Zahvaljujem se gospodinu Vebriću.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Izvolite gospodine Pek.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, probaću da govorim o tri zakona koji su pred nama. Nekoliko reči o Zakonu o budžetskom sistemu. Samo nekoliko važnih promena što je u ovom zakonu pisano i treba istaći i gospodin ministar je to istakao kao delimično povećanje plata u javnom sektoru, to je od 2% do 4% u zavisnosti koji je deo javnog sektora u pitanju i o povećanju penzija od 1,25%. Neću da govorim da li je to dosta ili nije. Vreme će pokazati. U kakvoj smo mi situaciji, zemlja u kakvoj je situaciji, mislim da je to za sada realno.
Ovde još treba istaći da ova privremena mera zapošljavanja je do kraja godine produžena. Znači, do kraja 2016. godine i to je jedan bitan elemenat i najvažnije je da su sredstva tekuće budžetske rezerve su sa 2% na 2,5% povećane.
Gospodin ministar je na odboru rekao zašto je to, da bi bilo više razlike, ne razlike nego prosto kod neplaniranih ili prebačaja plana da se pare prebace ili da se iskoriste.
Što se tiče najvažnijeg zakona, Zakona o budžetskom sistemu za 2016. godinu ovde vidimo da po Predlogu zakona deficit nam je planiran od 121 milijarde dinara. Treba istaći da u toku ove godine smo imali trajno smanjenje deficita i to zbog dve, mislim da su, najvažnije mere koje su uticale na smanjenje deficita države. Jedna je tzv. bolna mera, smanjenje plata i penzija, a druga je bolja naplata poreza.
Ako gledamo ovaj planirani deficit, on je na realnom nivou. Vidimo isto iz budžeta, Predloga zakona da će se Vlada Srbije do godine zadužiti za 662 milijarde dinara za potrebe finansiranja budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice kredita.
Ovde treba istaći da je ovo za 45 milijardi dinara manje od planiranog, što je bilo u 2015. godini. Mislio sam da treba istaći garancije koje je država dala za javna preduzeća. U ovom Predlogu zakona ove garancije iznose 44 milijarde dinara, odnosno 360 miliona evra. Ovde treba istaći da su ove garancije manje za 39 milijardi dinara u odnosu na 2015. godinu. Ovde je reč o tri javna preduzeća „Elektroprivreda“, „Elektromreža Srbije“, „Srbijagas“.
Kao što znamo da smo prošle godine doneli jednu odluku da nećemo davati garancije preduzećima, javnim preduzećima za pokrivanje gubitaka i to se u budžetu za 2015. godinu vidi da nije dato, ali nažalost stare garancije su aktivirane i u iznosu od 32 milijarde dinara, što smo videli kod razlike, ako sam dobro zapisao, tekući rashodi i… Znači, 32 milijarde dinara su nam obaveze koje moramo da platimo. To znači da su ovi rashodi još uvek veliki, ali je zaustavljena tendencija rasta ovih rashoda, što znači da državne garancije umesto 82 milijarde dinara, što je bilo u budžetu za 2015. godinu, su smanjene na 44 milijarde dinara.
Kao što vidimo, planirani prihodi su na nivou 997 milijardi dinara, a od toga 830 milijardi su poreski prihodi. Ovi prihodi mislimo da su realno projektovani. Iz ovih prihoda vidimo da su najveći prihodi, povećanje najvećih prihoda je kod prihoda od akciza, što je planirano na nivou od 254 milijarde dinara, a od toga su 38 milijardi dinara veći od prihoda, od ovih prihoda u 2015. godini.
Što se tiče rashoda, rashodi su planirani u 1.119 milijardi dinara. Ovde je bilo reči o subvencijama. Kao što vidimo, subvencije su skoro ostale na istom nivou kao što je u 2015. godini i kolega je istakao subvencije za poljoprivredu. Kao što je gospodin ministar rekao da ove subvencije nisu povećane nego su ostale na 28 milijardi dinara, ali treba istaći da je ove godine ispalo da su planirane subvencije bile premale, premalo sredstava. To je oko, ako je istina, oko osam milijardi dinara, što smo premašili plan u ovim rashodima.
Najveći rashodi, koji stalno rastu, to su rashodi od kamata. Kao što vidimo, 140 milijardi je rashoda u kamatama i to su treći ili četvrti najveći rashodi u našem budžetu. Nažalost, ovi rashodi su sve veći i veći, ako gledamo unazad nekoliko godina. Na primer, u 2012. godini ovi rashodi su bili 59 milijardi dinara, a sada su 90 milijardi dinara veći nego što je bilo 2012. godine.
Što se tiče sredstava AP Vojvodine, planirani transfer sredstava je 35,4 milijarde dinara, dok su sredstva za ulaganja teritorije AP 15 milijardi dinara. Ovde moram da istaknem jedan projekat što je nama bitno što je stavljen u projekte koji se izvode na teritoriji AP Vojvodine, to je „ipsilon krak“, mi ga zovemo tako „ipsilon krak“ kod Subotice. Iznos za ovaj projekat je 197 miliona dinara.
Ovde treba da istaknem da je 2. jula gospodin premijer dao obećanje gospodinu Balintu Pastoru da će ovaj projekat biti stavljen u budžet za 2016. godinu. Kao što vidimo, obećanje je dato i ispunjeno je. Hvala vam za to. Važno je da je ovaj projekat u budžetu, jer već godinama nije unesen u budžet. Ovih 197 miliona dinara treba ceniti, jer znamo u kakvoj je privrednoj situaciji cela zemlja.
Takođe, mislio sam da istaknem dva projekta vezano za železnicu, a isto je u projektima koji se izvode na teritoriji AP Vojvodine. Zahvalni smo isto i za to. To je milijardu i 100 miliona dinara za mađarsko-srpske železnice i milijardu dinara koje je izdvojeno za eksproprijaciju železnice Beograd-Budimpešta. Sa ovim programom mislim da ćemo postaviti jedan kamen temeljac privrednog razvoja severa naše zemlje. Jer, ako gledamo okolne zemlje gde su počela infrastrukturna ulaganja u železnicu ili puteve, tamo je i ubrzano počeo privredni rast tog regiona.
