Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 09.12.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/510-15

2. dan rada

09.12.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 02:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, ja sam mislio i da odustanem od diskusije, ali imam potrebu da izrazim zahvalnost predsedniku Vlade, našem premijeru i gospodinu Vulinu, na datom obećanju rešavanja problema duga vojnih penzionera. Ono što je još prošle godine premijer obećao, evo, sada se to i realizuje. Meni je drago što se obistinilo i moje uverenje da će to obećanje biti i realizovano.
Jasno je da u svemu ovome, u ponuđenom rešenju, ima i ljudi koji nisu zadovoljni sa ponuđenim, ali ono što je veoma bitno – ponuđeno rešenje nudi dve opcije. Jedna je opcija vansudsko poravnanje, onaj kome to ne odgovara, može da ide drugim putem i to će mu biti priznato.
Ono što bih ja istakao i izrazio zadovoljstvo je organizovanost Fonda PIO da jednu ovako krupnu akciju, u veoma kratkom vremenu organizuje i informiše skoro sve zainteresovane ljude o načinu rešavanja ovog pitanja. Mislim da je to za pohvalu i treba im odati priznanje.
Što je najvažnije, jedan korektan pristup prema tim ljudima koji se nalaze u svojim kasnim godinama, gde i njegovo razmišljanje nije uvek, s obzirom na godine itd, da mogu da razumeju, treba dosta vremena i strpljenja da se to razume i moram da istaknem da nisam naišao na žalbu ljudi na ponašanje pripadnika Fonda PIO Srbije. To treba istaći i to je profesionalni odnos koji treba da negujemo, ne samo ovom prilikom, nego kada je reč o bilo kom drugom poslu.
Kada je već reč o ovom pitanju, zamolio bih ministra Vulina da razmotri sledeću mogućnost. Naime, data je opcija da se do 10. decembra ljudi izjasne koji žele da svoj problem reše vansudskim poravnanjem. Mislim da je to vreme kratko i da treba iskoristiti šansu da se pruži mogućnost i nekim drugim ljudima koji iz raznih razloga nisu u mogućnosti da se izjasne. Naveo bih samo nekoliko primera. Treba da imate u vidu da ima dosta ljudi bolesnih, nepokretnih, da nema ko da ode u ime njih, da su mnogi ljudi odsutni, da su adrese netačne, itd. S druge strane, imate slučajeve da su ljudi deo sudskog procesa za rešavanje tog problema započeli, ali se može ono ispred i iza vansudski poravnati, ali još to nije okončano. To bi bilo u interesu i korisnika vojnih penzija, a i Vlade. Ja vas molim da u tom smislu razmislite, kao jedno rešenje i da se ovaj rok produži i stvori šansa da se omogući ljudima da se na taj način reši taj problem.
Kada je reč o budžetu, mislim da je ovde dosta bilo priče. Ja sam sklon da izrazim svoje zadovoljstvo, a o tome je i naš predsednik Milan Krkobabić govorio. Mi možemo ovaj budžet kritikovati i ovako i onako. Ali, činjenica je i ja verujem da niko u Vladi ovde nije zadovoljan onim što mu je dato na raspolaganje, ali to su naše mogućnosti. Ono što je cela suština i istina je da ovim budžetom i u prethodnoj godini smo zaustavili dalji sunovrat naše privrede i našeg društva.
Ako smo to zaustavili, a jesmo i svi pokazatelji govore da je to učinjeno, onda je to veliki napredak, veliki uspeh bez obzira na omalovažavanje – e pa nismo ništa dobili; itd. Odavde, znači sada polako stepenicu po stepenicu moramo graditi, ići na dalje i otvarati neku perspektivu.
Ako je to tako, a čini mi se da jeste, onda nema razloga stvarno da ne podržimo ovaj budžeti ja ga sa te strane, kao naša poslanička grupa ćemo ga podržati i ja o njemu više ništa ne bih govorio, nemam razloga sada da ja upirem prst na bilo koga.
