Sada ste završili govor. Hvala.
Reč ima ministar Vujović.

Dozvolite mi da krenem od poslednje cifre, a to je podatak iz statistike. Dobićete obrazloženje detaljno, promena metodologije je u pitanju, a taj broj nema nikakvog efekta na ono što mi radimo ovde i govorimo.
Znači, pošto i onako ne verujete sve što vam govorim, ja vam govorim, na osnovu onoga što mi je napisano ovde, da smo mi u zakonskom roku, od momenta kad smo dobili mogućnost da pravimo budžet, budžet predali na Vladu, iz Vlade predali u Skupštinu.
Što se tiče cifara koje govorite, morate da rešite da li hoćete da govorite o razvojnoj strani budžeta ili hoćete da govorite o nečem drugom. O razvojnoj strani budžeta ja sam već rekao, a sad ću ponoviti, postoji 40,9 milijardi koje se vode kao kapitalni rashodi. Pored toga, postoji kod Ministarstva privrede 12,5 milijardi, kod „Železnica“ 6,5 milijardi koje je učešće u korišćenju investicionog kredita za „Železnice“ i kod „Puteva Srbije“ 9,6 milijardi. Kad saberemo te cifre, to je samo prebacivanje para „Železnici“, „Putevima Srbije“ i koridorima Srbije koji tim parama plaćaju svoje učešće u kreditima koji su investicioni krediti.
Nema potrebe da objašnjavam da su investicioni krediti kapitalni rashodi. Time su stvarni kapitalni rashodi 69,5% milijardi u budžetu ove godine. Ako se na nivou opšte države od 117 milijardi doda 6,5 milijardi za „Železnice“ i 12,5 milijardi koje idu preko Ministarstva privrede direktno privredi, onda dobijemo doprinos države koji i prevazilazi 136 milijardi. To je što se razvojne strane tiče.
Vi ste takođe u jednom dahu rekli i kritiku i pohvalu tome, pa kažete – zašto država daje garancije za investicione projekte Kostolac itd? Pa, to smo rekli prošle godine da ćemo da ostavimo. Mi smo rekli da ćemo eliminisati garancije za likvidnost i to smo uradili, jer to su bile pare koje su bačene. To su bile garancije koje su bile aktivirane. Ove garancije utiču na naš dug, ali očekujem da nikada neće biti aktiviran, pošto nema potrebe da budu aktivirani. To su projekti koji će biti finansirani iz trajnih izvora. To su projekti koji će omogućiti Srbiji da ima energetsku održivost na duži rok. To su projekti koji će omogućiti, pošto očekujemo veći rast i na to ću se sada vratiti, omogućiti Srbiji da ima dovoljno snabdevanje električnom energijom i da koristi svoje neobnovljive izvore, sada dok može, a ne kasnije kada budemo radili pod ekološkim i drugim ograničenjima EU.
Što se rasta tiče, ponavljam, niko nije imao veće povećanje stope rasta ove godine od Srbije, među svim uporedivim zemljama. Povećanje stope rasta. Zašto nismo odmah stavili umesto minus jedan? Zato što nismo mi projektovali minus jedan. Minus jedan je bilo projektovano na osnovu toga što smo imali poplave i što su ljudi radili projekciju na osnovu trenda, a projekcija na osnovu trenda je govorila da naša privreda ima mnogo ozbiljnije probleme i da je deo tih problema rešen. To je ta promena koja se dogodila. Ako vam je to teško da prihvatite, meni nije.
Znači, imali smo minus 3,7% pad BDP u trećem kvartalu prošle godine, pre svega zbog posledica poplava. Negativne tendencije su krenule ranije, ali ovo produbljenje krize se dogodilo zbog poplava. Izaći iz minus 3,7% rasta na pozitivan rast od 2% u prethodnom kvartalu, to je uspeh. Pogledajte liniju, pravac. Mogu da pokažem ovde, imam grafikone, ali mi ovde nemamo sredstva da pokažemo grafikone. Znači, naša tačka preloma je treći kvartal prošle godine i posle toga imamo stalni rast.
Da vas podsetim, ja ne znam za druge činjenice, ali znam da je ova Skupština mene izabrala za ministra finansija 4. avgusta, u sred tog kvartala 4. avgusta 2014. godine. Prema tome, ja imam ovde manje od godinu i po dana radnog staža na mestu ministra finansija i ovo su rezultati za koje ja mogu da odgovaram. Sve pre toga smo imali u planovima, manje u realizaciji.