Iz samog budžeta vidimo da nije planirano povećanje transfera opštinama i gradovima, ostao je na 33 milijarde dinara. Treba da istaknem da je poslanička grupa SVM podnela jedan amandman, koji smo podneli za dalju obnovu zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Sredstva su u iznosu od 35 miliona dinara. Za ovaj projekat ugovor je sklopljen 2006. godine između Vlade Republike Srbije, Izvršnog veća AP i samog Grada Subotice. Što se podela sredstava tiče, 45% je uzela obavezu Republiku, 45% AP, a 10% sam Grad Subotica.
Treba da istaknem da je od 2006. do 2008. godine Republika Srbija iz sredstava Nacionalnog investicionog plana snosila deo troškova ove obnove, u visini od 229 miliona dinara. Nažalost, od 2009. do 2014. ili već 2015. godine smo dali, ili bile su date pare, a ovu ugovornu obavezu sama država nije ispoštovala. Ali, pošto smo predali amandman koji suštinski ne menja sredstva, samo smo predali u tom smislu da se nastavi sufinansiranje ovog projekta. Znači, projekat rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici.
Što se tiče samog trećeg zakona, reč je o Zakonu o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju. Mi smo za ovaj zakon predali pet amandmana. Jedan od predatih amandmana se odnosi na predate zahteve od strane poljoprivrednih gazdinstava koji ostvaruju pravo na ovaj podsticaj i odnosi se na nepotpune zahteve. Mislimo da je jednostavno odbiti neke zahteve, ali trebalo bi da damo mogućnost za ove nepotpune zahteve da se dopune. Znači, da damo mogućnost dopune ovog zahteva da se ponovo traže od ovih poljoprivrednih proizvođača.
Dva amandmana smo predali na veličinu podsticaja, i to kod podsticaja za biljnu proizvodnju, kojima je predviđeno da se brišu reči: „minimalni iznos od 6.000 dinara po hektaru“ i zamenjuje se rečima: „do 6.000 dinara po hektara“. Tako, kada je reč o regresima za gorivo i veštačko đubrivo, u Predlogu zakona stoji - do 6.000 dinara po hektaru, umesto – minimalnom ukupnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru, kao što je bilo do sada. Mi sa našim amandmanima tražimo da se unese minimalni iznos od 4.000 dinara za ove podsticaje, jer mislimo ako je reč do 6.000 dinara da to može značiti da mogu dobiti podsticaj i 100 dinara po hektaru. Znači, nije naznačeno striktno koliko je to dinara u pitanju. Zato smo mislili da postavimo jedan minimum granice ovih podsticaja.
Gospodin ministar je rekao da ćemo u narednoj godini imati poseban zakon u vezi ovih podsticaja. Ja mislim da treba da gledamo i ova mala gazdinstva kojih puno ima, a naročito na severu Vojvodine, a oni neće moći da daju velika ulaganja ili trajne investicije u svoje gazdinstva. Znači, moraju neke pare da dobiju da bi jednostavno mogli da žive.
Četvrti amandman nam je dat na datum kod ostvarivanja prava na podsticaje koji se odnose na biljnu proizvodnju, podaci koji se uzimaju iz registra. Tu smo tražili smo da ovaj podatak bude 31. mart 2016. godine. Mislimo da je to relevantniji podatak.
Peti amandman je jedan takav amandman kakav retko dajemo, a reč je o tome da se briše jedan član Predloga zakona. Kao što sam rekao, naša poslanička grupa jako retko daje takve amandmane. Ali, treba ovde istaći da se već niz godina vodi borba u vezi suštine ovog amandmana. Suština je u nadležnosti organa autonomnih pokrajina i organa jedinica samouprave. Sa ovim našim amandmanom želimo da zadržimo postojeću autonomiju utvrđivanja mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja AP i u jedinicama lokalnih samouprava, kao što je sada u važećem zakonu.
Znači, mislimo da treba ostaviti mogućnost nadležnim organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalnih samouprava da nastave sa polaganjem poljoprivrednika, ukoliko imaju za to mogućnost.
Ove pare od kojih oni iz nekih fondova daju pomoć poljoprivrednicima, to su pare koje su dobijene od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Znači, to su njihovi sopstveni prihodi, onda zašto ne bi mogli da damo da ove njihove prihode daju, ako oni već mogu pomoći poljoprivrednicima.
Mi se nadamo da ćete ove naše amandmane da prihvatite i hvala vam što ste me saslušali.

Zahvaljujem se, gospodine Pek.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović, ovlašćeni poslanik poslaničke grupe. Izvolite.

Poštovani članovi Vlade, poštovani predsedavajući, kolege i koleginice, u ime SPO izneću stavove u vezi sa planiranim budžetom za 2016. godinu. Na početku izlaganja želim da naglasim da će naš poslanički klub u Danu za  glasanje podržati predloženi tekst zakona o budžetu.
U vremenu dramatičnih geopolitičkih dešavanja, Srbija se našla na raskrsnici između istoka i zapada. Možda je suvišno pominjati, ali nije na odmet, upravo zbog podeljenosti našeg društva, da se SPO najsnažnije zalaže za put Srbije u EU. Zbog toga nam je veoma važno strateško opredeljenje ove Vlade za nastavak reformi koje su i uslov za članstvo u EU, ali koje su i potreba da bismo sanirali posledice prošlosti, prouzrokovane razarajućim devedesetim i neodgovornim odnosom prema državi DOS-a i njegovih partija naslednica.
O našem političkom položaju i stavu zemalja članica, naročito najjačih evropskih zemalja, kada su reforme u pitanju, najbolje svedoči rezolucija kojom izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister poziva Evropski savet i Evropsku komisiju da se u pregovorima sa Srbijom otvore poglavlja 32 i 35 do kraja ove godine. Poglavlja 23 i 24 mogla bi biti otvorena početkom naredne godine. Mekalister takođe pozdravlja i učinjeno na unapređenju poslovnog ambijenta, smanjenje budžetskog deficita, donošenja novog Zakona o radu. Izvestilac je pohvalio sprovođenje dogovora iz Brisela. Takođe je pohvaljen odnos Srbije prema migrantskoj krizi.
