveza. Istovremeno, unapređenjem poslovnog investicionog ambijenta omogućeno je stvaranje osnove za oživljavanje investicione aktivnosti u zemlji. Kredibilitet ekonomske politike Vlade potvrđen je od strane MMF potpisivanje aranžmana početkom ove godine i podržan je od strane ostalih relevantnih međunarodnih finansijskih institucija Svetske banke, Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, isto tako i od rejting agencija, domaće i svetske stručne javnosti.
Aktuelna kretanja ukazuju da su makroekonomske perspektive zemlje poboljšane i da je oporavak privredne aktivnosti intenziviran. Unutrašnje i spoljne makroekonomske ravnoteže su smanjene i povećan je priliv investicija. Samo da naglasim jedan element, naš tekući platni bilans, deficit se u celosti finansira direktnim stranim investicijama, znači, na najkvalitetniji način. Unutrašnja i spoljna makroekonomska ravnoteža su smanjene i povećan je priliv investicija, kao što rekoh, dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije uz započeto strukturalno prilagođavanje povoljno je uticalo na investicioni ambijent.
Poželjnu strukturu započetog oporavka dodatno potvrđuju pozitivni trendovi na tržištu rada. Platno-bilansni deficit kao indikator spoljne ravnoteže je osetno smanjen i finansira se, kao što rekoh, trajnim izvorima. Ekonomska kretanja na međunarodnom okruženju pozitivno utiču na privredu Srbije.
Kretanje globalne tražnje, ubrzanje rasta investicija i rast privatne potrošnje opredeliće umeren rast izvozne i uvozne aktivnosti naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera. Ekonomija evro zone su bile otporne na usporavanje globalnih trgovinskih tokova u prethodnim periodima usled depresijacije evra i pada cena nafte. Dalji oporavak eksterne tražnje pre svega naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera u Zapadnoj Evropi pozitivno će delovati na naš izvoz i investicije.
Predlog budžeta za 2016. godinu zasniva se na sledećim pretpostavkama: aktuelnim makroekonomskim tendencijama i revidiranim projekcijama srednjoročnog razvoja privrede Srbije i planiranoj ekonomskoj fiskalnoj politici u 2016. godini.
Makroekonomska kretanja i projekcije su osnovni elementi Vlade tokom 2014. godine započela u 2015. godini nastavila je sprovođenje programa snažne fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi.
Program fiskalnog i strukturnog prilagođavanja je donet u otežanim makroekonomskim uslovima nakon razornih poplava. Privreda Srbije i u 2015. godini je izašla iz recesije. Ove godine imali smo rast po procenama 0,8%, korigovano, i to se dogodilo u najtežim mogućim uslovima.
Setite se, mi smo u trećem kvartalu 2014. godine imali pad društvenog proizvoda 3,7%, jer tada se na nivou kvartala ta stopa stalno poboljšava i sad smo došli do 0,75%, 0,8% za celu godinu, dok je poslednji kvartal 2% rastao. Očekujem da se rast u narednoj godini uspostavi na nivou 1,75% i preko 2,5% u 2017. godini.
Reforme poslovnog ambijenta uz poboljšanje finansijske pozicije preduzeća pre svega zbog pada cena nafte na svetskim tržištima i nižih troškova zaduživanja pozitivno su se odrazili na rast investicija.
Procenjen rast, rast investicija je 8,2%, pa cena nafte, niži troškovi zaduživanja i povećan priliv doznaka, umanjili su kratkoročne negativne efektivne fiskalne konsolidacije na finalnu potrošnju.
Sistemsko unapređenje privrednog ambijenta omogućilo je rast stranih i domaćih investicija. Priliv stranih, direktnih investicija u 2015. godini procenjuje se na 1,6 milijardi evra. Procenjuje se da će rast izvoza, roba i usluga u 2015. godini iznositi 7,8% na godišnjem nivou, takođe, će dostići 15,6% milijardi evra što je oko 5,8% puta više nego u 2001. godini, odnosno rast od 60% u odnosu na 2008. godinu, poslednju godinu pre globalne svetske krize.