Imao bih potrebu jedino još dva kratka pitanja da kažem. Kada je reč o finansiranju oko socijalnog osiguranja vojnih osiguranika. Tu je u jednoj poziciji predviđeno oko 879 miliona i 200 hiljada dinara za nadoknadu, isplate nadoknade u slučaju bolovanja, bolesti, itd.
Ovim sredstvima je predviđeno, što mislim da nije, to je verovatno da postoji razlog. Znači, ne želim ja sada da se to izmeni, ali jednostavno ne bi trebalo to ubuduće da nam se dešava. Ovim sredstvima se isplaćuju i bolovanja do mesec dana i preko mesec dana.
U civilstvu, a to je i u ministarstvu predviđeno odgovarajućim uputstvom i pravilnikom, da se do mesec dana bolovanja ide na teret poslodavca, odnosno ministarstva, u ovom slučaju Ministarstva odbrane, a preko mesec dana ide iz ovog fonda za socijalno osiguranje.
Ja iz ovog materijala koji je priložen vidim da je na tu temu vođena rasprava i dopisivanje sa Ministarstvom finansija i da je Ministarstvo finansija insistiralo da to ostane, kao i to što je to bilo i u prethodnom periodu i verovatno, pretpostavljam da za to postoje razlozi, ali ja želim tu da ukažem na jednu činjenicu, to ide sada na uštrb, nije tu problem, to ide na uštrb nabavke lekova za potrebe vojnih osiguranika i lečenje u vojno-zdravstvenim ustanovama.
Na tu sumu, znači za oko 600 miliona su mogućnosti. Nije ni tu problem da vam kažem, ljudi dobijaju recepte, ne mogu da dobiju lek u vojnim apotekama, oni odu u civilnu apoteku, ali kada to saberete, onda je to skuplje, dođe taj lek skuplje na 25 do 35% nego da je to nabavljeno preko odgovarajućih ustanova koja se bave nabavkom.
Mislim da bi to jednostavno trebalo ubuduće izreći i ne dozvoliti da i tu, zašto da bacamo recimo oko 75 miliona u nešto što ne moramo.
Sledeće pitanje, pitanje VMA. Mislim da je o VMA izlišno bilo šta govoriti kao o instituciji, kao jednoj ustanovi, koja je stekla svoj imidž i ugled ne samo u ovoj zemlji, nego inače i šire i ja sam se obradovao kada je ministar u raspravi govorio da ima jedan isti stav i princip odnosa razvoja zdravstvenih ustanova, bez obzira da li su vojno zdravstvene ili civilne. To je jedino pravilno ponašanje od onoga koliko su nama zdravstvene ustanove sposobne da rade, da leče, da sprovode pre svega preventivu, toliko će nam biti zdrava nacija. Onoliko koliko su nam ustanove nesposobne, toliko će nam biti bolesna nacija.
U tom smislu, takav jedan stav i ponašanje trebamo razviti, i neko mišljenje koje vlada, da ima nekog animoziteta prema VMA. Ovo sam pomenuo iz još jednog drugog razloga. Znate da je VMA otvorena ustanova, zbog svojih kapaciteta, prema civilima i moram reći da ko dolazi u VMA, videćete da je VMA krcat civilima koji traže odgovarajuću medicinsku pomoć. Tu postoji jedan problem, ne verujem da to iko namerno radi, nego su jednostavno problem sredstva, ali je činjenica da od ukupnih usluga, oko 47% usluga nije naplaćena od RFZO. Treba tu učiniti jedan napor da se rešava, kao što vojno zdravstvo redovno plaća, koliko ja znam, civilnom zdravstvu za učinjene usluge, za vojne osiguranike, treba učiniti napore da se bar taj jaz smanji, ako ne može potpuno da se eliminiše.
Dakle, 47% nije mala cifra i ona ide na uštrb i kvaliteta i održavanja i obuke i lečenja i nabavke opreme, savremenih uređaja. Devastira se VMA. Ne bih želeo da VMA izgubi bilo kakav i u pogledu opremljenosti i u pogledu reda, discipline, u pogledu znanja, zvanja, u pogledu pružanja zdravstvenih usluga, da izgubi bilo kakav, nego želeo bih, naprotiv, da ona i dalje korača ka jednoj uglednoj ustanovi koju cene, poštuju i rado u nju dolaze, nažalost, svi oni koji imaju potrebe za tim.
