Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, hoću da pre nego što pređem na set zakona koje ste danas doneli u Skupštini, da vama kao predstavniku republičke Vlade, svim narodnim poslanicima i onima koji su u vladajućoj koaliciji, kao i onima koji su u opozicionim klupama i svim građanima Republike Srbije čestitam otvaranje Poglavlja 32 i 35.
Vama, ministre, želim da sledeće godine, a znam da ćete naporno i predano raditi, doživite da se otvori i poglavlje 23 i 24 i to će biti kruna vaše ministarske fotelje. Očekujem da i nakon toga obavljate svoj posao na onaj način na koji to činiti od 2012. godine. Vi znate da ste uvek bili moj favorit. Vi znate da je Skupština uvek podržavala sve zakone koje ste vi predlagali ovoj Skupštini.
Jako je bitno da građani Srbije ne steknu pogrešan utisak o onome što ste vi doneli danas u Skupštinu. Vi ste doneli jedan Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji nije mogao da se menja dopunama i izmenama zato što je drastično trebalo da se promeni dosta toga zbog toga što je taj zakon bio manjkav u velikoj meri. Vi ste veoma detaljno, iako smo danas u raspravi u načelu, skoro svaki član razložili i obrazložili u ovoj Skupštini. Održali ste jednu akademsku reč od sat i 20 minuta. Tu ne bih imao šta ni da oduzmem, ne bih imao ni šta da dodam. Ostaje da u danu kada raspravljamo o amandmanima, a ima ih negde oko 280 na ovaj set pravosudnih zakona, tada se izjasnimo ponaosob.
Ono što je najmarkantnije u ovom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju jeste da se vraća žalba. Ta žalba je bila i u Zakonu o izvršenju iz 1978. godine. Ona praktično garantuje dvostepenost postupka, kao što je to propisano Ustavom. Dozvoljava se dužniku, kao što se dozvoljava i osuđeniku za najteža krivična dela da napiše žalbu, da iskoristi to svoje pravo i da o toj žalbi odlučuje viši sud ili Apelacioni privredni sud, što znači u veću od trojice sudija koji imaju i veće iskustvo, koji su duži niz godina u poslu i gde je pretpostavka i neka prezumpcija da se zapravo radi o stručnijim ljudima, odnosno stručnijim sudijama nego što su to sudije osnovnog suda.
S druge strane, to daje mogućnost dužniku da se nada da ukoliko su opravdani razlozi podnošenja žalbe, da će žalba biti usvojena i on neće biti obavezan da izvrši ono što nije urađeno na pravi način.
Veoma bitni elementi u ovom zakonu jesu da, osim što dužnik ima pravo na žalbu, postoje određene obaveze, a to je nemogućnost bekstva, sklanjanja, izbegavanja obaveze i predviđena je poternica za dužnikom. Javni izvršitelj može zatražiti da se raspiše poternica, područna policija to radi. Dužnik ne može da se sakrije, biće priveden i sve procesne radnje biće izvedene na najbolji mogući način.
Takođe, postoji obaveza policije, što do sada nije bio slučaj, da pruža punu asistenciju prilikom izvršenja. Policija je dužna, na obaveštenje od strane javnog izvršitelja, da izvrši bezbednosnu proveru, da eventualno oduzme oružje od dužnika, da na taj način predupredi svaku negativnu situaciju i mogućnost narušavanja javnog reda i mira.
Ono što je bitno za ovaj zakon, a to je efikasnost koju će on doneti. Efikasnost se ogleda u tome što će ogroman broj izvršnih predmeta izvršavati javni izvršitelj. Oni će to činiti na jednoj tržišnoj osnovi i taj profit, koji ostvaruje, ili zarada koju će imati će biti veća i srazmerno veća njihovom angažovanju. Što više predmeta budu uradili, što efikasniji budu bili, njihov konto će biti uvećan i biće svakoga dana veći broj uplata. To je ono što, naravno, svakog čoveka koji se bavi ovim poslom tera i na kraju svako želi da zaradi i da krene.
Takođe, postoji i zaštita od toga da dužnik ne može da otuđi, da skriva i oštećuje ili umanjuje svoju imovinu, i za to je predviđena novčana kazna. To je u članu 131. Mislim da o tome danas niste ništa rekli, ali je veoma bitno da se zna i da javnost Srbije, ona laička, naravno, i stručna, spozna da se može izreći novčana kazna. Tu novčanu kaznu, naravno, izriče sud, i ta novčana kazna se može pretvoriti u kaznu zatvora, ukoliko ne može da se naplati od dužnika. To stvara, takođe, jedan teg svakom dužniku koji želi da izbegne, koji želi da uništi, koji želi da predupredi poverioca u pokušaju izvršenja i naplate onoga što je tokom spora dobio.
Nepoverenje u pravosuđe Srbije postoji i zbog toga što godinama vodite postupak, imate ogromne troškove, od takse za tužbu i odluku suda, tarifa advokatska, ukoliko imate uviđaje, takođe se to plaća. Sve to donosi ogromne troškove za stranku i ako na kraju, u finalu, ne može da naplati, odnosno onemogućen je, stvara se jedna slika nepoverenja, pravne nesigurnosti, straha. Ljudi kažu da su svi u pravosuđu potplaćeni. Svako je nezadovoljan time što ne može da realizuje ono za šta je vodio spor tolike godine.
Mislim da će ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji ste dali Skupštini, da ubrza izvršenje, da smanji milionski broj predmeta koji postoji po svim sudovima, bez obzira da li se radi o Beogradu ili nekoj provinciji. Svuda su ovi predmeti u zagušenju, svuda su ti predmeti ostavljeni za neka bolja vremena ili da ih neko drugi rešava.
Naveo bih primer samo Osnovnog suda u Vranju koji je dugo godina imao samo jednog izvršnog sudiju. On fizički nije mogao da stigne sve ono što je trebalo da obavi. Sada je novina da troje sudija radi taj posao i verujte da jedva stižu da odobre i urade sve ono što je potrebno. To je ogroman broj predmeta. To je godinama, apsolutno godinama, stajalo po arhivima. Vi ste to polagano počeli da otvarate, ali to je jedna Pandorina kutija i jednostavno ne znam kako će sve to biti rešeno.