Treća stvar, jako važna, mi planiramo i nezavisno godinu dana sada već van onog programa koji podržava MMF i planiramo da će deficit biti 1,8% BDP, a stopa rasta 3,5%. Iza toga čvrsto stojimo, to je u Fiskalnoj strategiji koju ste dobili pre nekoliko dana. Možete da pogledate, u toj strategiji se takođe predviđa prelomna tačka u učešću duga u društvenom proizvodu ispod 80%. Da nismo uradili ovo, projekcija je bila da će ići na 90%, da ćemo ući u kolaps. Mi preokrećemo to i imaćemo smanjenje i održavanje na nivou mahstrikta. To znači da ćemo se za pet-šest godina spustiti na 60% i biti, nadam se, u poziciji održivog ekonomskog rasta, velikih investicija, nove zaposlenosti i učešća svih deficita ispod 2%, a duga ispod 60% ili oko 60%. To je ono što vam mi projektujemo ovde.
Zbog toga želim da poručim građanima da se mi nalazimo na dobrom putu, da sve ovo što ostvarujemo u odnosu na pre, a ja ne mogu da merim šta je bilo u odnosu na bilo koju godinu i znam da su moje kolege, ja sam 2000. godine bio predstavnik Srbije i Crne Gore tada u Svetskoj banci i znam da su problemi bili neuporedivo veći, ali ne govorim o tome, već govorim šta smo mi nasledili prošle godine kada smo krenuli sa ovim programom, šta smo ostvarili za godinu dana i želim podršku da idemo napred ovim putem. Ne želim stalno da se vraćamo nazad.
Ono što ostvarujemo, planirali smo 191 milijardu, a ostvarujemo danas 58, 50 i nekoliko milijardi deficita i imamo prostor do kraja godine da vratimo dugove koji godinama stoje, da se vratimo na pravu putanju i da idemo napred. Imamo prostor da dobijemo direktne investicije, da se vratimo tamo gde smo bili, imamo prostor da ostvarujemo stope rasta, ali ne na osnovu zaduženja, ne na osnovu rasta, tražnje. Moram da vas korigujem, rast, tražnja, ja sam rekao održiv rast i tražnja, a ne tražnja finansijskim grantovima i kreditima. Prema tome, ovde investiramo. Tamo smo uzimali kredite i finansirali direktno potrošnju, a ovde investiramo Kostolac. To nije potrošnja, to je energija za budući rast. Ne smete to da brkate.
Imamo ovde podatke sve. Dakle, imate podatke sve o kretanju. Na čemu je bio zasnovan rast u periodu 2000-2008. godina? Zasnovan na grantovima, na zaduženjima, na potrošnji koja je vukla uvoz do nivoa koji nije bio održiv. Znači, imali ste fiskalni deficit i potrošnju koji nisu bili održivi i finansirani stranim zaduženjima. Mi smo tada, uz moje učešće skromno, na pariskom i londonskom klubu ispregovarali 62 trećine oprosta duga. Bili smo na 20% druga u društvenom proizvodu i to smo vratili na 60%, a sada po inerciji ne možemo da zaustavimo pre 77, 78, 79%.
Kada zaustavimo i kada se sve te tendencije ostvare, onda ćemo preokrenuti učešće duga i onda ćemo se naći na putu izlaska iz ove krize. Već sada vidimo dobre znake, već sada se nalazimo na tvrdom putu izlaska. Zašto sejete takav nivo defetizma i neverice u sve ovo? Vi jedva provlačite ovu liniju kritike. Ja sam vam rekao prošli put, mi više ne padamo. A priča vaša bila je – dobro dok ste padali, ta priča je potpuno irelevantna.

Hvala.
Reč ima potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pre svega zbog javnosti i zbog građana Srbije da objasnimo nekoliko stvari, zbog toga što vaše konstatacije koje se tiču izmene i dopune zakona, a vezano za Beograd na vodi, pokazuju rekla bih nepoznavanje i prošlih, ali i sadašnjih zakonskih propisa. Dakle, faze gradnje su postojale i po prošlim i po sadašnjem Zakonu o planiranju i izgradnji.
Ono što jeste nešto što dozvoljavamo ovim izmenama i dopunama zakona jeste pre svega posebna građevinska dozvola za pripremne radove, i to samo za objekat preko 30 hiljada metara kvadratnih i to se odnosi pre svega za kulu koja će se graditi. Morate priznati da nije do sada izgrađena nijedna u regionu visine od 168 metara i da je neophodno da se unutar tih pripremnih radova ispitaju određene stvari i da se postave šipovi, da se vrše dalja ispitivanja. To je nešto što se ne radi na svim drugim objektima i to je razlog zbog čega pravimo izmenu i dopunu zakona.