Zahvaljujem vam se. Mislim da sam bio jasan, koje su moje želje i namere. Nemam nikakvih zlih namera. Jednostavno, želim da ukažem na potrebu da se taj problem na takav način rešava. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar.
...
Srpska napredna stranka

Zlatibor Lončar

Ja mislim da ste me razumeli kada sam rekao – dok sam na ovom mestu, ja nikakvu razliku neću praviti između VMA i drugih vojnih ustanova ili civilnih, jer jednostavno, mislim da nemamo pravo na to. Dugo se nisu gradile bolnice. Imamo velike potrebe za bolnicama, tako da ne možemo da se odričemo ni jedne, da li jedna ili druga bolnica ima iskorišćenost kapaciteta veću ili manju. Ali, i situacija u kojoj se nalazimo, jedino što bi po meni bilo ispravno je da se svi naši resursi, da li su to civilni, da li su vojni, da se stave u službu naših građana i onih kojima je potrebna pomoć.
Verovatno ste i primetili, ja pokušavam na sve načine da udružim te resurse, ne samo da ne pravim razliku, nego i tako da ih motivišem da budu još bolji.
Što se tiče tih što vi kažete dugovanja i svega toga, svako tu ima neki svoj pogled, RFZO ima jedan pogled i u najskorije vreme ja ću ih spojiti, pa će oni ukrstiti te stavove. U svakom slučaju, ne sme da trpi sistem ni jedan ni drugi. To je nešto što mora da se reši.
Biću najsrećniji ako ja ne pravim, da niko drugi ne pravi tu razliku, nego da maksimalno iskoristimo sve kapacitete koji postoje i u jednom i u drugom sistemu i da ako negde jedan sistem može da uskoči više, drugi manje, periodično ili kako, da se tu ne pravi nikakva razlika. Bitno je da se pomogne ljudima, bitno je da dobiju na vreme terapiju i uslugu i dijagnostiku i sve što zahteva, jer sami znate, što se pre otkrije neka bolest ili se uradi dijagnoza na vreme, mnogo su bolje šanse, tako da mi nemamo tu nikakvo pravo da to razdvajamo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.
...
Srpska napredna stranka

Žika Gojković

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala.
Dame i gospodo ministri, kolege poslanici, evo, ušli smo sada već debelo u trinaesti sat rasprave o budžetu. Danas smo se stvarno svega naslušali. Puno je toga što ima veze sa budžetom, ali i previše politikanstva za jedan ovako važan zakon koji se donosi, rekao bih najvažniji zakon koji donosimo u toku godine.
U medijima je bilo mnogo nagađanja na osnovu nezvaničnih saznanja. Ono što je sada potpuno sigurno jeste da će Vlada morati da uskladi svoju zaradu i potrošnju tako da manjak na kraju naredne godine ne pređe 4% BDP, čime bi bila nastavljena pozitivna tendencija smanjenja deficita.
Ono što javnost najviše zanima jeste što se u budžetu vidi o najavljenim otkazima u javnom sektoru. Fond za plate u 2016. godini mora da se smanji za 3%, pa je u skladu sa tim i u budžetu izdvojen novac za otpremnine javnih radnika koji će ostati bez radnog mesta.
Kao što sam već rekao, novac u budžetu odvojen je i za otpremnine radnika javnog sektora koji će u narednoj godini ostati bez posla. Iako finansijske strategije predviđaju da bi otkaze trebalo da dobije oko 30.000 ljudi, sprovođenje te obaveze i u delo i u 2016. godini zavisiće od političke volje. Stvarno ne vidim nikakav razlog za nekakvo čuđenje kada govorimo o političkoj volji, jer sasvim je normalno da takve stvari rešava politika.
Treba reći i to da planirana otpuštanja, iako su neophodna, mogla bi se pokazati kao možda preterana, jer bi moglo da se ugrozi funkcionisanje obrazovanja, zdravstva, pa možda čak i bezbednosti.