Ja očekujem da ovaj zakon donese mogućnost i ovlašćenja i da javni izvršitelji urade ono što je njihov posao, a to je da sprovedu izvršenje o izvršnim naslovima, odnosno da naplate ono što piše u presudi.
O javnim beležnicima, ministre, smo pričali i pretprošle godine, i prošle i ove. O javnim beležnicima smo imali jednu uzavrelu atmosferu i sada mogu da kažem da smo prošli zajedno kroz sve to. Prošli smo kroz štrajk i ubeđen sam da je štrajk advokata bio zbog primene Zakona o javnim beležnicima, koji je doneo prethodni režim. Njegova primena je izazvala štrajk advokata u Srbiji.
Mi smo pokušali, vi sa svoje strane, kao ministar, i mi, kao poslanici, da gasimo taj požar i uspeli smo da jednim džentlmenskim sporazumom prekinemo štrajk, da izvršimo izmene Zakona o javnom beležništvu.
Ono što je za mene markantno jeste da smo pre mesec dana gospodin Aleksandar Martinović i ja primili iz Svetske unije notara predstavnike koji su došli da obiđu notare u Srbiji. Bio sam ponosan kada su rekli da je zakon, sa svim onim izmenama koje smo mi u ovoj Skupštini načinili, veoma prihvatljiv. Imali su samo dve primedbe koje nisu od suštinskog značaja. Generalno, bili su veoma zadovoljni. Najavili su da će Notarsku komoru Srbije primiti u Međunarodnu uniju notara.
To samo pokazuje da smo mi država koja je potpuno krenula jednim putem ka EU, gde znamo da izmene zakona čine boljitak za građane Srbije i očekujem da notare kontroliše ministarstvo, a očekujem da ih kontroliše i njihova Komora, svako u svom domenu, i to je detaljnije predviđeno ovim zakonom.
Ovaj zakon prate izmene Zakona o uređenju sudova, proširuje se nadležnost sudova u tom smislu da viši sudovi i privredni apelacioni sudovi odlučuju po žalbama. To je ona dvostepenost. Prema tome, valja uvek raditi. Uvek treba dati šansu nekome da može da se žali, da može da napiše ono čime nije zadovoljan, da proba da u drugom stepenu ispravi nešto za šta misli da je nepravedno prema njemu, a očigledno da postoji jedna restriktivnost u podnošenju žalbe u ovom postupku, a to je da se žalba može podneti samo jednom i da nakon toga postaje rešenje pravosnažno i izvršno i nadalje se može izvršiti. Takođe, ne slažem se da žalba treba da zadrži izvršenje. Izvršenje treba da se nastavi, treba da se sprovede. Ako se dođe do greške, tu je reizvršenje, ali verujte retko se dešava da dođe do ispunjenja izvršenja, a da se onda posle toga reizvršenjem vraća ono što je dužnik dao poveriocu.
Prema tome, ta dužina postupka žalbenom i brzina koju pokušavate da nametnete sudijama, apsolutno nije potrebna. Oni osećaju novu politiku Vlade, osećaju da ovo ministarstvo stoji iza njih. Svi se mi ovde trudimo da bude bolje i pravosuđu. U tom smislu je i vaša želja da se sa ovim taksama malo bolje i malo više, malo ozbiljnije poradi. Moraju se naplaćivati takse. Ako je procenat od 40% realizacije, to je više nego sramno. To je pokušaj da se gurne ruka u državnu kasu i tu imate apsolutno našu podršku. Očekujemo da će se naplaćivanje nakon usvajanja ovog zakona i ovog seta zakona biti izvršeno makar do 90%, ako ne i više.
Takođe, ovim Zakonom o uređenju sudova broj pripravnika određuje ministar. Svaki sud ima specifikum. Svaki sud ima određene predmete koji su neobični, za neki drugi sud su obični, u nekom sudu treba više pripravnika, u nekom treba manje. Takođe, gleda se i nacionalna struktura, poznavanje jezika nacionalnih manjina.
S obzirom da dolazim iz okruga gde imamo više nacionalnih manjina, gde je veoma specifična situacija, mislim da i taj sastav pripravnika mora da odslikava stanje na terenu. Mnogi od ljudi iz nacionalnih pokušavaju i završavaju fakultete, polažu pravosudne ispite i ja zaista pozivam Ministarstvo da kad god je u prilici i kad god je moguće pomogne i pospeši da pripravnici budu iz nacionalnih manjina.
Pomenuto je i vezano je za dopunu Zakona o javnom tužilaštvu i Zakonu o sudijama, poznata je odluka Ustavnog suda i kaže se da VSS je dužan, a to je bilo nekada, da polaznike i početne obuke u Pravosudnoj akademiji obavezno predlaže za sudije osnovnog suda, za sudije prekršajnog suda i za zamenike tužioca. Ustavni sud je rekao da je ta odredba neustavna i sada će biti ono što je po meni potpuno ispravno, a to je da polaznici akademije neće morati da polažu ispit, biće ocenjivani tamo, jer je i to vrsta neke škole, ocene će biti od jedan do pet i one će biti korišćene kao merilo i kriterijum za izbor sudija prilikom donošenja odluke.
Još samo ono što se tiče VSS i Državnog veća tužilaca. Ne bih ništa o tome da danas nije bilo negativnih komentara i to iz klupa, iz usta onih ljudi koji su zdušno podržavali reformu pravosuđa koja to nije bila, reformu koja je dovela do toga da se skoro u potpunosti uruši jedan sistem, gde se voluntarističkim i politikantskim odlukama donosila odluka i odlučivalo o sudbinama mnogih sudija, mnogih tužilaca.
Sada kada se predlaže da sednice saveta budu javne, sada to ne valja. Dok nisu bile javne, odnosno dok to nije bilo napisano u zakonu, nije valjalo što nisu javne. Sada kada su javne nije dobro, treba da pronađemo velike prostorije, tehničke mogućnosti, prosto, nemoguće je da čujete i da spoznate šta to neko može u ovoj Skupštini da kaže.
