Zahvaljujem gospodine Šutanovac. Isteklo je vreme.     Rekli ste četiri minuta i 43 sekunde.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Rekao bih da smo na kraju ove rasprave u načelu o budžet za 2016. godinu i mislim da je Vlada veoma ozbiljno i argumentovano iznela zbog čega je ovo razvojni budžet, zbog čega će ovaj budžet biti značjano bolji nego, da kažem, prethodni.
Imaćemo prostora da ostvarimo i rast i ne samo rast, već očekujemo i veće prihode javnih preduzeća. Ne znam odakle ljudima da ćemo imati manje prihode u javnim preduzećima. Uostalom, da podsetimo, kada smo imali kompanije poput JAT-a i ER Srbije, pa kada uporedite kako je poslovao JAT unazad desetak godina i kako danas posluje ER Srbija. Kada uporedite koliko javna preduzeća učestvuju u van ofovima, u jednokratnim isplatama budžetu i svemu onom što daju. Onda vidite da se uvodi jedna mnogo ozbiljnija disciplina nego što je bila ikada do sada.
Imamo razloga da verujemo da će pored rasta BDP koji očekujemo da bude mnogo veći nego ove godine, duplo veći nego ove godine, imamo razloga da verujemo da će to omogućiti da, naravno, u sporazumu sa MMF označi mogućnost da se dalje radi na povećavanju primanja građana i plata i penzija. Naravno, u skladu sa mogućnostima zemlje.
Ono što je dobro, pokazali smo da nisu smanjene ni na jedan način ni davanja za socijalu, niti subvencije u poljoprivredi, niti će biti otpušteno medicinsko osoblje, a trudićemo se da omogućimo da ljudi u sektoru bezbednosti imaju razloga da budu bolje opremljeni, da imaju razloga da budu zadovoljni i novim uniformama i vozilima, ali i povećanjem uslova za rad.
Ono što je dobro, takođe, kada smo već kod te teme, dotakli smo se delimično danas, ali bih voleo da kažem i zbog ljudi iz SDPR, ovo je svakako bila jedna od najuspešnijih godina u istoriji ovog preduzeća. Bruto dobit je na nivou od dve milijarde dinara, ugovaranja u nivou od 400 miliona dolara. Ono što je dobro što je dobiti iz realnog posla, a ne na osnovu naplate starih dugova sa diskontima koji su nekada u prošlosti bili, čak i 70%.
Sedamdeset miliona metaka je prodao „Prvi partizan“ za sledeću godinu. Fabrika namenske popunila je kompletnu proizvodnju i to je razlog da se radujemo izgradnji novih fabrika. Ona fabrika u Velikoj plani, koju sam imao prilike da vidim, zaista je jedna od najsavremenijih fabrika. Nova fabrika streljačka municija u Uzićima i sve to, što je najvažnije iz sopstvenih sredstava i to je veoma važno.
Dakle, radilo sa na svim poljima. Ljudi rade punom parom zahvaljujući premijeru i naporima čitave Vlade. Mislim da građani Srbije imaju čemu da se raduju narednim godinama i taj linearni rast koji možemo da očekujemo BDP. Možemo da očekujemo bolju fiskalnu sliku naše zemlje, sve na zdravim osnovama i zbog toga čestitam svim ljudima iz Ministarstva finansija koji su pomogli svima nama iz drugih ministarstava da se budžet na ovakav dobar način napravi. Znam da nije bilo lako, ali mislim da smo svi uspeli da pokažemo da ozbiljnom i odgovornom politikom Vlade koju predvodi Aleksandar Vučić može da se napravi ušteda, ali da se napravi osnov za realan rast.
Hvala vama na strpljenju i na ovakvoj dugo raspravi, bar što se tiče onoga što sam ja video danas, bilo je zaista jedna dobra, dobra, argumentovana rasprava i imaćemo prilike da razgovaramo i o amandmanima naravno. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospodine Stefanoviću.