Ali, ono što je meni neverovatno bilo dok ste govorili, to je možda čak i osnovni razlog zašto sam se javila, pored ovog dodatnog objašnjenja, a to je što pominjete reči bezvlašće, skrivene namere, podmetanje itd. Govorite i, recimo, o procentu nezaposlenosti. Samo da vas podsetim, a pre svega građane Srbije, Republički zavod za statistiku je beležio pre godinu i po dana, kada je formirana ova Vlada, nezaposlenost od preko 24%, a danas je 16,7%. To je zvanična državna institucija.
Drugo, rekli ste takođe jednu rečenicu sa kojom se slažem. Rekli ste ovako – jedna od stvari koja se ceni u politici i ekonomiji jeste dobro planiranje. Potpuno ste u pravu. Onda takođe treba da se setimo da je ovo prva Vlada posle deset i više godina koja nije imala nijedan rebalans budžeta, za razliku od svih vlada u kojima ste vi bili, gde ste godišnje imali i po tri, četiri ili pet rebalansa budžeta. To je to vaše dobro planiranje koje vas je dovelo u stalne rebalanse budžeta.
Zatim, napravili ste jednu ozbiljnu grešku, po meni, u brojanju, zabrojali ste se. Rekli ste da ova Vlada četiri godine vlada i da smo mi četiri godine u Vladi. Da vas podsetim, SNS je ušla u Vladu 27. jula 2012. godine, to je nešto više od tri godine, a daleko od toga da je četiri godine.
Dodatno, kada pominjete i pokazujete, kao što je rekao i ministar Vujović, nevericu, ja mislim da svako od nas ima određene reference. Ova Vlada je za godinu i po dana pokazala da može da uradi i da sve što je planirala može i da realizuje. To su naše reference. Ono što smo mi uradili za godinu i po dana, dakle, ne za tri i po, nego za godinu i po dana, dakle, koliko puteva, koliko pruga, fiskalna konsolidacija, aranžman sa MMF-om iz predostrožnosti, Duing biznis lista, to su naše reference. Dakle, naše reference nam daju za pravo da možemo danas da stavimo ovakav budžet pred vas i pred građane Srbije i da kažemo – sve ovo što smo stavili od kapitalnih investicija, pa na dalje, mi ćemo realizovati, jer smo iza sebe već ostavili jedan pozitivan pre svega privredni rast.
Podsetiću građane Srbije i poslanike da je ova Vlada počela da funkcioniše i da radi u trenutku kada je bio planiran negativan privredni rast, a da mi danas, godinu i po dana nakon formiranja ove Vlade, beležimo pozitivan privredni rast, što ne govorimo samo mi nego i sve svetske institucije. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarska Snežana Bogosavljević-Bošković. Izvolite.
Sada ste se odjavili.
Izvinite, sada sedite vi, drugi ministar. Moram listu da oslobodim, izvinite.
Ministar Nebojša Stefanović ima reč.
Sistem nam je blokiran. Mnogo se ljudi prijavilo, pa morate ponovo izvući karticu. Vi, Snežana, sačekajte. Hvala.

Hvala.
Treba obratiti pažnju, naravno, na nekoliko ključnih stvari. Nažalost, ono što je Vlada imala od 2012. godine, tačnije od avgusta 2012. pa na ovamo, bio je nasleđeni apsolutni krah i države i privrede. Kada se pogleda, recimo, samo praćenje inflacije koja je bila od 2009. do 2012. godine, pokazuje se kako se na suptilan način ili manje suptilan način stavljala ruka u džep građana. To ću vam dati na primeru jedne penzije od 30 hiljada dinara. Dakle, inflacija od 2008. gde je bila 8,6%, 2009. godine 6,6%, 2010. godine 10,3%, 2011. godine 7,0% i 2012. godine 12,2%. Dakle, kada imate jednu penziju od 30 hiljada dinara 2012. godine, taj penzioner je u stvari dobijao 26.400 dinara, suštinski, jer su za toliko rasli troškovi života i tolika je bila realna njegova kupovna moć. Taj penzioner je u toj jednoj godini izgubio 43.200 dinara, više od jedne penzije je gubio samo zbog inflacije, samo zbog inflacije. Ta inflacija je 2% u 2015. godini, 1,7% u 2014. godini, 2,2% u 2013. godini. Dakle, vi ste samo na inflaciji suštinski povećali kupovnu moć našeg stanovništva od 2013. godine na ovamo, a do tog perioda ljudi koji su imali primanja, čak i oni sa najskromnijim, su gubili više od 10% prosečno za ove četiri godine u svojim primanjima, 2012. godine 12,2%.