Ovde je sada potpuno jasno i što se tiče VSS i Državnog veća tužilaca, sednica na kojoj se donosi odluka mora biti javna, odluka mora biti obrazložena i mora biti objavljena na internet stranici tog saveta, odnosno Državnog veća tužilaca.
Sve ovo me drži u uverenju da ću kao i ostale kolege iz poslaničke grupe SNS u danu za glasanje dati svoj glas, usvojiti ovaj set zakona i približiti se još jedan korak ka otvaranju poglavlja 23. i 24. koja se tiču pravosuđa, a na taj način napraviti još dva koraka bliže ka EU. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ja bih iskoristila priliku da čestitam Vladi Republike Srbije, svim građanima Srbije otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa EU i da uvaženom ministru poželim da i ovaj set zakona doprinese što bržem otvaranju i poglavlja vezano za pravosuđe, poglavlja 23.
Pre nekoliko meseci, ministar je u Narodnoj skupštini izjavio da je u toku rad na kompletnoj reviziji Zakona o izvršenju i obezbeđenju i tada je već naveo da se radi o jednom vrlo lošem zakonu i da čak nisu moguće izmene i dopune, već će se kompletno menjati zakon, jer čak i najučeniji pravnici u Ministarstvu nisu u mogućnosti da ga najbolje primene i razumeju. Naravno, ne zbog njih samih nego zbog lošeg načina na koji je pisan ovaj zakon.
Dakle, istina je da su i pre 2011. godine postojali zakoni koji su regulisali ovu oblast i čuli smo da je tu bio posleratni Zakon o izvršnom postupku iz 1978. godine, zatim 2000. godine, 2001. godine i Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, još uvek važeći do usvajanja ovog zakona koji je danas na dnevnom redu.
Zašto sam pobrojala ove zakone? Nažalost, svaki sledeći zakon vezan za ovu oblast bio je sve gori i gori i ono što se mi nadamo jeste da će konačno ovaj zakon staviti tačku na ovaj loš niz i da će konačno dovesti do boljitka u pravosuđu. Dakle važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je usvojen 2011. godine do sada je menjan dva puta i uveo je novu profesiju koju smo više puta danas čuli, to su izvršitelji.
Oni su najpre nazivani privatnim izvršiteljima, iako nema osnova za to, jer su pre svega nadležni za sprovođenje izvršenja sudskih presuda, znači imaju javna ovlašćenja i ono što je bitno, da ih imenuje i razrešava ministar pravde, zbog čega će ovim novim zakonom biti preimenovano u javni izvršitelji.
Iako je 2011. godine planirano da izvršitelji ne mogu samostalno da funkcionišu u smislu da nemaju kontrolu nad sopstvenim radom, dakle kontrolisaće ih sudovi, Ministarstvo pravde i kontrolu će imati sopstvenih komora, u praksi su postojali brojni problemi i loši primeri primene ovog zakona.
Dakle, pojavile su se brojne nejasnoće, pre svega oko toga šta su zapravo izvršitelji i koja su njihova ovlašćenja u samom izvršnom postupku, zatim kakav je njihov odnos prema sudu, prema poveriocima i prema dužnicima, kao i to kakva su pravna sredstva, odnosno kakva pravna sredstva imaju dužnici poverioci koja mogu podneti protiv akata koja donose sami izvršitelji. Dakle, nije bila jasno definisana razlika između suda, odnosno šta radi sud, a šta rade izvršitelji i ko, kada donosi odluke.
Različita su pravila važila i na području jednog višeg suda, pa smo tako imali večitu borbu između suda i izvršitelja u čijoj je šta nadležnosti, gde su se obično sudovi povlačili pred izvršiteljima.
Kao osnovu ovaj zakon koji smatramo lošim iz 2011. godine, imao je pre svega potrebu da zaštiti poverioca. Odredbe su bile nepregledne, protivrečne bez ikakve logike i definitivno su bile neprimenjive u praksi. Insistiralo se na brzini, ali toj nekoj mehaničkoj brzini zbog čega su uklonjena sva pravna sredstva. Uklonjena je i žalba, odlaganje izvršnog postupka, vraćanje u pređašnje stanje, veštačenje, sve što je moglo da uspori postupak, sam postupak. Znači, bilo je uklonjeno sa željom da se što pre proces završi. Dakle, imali smo tada izvršenja iseljenja i zaplene imovine i to sve po kratkom postupku, što je uglavnom išlo na štetu dužnika.
Ovakvim načinom postupak jeste bio pojednostavljen, definitivno da jeste, ali su nastale brojne komplikacije zbog čega su ga nekada građani nazivali zakonom protiv samih građana.
Ono što takođe treba pomenuti jeste da je bilo i zloupotreba od strane pojedinih izvršitelja i da u tom smislu postoje tužbe. Dakle, sporost je i dalje postojala, ona se nije rešila ovom mehaničkom brzinom, ali se ta brzina postizala prisilno bez ravnoteže i uvek je jedna strana po obavezi bila oštećena.
Dakle, protiv rešenja koje je doneo sam sud mogao se samo izjaviti prigovor o kome je opet rešavao taj isti sud koji je doneo rešenje, tako da se sve dešavalo u okviru jednog suda. To je povećavalo koruptivnost i nije bilo ujednačenog postupanja.
Na sve ovo što smo danas čuli i na osnovu ovih nekih mojih primedbi koje važe, vezane za zakon iz 2011. godine može se definitivno reći da je ovo bio jedan jako loš zakon koji je donet u oblasti pravosuđa.
U okviru Ministarstva formirana je jedna radna grupa koja je izuzetno ozbiljno radila na ovim problemima kako bi iznašla rešenja za ove probleme u praksi. Zato je pred nama danas jedan potpuno novi zakon koji treba da izmeni postupak izvršenja, preciznije da uradi prava dužnika i prava poverilaca, kao i rad izvršitelja i kontrolu nad njima. Dakle, država sada pokušava da reši problem starih potraživanja, ali uz mnogo veću kontrolu izvršitelja, uz niže tarife i uz bolju zaštitu dužnika.