Reč ima ministar Jadranka Joksimović. Izvolite.

Zahvaljujem se.
U stvari, zahvaljujem se na prilici da pojasnim to oko javnog duga, o kojem smo govorili u tom periodu od 2008. do 2012. godine. Dakle, od 2008. 8,8 milijardi, popeo se 2012. godine na 17,7 milijardi. Da, to su apsolutno zvanični brojevi.
Znači, od 2008. godine zabeležen je intenzivan rast tog, da ga nazovemo, indirektnog javnog duga koji je nastao po osnovu garancija za zaduživanje javnih preduzeća za sanaciju bankarskog sektora. Dakle, i u tom periodu zaduživanje je bilo po veoma nepovoljnim i viskom kamatnim stopama što, naravno povećava učešće kamata u javnom dugu. Sada je to otprilike 3% BDP ako je oko milijardu. Znači, to je oko 3%, neka me isprave oni koji možda bolje znaju od mene. Dakle, a u suštini, šta se dešavalo? Visok budžetski deficit se pokrivao zaduživanjem.
Dakle, visoki budžetski deficit se pokriva zaduživanje države, a izbegli ste u to vreme ili Vlada, evo neću ni vas da apostrofiram, tadašnja Vlada je izbegla da preduzme reformske mere fiskalne konsolidacije koje bi možda u tom trenutku bile bezbolnije i po državu i po građane.
Čak, u tom periodu, ako se sećate od 2006. do 2008. godine kada je zaista bila aktuelna svetska ekonomska kriza tadašnja Vlada je odbijala da prizna da je privreda u recesiji i da je negativan uticaj svetske ekonomske krize uopšte postojao na našu ekonomiju, što je itekako poremetilo i percepciju investicione klime. Da ne kažem da je probijen i zakonski okvir što se tiče javnog duga. Prema tome, taj trend je morao da se zaustavi. Mislim da je prethodna Vlada propustila priliku, a mislim da je 2006. do 2008. godine bio pravi trenutak za strukturne reforme. Sada je to možda bolnije, možda mi plaćamo cenu odgovornije politike, ali u svakom slučaju, nakon prošle godine i katastrofalnih poplava i lošeg stanja u javnim finansijama mi smo taj trend preokrenuli. Aranžman sa MMF je to potvrdio i ja verujem da ćemo i u idućoj godini uspeti da realizujemo postavljene i projektovane brojeve i da na kraju krajeva konsolidujemo javne finansije što je nekad mnogo važnije i od samog novac, da uspostavite sistem, posebno kada je razgrađen i urušen je najteži mogući zadatak.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Meni je drago što smo na kraju rasprave svi došli do zaključka da se socijalna davanja ne umanjuju ni za jedan jedini dinar i da je 95 milijardi bilo i da je 95 milijardi sada.
Mi smo socijalno odgovorna Vlada i svakako Vlada koja vraća dugove koje su napravili oni pre nas. Shodno tome, vraćamo dug prema vojnim penzionerima, vraćamo dug prema poljoprivrednim penzionerima. Ono što je sigurno, ova Vlada neće nikom budućem ostaviti dugove. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Vulin.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da odgovorim na jedno postavljeno pitanje. Sada su rashodi po osnovu kamata 4% BDP i čudi me što moj kolega iz DS izlazi da mu kažem da više ne pravi te greške, a to je da od 2008. godine do danas Evropska centralna banka nije menjala kamatne stope. Od početka izbijanja svetske krize na samom početku je bila negde oko 3,5%, smanjeno je na 0,25% da bi se stvorila klima da banke više investiraju u privredu i dan danas je toliko. Znači, nema više opravdanja za ovako visok stepen zaduživanja.
Čudi me da se nije dotakao i deviznih rezervi pošto je prošle godine u ovo doba kukao kako neko rasprodaje devizne rezerve Narodne banke Srbije, a na kraju 2015. godine odnos prodatih i kupljenih deviza na tržištu je negde oko 700 miliona evra u korist naših deviznih rezervi.