Naravno, kada govorimo o rastu BDP, mi smo iz 2012. godine, koja je zabeležila minus 1% rasta, ušli u 2013. godinu sa 2,6%. Naravno, onda je usledio pad zbog poplava, ali već 2015. imamo plus 0,8% i naredne godine očekujemo, da kažem, sa značajnim rastom. Kada to poredite sa zemljama regiona, to ne može da bude nikada pravično jer, znate, kada je Srbija, čija je privreda mnogo jača i veća od tih država u kojima otvaranje jednog pogona može da utiče na značajniji rast BDP, to uopšte nije za poređenje. Ali, nije za poređenje ni zbog ovoga što smo doživeli u ovim velikim poplavama, kada je značajno bio oštećen naš elektroenergetski sistem, koji vuče veliki procenat u rastu BDP.
Mi ćemo u narednoj godini pokazati, naravno, i u narednim godinama, ako se taj trend nastavi, uz privlačenje investitora, postoji ozbiljna šansa da mi u naredne dve i tri godine linearnim rastom BDP-a osnažimo našu privredu i da stignemo zemlje Evrope, koje nisu sve baš u tako dobrom stanju, mi se tome, naravno, ne radujemo, ali videćete da je Srbija sposobna da svojim privrednim aktivnostima prati i mnogo razvijenije zemlje. Pre svega se trudimo da stignemo zemlje EU koje su na istoku Evrope, onda, naravno, i centralnoevropske države. To je ono što je svakako naš zadatak.
Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova, zalaganjem mojih kolega u Ministarstvu, trudili smo se da u prethodnom periodu ostvarimo vraćanje svih dugova koji su iznosili više milijardi u prethodnim godinama, da vratimo sve ono što smo dužni bili, ali da uložimo nove investicije, da popravimo stanje i opreme, materijala, borbenih vozila, da pokažemo da to može da se uradi veoma efikasno.
Mi smo obezbedili novac i za narednu godinu, zahvaljujući premijeru i Vladi, u zavisnosti od mogućnosti države, da isplatimo jednokratnu pomoć pripadnicima Ministarstva, policajcima pre svega i hoćemo da pokažemo da brinemo i o ovoj kategoriji našeg stanovništva koja je veoma važna za našu zemlju. Policija radi ozbiljno i odgovorno.
Ozbiljno se sprovodi borba protiv korupcije. To pokazuje i podatak da, kako sam preuzeo Ministarstvo unutrašnjih poslova, nijedna optužnica nije pala, niti je sud nekoga protiv koga smo podigli krivičnu prijavu a tužilaštvo optužnicu nije pravosnažno oslobodio. Dakle, na ozbiljan i odgovoran način se pristupa borbi protiv korupcije i kriminala, koja je veoma važna jer je to okvir za jačanje naše privrede, to je okvir koji vraća poverenje u našu državu i to je okvir koji omogućuje da investitori dolaze ovde, ne strahujući da će im neko tražiti novac za ono što imaju pravo po zakonu.
Mislim da ova Vlada na ozbiljan i odgovoran način radi i da će i budžet za narednu godinu pokazati da Srbija ima čemu da se raduje.

Izvolite, ministarka Bogosavljević Bošković.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, postavljena su pitanja ministru poljoprivrede. Koristim priliku da odgovorim na konkretna pitanja i da na početku kažem da mi se čini da je, kada se govori o poljoprivredi i o poljoprivrednicima, često ta briga deklarativnog karaktera.
Ova Vlada zaista ne pomaže poljoprivredu deklarativno, već suštinski. Pomaže je nizom mera i, ako mi dozvolite, ja bih samo neke od tih mera koje je Vlada preduzela u prethodnom periodu i pomenula.
Pored agrarnog budžeta koji ste prošle godine usvojili i ove godine usvajamo, moram da kažem da nije smanjen agrarni budžet, dakle, ona davanja prema poljoprivrednicima ostala su praktično na istom nivou, čak su ove godine blago i povećana. To je pod broj jedan. Ali, mi nikako ne smemo da zaboravimo da je prošle godine Vlada opredelila dodatna sredstva za isplatu subvencija prema poljoprivrednicima. To su zaostali dugovi iz prethodnih godina koji su se prenosili iz godine u godinu. Prošle godine u ovo doba opredeljenih je dodatnih 4,5 milijarde dinara koje su opet uplaćene na račune naših poljoprivrednih proizvođača.
