Poštovane dame i gospodo, dve napomene sam pripremio za ministra Stefanovića, povodom našeg amandmana na član 9.
Najpre, ministre Stefanoviću, tačno je da u Narodnoj skupštini presudnu reč imaju narodni poslanici, nas 250, ali poštovana gospodo, i u Narodnoj skupštini može da se čuje glas onih ljudi koji su ne izabrani na izborima, ali delujući u okviru civilnog društva, na primer, hoće malo da kontrolišu delanje izvršne vlasti.
Evo, mi imamo gosta iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ministre Stefanoviću, njihov predlog je bio da umesto da Vlada propisuje načela za unutrašnje uređenje Ministarstva na osnovu kriterijuma javnosti dokumenta, Vlada treba da pripremi jednu uredbu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu, kojim će da se utvrdi delokrug i kategorizacija organizacionih jedinica u Ministarstvu, itd.
Budući da imamo goste, ministre Stefanoviću, koji nisu birani na izborima, a da su se ipak potrudili da kažu svoje mišljenje i stav, mislim da je dobro da vi danas reagujete i na njihov predlog, pa da vidimo zašto jedan amandman koji su pripremila ova gospoda, nije prihvaćen.
Druga napomena, tiče se konkretno našeg amandmana, vi ste nama rekli – ne može da stoji Ministarstvo, nego treba da stoji ministar, jer Ministarstvo ne čini neko lice, nije čovek, a ministar je ipak neki čovek. Ministre Stefanoviću, pa upravo se tu mi razlikujemo, mi tvrdimo – ne može lice da donosi propise. Propise donose državni organi, a najviši organi državne uprave su upravo ministarstva i baš zbog toga treba da stoji Ministarstvo, poštovana gospodo, kao dokaz tome.
Evo, na primer, mi smo dobili ovde mišljenje, ne od predsednika Vlade, nego mišljenje Vlade. Vlada predlaže, Vlada prihvata, Vlada ne prihvata, moguće je da stoji Ministarstvo, kao što je moguće da stoji Vlada, a ne neki pojedinci.