Da je ostao, mogao bi da nauči da je 2,5 milijarde evra javnog duga 2012. godine sakriveno od njegove Vlade i to kroz neizmirene obaveze prema poljoprivrednicima i jedne jako pokvarene, mogu da kažem loše metodologije prikazivanja javnog duga.
Da je ostao, saznao bi da javni dug uvećao za milijardu evra zbog „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“ koje su potrošile državni novac pa su čak finansirale svoja nenaplativa potraživanja od državnih hartija od vrednosti.
Da je ostao znao bi da danas ova Vlada vraća dug JAT koji je napravila Vlada DS, Vlada Borisa Tadića u iznosu od 200 miliona evra i znao bi da danas ova Vlada vraća dugove prema vojnim penzionerima u iznosu od 200 miliona evra.
Da je ostao, znao bi da se izvoz povećava kada vam je platni bilans skoro nula, a ranijih godina je bio u minusu. Pogotovo recimo 2008. godine, za 6 milijardi i 300 miliona evra, a 2011. godine za 3 milijarde i 600 miliona evra.
Da je ostao, znao bi da ako se iz budžeta izdvaja manje za fondove zdravstvenog osiguranja i penzijskog i invalidskog osiguranja, a ukupna masa sredstava ostaje ista, da se povećava broj zaposlenih i zarade u javnom sektoru. Znate, knjigovodstveni račun mora na kraju uvek da vam da nulu.
(Blagoje Bradić, s mesta: A budžet i fond se razlikuju ko nebo i zemlja.)
Ne razlikuju se budžet ni fond ko nebo i zemlja, nego se fondovi finansiraju po dva osnova. Jedan osnov su uplate doprinosa na zarade, a drugi osnov je iz budžeta. Sa tim finansirate i zdravstvenu zaštitu i sa tim finansirate i penzije. Ako manje dajete iz budžeta, znači da imate više zaposlenih i veću platu.
Da je neko ostao ovde, znao bi da smo imali rekordne padove bruto proizvoda u periodu 2009, 2010. i 2012. godine. Da je ostao ovde, znao bi da smo se zaduživali po jako visokim kamatama, zato što je Međunarodni monetarni fond pobegao iz Srbije februara meseca 2012. godine, pa smo tada podizali te čuvene kredite po 7,5%, odnosno Vlada Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića, Demokratske stranke. Onda izađe čovek i kaže - zašto nam je manji porez na dodatu vrednost u zemlji?
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, baš zbog takvih neukih narodnih poslanika, od pre nedelju dana počeo sa radom Kancelarijom za budžet, koju finansira ministarska fondacija, baš zato da bi se poslanici obučili da čitaju budžet, da pronalaze stavke u njemu, da znaju šta budžet znači, tako da gospodin ministar neće morati da im organizuje seminare, imaju ovde sve besplatno. Pa, nadam se da ćemo sledeće godine kada raspravljamo o budžetu da imamo mnogo bolje poslanike, koji će znati šta je to platni deficit, koji će znati šta je to javni dug, poslanike koji će znati kako se finansiraju fondovi zdravstvene zaštite i penzijskog i invalidskog osiguranja, koji će to saznati, koji će znati kako funkcioniše Vlada Republike Srbije. Zato što smo bili svedoci, barem ja, a ima ovde poslanika koji su i tada bili u ovoj sali, a to je da kada se budžet usvajao Vlada nije funkcionisala po principu jedinstva, nego je svaka politička stranka u skladu sa svojim željama, svaki predsednik političke stranke u skladu sa svojim programom i svojim interesima ucenjivao Narodnu skupštinu da im se dostavi taj iznos koji je tražen…

Vreme.

Završavam, kolega Bečiću.
…zato što ako to ne bude bilo tako napustiće Vladu. E pa, zašto tada niste raspisali izbore? Verovatno bi nam uloge bile zamenjene.