Dozvolite mi da krenem od poslednje cifre, a to je podatak iz statistike. Dobićete obrazloženje detaljno, promena metodologije je u pitanju, a taj broj nema nikakvog efekta na ono što mi radimo ovde i govorimo.
Znači, pošto i onako ne verujete sve što vam govorim, ja vam govorim, na osnovu onoga što mi je napisano ovde, da smo mi u zakonskom roku, od momenta kad smo dobili mogućnost da pravimo budžet, budžet predali na Vladu, iz Vlade predali u Skupštinu.
Što se tiče cifara koje govorite, morate da rešite da li hoćete da govorite o razvojnoj strani budžeta ili hoćete da govorite o nečem drugom. O razvojnoj strani budžeta ja sam već rekao, a sad ću ponoviti, postoji 40,9 milijardi koje se vode kao kapitalni rashodi. Pored toga, postoji kod Ministarstva privrede 12,5 milijardi, kod „Železnica“ 6,5 milijardi koje je učešće u korišćenju investicionog kredita za „Železnice“ i kod „Puteva Srbije“ 9,6 milijardi. Kad saberemo te cifre, to je samo prebacivanje para „Železnici“, „Putevima Srbije“ i koridorima Srbije koji tim parama plaćaju svoje učešće u kreditima koji su investicioni krediti.
Nema potrebe da objašnjavam da su investicioni krediti kapitalni rashodi. Time su stvarni kapitalni rashodi 69,5% milijardi u budžetu ove godine. Ako se na nivou opšte države od 117 milijardi doda 6,5 milijardi za „Železnice“ i 12,5 milijardi koje idu preko Ministarstva privrede direktno privredi, onda dobijemo doprinos države koji i prevazilazi 136 milijardi. To je što se razvojne strane tiče.
Vi ste takođe u jednom dahu rekli i kritiku i pohvalu tome, pa kažete – zašto država daje garancije za investicione projekte Kostolac itd? Pa, to smo rekli prošle godine da ćemo da ostavimo. Mi smo rekli da ćemo eliminisati garancije za likvidnost i to smo uradili, jer to su bile pare koje su bačene. To su bile garancije koje su bile aktivirane. Ove garancije utiču na naš dug, ali očekujem da nikada neće biti aktiviran, pošto nema potrebe da budu aktivirani. To su projekti koji će biti finansirani iz trajnih izvora. To su projekti koji će omogućiti Srbiji da ima energetsku održivost na duži rok. To su projekti koji će omogućiti, pošto očekujemo veći rast i na to ću se sada vratiti, omogućiti Srbiji da ima dovoljno snabdevanje električnom energijom i da koristi svoje neobnovljive izvore, sada dok može, a ne kasnije kada budemo radili pod ekološkim i drugim ograničenjima EU.
Što se rasta tiče, ponavljam, niko nije imao veće povećanje stope rasta ove godine od Srbije, među svim uporedivim zemljama. Povećanje stope rasta. Zašto nismo odmah stavili umesto minus jedan? Zato što nismo mi projektovali minus jedan. Minus jedan je bilo projektovano na osnovu toga što smo imali poplave i što su ljudi radili projekciju na osnovu trenda, a projekcija na osnovu trenda je govorila da naša privreda ima mnogo ozbiljnije probleme i da je deo tih problema rešen. To je ta promena koja se dogodila. Ako vam je to teško da prihvatite, meni nije.
Znači, imali smo minus 3,7% pad BDP u trećem kvartalu prošle godine, pre svega zbog posledica poplava. Negativne tendencije su krenule ranije, ali ovo produbljenje krize se dogodilo zbog poplava. Izaći iz minus 3,7% rasta na pozitivan rast od 2% u prethodnom kvartalu, to je uspeh. Pogledajte liniju, pravac. Mogu da pokažem ovde, imam grafikone, ali mi ovde nemamo sredstva da pokažemo grafikone. Znači, naša tačka preloma je treći kvartal prošle godine i posle toga imamo stalni rast.