Da bismo nastavili reforme, trebalo bi usvojiti budžet za sledeću godinu koji je isplaniran u saglasnosti sa zahtevima MMF-a i sa potrebama same države. Planirani rashodi su, prema stručnim procenama, na približno istom nivou kao i ove godine. Planirani budžet ispunjava osnovni zadatak fiskalne strategije, dakle, nastavak procesa fiskalne konsolidacije kroz zadržavanja određenih mera uvedenih u prethodnom periodu, uz selektivno i odmereno popuštanje sa restrikcijama kod penzija i plata u javnom sektoru.
Osnovni cilj fiskalne konsolidacije u srednjoročnom periodu je smanjenje deficita i zaustavljanje rasta javnog duga. Fiskalne mere koje su uvedene ranije u cilju fiskalne konsolidacije dale su rezultat u 2015. godini. Imajući u vidu da će deficit koji će biti ostvaren do kraja sledeće godine biti na nižem nivou nego što je to bilo dogovoreno sa MMF-om, niži deficit u 2015. godini rezultat je ne samo ušteda napravljenih na rashodnoj strani već i poboljšane naplate prihoda, čime je otvoren prostor da se bolja naplata nastavi i u 2016. godini.
Uspešno sprovedene mere fiskalne politike i poboljšani uslovi poslovnog i investicionog okruženja tokom 2015. godine omogućili su stvaranje osnove za stabilan i održiv rast BDP-a u narednim godinama. Potrebno je ponovo reći da su troškovi budžeta za 2016. godinu planirani na nivou izdataka iz 2015. godine, čime se čuva fiskalni prostor, obezbeđen boljim rezultatom od planiranog u 2015. godini. Time se pokazuje da reformske mere i racionalizacija u javnom sektoru imaju za cilj smanjenje deficita javnih finansija i javnog duga.
Srpski pokret obnove zna da su pojedine ekonomske mere i pojedini politički koraci nepopularni, ali se zalaže za njih jer su u isto vreme u interesu države i u interesu čak i onih građana koji ih ne podržavaju. Zato čvrsto evropsko opredeljenje premijera ima punu podršku SPO.
Dakle, da ponovim još jedanput, SPO će glasati za usvajanje predloženog zakona o budžetu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Jugović.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite, gospodine Stojšić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi predstavnici Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da pitam, naravno, predsednica sada nije tu, ali čuo sam da je pozvan takođe bio na sednicu i gradonačelnik Beograda, pa me zanima - da li je to praksa ili postoji neki razlog zbog čega se ne pozove, recimo, Novog Sada ili predstavnici pokrajinske administracije, poput predsednika Vlade ili predsednika Skupštine?
Što se tiče zakoni koji su danas pred nama, mislim da se svi možemo složiti da spajanje tačaka koje se odnose na poljoprivredu, Ustavni sud, akcize, budžet i budžetski sistem nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Ne vidimo razlog zbog čega je tako nešto urađeno, iako Zakon o budžetu, koji je daleko najvažniji, ponovo ide po hitnom postupku bez ikakve javne rasprave i apsolutno nije bilo potrebe za tako nečim, iako smo saznali iz sredstava javnog informisanja, a i od gospodina ministra da postoji određeni pritisak od strane MMF-a da se budžet što pre usvoji. Naravno, građani glasaju za nas koji sedimo u ovoj Skupštini i ta Skupština bira Vladu, a ne za MMF-a, tako da svakako mislim da bi svaki budžet trebalo da ide na javnu raspravu, što do sada nije bio slučaj.
Kada pričamo o budžetu Republike Srbije i fiskalnoj politici, napravio bih aluziju na ime jednog filmskog ostvarenja koje sublimira našu fiskalnu politiku, ne samo ove Vlade, nego i mnogih prethodnih, film koji se zvao „Lepota poroka“, a objasniću i zašto. Naime, kada bi građani Srbije prestali da piju alkohol, da puše, da voze automobile na fosilna goriva i da poštuju saobraćajne propise, budžet Republike Srbije bi propao, odnosno država bi bankrotirala. Ako bi počeli da kupuju proizvode proizvedene u našoj zemlji, a ne da kupuju ove uvozne, to bi bilo negde oko 50% budžeta, a obzirom na iznos PDV-a i akciza koji se ubira i procenta kojim se finansira budžet Republike Srbije. Da li je ovakav budžet održiv? Mi mislimo da nije. Kada uporedimo 2015. i 2016. godinu, videćemo da sve tendencije u okviru budžeta su zapravo negativne.
Ono što nas brine, to je odnos prema AP Vojvodini, odnosno dalja centralizacija, odnos prema poljoprivredi, i u smislu Zakona o budžetu a i u smislu Zakona o podsticajima, odnos prema lokalnim samoupravama, koje će ponovo podneti najveći teret fiskalne konsolidacije i premisa da u lokalnim samoupravama vlada nekakvo neznanje i korupcija, a i da postoji veliki višak zaposlenih, a u republičkim organima i u svim institucijama koje su u Beogradu je sve u redu i postoji čak i manjak zaposlenih. Naravno, budžet, kao instrument ekonomske politike, to su sve tačke na koje možemo staviti primedbe.
Ono što je za nas iz Lige socijaldemokrata Vojvodine najvažnije, to je upravo finansiranje AP Vojvodine i nedostatak zakona o finansiranju AP Vojvodine, o kome smo toliko puta govorili.
Svake godine se vraćamo na istu stvar i na čuvenih 7% budžeta Republike Srbije koji, kada bi se primenili na ukupne prihode budžeta, iznosili bi 69,8 milijardi dinara, dok je izmenom Zakona o budžetskom sistemu iz 2013. godine ta osnovica promenjena i procenat se odnosi samo na poreske prihode, znači, 829 milijardi dinara, od čega 7% iznosi 58 milijardi i to je umanjenje za pokrajinski budžet od 11,8 milijardi dinara.