Podsetiću samo to da je dogovor sa MMF da se broj zaposlenih u tri godine smanji na 75.000.
Rečeno je i to da pod zaštitom države bar do 31. maja ostaje još 17 nekadašnjih giganata. Gospodin Sertić je rekao da neće biti produženja ovih rokova za njihov opstanak. Za jednog od njih, „Galeniku“, država će pokušati da do tog roka nađe strateškog partnera, što naravno neće biti lako, imajući u vidu koliko je ovo preduzeće u prošlosti devastirano.
Kada govorimo o preduzećima koja će ići u stečaj ili preduzećima koja treba da se prodaju, moram da navedem jedan primer. To je primer „Severtransa“ u Somboru, gde država mora na takvom jednom primeru da mnogo brže reaguje nego što je to bio slučaj do sada. Jedno zdravo preduzeće koje je, nažalost, imalo velikih problema posle pljačkaške privatizacije, je napravilo izuzetno dobar plan, po kojem svima onima kojima duguju, među kojima su i mnoge velike firme, poput NIS, dogovoreno je da se 60% od celokupnog duga otplaćuje u ratama, a da 40% duga plus zatezna kamata se otpišu.
Šta se dešava? Sa takvim planom ide se u privredni sud i sudija privrednog suda daje sebi za pravo, koji uzgred i nije iz Sombora, tako da ne poznaje probleme koje tište Somborce, tačnije 160 ljudi koji su zaposleni u „Severtransu“, donosi odluku da se ovaj plan, koji je inače dobio pozitivno mišljenje u Ministarstvu finansija, da se taj plan poništi i samim tim gotovo da se gura u stečaj jedna firma kojoj je prosek 40 godina, koja ima realne šanse da se i bez stečaja izvuče iz ovih problema u kojima se nalazi.
Ovi ljudi su bili juče u Ministarstvu finansija i razgovarali su na tu temu. Ja vas molim ministre da pokušamo da rešimo ovaj problem, jer oni ništa ne traže drugo, osim prilike da rade, a ne da neko od njih pravi socijalne slučajeve, a pogotovo da to ne radi Privredni sud i jedan čovek.
Kada govorimo o budžetu, dosta toga je rečeno, ja ću pokušati samo da se sublimiran neke stvari koje mislim da su važne. Planirani fiskalni deficit na nivou Republike za narednu godinu je 121,8 milijardi dinara. Planirani fiskalni deficit za 2015. godinu iznosio je 191,3 milijardi dinara, a do kraja ove godine prema poslednjim projekcijama iznosiće približno 100 milijardi dinara, uključujući stare dugove za gas, vojne penzije i subvenciju u poljoprivredi, što je naravno pozitivan pokazatelj.
Ovaj budžet, kao i prethodni za 2015. godinu, dobio je podršku MMF i predstavlja ključni deo programa, koji istovremeno rešava problem deficita, ali strukturne probleme koje taj deficit uzrokuju.
Budžet za narednu godinu je napravljen na osnovu prognoze da će u 2016. godini rast BDP iznositi 1,75% a inflacija 2,8%, što je realna, a ne populistička procena. Uštede u budžetu za narednu godinu planirane su na svim elementima rashoda, što je takođe dobro.
Osnovni ciljevi u narednom srednjoročnom periodu fokusirani su na nastavak sprovođenja mera fiskalne konsolidacije, održavanje makroekonomske stabilnosti u zaustavljanju daljeg rasta duga i uspostavljanje trenda njegovog smanjenja, što je u skladu sa dogovorenim aranžmanom sa MMF. Treba takođe reći da je priznanje Vladi stiglo od svih relevantnih institucija u EU.
Fokus je naravno i na jačanju stabilnosti otpornosti finansijskog sektora, otklanjanju prepreka privrednom rastu i podizanju konkurentnosti sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi, nastavku reformi javnih preduzeća, što je najvažnije, kao i podizanje efikasnosti javnog sektora i nastavak rasta izvoza u odnosu na uvoz.