Ovo o čemu vi danas govorite i postavljate pitanje: „Kako će biti sledeće godine, kada ove godine imamo dodatne zahteve?“, to je tačno. To je veličina Vlade i veličina u smislu razumevanja Ministarstva finansija koje je razumelo dodatne zahteve poljoprivrednika, dakle, pored onih zahteva koji su mogli da budu podmireni opredeljenim budžetom, a koje ste vi usvojili. Imali smo i više zahteva. Dakle, Vlada nije želela da ostavi te ljude na cedilu. Naprotiv, donela je odluku da se za sve prijavljene zahteve opredele sredstva i da svi podnosioci zahteva budu isplaćeni. To je dodatnih 9,7 milijardi dinara. Molim vas, mislim da to zaista zaslužuje svako poštovanje i zaslužuje da se jasno i glasno kaže građanima Srbije i našim poljoprivrednicima.
Kažete – kolika će biti premija za mleko, jer u novim izmenama i dopunama zakona kaže se da će biti do sedam dinara? Ja kažem – biće u ovoj godini sedam dinara, biće i narednih godina tako. Ovaj prefiks koji kaže: „do“ je u stvari iz razloga što nam je plan, a to je i zahtev poljoprivrednika, da što pre počne da radi nacionalna referentna laboratorija.
Mi smo uspeli u prethodnih godinu i po dana da ovu laboratoriju pokrenemo, vi to dobro znate da je njeno formiranje započeto 2004. godine, da je nas sačekalo da posao uradimo do kraja i da konačno počne da funkcioniše.
Poljoprivrednici hoće da budu nagrađeni. Oni koji proizvode mleko ekstra kvaliteta, oni koji se sa dužnom pažnjom odnose prema svim onim pitanjima zdravstvene ispravnosti i bezbednosti kada se radi o ovom izuzetnom važnom proizvodu traže da budu adekvatno i nagrađeni upravo iz tih razloga stoji ovaj prefiks, do.
Pri tom, želim da vam kažem i to da je ova Vlada i ovo ministarstvo poseban akcenat stavilo upravo na razvoj stočarstva i da mi u tom smislu imamo i rezultate, a kako smo stavili akcenat. Tako što smo značajno povećali davanja baš za stočarstvo, jer smo ga zatekli na jednom istorijskom minimumu. Kako smo povećali izdavanja?
Dakle, pored ove premije za mleko koja je isplaćivana u iznosu od sedam dinara, mi smo u prošloj godini povećali davanja po kvalitetnim priplodnim kravama sa 20 na 25 hiljada. Mi subvencionišemo kredite za nabavku kvalitetnih životinja, pa sada naši poljoprivrednici mogu da nabave životinje sa fiksnom kamatnom stopom od 4%. Mi izdvajamo značajna sredstva i za opremu u preradi, dakle i u sektor mleka i u sektor mesa.
Ako dozvolite, a želim samo da uz sve ovo što je Vlada učinila i što čini da pomogne i podrži poljoprivredu, želim da kažem i neke od rezultata koji su evidentni. Dakle, mi jesmo zaustavili pad brojnog stanja stoke, jesmo taj fond povećali, nismo zadovoljni povećanjem, ali je povećan, povećan je za nešto više od 2% i ne samo da je povećan stočni fond u smislu, pre svega broja muznih krava, povećana je proizvodnja mleka. Takođe, za 2,8% povećana je proizvodnja goveđeg mesa, povećali smo izvoz. Prošle godine smo imali suficit veći od milijardu, preko dve i milijarde i 400 evra smo izvezli poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Ove godine u prvih 10 meseci, takođe imamo pozitivan rast, imamo suficit već sada milijardu 80 miliona evra. Dakle, izvoz dve milijarde 142 miliona evra. Očekujem da ćemo u ova dva preostala meseca imati rezultate kojima ćemo se takođe ponositi i koji će biti veći u odnosu na rezultate koji smo imali u prethodnoj godini.