Prema najavama iz Pokrajinskog sekretarijata, budžet AP Vojvodine ove godine će biti oko 40 milijardi. Naravno, Pokrajina svake godine ne može da usvoji svoj budžet, mora da sačeka usvajanje republičkog budžeta da bi znala koliki budžet uopšte može da formuliše. To je posledica višedecenijske negativne politike, od kada je Slobodan Milošević ukinuo i autonomiju i izvorne prihode. Mnoge stvari u ovoj zemlji su reformisane, osim toga da svaka vlada prema Vojvodini ima apsolutno identičan stav kada pričamo o finansiranju.
Od pretpostavljenog iznosa pokrajinskog budžeta za 2016. godinu, najveći deo, odnosno 27,8 milijardi dinara se odnosi na transfere koji samo prolaze kroz pokrajinski budžet i Pokrajina sa njim ne raspolaže, tako da na samo ostatak od sredstava, odnosno oko 12 milijardi dinara, Pokrajina će moći da utiče u smislu da može da ih raspoređuje svojim budžetom.
Takođe, prema Ustavu, tri sedmine budžeta AP Vojvodine bi trebalo biti usmereno za kapitalne investicije, što znači da bi to trebalo da bude 30 milijardi dinara kada bi budžet AP Vojvodine iznosio 7% od ukupnih prihoda republičkog budžeta od 997 milijardi dinara. To znači da bi od očekivanog pokrajinskog budžeta od 40 milijardi dinara 30 milijardi trebalo da se usmeri u kapitalne investicije, ali to je nemoguće, naravno, s obzirom da od tih 40 milijardi 27,8 je već u transfernim prihodima i Pokrajina sa njima ne raspolaže. Sa onih 12 bi praktično svih 12 morala da utroši na kapitalne investicije.
Kada pričamo o kapitalnim investicijama, postoji niz infrastrukturnih projekata u Vojvodini koji su obećani i koji se svaki put pred izbore spominju. Samo bih podsetio na čuveni tunel kroz Frušku Goru, banatsku magistralu, do toga da postoji više od 100 mesta u Vojvodini koji nemaju ni kanalizaciju, a mnoga nemaju ni vodovod. Recimo, kod mene u opštini Sremska Mitrovica, mi smo više puta postavljali pitanje, banalno, o deonici od pet kilometara kroz mesto Laćerak, koje je pod ingerencijom „Puteva Srbije“ itd, itd. U jednom trenutku su putevi drugog reda prebačeni da se finansiraju iz pokrajinskog budžeta, ali to je takođe bilo nemoguće, jer sredstva nikada nisu preneta.
Oko 7,7 milijardi dinara iznose transferi jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, s tim da se ova sredstva isplaćuju direktno opštinama i ne prolaze kroz pokrajinski budžet.
Oko 10 milijardi dinara iznose namenski transferi iz republičkog budžeta za finansiranje investicija na teritoriji AP Vojvodine, koje određuje Vlada Republike Srbije. Za subvencionisanje poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine planiran je iznos od 5,3 milijarde dinara. Ova sredstva ne prolaze kroz pokrajinski budžet, nego se direktno isplaćuju iz resornih ministarstava korisnicima.
Prema tome, ukupni transferi iz republičkog budžeta iznose 50,5 milijarde dinara, od kojih kroz pokrajinski budžet prolazi 27,8 milijardi, a ostatak od 22 milijarde se isplaćuje direktno opštinama, odnosno direktno korisnicima.
Iznos od oko 12 milijardi dinara kojim raspolaže pokrajinski budžet čini deo ustupljenih prihoda u delu 18% od poreza na zarade i 42,7% poreza na dobit preduzeća, ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine, kao i određene takse i naknade koje Pokrajina naplaćuje direktno i koje čine prihod budžeta AP.
Obzirom da su zarade zaposlenih smanjene, kao i da je profitabilnost privrede smanjena, što vidimo kada analiziramo budžet 2015. i 2016, porez na dobit po osnovu onoga što ide u budžet APV se takođe smanjuje. Pri tome, kriterijum za utvrđivanje dela poreza na dobit koji se ustupa pokrajinskom budžetu isključivo je vezan za sedište obveznika, a ne i poslovni interes, što znači da sva veća preduzeća koja imaju sedišta u Beogradu, poput banaka, osiguravajućih društava, velikih poljoprivrednih koncerna itd, plaćaju porez kao veliki obveznici na Novom Beogradu, a ne na teritoriji Vojvodine.
Iz svih ovih razloga koje ovde navodimo, mi smo apelovali na Vladu Republike Srbije da je neophodno da se što pre donese zakon o finansiranju AP Vojvodine i da bi se donošenjem ovog zakona obezbedio stabilan sistem, uvela bi se politika čistih računa u državne i pokrajinske finansije i ne bi se dovodili u situaciju da od Vlade do Vlade, praktično, i milosti ili nemilosti nekoga ko u njoj sedi, se odlučuje o tome da li će se pokrajinska administracija finansirati ili neće.
Novi sistem fiskalne decentralizacije je u našem predlogu planirao i formiranje pokrajinske poreske uprave, odnosno uprave prihoda. Nekada, ako se sećate, sve opštine su imale svoje uprave prihoda, pa su one sve viškove odnosno alokaciju usmeravale ka Pokrajini, odnosno ka Republici i to je bio sistem koji je poznat u mnogim razvijenim evropskim zemljama koji smo, naravno, mi još 70-ih i 80-ih godina prepisali, ali je Miloševićevim dolaskom na vlast ukinut i evo, do dan-danas mi imamo situaciju da se iz republičkog ministarstva raspoređuje opštinama i nešto sitno pokrajini, naravno, uglavnom po političkim zaslugama a ne po jasnim kriterijumima.
Čuvenih 7% budžeta je definisano Ustavom, ali pravo pitanje je zapravo koliko Vojvodina doprinosi budžetu Republike Srbije i koliko doprinosi bruto društvenom proizvodu? Analize kojima mi raspolažemo kažu da je to negde između 35 do 45% u oba slučaja, u zavisnosti od godine do godine, s obzirom da poljoprivreda čini veliki deo i bruto društvenog proizvoda, kao i prihoda za budžet.