Naravno, uvek ima zamerki, danas smo ih čuli dosta. Naša poslanička grupa će se osvrnuti na dve. Očekivali smo ipak da će biti veća finansijska sredstva za poljoprivredu i veće subvencije za mala gazdinstva. To je nešto što građani očekuju i očekivali su i od ovog budžeta, bez obzira na sve probleme u kojima se ova država nalazi.
Možda je i zapostavljena tema, mislim da jedino premijer danas o tome govorio, a to je Ministarstvo sporta. Takođe smo očekivali veća sredstva, jer svaki dinar koji se da sportu, on se stostruko vraća. To nije samo ulaganje u sport za neke, možda će reći luksuz, to je ulaganje u decu, to je ulaganje u zdravlje, i to je najbolja preventiva da bismo imali jedno zdravo društvo.
Smatramo da gospodin Udovičić, kao jedan od vrhunskih sportista, svojim primerom pokazuje i motiviše mlade ljude da se što više uključe u sport i da mu je trebalo omogućiti još veća finansijska sredstva.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.
...
Srpska napredna stranka

Žika Gojković

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Završiću brzo.
Pred Srbijom je dug put do cilja i zato je ključno pitanje da se fiskalna konsolidacija i strukturne reforme nastave u naredne dve godine. Gospodinu Vujoviću potpuna podrška od poslaničke grupe i naravno u danu za glasanje glasaćemo za ovaj budžet.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predlog budžeta za 2016. godinu, zajedno sa setom pratećih zakona o kojima se već 13 sat u Republičkom parlamentu vodi jedna rekao bih kvalitetna rasprava, po mišljenju poslaničkog kluba SPS predstavlja potvrdu opredeljenosti, odlučnosti Vlade Republike Srbije da Srbija nastavi jedan reformski uspešan kurs.
Vlada Republike Srbije nastaviće da vodi odgovornu ekonomsku i fiskalnu politiku. Iz ovih predloga se može videti da su precizno definisani ciljevi koji se žele postići, a Vlada rekao bih čvrsto u svojim rukama drži ekonomske i budžetske i finansijske parametre, i to jeste od izuzetne važnosti.
Znaci ekonomskog oporavka, po našem mišljenju, po mišljenju poslaničkog kluba SPS, su vidljivi, i to pre svega jeste rezultat odgovornog, ozbiljnog i posvećenog rada Vlade Republike Srbije. Zahvaljujući teškim i odgovornim merama, teškim i odgovornim reformama koje jesu preduzete, Srbija jeste na dobrom putu da konačno reši problem, odnosno da konačno sredi stanje u javnim finansijama, i to je nešto što će nam omogućiti da sa većim optimizmom i većom izvesnošću gledamo na period koji je pred nama, i to je nešto što će nam omogućiti ulaganje u budućnost.
Srbija je uspela da postigne dobre rezultate, uprkos fiskalnoj konsolidaciji ostvaren je dinamičan rast, iz recesije prešlo se u jedan pozitivan trend rasta, i to je nešto što je veoma važno i značajno. Srbija je preduzela, kao što sam već rekao, teške mere i to zarad bolje budućnosti Srbije, zarad bolje budućnosti naših građana. Da to nije učinjeno i da se nije ušlo u reformski proces, strukturne reforme, Srbija bi nastavila put finansijskog bankrota i finansijskog kraha.
Ono što danas Srbiji otvara vrata u celom svetu jesu upravo uspešne reforme u oblasti ekonomije. To je nešto po čemu Srbija jeste prepoznatljiva i ugledna i uvažavana. Reformski put Srbije danas je potpuno jasan, po našem mišljenju nema alternativu. Takođe, danas je potpuno jasno da početak reformi zapravo jeste bilo pitanje opstanka Srbije.
Legitimno je pravo da bilo koja politička opcija ima kritički osvrt na rad Vlade Republike Srbije. Legitimno je pravo da kritički govori i o ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije. Kada imate kritički osvrt i kada kritički govorite o ekonomskoj politici, onda je dobro da čujemo šta je to alternativa uspešnom reformskom putu Srbije, a da to nije politička demagogija koja vodi ka finansijskoj propasti, ka finansijskom bankrotu. Bilo bi dobro da se konačno podvuče crta, da se sagleda koliko je Srbiju koštao svaki dan odlaganja reformi u Srbiji.