Napomenula bih da oko 209 izvršitelja, koliko po nekom mom podatku koji sam pronašla, koliko ih ima u Srbiji trenutno, godišnje dođe oko 100.000 predmeta. Pola toga uspevaju da reše u nekom rokom koji je predviđen za rešavanje, ali su najveći problem blizu dva miliona starih predmeta koji stoje nerešeni i koji su stariji od 2012. godine.
Dakle, novi zakon upravo ima zadatak da uspostavi ovu ravnotežu između brzine i između zakonitosti. Sada će postojati i procesni nadzor, dakle i dalje postoji prigovor koji će se podnositi istom sudu, kao i žalba koja se podnosi višem sudu i naravno postojaće i dalje nadprocesni nadzor odnosno disciplinski nadzor. Dakle, zadržava se i prigovor i uvodi se kao novo žalba. Dakle, žalbe mogu usporiti postupak, mogu donekle, ali je mnogo bitnije i mnogo je veći cilj ovog zakona sama zakonitost i sigurnost postupka i to je ono što brzina najčešće negarantuje.
Ono što treba da skrati vreme postupka je upravo ujednačavanje sudske prakse, što nismo imali do sada. Predlogom ovog zakona su jasno definisani i sami žalbeni razlozi kako ne bi došlo do zloupotrebe i usporavanja. Zatim moraju postojati tačni dokazi koji će se dostavljati sudu, koji će da proceni da li je žalba osnovana i jasnim rokovima za reagovanje će biti rešen problem ćutanja i izvršitelja i sudova.
Novim zakonom, kao što je ministar isto nagovestio, odnosno definisao je da je predviđena izmena sudske takse prema tome da li sud samo donosi rešenje o izvršenju ili ga i sprovodi i smanjene su tarife izvršitelja za manja potraživanja.
Novi zakon će proširiti nadležnosti izvršitelja, što je jako bitno, pa će oni od sada biti isključivo nadležni za naplatu taksi i novčanih kazni kada je poverilac Republika. Predmeti koji će i dalje ostati u nadležnosti suda su izvršenje u porodičnim odnosima i vraćanje na rad.
Ono što bih ja posebno istakla je veliki problem zaostalih komunalnih problema i to je upravo iz razloga zato što prethodni zakon nije dozvolio preuzimanje ovih predmeta od strane izvršitelja iz suda, dakle nisu mogli da budu preuzeti i zato su ti predmeti ostali nerešeni.
Najveći broj građana ima upravo probleme sa ovim komunalnim pitanjima i ovaj zakon se tiče upravo njih kao korisnika komunalnih usluga, pa bih navela neke vezane za to, a posebno bih istakla da sam našla informacije da su rekli svi oni koji su imali do sada problema sa ovim zakonom da su zadovoljni što je konačno neko čuo njihove predloge i što je konačno neko čuo njihove zahteve i što ih je uveo u zakon.
Dakle, javni izvršitelji će preuzeti sve ove stare neizvršene predmete koji godinama stoje u fiokama naravno kada se javna komunalna preduzeća izjasne da li će izvršavanje nastaviti sud ili će nastaviti izvršitelj. Ukoliko se odluče za izvršitelja, izvršitelji će preuzeti ove nerešene predmet.
Zatim, javna komunalna preduzeća i dalje nemaju obavezu da potrošačima upute posebnu, odnosno od sada nemaju obavezu da potrošačima upute posebnom preporučenom poštom upućenu opomenu pred izvršenje zbog čega se apeluje građanima da izuzetno vode računa o redovnosti i regularnosti plaćanja i o čuvanju računa.
Takođe izvršitelji imaju obavezu da dva puta pokušaju da uruče rešenje, ukoliko do toga ne dođe. Znači, imaju pravo da ga okače na oglasnu tablu i nakon toga sledi izvršenje, ali ono što je veoma značajno jeste upravo ta izmena da od sada postoji mogućnost opravdanog prigovora ili žalbe koji mogu da odlože izvršenje. Naravno, žalba se podnosi direktno, podnosi se sudu i to ukoliko postoji opravdanje.
Zakon koji smo nedavno doneli, Zakon o pravu na suđenje u razumnom roku i ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju definitivno su zakoni koji će rešiti veliki broj predmeta koji stoji zatrpan u fiokama i koji će uvesti red u srpsko pravosuđe koje u ovim oblastima decenijama strahovito nazadovalo.
Ovaj novi zakon sa izmenama, koje podjednako štite prava i dužnika i poverilaca i naravno uz veću kontrolu rada izvršitelja i mogućnost žalbe, na najpravedniji način bi trebalo da reše sve ove predmete i da postave dobre temelje za dalje reforme i, naravno za otvaranje Poglavlja 23, koje očekujemo već iduće godine.
Iz svih ovih razloga SNS će, naravno, u Danu za glasanje podržati i ovaj zakon i druge zakoni koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, a zatim Mirjana Đoković.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, danas je na dnevnom redu set veoma važnih pravosudnih zakona, čije usvajanje treba da doprinese stvaranju još boljeg ambijenta u sektoru pravosuđa, ali i većoj pravnoj sigurnosti i građana i privrednih subjekata u Srbiji.
Večeras, pored ostalog, raspravljamo i o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju na kojem ću se okviru današnjeg zajedničkog jedinstvenog pretresa posebno osvrnuti.
Odmah želim da kažem da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ovog pravosudnog paketa.
Poštovani poslanici, pred nama je potpuno novi zakon, jer je očigledno važeći zakon iz 2011. godine bilo potrebno značajno izmeniti. Inače, ovim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju je prvi put uveden institut izvršitelja kao samostalnog organa čijim nadležnostima je trebalo da se ubrza postupak izvršenja sudskih presuda.