Nadamo se da će doći trenutak kada ćemo moći da raspravljamo o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine, pa ćemo izneti neke konkretne predloge šta bi sve moglo da uđe u taj zakon i kako bi Pokrajina mogla da se finansira, upravo da se ne bi dovodili u ovu situaciju. Naravno, insistirali smo da jedan od glavnih prihoda može biti i povećanje rudne rente i učešće u kapitalu nekih velikih sistema itd, itd.
Ono što nije dobro je to da u Evropskom parlamentu, kada se govori sada o otvaranju poglavlja za Srbiju, se takođe spominje da jedno od pitanja koje mora da se reši je i pitanje finansiranja Vojvodine i da to raspravljaju poslanici u Evropskom parlamentu, a ne možemo na pravi način da raspravimo mi ovde u našem parlamentu i mislim da je izuzetno loše da se to pitanje otvara van granica naše zemlje.
Kada pogledate u budžetu, videćete da Kancelarija za Kosovo i Metohiju ima budžet od pet milijardi dinara, budžetu AP Vojvodine ostane 12 milijardi. Podsetiću da se tamo finansira 60.000 građana Republike Srbije, u Vojvodini je to dva miliona i 100 hiljada. Da li to znači da je građanin Srbije koji živi u Vojvodini, 15 puta manje vredan od onoga koji živi na Kosovu?
Na kraju krajeva, izuzetno je loše da sukobi politički, odnosno stranački sukobi republičke i pokrajinske administracije, odnosno stranaka koje predvode te dve vlade, se na kraju slome na leđima poljoprivrednika i običnih građana. Smanjivanje budžeta, na ovakav način, mislim da neće nikom ništa dobro doneti.
Što se tiče subvencija u korist poljoprivrede, Predlogom budžeta se predviđaju subvencije u ukupnom iznosu od 86 milijardi dinara, 80 milijardi dinara u 2015. godini, što znači da se planira povećanje subvencije za 5,4 milijardi dinara.
U strukturi subvencija, subvencije za poljoprivredu se smanjuju na 32,5 milijardi sa 34, u 2015. godini. Od toga, za subvencije u poljoprivredi na teritoriji AP Vojvodine, predviđen je iznos od 5,3 milijarde dinara. Pri tome se zadržavaju subvencije, naravno, za gubitaška preduzeća koja nemaju realnu perspektivu, a u isto vreme se smanjuju subvencije u poljoprivredi.
Najveći dobitnik iz ovog budžeta su „Železnice Srbije“, ne kažem neopravdano, ali zbog čega se smanjuju subvencije poljoprivrednicima. Stalno se ističe kako je poljoprivreda nekakva lokomotiva razvoja i naša velika šansa, ali da li je dovođenje stranih investitora jedino rešenje gde će naši paori biti nadničari na rođenoj zemlji ili ćemo se ugledati na Holandiju ili Italiju, koja ima sličnu veličinu prosečnog poseda, ali ima daleko intenzivnije kulture.
Sa subvencijama od 3.000 dinara po hektaru to sigurno se neće desiti i zaista apelujemo na Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede da ponovo sagledaju visinu subvencija koje će se izdvajati i povuku ovakav predlog, jer iznos od 3.000 dinara je apsolutno neadekvatan.
Dodao bih da kada gledamo na budžet kao instrument ekonomske politike, možemo spomenuti to da ono što nedostaje našoj privredi je zapravo rast i ne vidimo kako je ovo razvojni budžet, s obzirom na smanjenja izdataka. Razumemo da je naša pozicija prema stranim kreditorima i stranim finansijskim institucijama vrlo ograničena, ali zaista ukoliko ne budemo imali ekonomski rast ući ćemo u jednu spiralu iz koje teško da ćemo moći da izađemo, a ona se ogleda u tome da kada imate brži rast javnog duga u odnosu na rast bruto domaćeg proizvoda, teško možete iz njega izaći. Visina javnog duga se, naravno, uvek gleda u odnosu na rast bruto domaćeg proizvoda.
Nije dobro da se finansiraju politički projekti i da na takav način država odlučuje kako će da utiče na rashodnu stranu. Videli smo da će država konvertovati svoja potraživanja u kompaniji „Simpo“. Ne znam šta je dalje namera sa tim preduzećem. Znamo da tamo radi jako puno ljudi i da taj problem mora da se reši, ali bilo bi dobro da mnoga preduzeća u našoj zemlji koja imaju velike obaveze prema državi, takođe su u stanju da, eto država konvertuje svoja potraživanja u kapital i da se izvrši konsolidacija, ili se takve odluke donose isključivo na osnovu nekakvih političkih kriterijuma, a u skladu sa tim ko vodi ta preduzeća.
Poslednja stvar, mi ćemo naravno podneti žalbu Ustavnom sudu vezanu za to kako se tretira AP Vojvodina vezano za ovaj budžet i bilo bi dobro videti da li će Ustavni sud toliko brzo reagovati, kao što je reagovao kada je ukidao nadležnosti AP Vojvodine, pošto i tu vidimo da aršini nisu isti, ali u svakom slučaju ćemo podneti žalbu.
Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela je nekoliko amandmana. Nadamo se da ćete ih razmotriti. Naša najveća primedba je vezana za, ponoviću, finansiranje AP Vojvodine i izdatke za poljoprivredu.
Zamolio bih vas da pažljivo uzmete naše amandmane u razmatranje. Ukoliko se to ne desi, naravno, za ovaj budžet nismo u mogućnosti da glasamo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodine Stojšiću i mislim da vam je jasno da je gradonačelnik Beograda pozvan zbog izmena Zakona „Beograd na vodi“. Zahvaljujem.
Reč ima ministar, dr Dušan Vujović. Izvolite.

Zahvaljujem se na detaljnom izlaganju.
Pokušaću kratko da odgovorim o činjenicama i da produbimo, odnosno da dodam neki plan aktivnosti u budućem periodu. Znači, prvo što se tiče procenata.