Hoću da kažem dobijamo, imamo podršku, imamo pomoć, ali na adekvatan način i uzvraćamo. Moram da kažem da i u drugim sektorima smo postigli odlične rezultate, vi znate da smo u ovoj godini prvaci u svetu po proizvodnji malina, prošle godine naš prinos je bio 60 hiljada tona, ove godine 100 hiljada tona, imamo rekordnu proizvodnju i jabuke, imamo odličnu proizvodnju povrća.
Zabeležen je veliki porast izvoza upravo ovih vrsta prema Ruskoj Federaciji. Dakle, ne stoji uopšte vaša tvrda da će biti poljoprivrednici oštećeni, naprotiv poljoprivrednici neće biti oštećeni i mi ćemo i dalje raditi svom snagom da pomognemo poljoprivredu i da ovaj pozitivan trend koji sam sada istakla bude nastavljen i u narednom periodu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Antić.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko u prilog i pojašnjenju ovoga što je gospodin Vujović govorio oko Kostolca.
Moram da istaknem da je reč o projektu koji je po svojoj definiciji samo isplativ, reč je o investicije 713 miliona dolara sa grejs periodom je, odnosno u odnosu na kreditnu liniju sa grejs periodom od sedam godina i periodom otplate do 13 godina koji je u potpunosti dimenzioniran u odnosu na proizvodnju električne energije, tako da svaki dinar, odnosno dolar te kreditne linije će biti vraćen iz same investicije.
U prilog toj tvrdnji treba da posluži i to da je EPS apsolutno spremna da realizuje tako velike projekte, jer je svoje učešće u realizaciji samog projekta od 105 miliona dolara platila iz sopstvenih izvora. A kao pojašnjenje onoga o čemu je gospodin Vujović govorio, ovde je reč bez ikakve dileme o jednom tehničkom, tehnološkom potpuno modernom objektu, reč je o superkritičnom postrojenju, odnosno termopostrojenju koje će raditi u skladu sa najvišim energetskim, odnosno standardima zaštite životne sredine, reč je o projektu koji i pored izgradnje termoelektrane podrazumeva i odsumporavanje i ostale segmente koji zahteva direktiva o zaštiti životne sredine i koji će raditi dok u tom basenu, odnosno na kopovima Drvno bude uglja.
Tako da ne treba uopšte dovoditi u pitanje do kada će Srbija moći da koristi te termo kapacitet. Mi ćemo sve termo kapacitete koje sada gradimo i koje sada remontujemo i koje usaglašavamo sa ekološkim standardima moći da koristimo dokle god u Srbiji ima uglja. Po sadašnjim podacima na kopu Drvno to je negde gotovo do 2060. godine, ako uzmemo u obzir da radimo i nova istraživanja gde je tu i Ćirikovac kao potencijalno nalazište uglja, taj period može i da se produži.
Moram da iskomentarišem ono o čemu je i gospodin Đurić govorio, vezano za daljinske sisteme grejanja i njihovo postavljanje cena i da podsetim ono što gospodin Đurić zna, ali radi šire javnosti, izvinjavam se Đurišić, daljinski sistemi grejanja kao komunalna delatnost se nalaze u ingerenciji lokalnih samouprava. Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo rudarstva i energetike jedino i isključivo donosi uredbu kojom se definiše način na koji se uspostavlja cena električne energije, cena daljinskog grejanja.
Tačno je da je u proteklih nekoliko kvartala došlo do smanjenja cena gasa koji se nalazi u onoj varijabilnoj skali troškova daljinskih sistema grejanja. Isto tako je tačno da u prethodnom periodu kada je bilo značajnog povećanja cene gasa, toplane, odnosno elektrane nisu iskoristile onaj prostor koji im uredba pruža da povećavaju cene jer je bila takva politika Vlade Republike Srbije. Mi smo napravili jednu ozbiljnu analizu sa udruženjem toplane i sa beogradskim elektranama i došli do podatka da su sve toplane širom Srbije ili zadržale onaj nivo cena koji je bio pre ovog pada cene gasa, ili su nešto spustile tu cenu gasa.
Oni koji nisu značajno spustili cenu grejanja su imali vrlo jasno obrazloženje. U četvrtom kvartalu 2014. godine u prvom kvartalu 2015. godine kada je cena gasa rasla oni nisu podigli cenu. Tako da sada de fakto nisu imali ni šta da spuste. To je bio slučaj beogradskih elektrana i sa gradonačelnikom smo imali sastanke na tu temu. Naprosto, njihova cena je bila i ostala u skladu sa uredbom i tu apsolutno nema bilo kakvih, da kažem uskraćivanja prava građa ili bilo kakvih troškova koji idu neopravdano na njihov račun.