Slušao sam dosta od jutros različitih rasprava i neki ljudi su se trudili da ukažu na ono što može da bude popravljeno. Međutim, i pored odgovora na neke od primedbi gde je potpuno jasno da one ne stoje, naravno da one nastavljaju da se pojavljuju u raspravi, što je sasvim legitimno, nemam ništa protiv, ali naravno da onda građani treba da znaju da je cilj iznošenje političkih ocena i kvalifikacija u cilju prikupljanja poena. Jer, kada nekom kažete nešto i on argumentovano pokaže da to ne stoji, onda je samo insistiranje i ponavljanje politička stvar, a ne cilj popravljanja ili utvrđivanja nekih činjenica.
Što se tiče Zakona o policiji, nadležnosti ministra ovim postojećim zakonom, koji je još uvek aktuelan i važeći, su ogromne i to tada nije smetalo nikome. One su ogromne od 2000, pa i pre 2000, ali od 2000. godine pa na ovamo ministar ima zaista velika ovlašćenja. Jedno od ozbiljnih ovlašćenja je vođenje predkrivičnog postupka. Dakle, ministar može da naloži policiji vođenje predkrivičnog postupka do obaveštavanja tužioca, a nema nikakvih rokova kada tužilac mora da bude obavešten. U ovom trenutku ministar može da naloži mere policiji u skladu sa ovim zakonom i da se sprovodi istraga do trenutka dok ne proceni da treba da obavesti tužioca. To on ovim zakonom ni slučajno ne može.
Dakle, ministar nema nikakve istražne mogućnosti novim zakonom, to radi policija u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku i tužilac vodi istragu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, naravno, od oktobra 2013. godine kada su te izmene stupile na snagu.
Takođe, ministar je imao ogromna ovlašćenja o postavljanju ljudi, jer vi možete vanrednim unapređenjem ljudi, npr. od danas ministar može vanredno da unapredi 100, 200, 300, 500 ljudi, bez ikakvog ograničenja. Ministar može da donese ukaz o njihovom vanrednom unapređenju u naredni čin i samim tim da utiče na njihov položaj u MUP-u, odnosno njihovo postavljanje u hijerarhijskom sistemu MUP-a. Novim zakonom je to nemoguće.
Dakle, samim tim pokazujemo nameru da ministru oduzmemo ovlašćenja, a ne da mu damo veća ovlašćenja. Da smo to želeli, postojeći zakon vam daje sva moguća ovlašćenja koja ministar može da ima u MUP-u, sva. Dakle, ministar postojećim zakonom ima najšira moguća ovlašćenja kojim može da sprovodi čak i predkrivični postupak. Dakle, preuzima ulogu čak i tužioca u tom smislu. Znači, apsolutna ovlašćenja. Novim zakonom je to nemoguće.
Naravno da ovaj zakon ne govori o spoljnim načinima kontrole Ministarstva, zato što se time ne bavi ovaj zakon. Zaštitnik građana i skupštinski odbor imaju svoje zakone kojim se rukovode i kojima mogu da vrše kontrolu rada MUP-a kada god to požele, i kroz podnošenje izveštaja, i kroz vanredne kontrole, i kroz dolazak kod nas. Da tako kažem, mogu da sprovode kontrolu kako im se svidi i na način koji je propisan zakonom. Tu se čak u članu 221. navodi da spoljašnju kontrolu rada vrši Narodna skupština, skupština jedinice pokrajinske autonomije ili jedinica lokalne samouprave, pravosudni organi, nezavisni državni organi nadležni za poslove nadzora i drugi ovlašćeni državni organi i tela, građani i javnost, u skladu sa zakonom. Dakle, mi dalje to nismo razrađivali, postoje drugi zakoni koji to razrađuju i nema potrebe da se kroz Zakon o policiji to definiše.
Znači, nikome nije uskraćena mogućnost kontrole, ko na to ima pravo u skladu sa zakonom, ali to naravno ne znači da su im dostupni podaci. Pošto nisu ni ministru, ne mogu ni njima biti dostupni podaci iz istraga. To može biti dostupno samo tužiocu i tužilac može, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, da vodi istragu, da saznaje detalje iz istrage i da priprema optužni predlog, optužnicu ili neka druga rešenja koja će predložiti sudu. Dakle, to je zakon, tako funkcioniše i to su dobra rešenja.
Ono što moram da kažem da mi je zasmetalo je to što se ovde zloupotrebljava, bio sam dovoljno dugo narodni poslanik i predsednik parlamenta da mogu da vam kažem da je grubo zloupotrebljena, nije moje da govorim kao ministar, ali pošto se radi o našoj koleginici Dijani Hrkalović, moram da kažem da je ružno što se jedna mlada devojka, koja ima 29-30 godina, koja je radnik MUP-a, a pre toga je bila radnik BIA, provlači kroz blato i iznose se neke kvalifikacije o njenom životu i radu, bez mogućnosti da ona ovde odgovori, jer ona nije narodni poslanik i ne može da govori pred vama.
Moram da vam kažem da se radi o izuzetnoj osobi, izuzetnom radniku, nekom ko je već tri ili četiri godine u sistemu bezbednosti raspoređena na mesto sekretara UKP, a mesto sekretara UKP je administrativno mesto na kome osoba koja je zadužena kao sekretar UKP, razvrstava administrativnu dokumentaciju UKP i sprovodi međunarodnu saradnju UKP. To je stravično radno mesto, ali prosto ne vidim čemu toliki strah od jedne devojke od 29 godina. Očigledno da mnogo smeta zato što se nije nakrala, nije bila u bilo kakvoj korupcionaškoj aferi. Nije uzimala subvencije za vinograde, nije pljačkala lovac građanima Srbije na različite načine i to očigledno smeta. Mogu da vam kažem da se radi o osobi koja zavređuje poštovanje i poverenje, zato što se bori za ovu zemlju.