Potpuno se slažemo u većini cifara koje ste naveli, potpuno se slažemo, znači, ono što se promenilo prošle i ove godine, znači, u onom delu gde Vojvodina ostvaruje svoje prihode, potpuno nema nikakve razlike u procenama, i tu je svega u tom delu za prvih deset elemenata, porez i ostali prihodi, prihodi Fonda za razvoj, koji nemaju nikakve transakcije, transferi za prosvetu, transferi Ministarstva prosvete za otpremnine, transferi za lokalne samouprave, inspekcijski nadzor, pripremne i predškolske ustanove, transferi Komesarijata za izbeglice, transferi za Kancelarije održivi razvoj, transferi Ministarstva kulture i informisanja i transferi Ministarstva privrede, zajedno čine 2015. godine 53 milijarde 963 miliona, a 2015. godine po proceni 52 milijarde 969 miliona. Razlika je jedna milijarda. U procentima poreskih prihoda to je 7,06 prošle godine, 6,39 ove godine.
Međutim, sem tih transfera postoje i drugi transferi koji se vrše direktno ili indirektno preko organa koji obavljaju delatnost na teritoriji AP Vojvodine.
To su kod Uprave carina granični prelazi novi, to su izvršenje krivičnih sankcija, izgradnja novog zatvora u Pančevu, to su projekti Ministarstva građevinarstva, to su projekti Ministarstva pravde, ulaga po Zakonu o regionalnom razvoju Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva finansija, sredstva za eksproprijaciju zemlje na trasi pruge Beograd-Budimpešta, sredstva za subvencije u poljoprivredi 5,3 milijarde. Tačno ste rekli to nam je ista cifra.
Sve zajedno ovi transferi su 15 milijardi 047 miliona, što zajedno daje 68,017 ili 8,2% prihoda poreskih prihoda koje ste naveli. Mogu samo da se složim da je ovo samo deo priče.
Znači, taj formalni zahtev je ispunjen, ali suštinski nije, a to je ono što smo pričali pre šest meseci otprilike da ćemo razmatrati sve elemente takozvanih raspodele prihoda i obaveza nadležnosti.
Kod svakog nivoa vlasti treba da postoji neka ravnoteža između ustupljenih sopstvenih i ustupljenih izvora prihoda, uključujući i transfere i nadležnosti.
To treba zakon o finansiranju Vojvodine da reši.
Pretpostavka tog zakona je usvajanje Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pošto Vojvodina kao i ostatak Srbije se bazira na gradovima i lokalnim samoupravama, pa onda na nivou AP. Pre tri dana smo taj predlog zakona stavili na sajt Ministarstva.
Ostavili smo do tri nedelje po zakon, a u stvari duže i molim vas da se aktivno uključite u tu raspravu i da pogledate tačno, pošto tim zakonom predviđamo bitnu promenu i sistema lokacije transfera lokalne samouprave i sistema motivacije za prikupljanje prihoda.
Znači, želimo da uvedemo stimulativne elemente, da lokalna samouprava u razrezu i naplati sopstvenih prihoda bude aktivnija i da time dobija veća učešća u transferima.
Pogledajte taj zakon, ima dosta vremena. Ništa tu nije fiksirano, sve se može još dogovoriti. Mi smo radili čitav rad empirijskih simulacija i molim vas da se uključite.
Drugi zakon je zakon o naknadama koji će takođe da opredeli značajan deo prihoda koji se ostvaruje na svakoj teritoriji, uključujući AP Vojvodinu.
Kad ta dva zakona, a drugi će ići mesec dana posle ovoga, onda ćemo imati osnovu da znamo tačno vašu poziciju i da razgovaramo o tome koji su parametri definisanja Zakona o finansiranju Vojvodine. Ja sam spreman da detaljno dogovorimo tu dinamiku i da ne bi bilo ni po babu ni po stričevima, svi oni elementi koji vi govorite stoje, ali takođe mora da stoji i drugi element, a to je da oni koji imaju više u zemlji kao što je Srbija i u svakoj drugoj zemlji, u stvari moraju da budu izvor svih tih transfera koji ujednačavaju nivo zbog razlike u razvijenosti, zbog potreba i svega ostalog.
Znači, mislim da se oko principa slažemo. Dajte da pogledamo ovde, ovo sam odgovorio samo da se zna da su formalni zahtevi ispunjeni, ali to za mene znači samo da smo ostvarili prvi korak, a to je da možemo da razgovaramo o svim drugim stvarima. Eto, toliko za sada.
Prema tome, moj predlog je da nastavimo sa ovom dinamikom, da se uključite u definisanje Zakona o finansiranju lokalne samouprave, posle toga zakona o naknadama gde se još radikalnije promene predlažu, pa da onda na osnovu ta dva zakona tačno znamo koja je pozicija i da li da idemo dalje u razgovore. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Izvolite, gospodine Šutanovac.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre finansija, dame i gospodo ministri, odnosno ministarke, poslanici, na samom početku želim da kažem da smo imali nepristojno malo vremena da analiziramo budžet za 2016. godinu. Pet dana je malo vremena za ozbiljnu strukturnu analizu, ali je sasvim dovoljno da se matematički precizno utvrdi da ovaj budžet nije loš. Ovaj budžet je verovatno najlošiji koji je ušao u parlament Srbije u poslednje dve decenije. Ja bih rekao da je katastrofalan i ovaj budžet najavljuje, ono što je najvažnije, dalje siromašenje građana Srbije, najavljuje dalje strukturne probleme u sistemu zdravstva, još lošije stanje u poljoprivredi, odnosno agraru, još lošije stanje u MUP, Ministarstvu odbrane, kao i katastrofalno stanje u pogledu zapošljavanja.
Nismo nikom dobacivali do sad, ne vidim što bi se meni dobacivalo.
Gospodine ministre, imajući u vidu da je budžet spisak želja, moram da vam kažem da su vam želje u prihodu nerealne, a želje u rashodu ispolitizovane i jako loše, i to ću vam dokumentovati jednim po jednim podatkom, siguran sam da ćete se složiti, kao što ste se složili jer ću čitati isključivo i jedino ove cifre koje ovde pišu.
Prvo, ono što moram da zamerim i da nam pojasnite, kako je moguće da najavljujemo otpuštanje između 15 i 30 hiljada građana koji rade u javnom sektoru, a u isto vreme u budžetu ste predvideli povećanje rashoda za plate? Dakle, više ćemo novca potrošiti na plate u javnom sektoru, a otpuštamo 30 hiljada ljudi među kojima i ljudi koji rade konkretno u zdravstvu.