Dakle, pored sudskih izvršitelja koji su ustanovljeni važećim procesnim zakonodavstvom, radi što efikasnijeg i bržeg izvršavanja presuda i ostalih izvršnih akata, ustanovljen je institut izvršitelja kao nove pravosudne profesije u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Samo da podsetim da su izvršitelji ovim zakonom definisani kao lica od javnog poverenja i imaoci javnih ovlašćenja koje imenuje i izvršava ministar pravde.
Cilj zakonopisca je bio da se obezbedi mnogo brže ostvarivanje i zaštita prava poverilaca jer postojeći način sprovođenja izvršenja nije bio dovoljno efikasan. Mnoge sudske presude i drugi izvršni akti su izvršavani sporo, postupci izvršenja su trajali dugi niz godina, tako da su ne samo poverioci bili značajno oštećeni, već i dužnici koji su morali da pored glavnog duga i troškova izvršenja namire i basnoslovne iznose na ime zakonske zatezne kamate koja je u pojedinim slučajevima bila znatno veća od glavnog duga.
Među oštećenima su bili i građani i pravna lica, ali veoma često i država, javna preduzeća i ustanove.
Istovremeno, trebalo je obezbediti i zakonitost tog ubrzanog postupka i neophodnu stepenost postupka jer su morala biti zaštićena i prava dužnika i to upravo obezbeđenje postupka koji neće ugroziti njihovo pravo na žalbu i uvažavanje okolnosti nastanka duga, kako ne bi bili nezakonito oštećeni.
Član 36. stav 2. Ustava Republike kaže da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. Verujem da je i ova činjenica bila jedan od razloga za donošenje novog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Zakon iz 2011. godine menjan je više puta, čini mi se, ako se ne varam tri puta, kako bi se otklanjali nedostaci koji su uočavani primenom ovog zakona. Uočeni nedostaci su brojni i veoma je važno otkloniti ih tako da Zakon o izvršenju i obezbeđenju može da dalje služi svrsi zbog koje je i donet.
Ono što je kao problem uočeno jeste sama metodologija ubrzanja izvršnog postupka, pre svega zbog činjenice da su iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju uklonjeni neki od opštih pravnih instituta, pre svega pravo na žalbu, koja je garant dvostepenosti kao osnovno ustavno pravo u stupanju pred sudom. Umesto žalbe uveden je prigovor na rešenje, što nema istu pravnu snagu niti pravne posledice.
Ova zakonska odredba stavljala je senku na ubrzani postupak izvršenja, jer dužnik nije imao potpunu pravnu zaštitu, a to znači da postupak nije u potpunosti i u skladu sa zakonom.
Zatim, u važećem Zakonu ne postoji institut veštačenja radi utvrđivanja materijalnih činjenica koje su relevantne za postupak izvršenja, a koje su mogle biti pogrešno utvrđene u sudskom ili drugom izvršnom postupku. Međutim, sudovi u praksi angažuju stručnjake koje su nazivali stručna lica, a koja u suštini sprovode postupak veštačenja bez koga stvarno nije moguće sprovesti pravičan i što pravedniji izvršni postupak.
Zbog toga što je uređenje nekih značajnih pravnih instituta skraćeno, mnoge odredbe su postale nejasne, pa time i neprimenjive na valjan način, jer su izazivale pravnu nesigurnost učesnika postupka izvršenja pre svega zbog različite sudske prakse, odnosno različitog postupanja sudova.
Takođe, u važećem Zakonu o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine ugrađeno je načelo paralizma ili mešovitog sistema, kako se na drugi način zove u sprovođenju izvršenja, to znači da i sud i izvršitelj mogu da sprovode odgovarajuće vrste izvršenja, tako npr. prodaju nepokretnosti i pokretnih stvari radi izvršenja novčanog potraživanja mogu da sprovode i sud i izvršitelji. Razume se sud i izvršitelj ne bi mogli da istovremeno sprovode isto izvršenje. Nije moguće da i sud i izvršitelj sprovode izvršenje na istom novčanom potraživanju istog izvršnog dužnika.
Zatim, u važećem zakonu postoji domen isključive nadležnosti u sprovođenju izvršenja. Tako ili samo sud ili samo izvršitelj mogu da sprovode određeno izvršenje. Prema važećem zakonu, sud je isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i za izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad. Izvršitelji su isključivo nadležni za izvršenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga.
Polazeći od ovih navedenih i drugih uočenih nedostataka važećeg zakona, predlagači se opredeljuju za izradu novog zakona kojim bi se otklonile nejasnoće i obezbedio izvršni postupak u skladu sa Ustavom i zakonom, jer ne sme se samo zarad ubrzanja postupka zanemariti ustavnost i zakonitost pravnih procedura kod veoma osetljivog pravnog postupka kakav je prinudno izvršenje, odnosno prinudna naplata dugovanja po bilo kom osnovu.
Ciljevi zakona dati su u samom obrazloženju, gde se kaže da se novim zakonom obezbeđuje ravnoteža između brzine izvršnog postupka i ujednačavanja sudske prakse putem vraćanja žalbe kao instituta zaštite prava, zatim proširenje nadležnosti izvršitelja kako bi se obezbedio ubrzani izvršni postupak. Akti izvršitelja će biti podvrgnuti pravnom leku, odnosno prigovoru o kome će odlučivati sud. Na ovaj način će se jasno predvideti procedure koje će eliminisati neujednačenu sudsku praksu.
Zatim, izmenama, odnosno novim zakonom je preuređen opšti deo zakona, tako da je sada pregledniji i sistematičniji, što će ga činiti primamljivijim, a njegova rešenja za učesnike pravno sigurnijim.
Zakonom se na sistematični način uređuju suštinska pitanja, a to su: 1) postupak prinudnog izvršenja potraživanja koji je zasnovan na stranim ili domaćim izvršnim ispravama ili na verodostojnim ispravama; 2) postupak obezbeđenja potraživanja i 3) položaj izvršitelja.
