Ja se ponovo divim kako uspevate da u jednu gotovo neprekinutu rečenicu stavite toliko kontroverznih stvari, koje jedino imaju smisla u vašoj potrebi da budete kritični.
Sada ću vam odgovoriti po redu. Dileme koje vas brinu – kako je moguće da se istovremeno poboljšava trgovinski bilans, a pada PDV? Prvo, PDV ne pada. Pada ono što se zove domaći neto PDV, a domaći neto PDV je domaći bruto PDV minus povraćaji koji su 90% i izvoz.
Prema tome, saberite te cifre. Raste izvoz, raste povraćaj. Takozvani neto domaći PDV pada sa 114,1, u 2014. godini na 96, u ovoj godini na 87. To je normalna tendencija kada raste izvoz.
Ako treba, mi ćemo održati jedan seminar, pa ćemo vam objasniti za te cifre. One se svaki dan objavljuju.
Drugo, PDV iz uvoza koji raste, ali manje nego izvoz raste, sa 295,5 na 316, na 339. Ja ne želim da vam držim lekcije, ali prvo pitajte, pa onda kritikujte. Ovo apsolutno niste u pravu.
Drugo, što se tiče procene, šta vas brine? Brine vas 14 milijardi otpremnine kod plata. Skinite 14 milijardi na poziciji 411 i 412, je uključeno 14 milijardi otpremnina kod plata, koje se tako iskazuju u budžetu. Kada oduzmete 14 milijardi od 235,8 milijardi iz fonda plata, dobićete 221, što je za 11 milijardi manje od 232, što je više od 3% smanjenja fonda plata. Ponovo saberite to, pa ćete dobiti.
Ovde niko ne laže. Sve su cifre saopštene. To što saopštavamo da će biti manji prihodi konzervativno na dobit pravnih lica, neće biti manji nego će biti minimalno veći nego ove godine, sa 57 na 58,3.
Prihod na dohodak građana 44 na 45. Ukupan PDV 409 na 412, na 427. Gde vi tu vidite pad? Društveni proizvod raste, potrošnja će sledeće godine da počne da se povećava. Ne razumem odakle vama te cifre? To uopšte ne stoji. Vi ste dobili ovaj budžet. Ovaj budžet je bio ovde diskutovan u ovom parlamentu do šest ujutru prošlog decembra. Imate sve cifre. Uporedite, takođe, kao i mi. Imamo iste cifre i vi i ja.
Ovo povećanje koje vi nazivate volšebnim, to su samo IPA fondovi ovde. Dobićete objašnjenje za svaku cifru. Iza svake cifre stoje dokumenti, stoji razrada, stoji sve. Šest milijardi, to je šest milijardi IPA fondova, koje aktiviranje očekujemo sledeće godine.
Šta ste još rekli od stvari koje vam nisu jasne? Znači, rashodi za korišćenje roba i usluga, povećanje zato što očekujemo da će biti povećani troškovi. Ove godine su imali izuzetno smanjenje zato što su cene nafte i svih derivata bile niže. Prema tome, očekujemo te stvari.
Što se tiče vaše primedbe na to koliko smo uzeli, pod znakom navoda, od dividendi, promena je zbog toga što smo u toku godine odlučili svesno da ćemo zbog efekata na budžet ići na kombinaciju akcize i povećanje cena struje. Po staroj računici smo očekivali veće, ako je bilo povećanje cena struje, vraćanje u budžet je bila stara kalkulacija, nova je nema potrebe da se vraća, pošto se preko akciza, pod znakom navoda, ostvaruje prihod u budžetu. Prema tome, ne znam koja vas cifra zbunjuje, ali je ovde sve krajnje transparentno i logično.
Da vam kažem, vaša jezička figura da budžet nije loš, nego katastrofalan, pokazuje vašu potrebu da to u domenu neke literature razmatrate budžet, a ne u domenu cifara. Ovaj budžet ostaje u domenu 3% društvenog proizvoda, deficita centralne države, a u okviru koga ćemo pokriti sve troškove, jednokratne troškove. To se zove redefinisanje potrebnog broja zaposlenih na svim nivoima vlasti. Da, redefinisanje potrebnog broja zaposlenih.