Smanjenje spoljno trgovinskih neravnoteža je potpomognuto strukturnim prilagođavanjem domaće privrede i pad poboljšanja ekstremne konkurentnosti. Povoljnija kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, platnom bilansu zemlje, rezultat su povoljnih impulsa međunarodnog okruženja, ali i pozitivnih efekata fiskalne konsolidacije na platnu bilansnu poziciju zemlje. Procenjen deficit tekućeg bilansa u 2015. godini je 4,7% BDP, smanjen u odnosu na prošlu godinu za 1,3% poena i potpuno pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija. Uspešnom koordinacijom monetarne fiskalne politike u uslovima sprovođenja fiskalne konsolidacije, omogućena je relaksacija monetarne politike, postepenim smanjenjem referentne kamatne stope, uz očuvanje stabilnosti kursa. Procenjuje se, prosečna inflacija u 2015. godini, da će biti oko 1,5%, a referentna kamatna stopa je snižena na istorijski nivo, najniži nivo, 4,5%, a u 2008. godini referentna kamatna stopa je bila 17,75%, a prosečna inflacija 11,7%. Situacija na tržištu rada, karakteriše rast formalne nezaposlenosti i u uslovima povećane stope participacije i nastavak pada stope nezaposlenosti. Pokazatelj tržišta rada iz ankete o radnoj snazi, ukazuju na nastavak smanjenja nezaposlenosti, što potvrđuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Prema anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti je smanjena na 16,7%, a u ovom periodu stopa zaposlenosti je povećana za 0,4 procentnih poena, a istovremeno smanjenje stope neformalne zaposlenosti za 2,1 procenti poen na 20,4%.
Ekonomska kretanja i izgledi Srbije u 2016. godini u velikoj meri će zavisiti od kretanja međunarodnog ekonomskog okruženja, kao i daljeg sprovođenja mera fiskalne politike.
Uspešno sprovođenje fiskalne politike, omogućili su stvaranje osnove za stabilan i održiv rast u narednim godinama, rast BDP-a u 2016. godini, kao što sam rekao, biće između, biće revidiran sa 1,5 na 1,75% i biće vođen rastom investicione potrošnje. Nakon sedmogodišnjeg realnog smanjivanja i stagnacije potrošnje stanovništva, očekuje se određeni rast životnog standarda u 2016. godini, fiskalni prostor obezbeđen snažnim strukturnim prilagođavanjem, 2,5% društvenog proizvoda u 2015. godini, omogućiće blagi realni rast državne potrošnje u 2016. godini.
Mislim da ovaj rezultat strukturnog deficita zaslužuje jednu rečenicu komentara. Mi smo, ulazeći u ovaj program, planirali strukturno prilagođavanje deficita od 4%. U prvoj godini smo ostvarili 2,5%, što je više od očekivanja za 0,6 ili 0,7% i time smo se približili cilju i na osnovu mera koje se predviđaju u ovoj godini, mislimo da ćemo nastaviti istom predviđenom dinamikom, da se približavamo ciljnoj vrednosti strukturnog deficita u 2017. godini.
Prevedeno na običan jezik sa 6,6% deficita, smanjićemo ga na 2,6% ispod nivoa mastrikta, što će biti održivo i dovešće do smanjivanja učešća duga u društvenom proizvodu i nadam se, stvaranju takvih uslova da će Srbija biti atraktivno mesto za investicije, ekonomski rast i boljitak svih građana.
Put do tog cilja nije lak, ali je ovo jedini pravi put, da se svi ti elementi ostvare na pravilan način.
Makroekonomska projekcija za 2016. godinu, predviđen je nastavak smanjivanja svih makroekonomskih neravnoteža. Investicioni ciklus koji smo započeli 2015. godine, biće noseći razvojni faktor koji će uz restrukturiranje ekonomije i nastavak strukturnih reformi omogućiti ozdravljenje privrede.