S druge strane, da nam pojasnite, kako je moguće, a to sam vas pitao i prošli put da u ovakvom budžetu postoji jedna skrivena stavka, to je stavka „usluge po ugovoru“ koja iznosi preko 15 milijardi dinara.
Dame i gospodo narodni poslanici, to je red veličine 10,5 miliona evra mesečno, odnosno preko 30 hiljada plata nekih ljudi koji rade u državi po osnovu ugovora o delu.
Rekao sam vam da su tu cifre velike, da odatle mogu da se skinu ti ugovori o delu i da se prebace zdravstvu, da se ne otpusti niko iz zdravstva, ili da se prebace kao subvencija u poljoprivredu, za koju kažemo da nam je jedna od najvažnijih, ako ne i najvažnija privredna grana u Srbiji.
Da bih bio konkretan, i to vrlo konkretan, reći ću vam pravo da je za DS potpuno neprihvatljivo smanjivanje transfera za zdravstvo. Smatramo da se zdravstvo nalazi u katastrofalno lošem stanju, da nije dovoljno da se zdravstvo samo opremi novim tapetama, kao što je najavio premijer, i da se okreče bolnice, zdravstvo je nešto mnogo ozbiljnije od toga i ukoliko smanjujete izdvajanje za zdravstvo ugrožavate zdravlje svih građana Srbije i to je za nas potpuno neprihvatljivo.
Takođe, vašim planom rashoda predviđeno je da se za Nacionalnu službu za zapošljavanje sa 16 milijardi u 2015. godini izdvoji devet milijardi i 500 miliona. Dakle, gotovo 6,5 milijardi manje.
Puna su nam usta priča o tome kako treba ljudi da se zapošljavaju. Malopre ste rekli, po meni veliku neistinu, a to je da je broj zaposlenih povećan, jer po biltenu NBS, statistički bilten zvanično stoji na sajtu NBS, mi imamo pad zaposlenih sve vreme.
Znači, 2012. godine milion i 732 građana u Srbiji je bilo zaposleno, u julu mesecu ove godine milion i 712 hiljada ljudi zaposleno. Znači, dogovorite se u Vladi da li su ovo relevantni podaci, za nas jesu, jer ne prihvatam da izpolitizovani podaci koji dolaze u parlament budu relevantni. Ovo je nešto za šta smatramo da je jedino relevantno.
Takođe, moram da kažem da je za nas neprihvatljivo enormno povećanje subvencija za „Železnice“. Predvideli ste novih šest milijardi dinara sa 11 na 17 za „Železnice“. Ako znamo da je „Železnica“ veliki gubitaš, znači u odnosu na prošlu godinu od rebalansa prošle godine, za nas je to potpuno neprihvatljivo i smatramo da je to suma koja mora da bude dramatično manja.
Rashodi po osnovu korišćenja usluga i roba, to sam već rekao. Dakle, nije tačno takođe da se ne izdvaja manje za socijalnu zaštitu iz budžeta. Slušali smo juče na televiziji kako ministar Vulin govori kako nikad veće nije bilo izdvajanje. Reći ću vam cifre. Sa 31 milijarde i 507 miliona na 29 milijardi 940 miliona.
Dakle, sve ono što tišti građane, sve ono što je najozbiljniji strukturni problem u Srbiji će imati smanjene transfere, naglašavam posebno sistem bezbednosti, sistem odbrane. Dakle, otpuštate ljude, povećali ste neznatno plate, a u isto vreme dajete manji budžet.
Šta to znači? Da prevedem. Znači da će za investicije i opremanje u odbrani i u policiji biti nedostatak, biti i deficit. Neće biti dovoljno novca. Sve ovo posmatramo kao spisak lepih želja, čak i ovako jako loše projektovano bi bilo možda dobro kada bi se realizovalo. Međutim, ovo ne može da se realizuje jer prihode koje ste postavili kao prihode budžeta naprosto mene zanima kako ste mogli da ovakvo projektujete?
Recimo, jedno banalno pitanje, kako možete da projektujete da će u odnosu na šest milijardi donacija od prošle godine ove godine biti 11,5 milijardi? Dakle, ne znam ko to u Srbiji može da predvidi da će se pet milijardi pojaviti više u donacijama i da li vi imate neku najavu da će te donacije biti?
Ono što je žalosno, to je što prihod po osnovu poreza na dobit pravnih lica, znači pravna lica su kompanije, preduzeća koja posluju u Srbiji, će biti smanjen za 14% posto po vašoj projekciji. Šta to znači? Znači da će privredna aktivnost u Srbiji biti smanjena. Ovo su egzaktni podaci. Ja ne govorim opisno, literalno, ja vam govorim, tehnički, inženjerski, ovo su podaci koje ste vi dali.
Takođe, porez na dodatu vrednost u zemlji, prihod od poreza na dodatu vrednost u zemlji se smanjuje, to ukazuje da postoji strukturni problem srpske privrede i da nećemo imati prihod po osnovu PDV u zemlji, a u isto vreme projektujete i povećanje prihoda po osnovu carine i povećanje prihoda po osnovu PDV iz uvoza.
Šta to znači? Znači da će se u Srbiji dramatično više uvoziti nego u protekloj godini. Kad kažem dramatično više, sa 292 milijarde na 333 milijarde PDV iz inostranstva, a carine sa 29 milijardi na 35 milijardi.
Gospodine ministre, šta će to Srbija u toj količini novca uvoziti u idućoj godini i kako mislite, rekli ste malo pre, da ćemo smanjiti spoljnotrgovinski deficit, sa kojim proizvodom ćemo mi u Srbiji nastupiti i taj proizvod se pojaviti na međunarodnom tržištu, koji će anulirati ovu priču da bi se smanjio spoljno trgovinski deficit? Dakle, priča koju naprosto govorite ne stoji.
Ono što je još tragičnije, to je što ste se oslonili opet na kućni budžet. Oslonili ste se opet na nejač, na građane kojima su smanjene penzije, smanjene plate. Povećane su penzije za tri dinara dnevno, uvažavam to.