Na početku niste slušali, pa sada ponavljam. Na osnovu horizontalne i vertikalne funkcionalne analize ćemo odrediti sve od toga koje agencije, koje su napravljene od 2000. godine do danas, imaju potrebu da ostanu, koje su istrošile svoj korisni život, imaju potrebu da nestanu ili da budu inkorporisane u ministarstva, da pronađemo sve džepove neefikasnosti u svim mogućim upravama, agencijama, ministarstvima i da na osnovu toga vršimo tzv. racionalizaciju. Racionalizacija je termin koji se koristi odavno, a nama treba termin koji će obezbediti da država bude efikasna, da pruža iste ili bolje usluge uz manje troškove, da građani Srbije plaćaju manje za iste ili bolje usluge, a nije mesto gde se štiti zaposlenost u državi. To se radilo godinama, i vi, i ova vlast, i svaka druga vlast, zapošljavali ljude bez ikakve osnove.
U pravu ste, ima previše zaposlenih, ali je mnogo gora struktura. Četrdeset posto zaposlenih u državnoj upravi se bavi administrativnim poslovima ili internim uslugama, popravljaju liftove, umesto da proizvode usluge za građane Srbije. Prema tome, ja očekujem da će tzv. racionalizacija ili preispitivanje strukture zaposlenih u svim ovim ministarstvima, upravama i agencijama proizvesti takvu strukturu koja će biti orijentisana da građani Srbije dobijaju usluge od bezbednosti i odbrane, gde ste vi bili ministar, do obrazovanja, zdravstva i svega ostalog. To je cilj. Nemojte da se pravite.
Drugo pitanje, jako važno, vi ovde inputirate jednu stvar koja je očigledno zlonamerna. Sada više nemate osnovu da kažete da nećemo ostvariti fiskalne rezultate, pošto ih ostvarujemo. Sada kažete – gde su rezultati? Rezultati su već tu, a biće još veći svakim korakom, svakim danom, svakim mesecom. Ako smo uspeli da preokrenemo sa minus jedan na minus 0,5, na nula, na plus 0,5, na plus 0,75 rast društvenog proizvoda u uslovima najteže fiskalne konsolidacije, onda ćemo to sigurno nastaviti sledeće godine gde planiramo povećanje od samo 0,25% i onda ćemo sigurno uspeti da dođemo do ravnotežne stope rasta od preko 3,5% koje će nas voditi konvergenciji sa Evropom i svim ostalim zemljama sa kojima želimo da budemo uporedivi.
Što se tiče toga da li građani bolje žive, građani bolje žive samim tim što smo u uslovima krize i svih ostalih šokova i poteškoća uspeli da sačuvamo ovo, da kompenziramo na nivou agregatne tražnje potpuni pad dohodaka u javnom sektoru, potpuno je kompenziran i da nastavljamo da rastemo. Investicija ima više nego pre. Kompletan taj deficit na koji se vi pozivate je finansiran kvalitetnim, direktnim ulaganjima. Prema tome, imamo situaciju u kojoj se ne zadužujemo da bismo finansirali spoljno-trgovinski deficit. Imamo situaciju u kojima je deficit budžeta, i fiskalni deficit i deficit opšte države, ostvaruje uštede od 600, 700 miliona evra i time smanjuje potrebu za onim zaduživanjem koje smo inače projektovali kada smo ovde bili sa vama u parlamentu prošlog decembra. Setite se, 191 milijarda, a ostvarićemo 121 sa svim ovim otplatama starih dugova koje nismo mi napravili, nego smo ih zatekli.
Prema tome, molim vas da u svojim izlaganjima poštujete činjenice i da u ovom budžetu postoje problemi. Problemi su da li ćemo ostvariti ove reforme u javnom sektoru. Problemi su da li ćemo uspeti da sprovedemo. Problemi su da li ćemo uspeti da preorijentišemo subvencije poljoprivredi, da nam daju rast produktivnosti, a ne samo socijalu u poljoprivredi. Problemi su da li ćemo uspeti da napravimo sve ono što smo planirali sa javnim preduzećima, sa preduzećima u Agenciji za privatizaciju itd. To su veliki rizici, to su veliki otpori. Ljudi gube posao i tu su socijalni interesi, kratkoročna percepcija socijalnih interesa nije u skladu sa dugoročnom intencijom države da ozdravimo ovu privredu i konačno izađemo iz ovog puta, kroz ovaj šaš tranzicije. To treba da bude kraj jednom i za svagda. Nemojte molim vas da sejete defetizam da treba odustajati, pošto vaša poruka da može bez ovoga je potpuno bez osnova. Hvala lepo.