Istakao bih neka od zakonskih rešenja kojima smatram da je značajno obezbeđena dvostepenost u postupku, jer će u buduće o žalbama nižih sudova, osnovnih i privrednih odlučivati viši sudovi, odnosno apelacioni ili Viši privredni sud. Sada samo sud može da donese rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave, rešenje o novčanoj kazni, rešenje o zameni novčane kazne kaznom zatvora, rešenje o zahtevu za izuzeće sudije ili izvršitelja, rešenje o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, rešenje o protiv izvršenju, rešenje o sudskim penalima, rešenja koja se donose u postupku obezbeđenja, o sticanju založnog prava ili privremenog i prethodnoj meri itd. Tako da, ovakvim se zakonskim rešenjima osnažuje pravna sigurnost građana.
Kada je u pitanju položaj izvršitelja i njihova zakonska ovlašćenja, važno je podvući da oni, iako ih građani najčešće zovu privatnim izvršiteljima, obavljaju posao od javnog interesa. Oni ne smeju da deluju ni u korist izvršnog poverioca, niti u korist izvršnog dužnika, niti u korist suda. Suština njihovog rada jeste da se prevashodno staraju o namirenju izvršenog poverioca, ali ne po svaku cenu i bez poštovanja zakona. Oni su dužni da pri tome poštuju zakon, ali i prava dužnika.
Takođe, izvršitelji ne predstavljaju i punomoćnike izvršenih poverioca, već svoja ovlašćenja, koja su veoma precizna, crpe direktno iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Tako da, iako zastupa interes izvršnog poverioca, izvršni poverilac ne može niti da im oduzme, niti da im doda bilo kakva ovlašćenja. Ovakvo zakonsko rešenje doprinosi jednakom položaju strana u pravosudnom postupku i to je dobro. U slučaju prekoračenja ovlašćenja ili ne postupanja u skladu sa zakonom, predviđaju se sankcije za izvršitelja, uključujući izuzeće i oduzimanje dozvole za bavljenje ove delatnosti. Odgovornost izvršitelja mora biti u skladu sa širim ovlašćenjima koja dobijaju ovim zakonom, a koja se pre svega odnose na širi krug izvršenja koja će biti isključivo u njihovoj nadležnosti. Za građane je važno da im u postupku pred sudovima bude obezbeđen jednak položaj. To se odnosi na postupke izvršenja, bilo da su dužnici ili poverioci. Verujem da će boljim rešenjima, koje nudi ovaj zakon, to načelo jednakosti pred sudom biti i ostvaren.
Uz uvažavanje svih napore koje je radna grupa dala u izradi novog zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je znatno unapređen u odnosu na prethodni, moram da kažem da je u toku javne rasprave predloženog Nacrta zakona o izvršenju i obezbeđenju bilo niz primedbi, od kojih je radna grupa neke uvažila i pre usvajanja predloga dopunila i izmenila.
Ono što danas nije rečeno, ili ja nisam čuo, a što je vredno pomena, jeste da je Komora izvršitelja bila posebno aktivna, što je od izuzetne važnosti, jer su izvršitelji kroz svoj rad bolje od drugih mogli u praksi da se suoče sa svim negativnostima zakona iz 2011. godine, pa smatram da se to njihovo dragoceno iskustvo značajnije moglo implementirati u procesu izrade zakona.
Međutim, nisam baš siguran da je tako, iz razloga što se Izvršni odbor Komore izvršitelja Republike Srbije obratio Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine Republike Srbije i uputio preko 30 primedbi na pojedine odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Stoga vas, drage kolenice i kolege, pozivam da aktivnim učešćem damo doprinos i u raspravi u pojedinostima sagledamo sve primedbe, kako ne bi došli u situaciju da zbog eventualnih neustavnih, nedovoljno jasnih i dvosmislenih odredbi predloženog zakona budemo prinuđeni da neposredno po usvajanju zakona vršimo dopunu izmene.
Iz navedenih razloga i uverenja da će Zakon o izvršenju i obezbeđenju, kao i ostali zakoni iz pravosudnog seta zakona, doprineti većoj pravnoj sigurnosti građana, još jednom da kažem da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju i sve ostale predloge iz ovog pretresa. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Đoković, a zatim Suzana Spasojević.
Izvolite, Mirjana.

Poštovani predsedavajući i uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, pred nama je danas na našoj plenarnoj raspravi set pravosudnih zakona koji su od izuzetne važnosti za funkcionisanje našeg držanog sistema.
Zakon koji je prvi na dnevnom redu današnjeg plenuma je Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je donet 2011. godine i koji je menjan do sada tri puta. Osnovni cilj ovog zakona je da ubrza izvršni postupak. Ostvarivanju ove legitimne i svrsishodne namere služi i uspostavljanje izvršitelja kao nove pravosudne profesije u pravnom sistemu Republike Srbije. Upravo ta metodologija ubrzanja postupka je sporna, jer se zarad brzine žrtvuje jasan tok postupka i izaziva se određena nesigurnost.
Inače, osnovne ideje ovog zakona jesu: postići kompromis između brzine izvršnog postupka i ujednačavanja prakse putem sudova; proširiti nadležnosti izvršitelja; najvažnije akte izvršitelja podvrgnuti pravnom leku, prigovoru o kome odlučuje sud čime se ujednačava praksa izvršitelja sa područja istog osnovnog ili privrednog suda; preurediti opšti deo izvršnog postupka i učiniti ga preglednim i sistematičnim; postići jasna rešenja koja treba da izbegnu nesporazume u praksi; rešiti pitanja o kojima zakon ćuti; potrebno je redigovati određene odredbe kako bi se više dobilo na pravnoj sigurnosti.
Posebno mesto u ovom zakonu ima žalba kao pravni lek, a jako teško pitanje je kada treba dozvoliti žalbu. Ona kao devolutivni pravni lek na prvi pogled usporava postupak u odnosu na važeći zakon, ali činjenica je da novim zakonom žalba nije dozvoljena protiv svih rešenja. Ona je dozvoljena protiv rešenja koje je doneto o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave, protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka, protiv rešenja koje je doneto o prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i protiv rešenja koje je doneto o predlogu protiv izvršenja. Žalba je izraz težnje da se ujednači praksa osnovnih sudova i privrednih sudova i dozvoljena je samo protiv rešenja koja su za stranke i sudove najbitnija.