Rezultati, do sada preduzetih reformi, poboljšava poslovno okruženje, obezbediće rast investicija, čiji će doprinos BDP biti rast 1,3% procentna poena. Znači, to je od 1,7, biće 1,3, a kako je privreda Srbije uvozno zavisna, očekuje se povećanje uvoza, pre svega zbog uvoza investicionih dobara, što će uticati na doprinos neto izvoza rasta BDP da bude blago pozitivan.
Projektovana putanja realnog rasta izvoza roba i usluga, zasnovana je na jačanju ekstremne tražnje za domaće proizvode i na daljem sprovođenju reformi, koje će omogućiti rast tržišno udela u izvoznim tržištima.
Brži rast izvoza od uvoza, omogućiće dalje smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita sa 11,8% u 2015. godini na 11,4% u 2016. godini. Bilans tekućih plaćanja biće negativan i iznosiće oko 1,6 milijardi evra, odnosno 4,6% društvenog proizvoda. To je za nas poboljšanje i još uvek je to veliki deficit. Zahvaljujući unapređenju regulative o radnim odnosima i zapošljavanju, na tržištu rada, nastaviće se pozitivna kretanja uprkos racionalizaciji o javnom sektoru i procesu restrukturiranja preduzeća pod kontrolom države.
Makroekonomski okviru u trogodišnjem periodu 2016-2018. godina, ukazuje na ubrzanu putanju oporavka privrede Srbije, projektovana kumulativna stopa rasta realnog društvenog proizvoda za naredne tri godine i iznosiće 7,7%, zasnovana na rastu domaće tražnje, pre svega oporavku investicija, a nakon toga i rastu živognog standarda stanovništva. Očekuje se rast investicija i privredne potrošnje u prosečnoj stopi od 6,1% ili 1,1% respektivno, uz prosečan godišnji realni rast izvoza i uvoza roba i usluga od 7,2% i 4,9% respektivno.
Nastavak sprovođenja kredibilnog plana fiskalne konsolidacije uticaće na smanjenje državne potrošnje, 0,5 prosečno godišnje, ali onog momenta kada izađemo iz ovog programa, očekuje se oporavak državne potrošnje, posebno u onim elementima koji će značiti modernizaciju države, uvođenjem modernih usluga, elektronske države i drugih standarda koji su već usvojeni u svetu. Obezbediće se zaštita socijalno najugroženijih slojeva stanovništva. Započeta putanja oporavka omogućiće da se krajem 2018. godine obezbedi povećanje udela investicija, veće za 2,2 procenta poena, smanjenje udela državne potrošnje sa 18,2% na 14,4% i povećanje udela izvoza roba i usluga, na preko 50% društvenog proizvoda.
Neto priliv stranih investicija od 1,5 milijarde evra prosečno godišnje, uz promenu strukture ulaganja ka sektoru razmenjivih dobara, finansiranje platnog bilansa, podrazumeva istovremeno smanjivanje udela deficita roba i usluga, u deficitu tekućih transakcija u društvenom proizvodu sa 7,9 na 4,2% na kraju 2018. godine, kako bi se obezbedila održivost spoljnog duga i eksterna likvidnost i solventnost zemlje.
Opterećenje privrede, fiskalna politika i predlog budžeta za 2016. godinu. Cilj fiskalne politike u srednjem roku predstavlja zaustavljanje rasta javnog duga sektora države i njegovo postepeno smanjivanje u dugom roku, učešće javnog duga opšte države u periodu 2008-2014. godina, više je nego udvostručeno, kao posledica dugogodišnjih visokih deficita i snažnog rasta otplate garantovanog duga i troškova na osnovu stabilizacije finansijskog sistema. U pomenutom periodu prirast učešća duga iznosio je oko šest procentnih poena i prosečno godišnje, dok je 2015. godine taj prirast sveden na 4,2 procenta poena.