Za nas je ekonomski oporavak, o tome smo govorili tokom rasprave o dopunama Zakona o budžetskom sistemu, nacionalni interes i smatramo da apsolutno niko nema pravo da svojom neodgovornošću, neodgovornim predlozima naruši realizaciju ovog važnog cilja, jer od realizacije ovog veoma važnog i značajnog cilja zavisi realizacija brojnih ključnih ciljeva Vlade Republike Srbije.
Šta je zapravo suština? Moramo da nastavimo da zarađujemo. Srbija mora da nastavi da vodi politiku štednje, da vodi restriktivnu politiku, da troši daleko manje od onoga što zaradi, da nastavimo da idemo u pravcu smanjenja budžetskog deficita, u pravcu smanjenja javnog duga i Srbija mora da nastavi da ide u pravcu privrednog rasta i privrednog oporavka.
Uz primenu modernih i sistemskih zakona, koji jesu usvojeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i uz jasnu strategiju i plan Vlade Republike Srbije o ekonomskoj i fiskalnoj konsolidaciji, rezultati su na polju i oblasti ekonomije vidljivi.
Mi smo mnogo puta do sada rekli da reforme podrazumevaju hrabre i teške i ekonomske, ali i političke odluke, odluke koje vam ne donose političku popularnost, kada govorimo o političkim odlukama, ali reforme se preduzimaju upravo zato jer Srbija jeste daleko važnija od svake političke partije, reforme jesu započete da bi se u Srbiji moglo normalno živeti i da bi Srbija u ekonomskom smislu bila zdrava zemlja.
Mi danas govorimo o predlozima koji jesu zasnovani na zdravim osnovama. Naš cilj jeste jasan – održiv ekonomski razvoj. Naš cilj jeste – boljitak, napredak, pozitivan pomak u svakom sektoru, ali da taj pomak i taj boljitak bude zasnovan na zdravim osnovama.
Zakon o kojem danas govorimo, pre svega budžet za 2016. godinu, je jedan od najvažnijih zakona, odnosno najvažniji zakon, zakon koji treba da obezbedi, omogući život u Srbiji, koji treba da omogući i sprovođenje drugih važnih zakona u Srbiji i veoma je važno da danas imamo realan i ostvarljiv predlog, predlog koji jeste realan, jeste ostvarljiv i jeste u interesu građana.
Zamislite kada bi imali nerealan budžet, imali bi nerealan život, imali bi nemogućnost da se sprovode svi oni ostali važni zakoni u Srbiji.
Dakle, ne kažemo mi da posao jeste završen, ali je potpuno jasno da Srbija jeste na dobrom putu, da imamo jedan pozitivan trend, trend koji vodi ka boljitku, jasna intencija namera Vlade Republike Srbije da uloži ogroman napor i rad u narednom vremenskom periodu kako bi Srbija ostala na dobrom putu.
Ne mogu, to je neko maločas u diskusiji rekao, ne mogu finansijski problemi da se reše za tri, ni za šest meseci, ni za godinu dana. Ali, ono što je važno, Srbija je dobrom putu, Srbija ima dugoročni plan ima jasno definisane ciljeve i Srbija ima strategiju. Zato mi sa sigurnošću danas kažemo da Srbija u budućnosti će biti ekonomski uspešna zemlja, moderna zemlja. Da Srbija hoće biti zemlja koja hoće biti deo porodice evropskih naroda, zemlja u kojoj ćemo imati novu infrastrukturu, nove investicije, nove fabrike u kojima hoće raditi građani Srbije.
Danas se govorilo i o investicionoj klimi i o poslovnom ambijentu u Srbiji. Mi smatramo da, pre svega, politička i ekonomska stabilnost uz uslove i podsticaj koje daje Srbija potencijalnim investitorima, jesu nešto što Srbiju čini, rekao bih najprivlačnijom zemljom u ovom delu Evrope za investicije. Dosta toga je urađeno na poboljšanju poslovne investicione klime, na poboljšanju poslovnog investicionog ambijenta, sa ciljem da Srbija bude atraktivna investiciona destinacija.