Što se tiče prigovora, podnose ga stranke i to samo i jedino kada je to predviđeno zakonom, za razliku od žalbe koja se podnosi uvek kada zakon predviđa da se o nečemu donosi rešenje. Svrha prigovora je da omogući ispitivanje zakonitosti i pravilnosti rešenja koje može bitno da utiče na položaj stranaka i time zaštite interese stranaka. Posebnu težinu prigovora predstavlja to što je prigovor inicijalni akt kojim se omogućava sudska kontrola rešenja koje donesu izvršitelji. Time se dobija na ujednačavanju prakse izvršitelja, kvalitetu zaštite i sudskoj kontroli.
Što se tiče izvršitelja, oni se vrlo često u praksi, u narodu se čuje, zovu privatnim izvršiteljima jer ih biraju izvršni poverioci. To je pogrešan naziv, mada se taj izraz dosta čuje i dosta je odomaćen, ali to zaista nema nikakav zakonski oslonac. Treba da nam bude jasno da izvršitelji obavljaju posao od javnog interesa. Oni ne deluju ni u korist izvršnog poverioca, niti u korist izvršnog dužnika, niti u korist suda. Oni se staraju o namirenju izvršnog poverioca, ali ne jednostrano. Dužni su da poštuju zakon, ali i prava dužnika. To zapravo znači da je vlast javnih izvršitelja uspostavljena u javnom interesu, a ne u privatnom.
Javni izvršitelji su bitan element novog zakona i osnovni su nosioci sprovođenja izvršenja. Novi zakon je uredio i van procesni poslovni status izvršitelja. Po zakonu izvršitelji moraju da imaju položen pravosudni ispit. Imenovani su od strane ministra pravde na neodređeno vreme i od njihove volje zavisi dokle će ostati javni izvršitelji. Jednom imenovan javni izvršitelj ostaje to dok ne navrši radni vek, a pre toga mandat mu može prestati, ukoliko se razreši ili pak na njegov zahtev.
Za ovu funkciju je specifično da se traži dostojnost za delatnost ove profesije. Etički kodeks donosi komora javnih izvršitelja, a standarde profesionalnog ponašanja donosi ministar pravde.
Postoji jedan negativan uslov koji sprečava da lice bude imenovano za izvršitelja, ako je u prethodnom periodu došlo do prestanka neke druge, pak pravosudne delatnosti, tada lice ne može biti ni javni izvršitelj.
Javni izvršitelji imaju svoju Komoru javnih izvršitelja koja je izraz njihovog prava na samoorganizovanje. Jedan od prigovora na važeći Zakon je da ne omogućava efikasan nadzor nad radom javnih izvršitelja. Novi zakon predviđa da rad javnog izvršitelja nadzire Ministarstvo pravde i Komora javnih izvršitelja. Javni izvršitelj za svoj rad odgovara disciplinski, zbog povrede zakona i drugih propisa. Jedna od težih disciplinskih povreda, jeste i kašnjenje sa donošenjem odluka u izvršnom postupku, ili pak postupku obezbeđenja.
Jasno je istaknuto da svi koji aplaudiraju da budu imenovani za javne izvršitelje moraju, dakle da imaju položen pravosudni ispit, a oni koji su već imenovani pravosudni ispit moraju da polažu do 1. januara 2018. godine.
Što se tiče Zakona o uređenju sudova, morao je da izvrši određene promene, baš zbog Zakona od izvršenju i obezbeđenju. Žalba je vraćena u izvršni postupak,o njoj odlučuju viši sudovi, u zavisnosti od toga ko je doneo rešenje koje se žalbom pobija. Zakon o uređenju sudova je solidno uredio ocenjivanje sudijskih pomoćnika, a Visoki Savet Sudstva je dužan u roku od 60 dana donese akt o kriterijumima i merilima za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika.
Što se tiče Zakona o sudijama, predložena je dopuna, tako što se dopisuju posebna pravila za utvrđivanje stručnosti o osposobljenosti kandidata za sudiju koji se bira prvi put da obavlja sudijsku funkciju u prekršajnom i osnovnom sudu.
Izmene i dopune vezane za Visoki savet sudstva podrazumevaju uvođenje najšire transparentnosti rada ovog tela, a to podrazumeva javne sednice Visokog Saveta Sudstva, obrazložene odluke i objavljivanje odluka izveštaja o radu na internet stranici Visokog saveta sudstva. U cilju sprovođenja preporuka za pregovaračko poglavlje 23. propisano je objavljivanje poslovnika, drugih opštih akata i godišnjih izveštaja na internet stranici Visokog saveta sudstva.
Takođe, i Državno veće tužilaca uvodi princip javnosti rada, mada postoji i fakultativna mogućnost održavanja sednica zatvorenih za javnost, ako to nalažu interesi javnog reda ili je, pak reč o zaštiti tajnosti podataka.
Kada je reč o Zakonu o sudskim taksama, činjenica je da prinudna naplata sudskih taksi ne zadovoljava. Ona je efikasna kada se taksa naplaćuje od pravnih lica i privrednih društava, kada se naplata odbija preko banaka koje vodi račun taksativnih obveznika i NBS, ali kada je takseni obveznik fizičko lice, prinudna naplata nije efikasna. S toga se, nadležnost za prinudnu naplatu takse koju treba da plate fizička lica, poveravaju upravo javnim izvršiteljima.
U danu za glasanje sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, svakako ću podržati sve ove zakonske predloge koje su, upravo danas bile na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević, a zatim Dragan Polovina. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, svi predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu za zajedničko imaju cilj da unaprede kvalitet života građana štiteći bezbednost, štiteći javni red i mir, ljudska prava i slobode i svakako pravično postupanje.
Danas ću u svom izlaganju govoriti o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju. Iz današnjeg izlaganja ministra Selakovića čuli smo, zaista iscrpnu analizu važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju i zaključke koje su ukazali na to da je bilo potrebno uraditi sasvim nov zakon iz ove oblasti.