Fiskalnom strategijom Vlade, predviđeno je da se primenom mera, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani, ovaj prirast smanji 2016. godine, a u 2017. godini se očekuje pad učešća javnog duga u društvenom proizvodu. To je jedan od najvažnijih rezultata i svođenje učešća duga na nivo koji je uporediv sa održivim nivoom po mastriktu. Prve značajna mera fiskalne konsolidacije usvojene su 2012. godine, a primena mera nastavljena je 2013. godine.
Mere u prihodnoj strani, odnosile su se na izmenu velikog broja poreskih propisa i ukidanje velikog broja kvazi fiskalnih nameta.
Na rashodnoj strani najznačajnija mera je bila ograničen rast plata u javnom sektoru.
U 2015. godini usledio je novi talas mera fiskalne konsolidacije, obzirom na dugoročno neodrživu poziciju i teret koji visoki deficit i nivo duga, buduća potrebna sredstva za njegovu otplatu predstavljaju za građane i privredu, kako ne bi došlo do povećanog poreskog opterećenja privrede. Smanjenje deficita u najvećoj meri zasniva se prilagođavanju na strani rashoda.
Glavne mere fiskalne konsolidacije predstavljaju smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, i delimičnog smanjenja penzija i racionalizacija javnog sektora, uz istovremeno rešavanje problema i reorganizaciju privrednih sistema u vlasništvu države.
Na prihodnoj strani prioritet predstavlja borba protiv sive ekonomije gde su ove godine postignuti vidni rezultati, naročito u domenu naplate poreza na dohodak i doprinosa, kontroli prometa akciznih proizvoda i prometa uopšte.
Očekivano ostvarenje prihoda do kraja 2015. godine kod određenih kategorija prihoda prevazilazi iznose planirane originalnim budžetom iz više razloga, zbog sporijeg prilagođavanja privatne potrošnje usred izostanka predviđenog pada privredne aktivnosti i rasta zarada u privatnom sektoru.
Sa druge strane, na nivo legalnog prometa delovale su pojačane mere za suzbijanje sive ekonomije, posebno u oblasti akciznih proizvoda. Tako da je tokom 2015. godine prvi put nakon dve uzastopne godine došlo do pada od oko 35% kumulativno ostvaren rast obima legalnog tržišta i duvanskih proizvoda. Na rast nivoa ukupnih prihoda pozitivno su delovale kontrole na tržištu rada.
Nešto slabija naplata poreza na dobit, može se objasniti delimično manjom profitabilnošću domaćeg proizvođača nafte usled kretanja na svetskom tržištu i prvenstveno efektima poplava tokom 2014. godine.
Navedena kretanja i sprovođenje mera u 2015. godini dovele su do snažnog strukturnog fiskalnog prilagođavanja od 2,5% BDP čime će se najveći teret ukupnog fiskalnog prilagođavanja podnositi u prvoj godini programa, a u narednom srednjoročnom periodu predviđeno je manje godišnje prilagođavanje od oko 0,75 do 1% godišnje. Ovo ne uključuje prilagođavanje stranih kamata, gde očekujemo pozitivne pomake.
U 2016. godini očekujemo nastavak promena primene mera fiskalne politike, koja će za rezultata imati strukturno prilagođavanje od 0,75%. Sredovečni fiskalni okvir je predloženim merama fiskalne konsolidacije predviđa značajno smanjenje deficita opšte države na 1,8% BDP u 2018. godini. Znači to je posle programa, očekujemo da ćemo na nivou deficita opšte države biti na dve trećine mastrikta, što omogućava održivi deficit i održivi dug.