Što se tiče Aleksandra Vučića, Aleksandar Vučić, kao predsednik ove Vlade, učinio je mnogo za građane Srbije. Borili smo se od prvog dana smanjimo ogroman budžetski deficit, da smanjimo onaj ponor koji nam je ostavljen, zemlju pred bankrotom. I, drago mi je, mi danas razgovaramo o potpuno drugim temama, primetio sam tu pojavu u društvu i to je važnije u politici. Mi danas tražimo više, jer su stvoreni drugačiji uslovi zahvaljujući radu Aleksandra Vučića i čitave Vlade. Stvoreno je drugačije okruženje u kome je ljudima sada prirodno da traže više. Do pre nekoliko godina su tražili samo da prežive. Bili su srećni ako tog dana ne izgubi 10.000 ljudi posao, nego izgubi 6.000 ljudi, to se smatralo uspehom takvih vlada. Mi danas tražimo radno mesto više i to je promena percepcije ljudi, jer ljudi su zadovoljni tim radom, postigli viši standard i sada i prirodno i traže više. Danas im nije dovoljno ono što im je bilo dovoljno 2012. godine, jer tada su živeli u strahu. Nije se uopšte postavljalo pitanje koliko će hiljada ljudi da ostane bez posla, jer 400.000 ljudi ostalo od 2008. do 2012. godine i to ne treba zaboraviti.
Ostalo je samo pitanje gde će se sve ta radna mesta izgubiti. Uglavnom su se gubila u privatnom sektoru koji je izdržavao državu, a onda nismo imali dovoljno novca, uzimali kredite po basnoslovnim kamatnim stopama i uništavali ovaj sistem. To je bilo više nego jasno. Tako su nam propale i „Razvojna banka Vojvodine“, tako nam je propala i „Metals“ banka, tako su nam propali fondovi, tako su nam propala preduzeća, tako su se fabrike sekle u staro gvožđe i prodavale, tako su se privatizacije sprovodile da su ljudi ostajali bez hleba, bez ičega.
Dakle, i taj Aleksandar Vučić, uspeo je da zaustavi propast Srbije. Uspeo je da podigne očekivanja građana dobrom politikom u kojoj vi danas vidite bolju budućnost za našu zemlju.
Zato sam uveren da je zaslužio poverenje, jer se bavi svojim poslom. Zato što ne planira kako će da se odmora nego planira kako će da radi. To je važna stvar za sve građane Srbije, a mi ćemo se truditi u MUP, da dosledno primenjujući zakon opravdamo poverenje.
Što se tiče zapošljavanja samo tu primedbu da objasnim ljudima, što se tiče uslova za zapošljavanje. Za određena rada mesta zakonom se predviđa poligrafsko ispitivanje kao što radi, recimo, FBI-a u Americi. Siguran sam da FBI-a u Americi jedna mala ugledna organizacija koja ne zna šta radi, ali mi ćemo baš po ugledu na njih za određena radna mesta na kojima se predviđaju borba sa najtežim oblicima korupcije predvideti mogućnost poligrafskog ispitivanja, da to može da zatraži i direktor policije, odnosno neko od rukovodilaca policije ili tužilac koji sprovodi istragu i hoće u svom timu da proveri da li su ti ljudi potpuno ispravni i čisti, da li sarađuju sa kriminalnim grupama i da li od njih cure informacije, a mi zakonom predviđamo i tešku povredu službene dužnosti, curenje poverljivih informacija iz MUP-a zbog koje može da se ostane bez posla, pa ćemo da vidimo ko će da se usudi da radi tako nešto.
Mi hoćemo da ostavimo mogućnost da građani imaju poverenje u policiju, da vam kažem, detektor laži, ja ne znam zašto postoji panika kod jednog dela ljudi od detektora laži? Ta sprava ne može da vam naškodi, ne može da vas povredi, može samo da registruje vaše fiziološke reakcije. Može da vam kaže poligrafski ispitivač, stručnjak koji se tim poslom bavi, u MUP-u ih ima nekoliko koji su tu već 10-15 godina i koji postižu veoma dobre rezultate.
Mogao bih sada da vam nabrajam do ujutru koja su sve krivična dela razrešena jer je policija imala dobro usmerenje. Nije to dokazno sredstvo na sudu, ja to i ne tvrdim, ali veoma dobro vam kaže ko ima reakcije koje ukazuju da ne govori istinu, ili što bi naš narod rekao da laže i onaj ko vam govori istinu. To je sasvim dovoljno za policiju da zna da li da prati istragu u tom smeru, ako ima dovoljno dokaza ili da ne troši novac i da se usmeri na nešto drugo.
Dakle, nije to ključna stvar, ali veoma dobra. Poligrafa se plaše samo oni za koje možete unapred da kažete neće da vam kažu istinu. Zato se vodi kampanja protiv toga u Srbiji. Svi oni koji se plaše da bi jednog dana mogli da dođu do poligrafa, kažu, to je besmisleno, to ne treba, jer hoće unapred da vam obesmisle tu stvar, kada oni dođu na red na poligraf, da mogu da ga odbiju i da kažu – ja neću da idem na poligraf, to mene ne interesuje iako je poligrafista isti koji je bio i u vreme njihove vlasti. Taj čovek donosi rezultat, a ne ni ministar niti bilo ko drugi. Dakle, policija će nastaviti da radi svoj posao ma ko šta rekao. Trudićemo se da zaslužimo poverenje građana i da pokažemo da borba protiv korupcije i kriminala ne sme nikada da prestane. Hvala vam.
(Zoran Živković: Replika.)