Da vas podsetim, ja ne znam za druge činjenice, ali znam da je ova Skupština mene izabrala za ministra finansija 4. avgusta, u sred tog kvartala 4. avgusta 2014. godine. Prema tome, ja imam ovde manje od godinu i po dana radnog staža na mestu ministra finansija i ovo su rezultati za koje ja mogu da odgovaram. Sve pre toga smo imali u planovima, manje u realizaciji.
Treća stvar, jako važna, mi planiramo i nezavisno godinu dana sada već van onog programa koji podržava MMF i planiramo da će deficit biti 1,8% BDP, a stopa rasta 3,5%. Iza toga čvrsto stojimo, to je u Fiskalnoj strategiji koju ste dobili pre nekoliko dana. Možete da pogledate, u toj strategiji se takođe predviđa prelomna tačka u učešću duga u društvenom proizvodu ispod 80%. Da nismo uradili ovo, projekcija je bila da će ići na 90%, da ćemo ući u kolaps. Mi preokrećemo to i imaćemo smanjenje i održavanje na nivou mahstrikta. To znači da ćemo se za pet-šest godina spustiti na 60% i biti, nadam se, u poziciji održivog ekonomskog rasta, velikih investicija, nove zaposlenosti i učešća svih deficita ispod 2%, a duga ispod 60% ili oko 60%. To je ono što vam mi projektujemo ovde.
Zbog toga želim da poručim građanima da se mi nalazimo na dobrom putu, da sve ovo što ostvarujemo u odnosu na pre, a ja ne mogu da merim šta je bilo u odnosu na bilo koju godinu i znam da su moje kolege, ja sam 2000. godine bio predstavnik Srbije i Crne Gore tada u Svetskoj banci i znam da su problemi bili neuporedivo veći, ali ne govorim o tome, već govorim šta smo mi nasledili prošle godine kada smo krenuli sa ovim programom, šta smo ostvarili za godinu dana i želim podršku da idemo napred ovim putem. Ne želim stalno da se vraćamo nazad.
Ono što ostvarujemo, planirali smo 191 milijardu, a ostvarujemo danas 58, 50 i nekoliko milijardi deficita i imamo prostor do kraja godine da vratimo dugove koji godinama stoje, da se vratimo na pravu putanju i da idemo napred. Imamo prostor da dobijemo direktne investicije, da se vratimo tamo gde smo bili, imamo prostor da ostvarujemo stope rasta, ali ne na osnovu zaduženja, ne na osnovu rasta, tražnje. Moram da vas korigujem, rast, tražnja, ja sam rekao održiv rast i tražnja, a ne tražnja finansijskim grantovima i kreditima. Prema tome, ovde investiramo. Tamo smo uzimali kredite i finansirali direktno potrošnju, a ovde investiramo Kostolac. To nije potrošnja, to je energija za budući rast. Ne smete to da brkate.
Imamo ovde podatke sve. Dakle, imate podatke sve o kretanju. Na čemu je bio zasnovan rast u periodu 2000-2008. godina? Zasnovan na grantovima, na zaduženjima, na potrošnji koja je vukla uvoz do nivoa koji nije bio održiv. Znači, imali ste fiskalni deficit i potrošnju koji nisu bili održivi i finansirani stranim zaduženjima. Mi smo tada, uz moje učešće skromno, na pariskom i londonskom klubu ispregovarali 62 trećine oprosta duga. Bili smo na 20% druga u društvenom proizvodu i to smo vratili na 60%, a sada po inerciji ne možemo da zaustavimo pre 77, 78, 79%.
Kada zaustavimo i kada se sve te tendencije ostvare, onda ćemo preokrenuti učešće duga i onda ćemo se naći na putu izlaska iz ove krize. Već sada vidimo dobre znake, već sada se nalazimo na tvrdom putu izlaska. Zašto sejete takav nivo defetizma i neverice u sve ovo? Vi jedva provlačite ovu liniju kritike. Ja sam vam rekao prošli put, mi više ne padamo. A priča vaša bila je – dobro dok ste padali, ta priča je potpuno irelevantna.