Širi fiskalni okvir konsolidovani sektor države, budžet Republike sastavni je deo okvira konsolidovanog sektora države koji uključuje i lokalni nivo vlasti uključujući gradove, opštine i AP Vojvodinu, te organizacije obaveznog socijalnog osiguranja preduzeća za izgradnju i održavanje puteva. U okviru ukupno predviđenog deficita opšte države od 4% BDP deficit budžeta republike predstavlja njegov najveći deo 2,9%, odnosno zaokruženo 3%. Deficit socijalnih fondova i lokalnih vlasti pokrivaju se iz transfera sa centralnog nivoa, ostatak deficita u najvećoj meri se odnosi na zajmove kojima se finansira izgradnja putne i ostale infrastrukture.
Predlog budžeta za 2016. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 9.997,4 milijarde dinara, rashodi od 1.119,2 milijarde dinara, što daje deficit od 121,8 milijarde.
Projekcija prihoda u 2016. godini sačinjena je na bazi očekivanih prihoda budžeta do kraja 2015. godine, projekcija kretanja nominalnog društvenog proizvoda i svih njegovih komponenti i ostalih makro-ekonomskih pokazatelja.
Planirani poreski prihodi iznose 829 milijardi dinara ili 83,2%, dok ne poreski prihodi iznose 156 milijardi dinara ili 15,7% ukupnih prihoda budžeta, a ostatak čine donacije od 11,4 milijarde dinara.
Kretanje poreskih i ne poreskih prihoda posledica je pored ostalog izmena u poreskoj politici i pune primene pojedinih mera iz prethodne godine.
Neophodno strukturno prilagođavanje, zahtevalo je dodatna sredstva koja će budžet obezbediti izmenama poreske politike, kako na prihodnoj strani u iznosu od šest milijardi dinara, tako i na rashodnoj strani.
Dodatni prihod obezbediće se povećanjem akciza na naftne derivate do tri dinara, u zavisnosti od vrste derivata, odnosno u odnosu na iznose koji su važili primenom redovne zakonske indeksacije.
Razlozi koji su doveli do odluke da se strukturna prilagođavanja na strani prihoda vrši povećanjem akciza na naftne derivate su veća izvesnost naplate u odnosu na druge akcizne proizvode, trenutna očekivanja povoljnih kretanja na svetskom tržištu nafte i manji uticaj ove mere na siromašnije slojeve stanovništva u odnosu na alternativno rešenje povećanje stope PDV.
Mere fiskalne konsolidacije započete u 2015. godini u velikoj meri se nastavljaju u 2016. godini uz izvesnu relaksaciju na strani zarada i penzija. Ovde se misli na parcijalno, delimično povećanje plata u pojedinim sektorima i malo povećanje penzija od 1,25%.
Kretanje zaposlenosti nominalnog radnog iznosa zarada u javnom sektoru deluje na kretanje ukupne mase zarada, kretanje zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao rezultat predviđenog ubrzanja privrednog rasta, delovaće pozitivno na kretanje realnog nivoa privatne potrošnje.
Kod dela akciza proizvoda kao što su naftni derivati, predviđena je izmena akcizne politike i u projekciju prihoda uključeni su prihodi od akciza na električnu energiju, dok se promena visine akciza na duvanske prerađevine odvaja prema dinamici predviđenoj važećim rezultatom.
Ovde komentar za akcize na električnu energiju veći deo efekata se oseća u 2016. godini, pošto je efektivno primena počela prvog septembra i svega tri meseca su odrazila povećanje akciza na električnu energiju.
Osnovni cilj fiskalne politike, odnosno politike javnih rashoda, predstavljen kroz Predlog budžeta je smanjenje tekuće potrošnje države, bez ugrožavanja dostignutog nivoa socijalnih prihoda i održavanje potrebnog nivoa investicija.