Ali, opet, oni treba da izvuku iz problema vaš budžet, što je za nas neprihvatljivo. Ukoliko privreda u Srbiji ne radi, a privreda ne radi iz kog razloga, jer nema stranih investicija. A što ih nema? Zato što nismo stabilno društvo. Mi smo društvo u kome se svašta dešava u toku jedne godine.
Podsetiću vas da smo samo pre sedam dana imali državni udar. Ko investira u zemlju u kojoj postoji državni udar? E, da bi ste nadomestili to što nemamo privredne aktivnosti, to što nemamo stranih investicija, vi ste odlučili da povećate akcize. Pa, malo je bilo što ste povećali akcize na struju, sada povećavamo akcize i na naftne derivate, na alkohol, što nemam ništa protiv, na duvan i onda ćemo se praktično nasloniti na tih, koliko je bilo povećanje penzija? Pa, 1,25%, ali ćemo im uzeti 10% kroz akcize na naftu. Dakle, ovo je spisak loših želja, koje se čak i ovako loše ne mogu realizovati.
Mene zanima, takođe, ovde ste iskreno priznali, pretpostavljam, da su nam javna preduzeća potpuno devastirana. Prošle godine samo vam govorili - nemojte uzimati svu dobit javnim preduzećima, nemojte fiktivno popunjavati budžet na taj način, devastiraćete preduzeća u idućoj godini, jer neće imati sredstva za investicije da se pokrenu u idućoj godini. Šta se dešava? Deo dobiti javnih preduzeća i dividende budžeta za iduću godinu sa 15,3 milijardi u 2015. godini projektujete na 8 milijardi, gotovo duplo manje. Znači, javna preduzeća Republike Srbije će u idućoj godini imati dobit koja je duplo manja u odnosu na dobit iz 2015. godine. Šta je razlog? Pa, razlog je loša ekonomska politika, razlog je loša privredna politika, razlog je što ste prošle godine odlučili da ta preduzeća devastirate. Zbog čega? Zarad manjeg deficita, jer vama je deficit očigledno važniji čak i od građana koji žive u ovoj zemlji.
Cela politika koja se sprovodi, a to je politika „operacija uspela, a pacijent umro“, naprosto ne može da dobije podršku od poslanika DS, a verujem i drugih poslanika koji su danas ovde u parlamentu.
Ono što je, takođe, tragično, prihod od poreza na dobit pravih lica, odnosno PDV, da vas podsetim, 2011. godine je prihod od poreza na dobit bio veći od ovog vašeg projektovanog u 2015. godini, veći za nekih 12%.
Podsećam vas, takođe, da je tada porez bio 18%, a sada je 20%. Takođe, prihod po osnovu dobiti preduzeća, isto tako je bio 10%, sada je 15%, a vaša projekcija je da će prihod budžeta biti manja.
Znači, gospodine ministre, razumem ja vašu želju da vi nama prikažete u jednom opštem trendu da će se u Srbiji zahvaljujući budžetu bolje živeti, ali brojke ne govore u prilog toga. Brojke govore upravo suprotno. U Srbiji se ne dešava ono što mora da se dešava. U Srbiji se ne pretpostavlja da je privredna aktivnost ta koja treba da puni budžet, a ne akcize, carine, ne potrošnja na način da se ljudi oglobe kroz nove akcize na naftu, nove akcize na alkoholna pića. Uveli smo ove godine i akcizu na struju, smanjili plate, smanjili penzije i opet nemamo dovoljno u budžetu na način na koji vi to projektujete.
Demokratska stranka smatra da je ovo jako loš budžet, bez ikakve želje da budemo lični. Zaista mislim da vi, gospodine ministre, to možete mnogo bolje. Ako vam kažem da imate 15 milijardi dinara na raspolaganju samo po osnovu ugovora o delu, siguran sam da u vašem kabinetu možda ima par ljudi koji to rade. Zapitajte se ko su 30 hiljada ljudi, ko su 30 hiljada ljudi koji mesečno, možda čak i 35 hiljada, ako je prosečna plata minimalna, ali ja ne verujem da ovi botovi koji rade, rade za prosečnu platu, ko su ti ljudi? Zbog čega tu niste tražili način da smanjite troškove, nego smanjujete troškove u izdacima za privredu, poljoprivredu, zdravstvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane? Tamo gde najviše boli građane tu najviše smanjujete. To je za nas neprihvatljivo i mi to sigurno nećemo podržati.
Ako dozvolite, ovde se često otvarala tema koliki je trošak Vlade AP Vojvodine po pitanju putovanja. Da li znate koliki je trošak ove Vlade po pitanju putovanja? Bezmalo pet milijardi dinara. Imam razumevanje za MUP, za Ministarstvo odbrane. Zbog čega? Zato što njihove aktivnosti u kopnenoj zoni bezbednosti se vode kao putovanja, ali nemam razumevanja kada se kaže da će Kancelarija za Kosovo potrošiti 8.000 evra mesečno. Koliko je to litara goriva? Pretpostavljam da ne putuju avionima na Kosovo. Koliko je to kilometara pređenih za taj novac?
Hoćete li da čitam dalje? Avio-služba 15 miliona, sudovi, neću da pričam. Pa, 41 milion su sudovi, ako već pitate. Sudovi su u isto vreme dve milijarde 382 hiljade po osnovu ugovora o delu. Ja zaista ne znam. Gospodine Rističeviću, nemojte dobacivati, nema razloga. Ja govorim o tome da je smanjen budžet i za poljoprivredu. Verujem da ćete imati razumevanja po tom pitanju ako već ne razumete ove druge stvari.
Gospodine ministre, ovaj budžet koji ste predložili treba već danas da dobije svoj rebalans. Ovaj budžet koji ste predložili je lošiji od budžeta iz prošle godine. Ovaj budžet koji ste predložili ni na koji način neće uspostaviti bolji, zdraviji, sigurniji, bezbedniji život građana Srbije.
Ja vas molim da još jednom razmislite. Znam da imate većinu, da možete da izglasate da je zemlja četvrtasta, da je nose slonovi na leđima, možete da izglasate šta god, ali jednoga dana moraćete i vi da sednete sa sobom i da kažete – čekajte, kako sam mogao da planiram ovo, jer ovo je de fakto jedna smrtovnica privrede Srbije. Hvala.