Poštovane dame i gospodo, ovo je moje poslednje obraćanje ne samo tokom ove sednice Drugog redovnog zasedanja nego je ovo poslednje obraćanje na jednoj sednici u okviru Drugog redovnog zasedanja u 2015. godini, uopšte.
Poštovana gospodo, poslednje obraćanje povodom prihvaćenog amandmana na član 46. Predloga zakona i za mene je to jedno ogromno zadovoljstvo, evo, pre svega, da kažem gospođi Bogosavljević Bošković, što svoje besede ovde i rasprave u kojima učestvujem, mogu da zaokružim jednim uputom i porukom da se ono zaokružuje raspravom o prihvaćenom amandmanu na kome sam ja radio.
To je, naravno, prilika za mene da proglasim jednu pobedu, ne samo opozicije nego parlamentarizma u našoj državi, ali je to za mene jedna prilika i povod da se podsetimo značaja i značenja naše Narodne skupštine u našem ustavnom sistemu.
Uvek treba podsećati, naročito ovakvim povodima, da je naša Narodna skupština, naša centralna politička institucija, mi smo se, ja mislim, ovde saglasili, svetilište političkog života i u tom duhu, ja mislim, treba uvek da pristupamo i raspravama po svim tačkama dnevnog reda na svim sednicama u svim redovnim zasedanjima i vanrednim zasedanjima naše Narodne skupštine.
Tim povodom, a budući da nam sutra samo još ostaje da glasamo, što je važna stvar, ja bih hteo svima nama, poštovana gospodo, koji smo građani Republike Srbije, pa i građanima sveta, da čestitam Novu godinu i da u narednoj godini radimo još ozbiljnije, posvećenije, marljivije, upornije, kako bi naš zakonodavni rad imao najbolje moguće posledice za sve naše građane i za sve ljude koji posete našu državu. Hvala, poštovana gospodo.