Da podsetim, investicije su u ovom budžetu zaokružene na 40,9 milijardi. To je eksplicitni deo kapitalnih rashoda. Uz to, imamo oko 27milijardi dopunskih kapitalnih rashoda koji se nalaze na pozicijama Ministarstva privrede, za podsticaje privredi i stimulacije za investicije koje SIEPA realizuje, nalaze se kod železnica, nalaze se kod putne privrede. Prema tome, ukupne investicije su mnogo veće od onih investicija koje se nominalno nazivaju kapitalne investicije zbog toga što su prema starim ugovorima koji su napravljeni deo kapitalnih rashoda se nalazi na subvencijama.
Da bude jasno, država preko subvencija prebacuje sredstva „Železnicama“ da bi platile svoje učešće u kreditu za korišćenje ruskog kredita ili „Putevima Srbije“ ili „Koridorima“ da bi platili učešće u drugim projektnim zajmovima. Takav je sistem bio usvojen i takav sistem se danas nastavlja.
Obzirom na negativne efekte koji mogu da se, znači drugim rečima, ovaj budžet je mnogo više razvojni budžet nego što bi se moglo zaključiti na osnovu kategorija koja se zove kapitalni rashodi i ovaj budžet je u velikoj meri socijalni budžet, pošto su predviđena sredstva više nego dovoljna da se pokriju svi socijalni rashodi i mogući rashodi otpremnina, ljudi koji budu prihvatili dobrovoljan odlazak u penziju u javnom sektoru.
Obzirom na negativne efekte koji mogu da prouzrokuju proces restrukturiranja i racionalizacije, budžetom su predviđeni instrumenti socijalne politike koji bi trebali da ublaže ove efekte u vidu otpremnina i u celosti kompenziraju, odnosno obezbede nadoknađivanje otpremnina na osnovu standarda koji su usvojeni na osnovu važećeg zakona ili kolektivnih ugovora.
Sredstva namenjena za robe i usluge su restriktivna i očekuje se da u realizaciji budu još veće uštede od onoga što se planira. Rashod je namenjen otplati kamata. Značajno usporavaju rast, mada očekujemo da će dalje jačanje dolara povećati kamate i istovremeno planiramo da optimiziramo strukturu duga i smanjimo prosečnu kamatnu stopu našeg duga, ne znam tačno koji će to procenti da budu, ali je cilj da koristimo dugoročne povoljne izvore, pre svega krediti Ujedinjenih Arapskih Emirata i dopunsko zaduživanje u evrima, da spustimo prosečnu cenu duga za oko 1%, time bi smo smanjili troškove kamata na ispod 130 milijardi. Oni su trenutno planirani na nivou od 139 milijardi.
Smanjenje tekućih rashoda omogući će povećanje kapitalnih izdataka, kao bitnog faktora razvoja ekonomije, nivo kapitalnih rashoda u budžetu na prvi pogled nije na zadovoljavajućem nivou, ali kao što rekoh, kada se dodaju svi elementi, sakriveni elementi kapitalnih rashoda, oni su dovoljno visoki, odnosno mislimo da su oni viši od mogućnosti da realizujemo kapitalne projekte.
Znači, naše ograničenje trenutno nije na strani finansiranja. Mi imamo i dalje oko tri i po milijarde ne iskorišćenih projektnih zajmova. Naše ograničenje je u projektovanju korektnom i efikasnom izvođenju kapitalnih projekata.
Zaključak, planirana budžetska politika za 2016. godinu izgrađena da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost države, ispuni osnovne zakonske obaveze prema građanima, privredi i međunarodnim organizacijama.
Takođe, budžetski okvir je koncipiran tako da smanji učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu, preokrene putanju javnog duga, da ona krene da pada u 2017. godini i dostigne nivo Mastrihta do 2020. godine, poboljša strukturu javne potrošnje i omogući modernizaciju javne uprave, uz zadržavanje kvaliteta javnih usluga.
Predloženi budžet Republike Srbije podržava i makroekonomsku stabilnost i stabilnost društva u celosti, uz umerenu stopu rasta privrede i standarda građana, na kratak rok, odnosno mnogo dinamičniji rast od 2018. godine na duži rok. Na ovaj način koncipiran budžet sadrži izbalansiran odnos između socijalnih i razvojnih funkcija države.