Moramo da zadržimo i da sačuvamo fiskalnu disciplinu koju imamo u ovom trenutku. Moramo da nastavimo odlučno i kontinuiranu borbu protiv sive ekonomije. Potrebni su daleko veći prihodi od javnih preduzeća. Mora se nastaviti sa reformom javnih preduzeća. Javna preduzeća moraju biti daleko efikasnija, ali i daleko racionalnija, odnosno jeftinija.
Slažemo se u potpunosti da je važno u Srbiji započeti suštinsku reformu javnog sektora i to je koncept koji smo prihvatili na početku mandata ove Vlade Republike Srbije, to je nešto što je definisano ekspozeom, a vrlo jasno se i eksplicitno kaže – reforma javnog i jačanje privatnog sektora.
Mi smatramo da u privatnom sektoru upravo jeste budućnost. Privatni sektor jeste od izuzetne važnosti i za privredu, jer otvara nova radna mesta, ali privatni sektor jeste od izuzetne važnosti i za državu, jer država živi upravo od dažbina i poreza iz dobiti preduzeća. sagledavajući sa tog aspekta sam budžet, on deluje ohrabrujuće, jer su u ovim predlozima izdvojene, čini mi se, tri puta veća finansijska sredstva za podsticaje malih preduzetnika.
Dakle, Srbija hoće nastaviti da vodi restriktivnu politiku i politiku štednje, ali nastaviće da vodi socijalno odgovornu politiku. Dakle, uz odgovoran odnos, pre svega, prema socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva, ali i pored štednje ovaj budžet ima svoju razvojnu komponentu. Primetna su veća izdvajanja za kapitalne investicije, infrastrukturne projekte.
Mi smatramo da je to veoma dobro. Jer, štednja u periodu krize jeste dobra i ona je neminovna i ona treba da bude prioritet. Ali, štednja sama po sebi nije dovoljna. Srbija mora da nađe način da se razvija i da kroz to rešava ono što danas jesu goruća pitanja, a to je pitanje privrede i to je rešavanje pitanja nezaposlenosti. Jedini realan moguć način da se to pitanje reši jeste realizacija razvojnih projekata, infrastrukturnih projekata i kapitalnih investicija.
Slažemo se u potpunosti da naredni vremenski period, period koji je pred nama jeste prekretnica za Srbiju u ekonomskom smislu. Verujemo da ćemo onako kako je to definisano zakonom, biti rešeno pitanje privatizacije i likvidacije preduzeća koja do sada jesu bila teret republičkom budžetu, koja faktički ne postoje, koja ne privređuju, nemaju proizvodnju, ne ostvaruju profit.
Takođe verujemo da u zakonom predviđenom roku, a mislim da je to do sredine 2016. godine hoće biti i rešeno pitanje 17 preduzeća koja jesu od strateškog značaja za Srbiju i preduzeća koja u ovom trenutku zapošljavaju negde oko 22.000 ljudi.
Danas je bilo reči između ostalog i o važnim izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi. Mi smatramo da ovo jeste jedan evropski model koji će napraviti jednu ravnomerniju preraspodelu, kada govorimo o sredstvima koja se izdvajaju za poljoprivredu, da svi oni koji podnesu zahtev, kada kažem ravnomerniju, mislim na to da svi oni koji podnesu zahtev imaju mogućnost i način da dođu do određenih sredstava.
Naravno da kao poslanički klub podržavamo i pozitivne i dobre primere lokalnih samouprava, mislim da je o tome govorio Balint Pastor, da je pomenuo primer Grada Vranja gde jedinice lokalne samouprave iz svojih sredstava podstiču razvoj poljoprivrede. Mi to naravno u potpunosti podržavamo i smatramo, gde god je to moguće da jedinice lokalne samouprave iz svojih sredstava treba da pomognu razvoju poljoprivrede, jer poljoprivrede jeste realna razvojna šansa u Srbiji.
Još jednom, na samom kraju, naravno očekujemo raspravu u pojedinostima, ali u načelu, podržavamo zakonske predloge o kojima danas vodimo raspravu. Hvala.