Iako je važeći zakon koji je usvojen 2011. godine najslabiji zakon iz oblasti izvršenja, za njega je bitno reći da je tim zakonom prvi put u pravni sistem Srbije uveden institut javnih beležnika. Međutim, tim zakonom nije jasnije i bliže definisano, nisu definisana ni ovlašćenja javnih izvršitelja u izvršnom postupku niti odnos prema sudu, prema dužnicima, prema poveriocima, a tim još što je veća posledica, to je da je tim zakonom ukinuta su određena pravna sredstava od kojih je svakako najbitnija žalba, ali vraćanje u pređašnje stanje, veštačenje, odlaganje izvršnog postupka.
Takvim zakonskim rešenjem jeste postupak izvršenja i obezbeđenja dobio na nekoj brzini rešavanja, ali je stvorena jedna vrsta pravne nesigurnosti i pravne praznine u pocesnom delu što je uzrokovalo, odnosno nanelo uglavnom štetu strankama. Zato upravo cilj predlagača ovog novog zakona jeste da nađe jedno idealno kompromisno rešenje, da uspostavi neku vrstu balansa da se sa jedne strane ostanu prava stranaka zaštićena, a da postupak ne izgubi na brzini.
Važno je svakako voditi računa o efikasnoj i brzoj zaštiti poverilaca, ali da se ne ograničavaju i ne isključuju prava dužnika niti da se omalovažava ličnost dužnika niti članova njegove porodice. Danas smo mnogo toga čuli o prednostima i mana žalbe, ali pored toga važno je da predlogom ovog zakona ponovo vraćamo žalbu u izvršni postupak čime će se sigurno pružiti bolja pravna zaštita izvršnih dužnika.
Do sada su dužnici imali na raspolaganju samo pravo prigovora protiv prvostepenog rešenja o kome je rešavao sud koji je rešenje i doneo tako da se kontrola svih sudskih akata iz izvršnog postupka okončavala na nivou lokalnih osnovnih i privrednih sudova. Iako se žalbom gubi na brzini važno je da se vraćanjem žalbe u izvršni postupak dobija na poštovanju zakonitosti što je cilj i prioritet svake ozbiljne pravne države.
Kada govorimo o odredbama zakona kojima se uređuje prodaja nepokretnosti u slučajevima kada prodaja javnim nadmetanjem u prvom i drugom pokušaju. Nije uspela, nepokretnost se prodaje neposrednom pogodbom i u tom slučaju je predviđeno da prodajna cena nepokretnosti ne može biti ispod 70% od procenjene vrednosti nepokretnosti.
Povodom ovog člana postoje dva ugla gledanja. Sa jedne strane zaštiti interes dužnika i ograničiti da se nepokretnost ne može prodati ispod 70% od procenjene vrednosti nepokretnosti, a sa druge strane nameće se jedno logično pitanje. Ako nepokretnost ne bi mogla prodati u drugom pokušaju u javnom nadmetanju za vrednost iznad 50% od procenjene vrednosti kako se može neposrednom pogodbom prodati za 70%. To samo ukazuje da nije bilo zainteresovanih za tu vrstu nepokretnosti po toj ceni ili po tim uslovima zato mislim da bi bilo prihvatljivije neko drugo rešenje.
Ne mora da znači da sam ja u pravu da se iz zakona izostavi odredba da je 70% od procenjene vrednosti nepokretnosti nešto ispod čega se nedozvoljava prodaja nepokretnosti, ali da u cilju poštovanja zaštite interesa izvršnog dužnika koji je afirmisan predlogom ovog zakona bilo je potrebno možda predvideti, odnosno odrediti donju granicu ispod koje se nepokretnosti ne mogu prodati, odnosno ne ispod visine potraživanja izvršnog poverioca uz prethodnu saglasnost izvršnog poverioca.
Mislim da bi u suprotnom ako bi nepokretnost bila prodata za neku nižu cenu, izvršni dužnik bio doveden u situaciju da ostane i dalje dužan poveriocu za nenamerni iznos potraživanja što bi uslovljavalo nove postupke izvršenja i sprovođenja na nekoj drugoj imovini dužnika, ukoliko ima i svakako bi ugrozila i stabilnost i ekonomski i materijalnu situaciju dužnika.
Takođe, kada je u pitanju upis prava svojine izvršnog dužnika, mislim na odredbe člana 152. stav 3. i 4, kojim se određuje da se pravo svojine izvršnog dužnika u slučajevima kada je u katastru kao vlasnik upisano neko drugo lice, pravo svojine upisuje na zahtev suda, a tek posle upisa sud donosi rešenje o izvršenju.
Mišljenja sam da treba predvideti mogućnost da javni izvršitelj istovremeno sa zahtevom za upis javne svojine traži i upis zabeležbe o prodaji predmetne nepokretnosti, a na osnovu rešenja o izvršenju.
Zbog čega? Time bi se uskratila eventualna namera izvršnog dužnika da u međuvremenu od upisa svojine do donošenja rešenja o izvršenju koje nije pokriveno, može da otuđi nepokretnost.
Znamo da je članom 19. ovog zakona predviđena zabrana otuđenja nepokretnosti, ali samo onda kada se donese rešenje o izvršenju. Znači, imamo neko prazno vreme, koje pruža mogućnost izvršnom dužniku da otuđi nepokretnost i na taj način nanese štetu izvršnom poveriocu.
Ja bih, ako dozvoljavate ministre, evo samo za kraj da vas citiram i zaista mi se dopalo to što ste rekli, da je najbitnije da se Predlogom ovog zakona spreči propadanje našeg zakonodavstva, kada je reč o izvršnom postupku i da se ovim zakonom podjednako štiti i javni interes i interes dužnika i interes poverilaca.
Mi ćemo kao što je ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije rekao, Neđo Jovanović, u danu za glasanje podržati ceo set predloženih zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Polovina, a zatim Neđo Jovanović.