Dozvolite mi jedan lični komentar na ovaj budžetski proces, detalje svih konkretnih cifri u budžetu i opredeljenja ćemo imati prilike da diskutujemo kasnije. Mi se još uvek nalazimo u raskoraku između onoga što su naše mogućnosti i ograničenja i onoga što su želje svih učesnika u ovom procesu. Dakle, 52 razdela i 52 učesnika u ovom procesu istovremeno žele da sačuvaju svoj nivo prihoda, odnosno rashoda. Vrlo malo je interne motivacije da se smanje troškovi, da se izvrši racionalizacija, da se postigne efikasnija država i da se građanima kaže da podjednako kvalitetne usluge može da ponudi manji broj ljudi, da poreski dinar plaćaju svi građani Srbije i da država mora da ponudi najjeftinije moguće najkvalitetnije usluge uz minimalne troškove. Ta svest kod nas nije dovoljno razvijena.
Kada se govori o budžetu, misli se da postoji neki izvor mimo građana i mimo privrede Srbije. To ne postoji. Nekada je taj izvor veštački prikazivan i sakrivan u zaduženju. Ta politika više nije održiva. Mi se nećemo zaduživati. Mi štedimo. Ono što smo do sada uštedeli je dalo svoje razultate i na preokretanju dinamike privrednog rasta i na kompenziranju smanjenja dohodaka i potrošnje države, javnog sektora, rastom potrošnje i dohodaka privatnog sektora očekujemo da ćemo to nastaviti.
Tendencija koja postoji kod nas, a to je da u okvirima programa koje podržava Fond ne možemo da planiramo optimističke prihode, ali moramo da akomodiramo ambiciozne rashode, stalno proizvode tenziju da moramo da ostanemo u okvirima budžetskog deficita koji smo sebi postavili.
Setite se, prošle godine smo u ovoj sali tvrdili da je deficit od 191 milijarde napredak i nešto što Srbiju vodi ka održivom deficitu na duži rok. Ostvarujemo deficit koji je sa današnjim danom 50 milijardi, a sa plaćanjem dugova će biti oko 120 milijardi, što je revidirana cifra. To je 70 milijardi bolje, to je 600 miliona evra zaduženja i samim tim manje kamata. Iako deo tih smanjenja nije trajan, odnosno deo izvora poboljšanja nije trajan jer su to jednokratne dividende i rugi izvori prihoda, smanjenje duga i smanjenje zaduživanja za 600 miliona, koje ima svoje kamate, je trajno.
Prema tome, nalazimo se na dobrom putu. Ove godine ostajemo pri projekciji deficita centralne države od oko 3% i opšte države od oko 4%, što nas na strukturnoj strani vodi ka ostvarivanju ciljeva. Zašto? Zato što ovaj deficit od 3%, odnosno 4% krije u sebi jednokratne troškove racionalizacije, jednokratne troškove rešenja statusa preduzeća u Agenciji za privatizaciju, jednokratne troškove reformi i gašenja svih dugova.
Ove godine smo manje uradili na racionalizaciji, ali smo otvorili prostor da vratimo neke stare dugove koji godinama čekaju da budu rešeni, a to su dugovi „Srbijagasa“ prema NIS-u, to su dugovi prema penzionerima, to su dugovi u poljoprivredi. Očekujemo da ćemo naredne godine rešiti preostale dugove i veći deo socijalnih i drugih troškova racionalizacije, odnosno restrukturiranja, u 2017. godinu ući sa zdravom perspektivom, da Srbija bude zemlja u koju će dolaziti investicije, u koju će se tokovi dinamika privrednog rasta, koji su već preokrenuti, nastaviti i ojačati i dati mogućnost da Srbija bude na putu ekonomskog ozdravljenja i konačnog završetka reformi koje traju već dve decenije. Hvala.